banjalukaforum.com

Japanski naučnici saopštili su danas da su na dnu Pacifika pronađene velike količine rijetkih zemljinih minerala od ključne važnosti za proizvodnju elektronike visoke tehnologije te da se odmah mogu izvlačiti.

"U nalazištima je velika koncentracija rijetkih zemljinih minerala. Sa samo jednog kvadratnog kilometra moći ćemo da podmirimo petinu trenutne potrošnje na globalnom nivou", rekao je profesor Jasuhiro Kato sa Univerziteta za Geologiju u Tokiju.

Minerale je otkrio tim na čijem je čelu bio Kato i u kojem su bili i istraživači iz japanske Agencije za pomorsko-geološku nauku i tehnologiju.

Istraživači su minerale pronašli u morskom mulju na dubini od 3.500 do 6.000 metara ispod površine okeana na 78 lokacija.

Prema Katovim riječima, na jednoj trećini novootkrivenih lokacija pronađena je velika količina minerala i metala itrijuma.

Profesor Kato je naglasio da je nalazište u međunarodnim vodama koje se prostire istočno i zapadno od Havaja te istočno od Tahitija u Francuskoj Polineziji.

Prema njegovim pretpostavkama, na novootkrivenim nalazištima ima od 80 do 100 milijardi tona minerala, što je ogromna količina ukoliko se uzme u obzir da u globalnim rezervama ima oko 110 miliona tona koji su uglavnom otkriveni u Kini, Rusiji te drugim bivšim sovjetskim republikama i SAD.

Detalji o otkriću objavljeni su u internet izdanju britanskog žurnala "Prirodna geonauka", prenosi Blic.

Вашингтон– Сједињене Америчке Државе су изгубиле свој врхунски кредитни рејтинг ААА, само неколико сати након што је узнемирење инвеститора појачала дужничка криза у зони евра која је приморала Италију да убрза спровођење строгих мера штедње.

Поједини аналитичари упозоравају да би то прво снижење кредитног рејтинга САД још од 1917. године, када је уведено кредитно рангирање, могло изазвати нову глобалну економску кризу која би ескалирала у 2012. Међународна агенција за кредитне рејтинге „Стандард и пурс” је прексиноћ нанела највећој светској економији ударац без преседана када је снизила дугорочни кредитни рејтинг те земље за један степен, на АА плус, услед забринутости због владиног буџетског дефицита и растућег дужничког оптерећења. Тај потез ће вероватно довести до повећања трошкова позајмљивања америчке владе, компанија и потрошача, пренео је Ројтерс мишљење финансијских експерата.

Кредитна агенција је образложила да су њену одлуку делимично изазвала политичка неслагања у Вашингтону, указавши да је политика спречила САД да реши своје проблеме с дефицитом и дугом. Као знак забринутости светских лидера због клизања вредности акција које је однело са светског тржишта око 2,5 билиона долара током ове седмице, премијер Италије Силвио Берлускони је изјавио да ће се министри финансија Групације седам најразвијенијих земаља (Г7) састати „за неколико дана” како би утврдили заједнички план за акцију–преноси Танјуг.

Тај састанак, међутим, није потврдио ниједан други лидер те групације, која не укључује Кину, другу по величину економију на свету.

Страховање од ширења кризе у зони евра и могућег враћања САД у рецесију изазвало је ове седмице велико слабљење на финансијским тржиштима.

Мада би утицај снижења америчког кредитног рејтинга на финансијским тржиштима по њиховом отварању у понедељак могао бити скроман, с обзиром да се таква одлука очекивала, промена би могла да има велики дугорочни утицај на позицију САД у свету, статус долара и глобални финансијски систем, оцењују аналитичари. „Глобални систем се сада мора прилагодити многим импликацијама и неизвесностима које доноси некада незамислив амерички губитак врхунског рејтинга ААА”, изјавио је за Ројтерс кодиректор за инвестиције у компанији „Пасифик инвестмент менаџмент” Мохамед Ел-Еријан.

