banjalukaforum.com

Mislim da smo otisli u totalni off. Ovo nema veze s validnoscu diploma privatnih fakulteta u AT. Licno nikada nisam cuo za nikoga ko je s privatnim fakultetom dosao na postdiplomske studije ovamo

druze,ja se zajebavo,ko ce normalan reci da je nase skolstvo bolje od austrijskog ...nije bolje ni od albanskog


nisam ti ja za ove ozbiljne rasprave,vidio sam tvoj post,sjetio se da si pisao neki dan protiv ovog banera o borcu,nisam znao kako da ti drugacije napakostim pa sam se uhvatio tih gluposti

_________________
"Možete da budete najbolji student ili najbolji stručnjak u nekoj oblasti ali ako niste u sistemu vlasti, ako niste dio vlasti, sve je to zabluda''

Jednom naucena gramatika ne moze se zaboraviti nikada jer ti nisi kao dijete otisao u inostranstvo pa da ti je drugi jezik postao maternji a da ne pricamo o malogradjanstvu i "namjernog" zaboravljanja vlastitog jezika. Dijalekt u pisanom obliku ne igra nikakvu ulogu

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

Je li to malogradjanstvo? Pitam ozbiljno. Prijateljica dolazila ljetos (u inostranstvu je oko 3 godine) i kaze za pravoslavlje ortodoks. Bilo joj je neprijatno sto smo se mi smijali, ali meni poslije nije bilo smijesno nego tuzno i ne znam otkud to. Jako je nacitana (nasih knjiga).

A, da. Njena diploma sa PIM-a je bez problema bila priznata za program Erasmus Mundus.

Erasmus je nesto drugo. Ona je ovde upisala fakultet a onda otisla na semestralnu razmjenu na Uni koji ima partnerske odnose s njenim maticnim fakultetom tako da ona nije oficijalno nastavila skolovanje u inostranstvu vec samo otisla na odredjeni period preko erasmus programa.

Nastavila je master. I sad ima njihovu diplomu. Tako da jeste priznata.

Prvi put cujem da neko ode na ersmus i onda tamo dobije njihovu diplomu. Onda nije otisla na ersmus. Posto sam bio 2 puta na erasmusu pa imam neko iskustvo u tome. Erasmus je princip razmene studenata s partnerskim univerzitetom na 1,2,3 ili 4 semestra. Zavisno od programa ali se uvek moras vratiti nazad, mozes priznati uradjene ispite ali diplomski branis na home institution. Ali ako kazes da je zavrsila PIM a nastavila dalje u inostranstvu onda si nam rjesila diskusiju. Diploma privatnog fakulteta(zavisno kog izgleda) je priznata u Inostranstvu. Ovde konkretno je prica o Austriji. Jel ona nastavila master u Austriji?

Kolegi ratkopu sam poslala pp u kom sam objasnila svoje pitanje, tako da o tom necu dalje.
Sledece, mene apsolutno ne tangira niti kako neko pise, kakvi su mu gramatika i pravopis. Jos manje me zanima kako se oblaci, gdje ide na ljetovanja, zimovanja (osim ako je na moj racun ), koji telefon koristi, koji sport prati, za koju reprezentaciju navija, koji auto vozi i sl.
I glupo mi je omalovazavati nekog zbog toga.
Sto se tice "zaboravljanja" maternjeg jezika, nista mi nije cudno. Nije ni prvi ni poslednji...dovoljno primjera sam srela da bih znala to. Neko provede u Srbiji 3 dana pa odmah na ekavici govori.
Drugo je sto se neko ne trudi i ne zeli.

A sad da se vratimo na temu.
Nemam pojma da li su privatni fakulteti priznati ili nisu
Tj sve i jedan ce vam reci da jeste, pokazati nekakve papire, fol akreditacija ovamo, akreditacija onamo.
Cini mi se da znam o kome se to "internacionalnom" univerzitetu u federaciji radi...mislim da nam je jedan od kolega forumasa iz tog mjesta. Tek da vidite tu kako se prodaju i hvale...covjek se vec vidi na doktorskim studijama negdje u bijelom svijetu...te slike dekana sa ovim, sa onim...ma mogu ti pricati sta hoce kad ti ne znas ko su ljudi sa slike ili kako taj tamo neki izgleda...i kao da ces sjesti i procitati sve i jedan papiric koji ti oni tamo pokazu,
Prodaju svoj proizvod.
Ja konkretno, ne znam nikog da je sa privatnog faxa otisao u inostranstvo na usavrsavanje...ali ako bolje razmislim, ne znam takvog ni sa drzavnog
Ko se odluci za bilo koji privatni fakultet, treba se malo vise informisati, odvagati,...

