banjalukaforum.com

Ово је мој рад и постављам га овдје
_____________________________________________________





Прилог побољшању високообразовног система



Увод

Пре свег веома уназадавајуче јест да има људи који имају и до 6 послова/плата у струци, а нормално је постало да 2 до 3 лична дохотка имају многи, зато гомила нема посла. Ово уништава државу јер ти послови се неиспуњавају, а исти убиру новац, то не доприноси напретку државе,...ти послови могу бити извршени, а отуд и други друштвени проблеми - имамо 100000 незапослених, отуд висококвалификованих. Неможе човјек имати два посла узмемо ли да сваки посао захтијева нормално радно вријеме, да су неки људи - и добровољно би се уложили, свима је тешко, не може се говорити о недостатку способних кад нико од вас није низашта способан и то разумни знају

Поред тог има доста и оних који имају и сопствен, приватан извор зараде, поред општедруштвеног посла. Та помозите неспособном ако не зна, ово је једна кућа која ће настави ли овако бити уништена од укућана, а тад ето их и из вана, ионако окружени смо недобромислиоцима,

Ниске плате и то што се неко није суздржавао пожуде па се нашао у браку је сопствен проблем, а не државе па да му се да два посла, јер друштво је какво је, па ко воли нек изволи, ја немам нити једну плату, а ако тко мисли на брак треба да зна да тај терет мора носити, а не да че други због тог испаштати, дакако у јачини друштва постоји општа солидарност али то треба да је разастрто на све а не само поједине,

Начи чете на пољопривредном факултету људе који истовремено раде и на институту, одборима, савјетима, приватно итд., мене се не интересује хонорарно јер ни то немам, нити ико од вас (и ви сви скупа) има грам разума више

Начи чете како запошљавају и плачају стручњаке из вана чак оне који су побјегли од рата, а људи стручњаци који су створили ову државу немају посла,

О ти савјети савјетодавних, кога сте питали, гдје сте тражили? У мраку?, јесте ли видјели цвијеће у дворишту? Свом,? Туђем?

Кад сам видио шта раде они који гласе као најпаметнији у друштву, рекох задовољан сам, не бих никад хтио више, и бити што су они

Нисам се увјерио да овдје треба ико паметан, овдје траже само оне за ударање и зарађивање на њима, шта че њима у томе паметан?, пустите причљиве лажи, људи пре нове ере су боље и сложније то радили као народна маса

А кано ли још причати о куповини диплома, магистрата и слично

3 највеча проблема са студентског најбитнијег становишта јер образовање јест због њих

1. предавања
2. начин (метод) учења
3. испит

предавања

Предавања одузимају 100-е (1000-е) сати времена, да би се препричавало оно што је већ у књизи и што ће се сутра ионако читати и учити, а са предавања скоро све заборавити,

Предавач све што има речи нека стави на папир (књигу, скрипту, листове...) и дадне студентима да уче, и вријеме је уштеђено објема,
Ово наликује ванредном студирању,
,ако је а јест потребан контакт предавач-студент колико то може бити жив однос?, оно овиси о животу предавача обзиром на мноштво мртвила што је нормално и које треба избјегавати,
круте шеме нису добре, зато треба и студенти да одлучују у договору са предавачима,
а не као што је досадашња пракса да се студенти сматрају непаметним и нигдје немају утицај те да по њима удара како ко,…докажите студенту грешку,… мисли о својој, зашто да дјеца незнају боље?

Предавања вриједи замијенити праксом нпр. у предузећима, и сл., што би био пун погодак ако би улазило под радно искуство које је данас веома тражено при запошљавању, давањем потврде о том одређене фирме, института и сл.,

Увести консултативни тип предавања - упутства студентима нпр. о полагању испита, за разне нејасноће,...итд, држати по потреби, 1-2 сата седмично и мање овисно од договора две стране, можда треће

Уопште је непотребан студенту примјер величине предавача, на крају јест разочарење, а ако не - равнодушност или чак и милина – врло ријетко,

