БАЊАЛУКА - Број матураната и студената прве године факултета у РС је изједначен, што ствара утисак да сви матуранти четвртог степена уписују високе школе.
Стручњаци то сматрају парадоксом, који је уназад неколико година био незамислив, а свему је допринио огроман број високошколских установа - јавних и приватних у којима сви виде прилику да се домогну факултетске дипломе.
Према подацима Министарства просвјете и културе РС, у школској 2010/2011. Години четврти разред завршио је 9. 181 средњошколац, а прву годину факултета у академској 2011/2012. Години похађа 9. 217 студената.
Оваква појава забиљежена је и годину раније, када је матурирало 10. 039 средњошколаца, док је те јесени у РС било 10. 845 бруцоша.
За Стеву Пашалића, демографа, овај тренд показује да се дешава "нешто супротно нормалном развоју неке појаве", а ријеч је, како је казао, о парадоксу који је раније био незамислив.
Према његовим ријечима, уназад три или четири године око 60 одсто матураната четворогодишњих школа настављало је школовање. У бројкама то је било између 6. 000 и 7. 000. Међутим, када се погледа статистика, јавне и приватне високошколске установе годишње упишу око 12. 000 студената. Ако су наши "ресурси" око 9. 000 матураната годишње и ако се сви уписују на факултете, што је немогуће, поставља се питање одакле у РС 3. 000 бруцоша више него свршених средњошколаца.
"Закључујемо да је ријеч углавном о генерацијама које нису раније настављале школовање, а сада су у енормном броју високошколских установа видјели прилику да на вјероватно лагоднији начин дођу до дипломе. Многи који нису ни сањали да ће завршити факултет, у овим приликама виде своју шансу. Практично тако имамо и 50 - годишњаке који су сада студенти", казао је Пашалић и додао да на број студената у РС не утичу они који из других држава долазе код нас на факултете, јер је њихова цифра минорна.
За Стевана Милића, предсједника Синдиката образовања, науке и културе РС, поменути подаци "заслужују мјесто у рубрици 'без коментара'".
"Подаци, такође, показују да у овој области влада анархија и да нико не поставља питање, чак ни на највишем нивоу, шта нам се ово дешава с образовањем. Ако смо пали на такве гране да потцјењујемо факултете тиме што их сви уписују, онда треба предложити да високо образовање постане обавезно", казао је Милић.
Он је казао да је ресорном министарству предложено да се уведе систем провјере "улаза" на факултет, као и провјере знања по завршетку факултета.
"То засад нико не прихвата и изгледа да морамо признати да некоме анархија одговара. Никада није био овакав развој технике, технологије и информационих система, а да је незнање најгоре од када постоји ове државе и овог народа", сматра Милић и упозорава да се тиме прећутно пристало на пропаст образовања.
(
www.nezavisne.com/Фронтал)
izvor:http://www.frontal.ba/cyrl/?page=76&kat=140&vijest=60520
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