_________________
"Ko promaši ljubav, promašio je život"

Ja poznajem nekoliko osoba koje su otišle na master vani (uglavnom ih stranci stipendirali), u BL ima i onih koji su vani doktorirali.
Svi su ovdje završili državne fakutete. Moguće je da postoji i neko sa privatnog koji je završio master vani, vjerovatno ih ima.
Po meni je veći problem, što njihov kapacitet nije dovoljno iskorišten nakon povratka pogotovo kada se govori o privredi, ali i npr. kada je u pitanju uvođenje bolonjskog procesa.
Imam utisak da se vrate puni elana i željni promjena, a onda se utope u sivilo, uglavnom akademske zajednice.


Što se tiče akreditacije u RS: http://www.heaars.com/

Za sada su, u RS akreditovane samo dvije visokoškolske ustanove: BLC i UPS, obe iz BL. Akreditacija se dobija na period na 5 godina.
Edit: Od danas tri, i Univerzitet u Istočnom Sarajevu (po RTRS-u)
Ove ustanove su prve podnijele zahtjev za akreditaciju, pa će u nardnom periodu biti još univerziteta i fakulteta akreditovano (a vjerovatno će biti i onih koji neće dobiti akreditaciju).

A na sajtu ministartva prosvjete i kulture ima i lista licenciranih fakulteta i studija I i II ciklusa (vjerovatno će važiti do kraja procesa akreditacije):
http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada ... fault.aspx
Dakle, ova lista licenciranih studijskih programa je bitna i oni koji upisuju fakultete bi je trebali pogledati.

Komplena lista licenciranih fakulteta u BiH (bez teoloških fakulteta): http://hea.gov.ba/kvalitet/evidencija_vsu/Lista.aspx

BTW u BiH ima nekoliko univerziteta koji imaju prefiks Internacionalni u imenu

Jedna prijateljica je bila upisana na privatni faks u Bijeljini (mislim da je Slobomir, nisam siguran) - Informatika i priznali su joj po neki ispit sa tog faksa ( nije dosla sa zavrsenim faksom,samo se upisala tamo i mozda godinu dana zavrsila).
Sto se tice placanja, cuo sam i ja za taj Ugovor, cuo i da je istekao(taman kad sam ja dosao ), mada mislim da je to samo puka legenda, a evo i zasto : konkretno za Medicinu u Becu - do 2003/4 faks je bio u okviru glavnog univerziteta (Hauptuni) i tada nasi nisu placali skolarinu, kad se osamostalio - pocelo se placati - 380€ i to su svi placali, skoro svi. Prijatelji iz Nepala, npr, nisu placali skolarinu. Turci su placali 760€.
Na istoj strani je i Ekonomski fax (WU) , gdje se takodje placala skolarina, kao i na tehnickom (TU), s tim sto je na ovom drugom to bilo malko zapetljano - oni koji su upisali prije 2004 nisu placali, ovi drugi su placali prvo 760€ (puna cijena), da bi se nakon godinu -dvije spustilo na pola.
Na drugoj strani je glavni univerzitet, gdje je sve do prrosle godine studiranje za nase studente bilo dzaba, sad ne znam kako je tamo.
U Austriji, sto se tice placanja skolarine postoji jedno opste pravilo - ako mozes dokazati da Austrijanac u tvojoj zemlji moze studirati dzabe, mozes i ti u Austriji.
Inace su i Austrijanci do prije 3-4 godine placali skolarinu, ali im je onda ukinuta, kao i ostalima iz EU. Kakva je aktuelna situacija, ne znam.
A sto se tice Exita, da sam njih slusao, potrosio bi barem 3 puta vise para na raznorazne prevode, potvrde i apostile.

_________________
democraticus artis crastis individibidualis artis crastis libertas

Iako je to sada istorija, pomenuću još jednu stvar, u prostorijama mog fakulteta postojala je organizacija koja se zvala WUS Austria, svaki dan bih sreo nekog studenta koji bi se raspitivao za nju, nisam znao čime su se bavili dok nisam pročitao jednog dana u novinama da pošto je istekao stogodišni ugovor sa Austrougarskom prestala je potreba za tom organizacijom.

_________________

BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma

Nijedan univerzitet iz BiH nije priznat u Evropi!

SARAJEVO - Nijedan univerzitet u Bosni i Hercegovini trenutno nije upisan u registar akreditiranih visokoškolskih ustanova, što znači da diplome sa univerziteta u BiH nisu priznate u Evropskoj uniji, potvrdio je u izjavi za agenciju Anadolija direktor Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta (HEA) BiH Husein Nanić.