Зашто нико не образложи да се не иде на предавања и не губи 1 цијелу годину, ако збројимо вријеме од 4 г. предавања,

Кроз појединце се преноси знање, а високообразовне установе пасивно служе тој сврси,
Памет не почива у факултету, већ у бијелом свијету
Што је њивског типа на њиви и објаснити,


начин (метод) учења

Сматрам да се факултет да свладати у истом обиму за дупло мање времена

Без учења напамет нема полагања испита, логика је само олакшавајуће средство,

Разрадити нове методе учења да студенти не уче напамет - јер шта је то кад се исто чита двапут да би се запамтило или чак 10-20 пута иста књига да би пјевао на испиту (нарочито за високу оцјену, (значи тко има већи просјек – чинио је лудост више пута)) то је неразумно трошење времена, обзиром да се сутра све то заборави и поново понавља ако икад затреба, боље је прочитати 10 различитих књига што даје већу ширину,

логичније је и само подијелити књиге без оцјењивања па нек природа селекционише, уопште да и не постоје високообразовне установе, јер велико видјет ће се, јако чуће се дјелом својим, а не оцјенама неправедника

битно је разумијети, а за то је доста 1 прочитати, - тај ефекат постигнут је већ на предавању

Постоји лимит учења напамет, рецимо он је до 500 страна (без слика, 600 са сликама) за неко нормално вријеме (мин 2мј.), ненормално је ишта учити више од пола године (тј. и 4мј је превише , па и 3мј. у стилу буђење - цјелодневно учење – сан)

Коначно бацити поглед у свијет и видјети има ли тко паметнији са новим методама

У Америци има метод у виду колоквија (на основу нпр. да-не питања, испуштених ријећи, заокруживања одговора, крачих или дужих одговора на питања, и слично) који се полажу послије одређеног броја предавања збир чег са завршним лакшим писменим испитом даје закључну оцјену, ово наликује средњешколском начину оцјењивања,

Прво резултат, потом платити добро оног тко разради методе,

Нико ништа не чини нити мијења, држећи се одговорности предтходника, ректорат, просвјета,
професори - организам факултета,

Ако умјесто усменог оцјењивања увођење писмених тестова, чије оцјењивање да је унапред презентирано (нпр.табеле са одговорима и бодовима) студентима да по томе и сами себе могу да оцјене, а не да то буде скривено физички или психички
а ако је потребно утврдити комплетност будећег академског грађанина, нпр. способност причања о некој теми и уопште, и ту би биле потребне можда и неке (психо) методе за нпр. утврђивање нормалности и сл. Или испитивање без оцјењивања, ...све ово да би се избјегло неправедно оцјењивање,

Предвидјети просјечно потребно вријеме за учење испита, да се не догоди 4 пута већа потрошња времена јер ту очито нешто није у реду, и према чему професори не смју бити равнодушни, студенти су њихова брига,


испит

Није посао човјека да оцјени другог, свак то чини себи; није исти човјек на почетку и крају студирања, током живота мијења се, а грешке треба да су исправљиве,

Људи највиших вриједности завршавају лоше од ''најпаметнијих'' људи (''покретачи маса'')- историјски уочљиво,

Индекс не би требао бити доступан професору (веч само пријава за испит, на основу које студентска служба попуњава индекс) као ни појам о оцјенама студента како би сви студенти имали исти критериј,
Nа основу прошлих оцјена добијати будуће?, jаукати за просјеком?,

По данашњем систему, индекс је власништво професора, они у њега пишу па треба сваки дио свакоме изрезати и дати, а студентску слику замјенити њиховим

