Dovoljno je reci da je u jednoj sobi, bordel.

Smjesno! Ko je bio na njihovom univerzitetu, zna da su oni u tri puta vecim govnima nego mi... Ja sam isao u par navrata, a bio sam i u njihovom studetskom domu. Dovoljno je reci da je u jednoj sobi, bordel. Mislim da je 206 bila soba.

znam da je uni u IS rasprostranjen negdje do Bijeljine, ali da je bolji od uni u BL....hmmm
je l` to neko nasim ustaljenim metodama uticao na rangiranje?

Састављачи ранг листе, који су узели у обзир величину, транспратентност, наставно-научну базу и број студената сврстали су Универзитет у Источном Сарајеву на 6 733. позицију, а Универзитет у Бањој Луци на 9 141. мјесто, од више од 20 000 анализираних високообразовних институција широм свијета.

Nije bitno dal' smo ispred ili iza I.Sarajeva bitno je da je komplet uni u opstem rasulu

6. Methodology used to create the rankings. The unit for analysis is the institutional domain, so only universities and research centres with an independent web domain are considered. If an institution has more than one main domain, two or more entries are used with the different addresses. About 5-10% of the institutions have no independent web presence, most of them located in developing countries. Our catalogue of institutions includes not only universities but also other Higher Education institutions following the recommendations of UNESCO. Names and addresses were collected from both national and international sources including among others:

Universities Worldwide univ.cc
All Universities around the World http://www.bulter.nl/universities/
Braintrack University Index http://www.braintrack.com
Canadian Universities http://www.uwaterloo.ca/canu
UK Universities http://www.scit.wlv.ac.uk/ukinfo
US Universities http://www.utexas.edu/world/univ/state

University activity is multi-dimensional and this is reflected in its web presence. So the best way to build the ranking is combining a group of indicators that measures these different aspects. Almind & Ingwersen proposed the first Web indicator, Web Impact Factor (WIF), based on link analysis that combines the number of external inlinks and the number of pages of the website, a ratio of 1:1 between visibility and size. This ratio is used for the ranking but adding two new indicators to the size component: Number of documents, measured from the number of rich files in a web domain, and number of publications being collected by Google Scholar database. As it has been already commented, the four indicators were obtained from the quantitative results provided by the main search engines as follows:

Size (S). Number of pages recovered from four engines: Google, Yahoo, Live Search and Exalead. For each engine, results are log-normalised to 1 for the highest value. Then for each domain, maximum and minimum results are excluded and every institution is assigned a rank according to the combined sum.
Visibility (V). The total number of unique external links received (inlinks) by a site can be only confidently obtained from Yahoo Search. Results are log-normalised to 1 for the highest value and then combined to generate the rank.
Rich Files (R). After evaluation of their relevance to academic and publication activities and considering the volume of the different file formats, the following were selected: Adobe Acrobat (.pdf), Adobe PostScript (.ps), Microsoft Word (.doc) and Microsoft Powerpoint (.ppt). These data were extracted using Google and merging the results for each filetype after log-normalising in the same way as described before.
Scholar (Sc). Google Scholar provides the number of papers and citations for each academic domain. These results from the Scholar database represent papers, reports and other academic items.

The four ranks were combined according to a formula where each one has a different weight:

...

Ko jos uzima webometrics ozbiljno?

Za svjetske tu je QS World University Rankings. (39, woohoo! =D)
Mada, nema BiH... :/