“Od deset visokoškolskih ustanova koje su u postupku akreditacije, četiri su dobile rješenje o akreditaciji koje izdaju nadležni obrazovni organi. Međutim, proces se završava upisom visokoškolske ustanove u državni registar akreditovanih visokoškolskih ustanova koji vodi Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta, a koje se vrši nakon što Agencija ocijeni da je rješenje o akreditaciji (koje je izdao nadležni obrazovni organ) u skladu s kriterijima i normama kojima se utvrđuju minimalni standardi. Do danas nijedna visokoškolska ustanova u BiH nije upisana u državni registar akreditovanih visokoškolskih ustanova”, kazao je Nanić.

Na skandal sa akreditacijama za univerzitete u BiH upozorava i profesorica Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, Lamija Tanović, koja je niz godina bila šefica Odjela za međunarodnu naučnu, tehničku, obrazovnu, kulturnu i sportsku saradnju pri Ministarstvu vanjskih poslova BiH.

Polemika oko kvaliteta obrazovanja na visokoškolskim ustanovama u BiH svodi se na proces akreditiranja, odnosno ispunjavanja uvjeta kako bi diplome s univerziteta iz ove zemlje bile priznate izvan njenih granica.

Ni za jednu visokoškolsku ustanovu u BiH još uvijek nije utvrđeno da li su studijski programi u skladu sa određenim evropskim standardima obrazovanja, otkrila je profesorica Tanović za agenciju Anadolija.

“Nijedan univerzitet u BiH nije akreditovan, a svaka država mora imati svoj registar akreditovanih univerziteta. Entitet Republika Srpska ima svoju agenciju za akreditovanje i postoji agencija za akreditaciju i na državnom nivou koja nema nadležnosti, te kao takva obično samo potvrđuje ono što joj predlože entiteske agencije”, kazala je Tanović i dodala kako veliki problem predstavlja i činjenica da se diljem Bosne i Hercegovine posljednjih godina otvaraju mnogi univerziteti koji nemaju potreban stručni i kvalificirani kadar.

“Posljednjih godina u BiH postoji veliki broj privatnih univerziteta koji ne doprinose povećanju znanja i vještina kod studenata. Trenutno imamo oko 45 univerziteta ili fakulteta od čega samo osam državnih”, kazala je Tanović.

Napomenula je da postojeći obrazovni sistem u BiH nije funkcionalan i da ne prati potrebne evropske obrazovne trendove.

“Od kraja rata imamo problem da ne postoji dobra saradnja univerziteta i kompanija tako da se neplanski obrazuju nove generacije studenata. Očigledno je da postojeći sistem ne funkcionira jer na biroima za zapošljavanje imamo na hiljade osoba sa završenim fakultetima. Potrebno je da se na univerzitetima obrazuju studentni sa vještinama i znanjem koje će se iskoristiti u profesionalnom radu. A to je moguće samo kroz praktičan rad”, smatra Tanović.

Direktor Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta Husein Nanić pojasnio je da visokoškolske ustanove proces akreditacije završavaju samo zvaničnim upisom u Državni registar, nakon što se utvrdi da su njihovi profesori kvalifikovani za obavljanje akademskog posla, da su studentima dostupna potrebna sredstva i literatura ili da se održava minimalno 20 sati predavanja sedmično.

Istakao je da će samo upisom visokoškolskih ustanova u Državni registar visokoškolskih ustanova diplome sa univerziteta iz BiH biti priznate i u Evropi.

“Akreditacija je potvrda kvaliteta određene visokoškolske ustanove i kontinuiran je proces. Okvirni zakon o visokom obrazovanju uvodi akreditaciju kao formalni postupak priznavanja kvaliteta, te bi u skladu s tim sve ustanove trebale proći kroz taj proces. Upis visokoškolske ustanove u državni registar visokoškolskih ustanova će svakako doprinijeti evropskom prepoznavanju izdatih diploma, kao i mobilnosti nastavnika i studenata van granica BiH, što je jedan od osnovnih principa Bolonjskog procesa”, poručio je Nanić i naglasio da svi bh. univerziteti moraju ispuniti potrebne evropske standarde u oblasti visokog obrazovanja ako žele da postanu respektabilne institucije u Evropi i svijetu.

“Visokoškolske ustanove u BiH trebaju ispuniti vrlo jasne kriterije za akreditaciju visokoškolskih ustanova u BiH koji su u skladu s Evropskim standardima i smjernicama za osiguranje kvaliteta u Evropskom prostoru visokog obrazovanja”, kazao je Nanić.

On smatra da poseban problem sa dobivanjem akreditacija u BiH predstavlja i činjenica da je proces akreditacije visokoškolskih ustanova u nadležnosti nekoliko nivoa vlasti od kantonalnog, entitetskog, pa do državnog.