- Није битно како студент изгледа (коса, брада, одјећа и сл.) при оцјењивању, јер пре свега то је личност у развоју, а тко од вас је добар?
- Студент (шеф) има своје вријеме за испит, професор је плачен за то,
- Уочљива спремност давања ниже оцјене ради рјешења посла
- И најтежи испит се положи пре мудрошћу но знањем,
- Ако научим и отпјевам све дато - то је онда 10, а не 8
- Разум, мудрост и логика су супротни оцјени 10, а пријатељи броја 6
- Најразумније је мудро брзо прочи и ухватити најниже,
- При оцјењивању јавља се што није добро,
- Добро је обострано добро. Испит да је што више пријатељски, не подводни.
- Професор оштети студента, а овај се боји рећи,
- Одредити смије ли професор питати на испиту нешто чега нема у литератури (књизи) за припремање испита, нити на шта није посебно указао,...- кад се каже тако и тако, онда касније не може бити онако и овако,
- Можда је у реду послати студента ван по испитивању, па потом му послати индекс и (нижу) оцјену по асистенту,
- Критериј није добро нагло мијењати ако је на штету, нпр. између 2 генерације
- Има разних невидљивих критерија
- Умиљавање и мијаукање вечом вечином добро пролази,
- Чак се студент може оцјенити још на предавању, без испита,

Изведите модерну жену пред било ког проф.дра и изгубити ће памет, зар инжињери не доживљавају исто то у пракси?, те бивају нападнути онда тиме тко их је учио , па онда Ви због себе пооштравате критериј додјељујући студентима ниже оцјене како бисте одржали свој имиђ, име, величину,...,
Послодавци нападају инжењере због оцјена професорских, чак се код истих и распитују о кандидату, еда ли ме суде и режу и послије факултета? И да сам лош, није добро лоше говорити,

Студентске односно проферсорске оцјене могле би бити боље да знају за добро, истину, тад бисте свим студентима комотно могли подићи коначан просјек за 1 (чак 2-е оцјене по предмету), врлина је благост а не строгост, врлина је милост а не праведност,

Треба подићи просјек за 1 свих студената које продрмани неправедно спустише или спустити асистентски минимум на 7,0 или уопште укидање истог, зар да због пар година будем онеспособљен за оне што слиједе, зар да ми други обрезује гране, - свак има право раста на максимум својих могучности.

Марити за оцјене се не може јер то не овиси о студенту само, већ о свеукупној искрености оцјењиваћа према самом себи.

остали проблеми

библиотека
У библиотеци треба увијек постојати по 1 неизносив (максимално износив до оближње фотокопираоне) примјерак литературе (књига) за сваки предмет који би био комплетиран од стране професора и био довољан за испит, (погодан за лакше и неопходно усвајање),

Литература за испит не би требало да се налази по ходницима, улицама и сл.
Литература да је и на интернету по могучности,
Tко студира има и за барем копију књиге, уколико му је стало,
Библиотекар да није нападан већ суздржан и услужан


дипломски рад

Утврдити стварну цијену коштања израде дипломе и смањити садашњу цијену исте од 100 км, а умјесто тог платити менторе, па и више од 100 км, јер помажу израду дипломског рада, како би били стимулисани - насупрот незаинтересованости,

При издавању дипломе добива се оригинал и пластифицирана копија за овјеравање у општини гдје кад дођете неће да овјере јер печат се размазује и брише по тој копији, на питање зашто штампају ту копију, кажу због покривања трошка од 100 марака

Ако у обавјештењу о одржавању дипломског рада пише да студентска служба доставља професорима дипломске радове, онда не може студент то чинити,
нећемо једно писати, а друго радити,

Извод оцјена би се могао наплатити (ето 5 км), а и пријава за испит (1 км), али да се то врати студенту кроз неки начин организовања, пракса, излет, а дио да иде у побољшање нечег, факултету, по савјести већ,


запошљавање и посао

У развијеним земљама факултети проналазе посао својим дипломцима,
Неко нема посла, а неко држи 3 и више послова у струци, може ли се стичи то све?