Svako koristi onaj koji mu odgovara
khm, US News, US News undergraduate, Forbes

Вебометриксова ранг-листа свјетских универзитета је систем рангирања на основу количине веб-публикација које нека академска установа произведе и на основу утицаја који те публикације имају, односно, у зависности од индекса цитираности који остваре. Рангирање обавља Сајберметрикс лаб, истраживачко тијело које ради при Шпанском националном истраживачком савјету из Мадрида.
Циљ ове врсте рангирања је повећање присуства академских и истраживачких установа на интернету и промовисање слободног приступа резултатима научног истраживања. Намјера је, дакле, мотивисати институције и поједице у академској и научној заједници да њихово присуство на интернету рефлектује њихове активности и значај.
Ако је присуство на интернету далеко испод очекиване позиције, с обзиром на репутацију коју нека научна или академска институција има, универзитетска управа треба, по мишљењу креатора ове листе, да преиспита своју политику која се тиче интернета, транспарентности рада, слободног приступа резултатима, те да ради на повећању обима и квалитета електронских публикација.
Рангирање је први пут спроведено 2004. године и од тада се резултати објављују два пута годишње, у јануару и јулу. Присутност на интернету, на којем се заснива Вебометриксова ранг-листа је само један од критеријума који се узимају у обзир приликом рангирања и зато се унапријед ограђујемо од давања оцјена о квалитету појединих високошколских установа јер би за тако нешто било неопходно узети у обзир и бројне друге критеријуме, прије свега, квалитет наставе.
Вебометрикс врши рангирање на основу четири индикатора: присуство на интернету, утицај, отвореност и изузетност.

Утицај је најзначајнији индикатор који чини 50 одсто оцјене код рангирања универзитета. Квалитет садржаја вреднује се кроз тзв. „виртуални референдум“, односно пребројавање колико је пута универзитетски веб-домен линкован на трећим странама. Линковање указује на прeстиж институције, академско постигнуће, вриједност пласиране информације те њену корисност и прилагођеност критеријумима милиона уредника веб-страница широм свијета.

Присутност је индикатор на основу којег се формира око 20 процената укупне оцјене. Односи се на укупну количину садржаја објављених на универзитетским веб-доменима који су индексирани на Гугловом претраживачу и укључује све веб-странице и све формате које Гугл препознаје, статичке и динамичке странице. Није могуће имати снажну присутност без доприноса свих у организацији.

Отвореност - индикатор који има око 15 одсто утицаја на рејтинг, ослања се на број фајлова у pdf, doc, docx и ppt формату, објављених на сајтовима који складиште овакве фајлове. Број се утврђује уз помоћ Google Scholar алатке, а у обзир су узети фајлови објављени од 2007. до 2011. године.

Изузетност такође чини око 15 процената крајње оцјене а одређује се према броју научних радова објављених у релевантним међународним часописима, индексу цитираности радова унутар научних области на које се односе за период 2003-2010. године.
Имајући у виду ова четири индикатора, универзитети у БиХ рангирани су на сљедећи начин:
1. Универзитет у Сарајеву
2. Универзитет у Тузли
3. Универзитет у Бањој Луци
4. ….
5. Универзитет у Зеници
6. Свеучилиште у Мостару
...........
10. Универзитет „Џемал Биједић“ Мостар
13. Универзитет у Источном Сарајеву
16. Универзитет у Бихаћу.
Кад је ријеч о Универзитету у Бањој Луци, он се налази на 3. мјесту у БиХ (4.977. у свијету) и боље је рангиран од свих својих организационих јединица, али је видљиво да је од њих 16 своје мјесто на ранг-листи нашло 11. Дакле, пет факултета уопште није на Вебометриксовој ранг-листи, што значи да је њихова присутност на интернету незадовољавајућа. Организационе јединице Универзитета у Бањој Луци рангиране су на сљедећи начин:
7. Електротехнички факултет
21. Економски факултет
22. Природно-математички факултет
30. Пољопривредни факултет
35. Академија умјетности
45. Шумарски факултет
51. Факултет политичких наука
54. Филолошки факултет
58. Машински факултет
69. Рударски факултет
74. Медицински факултет
На ранг-листи нема сљедећих факултета: Правни факултет, Архитектонско-грађевински факултет, Факултет физичког васпитања и спорта, Филозофски факултет и Технолошки факултет.
Универзитет у Источном Сарајеву састоји се од 17 организационих јединица, од којих је 15 нашло своје мјесто на ранг-листи. Двије организационе јединице које нису рангиране на најновијој Вебометриксовој ранг-листи су Медицински факултет у Фочи и Богословски факултет. Такође, већ на први поглед је видљиво да је један факултет као организациона јединица боље рангиран од универзитета у чијем је саставу. Ријеч је о Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву који се налази на 11. мјесту у БиХ, док је Универзитет у Источном Сарајеву рангиран на 13. мјесту у БиХ (10.948. у свијету). Организационе јединице Универзитета у Источном Сарајеву рангиране су на сљедећи начин:
11. Филозофски факултет
19. Електротехнички факултет
33. Економски факултет Пале
39. Педагошки факултет Бијељина
41. Факултет пословне економије Бијељина
42. Правни факултет
46. Музичка академија
47. Технолошки факултет
49. Пољопривредни факултет
55. Саобраћајни факултет
57. Машински факултет
60. Факултет за производњу и менаџмент
66. Факултет физичког васпитања и спорта
67. Академија ликовних умјетности
70. Економски факултет Брчко
Према наведена четири индикатора, Универзитет у Бањој Луци најбоље је оцијењен за отвореност, а најслабије за индикатор утицаја. С друге стране, Универзитет у Источном Сарајеву најбоље је оцијењен за изузетност, а најслабије, такође, за индикатор утицаја. Иначе, првих 15 мјеста на Вебометриксовој листи заузимају већином амерички универзитети, међу којима је први Харвард. На најновијој ранг-листи, објављеној у јануару ове године, у првих 15 ушли су и британски универзитети Кембриџ и Оксфорд, који су на 10. односно 11. мјесту.

