banjalukaforum.com

Evropski šamar SAD-u



Evropski parlament, ubedljivom većinom, odbacio sporazum EU i Vašingtona o „zavirivanju” u bankarske podatke

Glasanje je trajalo tek nekoliko sekundi koliko je trebalo poslanicima u Evropskom parlamentu da „obore” sporazum EU i SAD o razmeni bankarskih podataka. Protiv sporazuma izjasnilo se 378 evropskih poslanika, „za” je glasalo 196 dok je 31 poslanik bio uzdržan.

Odluka Evropskog parlamenta ukinula je takozvani SWIFT sporazum – stupio da snagu 1. februara – koji je dozvoljavao Amerikancima da bez ograničenja i dalje „zaviruju” u evropske novčane transakcije i „snimaju” podatke o klijentima banaka na starom kontinentu. A sve to u cilju borbe protiv terorizma.

Prva reagovanja na ovaj evropski šamar SAD-u sasvim su različita. Iz redova parlamentaraca preovladavala je ocena da je reč „o istorijskom trenutku za Evropski parlament” koji je time pokazao da na velika vrata ulazi u kreiranje dnevne politike EU. Iz SAD je, sasvim očekivano, stigla drugačija reakcija. Zvanični Vašington je poručio da je „duboko razočaran” i da su američko-evropski odnosi „doživeli težak udarac”.

„Zavirivanje” u bankarske podatke – nezakonito ili zakonito – odavno se koristi i u Evropi i u SAD. Posebno posle 11. septembra 2001 – godine i američke objave rata svetskom terorizmu Vašington je maksimalno pojačao „češljanje” svetskih tokova novca tragajući za parama terorista. U ovoj poteri Amerikancima je posebno interesantan SWIFT (Udruženje svetske međubankarske finansijske telekomunikacije) moderna svetska mreža za razmenu podataka. S puno razloga: preko SWIFT-a se obavi oko 15 miliona transakcija – dnevno. U ovom moru podataka američki stručnjaci su uspešno „kopali” i, prema podacima nemačkog nedeljnika „Cajt”, evropskim vladama je, poslednjih godina, prosleđeno hiljadu i po važnih podataka od kojih su neki direktno pomogli u sprečavanju većih terorističkih akcija.

Sve to rađeno je po američko-evropskom dogovoru koji je, međutim, ispao iz igre 1. decembra prošle godine kada je stupio na snagu Lisabonski sporazum, koji je poprilično reformisao EU i promešao „karte” u hijerarhiji evropske vlasti. U toj novoj podeli uloga Evropski parlament dobio je mnogo širi prostor delovanja, između ostalog, i priliku da glasa o SWIFT sporazumu.

Upravo u ovoj činjenici, piše nemački dnevnik „Frankfurter algemajne”, krije se i glavni razlog „pobune” evropskih poslanika protiv pomenutog sporazuma.

„U principu, većina u Evropskom parlamentu je za nastavak saradnje sa SAD, ali su poslanici iskoristili priliku da održe lekciju vladama članicama EU”, zaključuje list iz Frankfurta procenjujući da je SWIFT sporazum neka vrsta kolateralne štete u nadmetanju evropske i nacionalne vlasti oko toga ko je zapravo glavni gazda u Uniji.

Posle propasti sporazuma u Briselu najavljuju da će EU pokrenuti novu rundu razgovora sa SAD s ciljem da se nastavi evropsko-američka saradnja u „lovu” na novčane transakcije terorista. Iz Vašingtona, međutim, ljutito poručuju da neće biti novih pregovora i da će se SAD okrenuti bilateralnim dogovorima s pojedinim državama članicama EU. A tu su Amerikancima najinteresantniji Belgija i Holandija.

Razlog za takvo ponašanje SAD je činjenica da je SWIFT osnovan 1973. godine u Belgiji gde se i danas nalazi „srce” ove svetske mreže. Osim belgijske centrale postoje i dva regionalna centra: u Holandiji i Švajcarskoj. Ovaj drugi tek je nedavno preseljen iz SAD u Švajcarsku čime su Amerikanci izgubili mogućnost da direktno kontrolišu puteve novca pa su pokrenuli pregovore sa EU koji su okončani SWIFT sporazumom. A onda je sve pokvario Evropski parlament koji je ubedljivom većinom sprečio Amerikance da i dalje „njuškaju” po bankarskim poslovima.

-----------------------------------------------------------

SWIFT je osnovan 1973. godine i danas okuplja više od osam hiljada najznačajnijih svetskih banaka, berzi, brokerskih kuća i drugih finansijskih institucija iz više od 200 država. Procenjuje se da više od 90 odsto svetskih banaka koristi ovu mrežu za razmenu poruka i podataka čime je SWIFT postao kamen temeljac svetske bankarske aktivnosti.

Izvor: Politika.rs