Администрација америчког председника Барака Обаме је жестоко критиковала Стандард и пурс због превеликог ослањања њених анализа и одлуке на жучну дебату о повећању лимита за амерички дуг. Влада у Вашингтону је исту агенцију оптужила и да је учинла грешку од два билиона долара у својој процени америчких финансија, што, како је указала, доводи у питање кредибилитет те агенције.

S&P ratings (selected)

AAA: UK, France, Germany, Canada, Australia
AA+: USA, Belgium, New Zealand
AA-: Japan, China

El-Erian also said that Americans will face “higher credit costs” over time. JPMorgan Chase & Co. estimated that a downgrade would raise the nation’s borrowing costs by $100 billion a year.

Milijarder Warren Buffett želi plaćati više poreza

"Naše vođe su zatražili da se 'zajednički žrtvujemo'. Ali, istovremeno, mene su poštedjeli. Provjerio sam sa svojim megabogatim prijateljima - oni su također ostali netaknuti", poručio je američki milijarder, predsjednik i izvršni direktor kompanije Berkshire Hathaway, Warren Buffett.

On je u svom obraćanju javnosti rekao da "iako se siromašna i srednja klasa bori za SAD u Afganistanu, a većina Amerikanaca jedva sastavlja kraj s krajem, megabogati i dalje uživaju u sjajnim poreznim olakšicama".

"Neki od nas investitora koji obrćemo milijarde imamo 15-postotnu stopu poreza. Drugi vlasnici dionica koji posluju samo 10 minuta plaćaju isti porez kao i mi, dugoročni investitori", piše Buffet za New York Times.

Dodaje kako takvo blagostanje milijarderi uživaju zahvaljujući prijateljima na visokim mjestima, pa su zakonodavci primorani da štite bogate. Napominje kako je prošle godine platio skoro sedam miliona dolara poreza što zvuči kao puno novca. No, zapravo je time platio samo 17,4 posto od njegovog oporezivog dohotka, što je zapravo manji postotak nego što je platilo više od 20 ljudi u njegovoj firmi. Oni su plaćali u prosjeku 36 posto poreza.

"Dakle, ako zaradite novac zahvaljujući novcu, plaćate manje poreza, no kao radnik ćete biti znatno više oporezovani", ističe Buffett, dodajući kako je prošle godine oko 80 posto državnih prihoda ubrano iz poreza na dohodak i na plaće. Napominje i kako su stope za bogate 1980-ih i 1990-ih bile daleko veće.

Američki milijarder naglašava da veće porezne stope na kapitalnu dobit i dividende ne znače manje ulaganja, navodeći primjer prema kojem je između 1980. i 2000. otvoreno gotovo 40 miliona radnih mjesta, dok su niže porezne stope nakon toga dovele do daleko manje novih radnih mjesta.

"Dobro znam mnoge megabogate i velike ljude koji su vrlo pristojni i vole Ameriku, cijeneći mogućnosti koje im je dala. Mnogi od njih pomažu ljudima i većini zasigurno ne bi smetalo da plaćaju više poreza, posebno sad kad mnogi od naših sugrađana pate", navodi Buffett.

Dvanaest članova Kongresa uskoro će se baciti na ključni posao preraspodjele državnih finansija. Upućeni na to da smišljaju plan kojim bi smanjili 10-godišnji deficit od najmanje 1,5 biliona dolara.

"Bitno je, međutim, da postignu daleko više od toga. Amerikanci brzo gube vjeru u sposobnost Kongresa da se bavi fiskalnim problemima naše zemlje. Samo odgovarajuća akcija može promijeniti takav osjećaj", poručuje milijarder i dodaje:

"Čak i bogata Amerika ne može ispuniti neka obećanja. Ja bih ostavio iste stope za 99,7 posto poreznih obveznika i smanjio porez na plaće. To bi pomoglo siromašne i srednju klasu. No, za one koji zarađuju više od milion dolara - bilo je 236.883 takvih domaćinstava u 2009. - podigao bih stope, kao i na dividende i kapitalne dobitke. Za one koji zarađuju deset i više miliona dolara predložio bih i dodatne stope".

Buffett na kraju ističe da je Kongres dugo štitio velike bogataše, te da je vrijeme da sad oni podnesu žrtvu kad se zemlja našla u krizi.