Stanić: Univerzitet slabo stoji na nekim listama, ali te ocijene nisu realne
Datum objave: Petak, Novembar 6, 2015
Objavljeno u RS/BiH, VIJESTI
20130903 STANKO-STANIC3
– Rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić ocijenio je da je ova visokoškolska ustanova izuzetno značajna za Republiku Srpsku i šire okruženje jer je najveći i najbolji univerzitet u Srpskoj, bez obzira na sve slabosti.“Na njemu studira 50 odsto od ukupnog broja studenata u Srpskoj, što govori kolika je njegova odgovornost za razvoj Republike Srpske i šireg okruženja”, rekao je Stanić, nakon svečane akademije povodom četiri decenije rada banjalučkog Univerziteta.

On je ocijenio zadovoljavajućim nastavni i istraživački proces koji se realizuje na Univerzitetu.

“Nikada ne treba biti zadovoljan jer uvijek može bolje, ali naš univerzitet sigurno spada među najbolje u BiH i na Balkanu, a u Republici Srpskoj je najbolji i najveći”, istakao je Stanić.

On je dodao da je cilj Univerziteta da se bolje pozicionira među balkanskim i evropskim univerzitetima.

“Neke nezvanične liste ne govore baš najbolje o našem univerzitetu, ali te ocijene nisu realne jer nisu sveobuhvatne”, kaže Stanić.

On smatra da će biti potrebno puno vremena da se banjalučki Univerzitet nađe na listama vodećih visokoškolskih ustanova.

Svečanosti u Banjaluci prisustvovali su predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović i poslanici, ministri Srpske, član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske i profesor na banjalučkom Univerzitetu Mladen Ivanić, predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović, gradonačelnik Banjaluke Slobodan Gavranović, članovi diplomatskog kora, profesori, rukovodioci javnih ustanova, te ugledne ličnosti iz političkog i kulturnog života Srpske.

Univerzitet u Banjaluci osnovan je 7. novembra 1975. godine. Prilikom osnivanja u sastavu Univerziteta bilo je pet fakulteta: Elektrotehnički, Tehnološki, Mašinski, Pravni i Ekonomski i tri više škole.

U sastavu Univerziteta danas je 16 fakulteta na kojima se izvodi 55 studijskih programa.

Trenutno na Univerzitetu studira 20.000 studenata, kojima nastavu izvodi 1.050 nastavnika i saradnika. Do sada je na Univerzitetu u Banjaluci diplomiralo više od 26.000 studenata, magistarske studije je završilo 1.150 kandidata, dok je doktorske disertacije odbranilo 482 doktora nauka.