banjalukaforum.com

Диференцирана стопа ПДВ-а није посебно ефикасна као начин заштите грађана са ниским примањима, сматра резидентни представник Међународног монетарног фонда у БиХ Милан Суц.

"Искуство показује да је прерасподјела прихода у корист грађана са нижим приходима, која се тако може постићи, заиста лимитирајућа. Бољи начин је користити приходе од ПДВ-а кроз социјално циљане расходе", рекао је Суц.
Према његовим ријечима, због тренутно тешке фискалне ситуације, БиХ не може себи да приушти смањење свеукупних прихода од ПДВ-а, што значи да би нижу стопу на основне намирнице, као што је храна, која чини велики дио потрошачке корпе, морало пратити оштро повећање пореске стопе на осталу робу и услуге, како би укупан ниво прихода остао непромијењен.
Суц је нагласио да стручњаци генерално фаворизирају јединствену стопу ПДВ-а зато што међународно искуство показује да диференциране стопе ПДВ-а имају недостатака, јер повећавају трошкове администрације и провођења закона, често воде несугласицама у погледу дефиниција и пореске евазије, а отежавају и супростављање будућим притисцима за увођење више стопа.
Говорећи о усвајању глобалног фискалног оквира, резидентни представник ММФ-а у БиХ истакао је да је његово кашњење разлог за озбиљну забринутост, не само када је ријеч о буџету институција БиХ већ и о буџетима ентитета.
"Важно је интензивирати разговоре унутар Фискалног савјета и доћи до брзог рјешења проблема. То би уклонило садашњу неизвјесност и омогућило планирање буџета за 2011. годину, што је од кључног значаја за пружање континуираног сервиса владе према грађанима БиХ", рекао је Суц.
Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић изјавио је прошле седмице да би увођење диференциране стопе ПДВ-а могао да буде један од одговора за задржавање цијена основних прехрамбених производа.
"Подржаћемо приједлог за увођење диференциране стопе ПДВ-а, а од Управе за индиректно опорезивање БиХ тражићемо да направи анализе", рекао је Џомбић.

EXAMPLE: The Food Stamp Program
Since the Food Stamp Act of 1964 the U.S. federal government has provided
a subsidy on food for poor people. The details of this program have been
adjusted several times. Here we will describe the economic effects of one
of these adjustments.
Before 1979, households who met certain eligibility requirements were
allowed to purchase food stamps, which could then be used to purchase food
at retail outlets. In January 1975, for example, a family of four could receive
a maximum monthly allotment of $153 in food coupons by participating in
the program.
The price of these coupons to the household depended on the household
income. A family of four with an adjusted monthly income of $300 paid
$83 for the full monthly allotment of food stamps. If a family of four had
a monthly income of $100, the cost for the full monthly allotment would
have been $25.4
The pre-1979 Food Stamp program was an ad valorem subsidy on food.
The rate at which food was subsidized depended on the household income.
These figures are taken from Kenneth Clarkson, Food Stamps and Nutrition, American
Enterprise Institute, 1975.
The family of four that was charged $83 for their allotment paid $1 to
receive $1.84 worth of food (1.84 equals 153 divided by 83). Similarly, the
household that paid $25 was paying $1 to receive $6.12 worth of food (6.12
equals 153 divided by 25).