“Ispunjenost pomenutih kriterija su uslov da ustanova uspješno završi proces akreditacije. Procedure za provođenje postupka akreditacije su u nadležnosti relevantnih obrazovnih organa."

Nanić napominje da je pred bh. univerzitetima mnogo posla, iako su pojedini već stupili u proces akreditiranja.

“Za dobijanje akreditacije, bh. univerziteti kao i relevantna ministarstva, trebaju da završe sve neophodne aktivnosti precizirane Odlukom o normama kojima se utvrđuju minimalni standardi u oblasti visokog obrazovanja. Većina visokoškolskih ustanova redovno provodi proces samoevaluacije i na taj način ispunjava prvi korak u započinjanju procesa akreditacije. Nadležni obrazovni organi moraju donijeti odgovarajuće propise kojima će taj postupak detaljno utvrditi”, rekao je čelnik Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta BiH Husein Nanić.

Zbog činjenice da pojedine visokoškolske ustanove, prilikom medijskog oglašavanja, navode kako su “akreditirana visokoškolska ustanova i akreditirani program”, Upravni odbor Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta u BiH ranije je upozorio javnost kako se radi o neistini.

“Kako do sada nijedna visokoškolska ustanova nije upisana u ovaj registar, tako nijedna visokoškolska ustanova u BiH još nije akreditirana”, navodi se u ranijem saopćenju Upravnog odbora.

Nije mi jasan ovaj tekst i sta zele da kazu s njim? Kako moze da drzavni fakulteti nisu priznati u EU kada kada smo svi mi koji smo studirali u inostranstvu ili upisali ovde ili zavrsili ovde pa onda otisli nastaviti dalje u EU sto automatski implicira du su univerziteti priznati inace tako nesto ne bi bilo moguce.

Nije mi jasn text, da nisu hteli da kazu da ni jedan privatni fakultet nije akreditovan u EU, onda bi mi bilo logicnije ovako...

Šta ti nije jasno? Nema kod akreditacije razdvajanja privatni - državni, nema toga razdvajanja po zakonu. Pojedini privatni, vjerovatno i pojedini državni, imaju akreditaciju od nadležnih obrazovnih organa (republičkih ili federalnih), ali nemaju državnu. Mislim da treba da prođe određeni vremenski period od izdavanja prve akreditacije da bi se podnio zahtjev za državnu.

Da bi fakultet, privatni ili drzavni funkcionisao mora biti akreditovan sto od ministarstva kantona, federacije ili RS. Akreditacija na nivou BiH se trenutno provodi te ovaj text tvrdi da ni jedan univerzitet to ne ispunjava i to je totalno druga tema. Ovde se prica o tome da ni jedan univerzitet bio privatni ili drzavni nije priznat u EU a to nije tacno tj nije moguce. Po toj logici onda niko ne bi mogao nastaviti skolovanje u inostranstvu a svi znamo da nije tako. Svi koji su upisali ili zavrsili drzavne fakultete nastavili su svoja skolovanja u inostranstvu bez problema.
Zato kazem da tekst ne stima i ne razumem ga kada se prica o EU.

Bas sam gledao kod sebe na Karl Franzu u Grazu univerzitete iz BiH koje priznaju tj s kojih se mozes prebaciti ili upisati i sve su samo drzavni, nema ni jedan privatni naveden.

Po toj logici bez obzira sto ni jedan univerzitet u BiH nema akreditaciju na drzavnom nivou zemlje EU priznaju diplome drzavnih univerziteta i s takvima mozes nastaviti studije u EU.

Ti si doktore pomešao licencu za izvođenje određenog studijskog programa i akreditaciju. Da bi mogao da funkcioniše mora dobiti tu licencu, posle se podnosi zahtev za republičku ili federalnu akreditaciju i na kraju državnu.
Bilo je nekoliko primera da su pojedini fakulteti izvodili studijske programe bez te licence, te su diplome poništene.



Ne bih doktore da vas razočaram, ali ima dosta primera i sa privatnih fakulteta.

Poenta moje price je da ovaj ceo text nije tacan jel da je tako onda ne bismo mogli nastaviti studije u EU.
Nista ja nisam pomesao, prvo se dobija licena pa akreditacija na republickom ili federalnom pa drzavnom nivou. Text kaze da trenutno ni jedan univerzitet nema drzavnu akrditaciju i to je sve jasno. To da li neki fakulteti nemaju ni licence ni republicke akreditacije u to necu da zalazim.

Ako tvrdis da ima ljudi i s privatnih da su otisli u inostranstvo onda ovaj text jos vise gubi na istini