Zbog crtanih filmova deca govore hrvatski
Sanda Desnica | 28. 06. 2009. - 00:02h | Komentara: 10
Veliki broj mališana u RS u svakodnevnom govoru počeo je da upotrebljava reči „tjedan“, „glazba“, „kontrolirati“, „raskrižje“, „saopćiti“, „uhititi“, „kolodvor“, „točka“... Glavni razlog je što su skoro svi crtani filmovi sinhronizovani na hrvatski jezik.
DVD klubovi iz BiH mogu da nabave filmove samo od tri distributerske kompanije – „Kontinental film“ i „Blic film i video“ iz Zagreba, te „Tropik film“ iz Zenice.
„Svi crtaći su sinhronizovani na hrvatski jezik. Svesni smo da je to udar na srpski jezik, ali ti crtani filmovi se ipak iznajmljuju. Mi jednostavno nemamo odakle da nabavimo srpske sinhronizacije“, kaže Tanja Ćutković iz DVD kluba „Espro“ iz Banjaluke.
Voditelj kinodistribucije „Blic film i video“ za BiH Ognjen Džinić ističe da su svi crtaći ove kompanije sinhronizovani na hrvatski jezik, te da distributeri nemaju budžet da rade odvojene sinhronizacije za sve jezike pojedinačno.
„Proces sinhronizacije veoma je skup i komplikovan, potreban je studio, glumci, veliki budžeti... Sinhronizacija se radi za tržišta gde se prodaje velika količina DVD crtaća, gde su visoke cene televizijskog prava, a mi toga nemamo. Jednostavno, radi se o zakonu tržišta, ekonomija kaže da se ne isplati raditi sinhronizaciju na bošnjački i srpski, jer nema ’matematike’“, ističe Džinkić.
Ako Republika Srpska želi da ima sinhronizovane crtaće na srpskom jeziku, treba da plati njihovu sinhronizaciju.
S konstatacijom da nemaju problema zbog crtaća sinhronizovanih na hrvatski jezik, jer je jedan od ravnopravnih u BiH, portparol distributerske kompanije „Tropik“ Haris Bilalović kaže da oni ipak uskoro počinju s procesom sinhronizacije na sva tri jezika.
U Ministarstvu prosvete i kulture RS kažu da oni nisu nadležni za rešavanje ovog problema, ne mogu da utiču na to koje će filmove uvoziti distributerske kompanije, a od njih nabavljati DVD klubovi.
Lingvista Miloš Kovačević smatra da je reč o ogromnom problemu, te da mu treba prići veoma odgovorno.
„Posledice su nesagledive i sežu čak do pitanja nacionalnog identiteta, u čijoj osnovi i jeste srpski jezik. Karakteristične srpske jezičke osobine gube se za račun hrvatskih. Budući da su crtani filmovi omiljene dečje emisije, te reči postaju zaštitni znak tih filmova. Deca ih upijaju, zaboravljajući ili potiskujući u drugi plan njihove srpske ekvivalente. Tako se srpski jezički izraz ’rasrbljuje’“, ističe Kovačević.
Piraterija
Direktor „Oskar filma“ iz Banjaluke Vladimir Ljevar kaže da je ovaj problem nastao zbog piraterije.
„Niko više u Srbiji ne sinhronizuje crtane filmove na srpski jezik, jer im se ne isplati. Piraterija je jaka, tako da su originalna izdanja crtaća slabo prodaju, ne isplati im se. Dok država ne reši problem piraterije, naša deca će da slušaju i uče hrvatski“, ističe Ljevar.
http://www.blic.rs/Vesti/Republika-Srps ... e-hrvatskiREČI JEDNOG OCA;
"Zamalo nisam pao u nesvijest kada mi je sin nekidan rekao da kralj i kraljica žive u velebnim palačama', ispričao je zabrinuti Beograđanin, čiji je sin počeo koristiti hrvatske riječi koje je naučio gledajući crtiće. Naime, većina crtanih filmova u Srbiji je sinkronizirana na hrvatski jezik!"
REČI JEDNOG SRPSKOG LINGVISTIČARA:
"OVO JE DOBRO ORGANIZOVAN PLAN HRVATSKE, KAD UĐU U EVROPSKU UNIJU SA HRVATSKIM JEZIKOM ŽELE DA NAMETNU SVOJ JEZIK KAO ZVANIČAN ZA SRBE, BOŠNJAKE I CRNOGORCE, ZAGREB ŽELI DA BUDE CENTAR KOJI ĆE ODLUČITI ŠTA JE PRAVILO U JEZIKU I KAKVA REČ MOŽE DA BUDE ZA ŠTA, NA OVAJ NAČIN ĆE DA KONTROLIŠU SVE NACIJE NA OVIM PROSTORIMA !"
Šta vi kažete o ovoj vreloj temi ???
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Mi njima "tjedan", oni nama "Kad bi bio ranjen, krvi bih ti dala" 