И на једном послу се да унапређивати у даљину даљина (нпр. неисцрпан научно истраживачког рад, мисли о побољшањима нпр. образовног система и сл., па ако и није (одмах) плачено, оно доноси вриједност), док нечије млачење површине од 3 или више послова јесу плаћене, те такав индивидум уопште не испуњава нити један посао, веч само џеп,
И обичан радник може бити научник, али и тако се тешко запошљава,

Предност у запошљавању треба да имају они са општинског подручја (изузев специфичних изузетака нпр. ако се ради о главном граду), као и борци Српске (и жене које су у то вријеме биле овдје и које су такођер борци),
Запошљавање синова, кћери, ...итд је постало нормално и оправдано је

Опремати сопствен кадар за факултет, своје професоре и асистенте (ето посла), не плачати беспотребно ванземаљце, сарадња с њима не треба престати, осамосталити се.
Како се запослити кад само траже искуство, и онда се запосле они који веч имају један посао


o служењу студентима

- Организам факултета предочити унапријед, могучност запошљавања по завршетку,
- Није студент храна која ђубриво постане, веч биљка што се дохрањује,
- Студенти постоје да би сутра радили, а не да би неки људи имали посао
- Студенти су ваша дјеца.
- И 1 прави професор може држати факултет
- Питајте дјецу шта и како побољшавати,
- Не може студент оштетити професора, само супротно је могуће

Студентима објаснити шта да уче, да не уче што не треба, ваљда је дужност професора, па нико за то није компетентнији. Криво је подразумијевати како студенти међу собом са генерацију на генерацију преносе нешто, размјењују, а имамо и некомуникативних, озбиљних колега, који не долазе због дружења на факултет,

Неискрено пружање руке нпр. при неправилно, непоштено обављеном послу јест нога у задњицу, шамар лудаку о потиљак - зар примити је као да је све у реду и да одобравам оно кроз шта прођох?, ...- крајња промоција јест сајам стоке, а вишегодишње науковање је фарма стоке,

Цио факултет (универзитет) изгледаo je као СДС, СДА, или ХДЗ, изненађујуће је постојање струја, мисли о реформи, међутим - ДА то је борба за власт - или не?,


о високом просјеку

Не вјерујем у то, мислим да је то намјештено, такви који имају га би требали сами себе узети за уши (или да други их узму) и извести се пред студенте (бруцоше), и испричати своју бајку успјешности (кажем ово због друге реченице у 3 проблему (испит),...
имао сам прилику и да видим такво биће на крају, али нисам могао погледати, а и ваздух није био чист
сигуран сам да истина о том се може видјети у очима таквог човјека,
а и чему је битно, ...лажне висине, ...коме је до истине начи че је


о самопоштовању

Многи одавде вапе ка туђем тамо, а газе ово своје, - то човјек?
та гдје у развијеним земљама нетко гази своје?-они управо чине супротно, међутим даље од овог јест поштовати туђе и сопствено. Замагљење правих вриједности, брдо насупрот ајфела, ...итд

Уджбеници по којим ми спремамо припремљени су од свеукупног људског знања које се све мање може приписати неком, веч пре човјечанству које сарађује, а прилог томе су дали и људи ових крајева, те нема разлога због тренутних прошлих околности омаловажавати наш положај у свијету, на једном од раскршча или средишта сусрета цивилизација,
Није битно гдје и шта је човјек, већ какав је

Исти су људи у цјелом свијету и истих проблема, ништа тамо нису бољи, почивање на вишеструким истинама , још пре лажима

o условима на пољопривредном факултету и уопште факултетима

Пре свег сматрам нормалним да наставни план и програм омогучава савршено студирање уз стизање на сва предавања, нарочито типу студента који учи од устајања до спавања перманентно годинама (што није нормално, јер студент треба да има предвиђен и забавни живот) и уз то предпоставимо да је нормалан - начина живота прилагођеног томе, самовољно,

Колико предавања одузимају времена?

10,11,12, 3,4,5,6 па и дио 7 мјесеца –(минус) суботе и недјеље =око 150 јутара и поднева = 75 пуних дана = 2,5 мјесеца што можемо заокружити комотно на 3 мјесеца (и више) обзиром и на повремена поподневна предавања (нпр. одржавана на пољопривредном факултету цјели 5 и 6 мј 1997/8г., и послије), вјежбе, праксу итд., - Значи 3 мјесеца оду на предавања годишње x 4године студирања = 1 пуна година

Свједочанство ненормално катастрофално постављених услова и уопште непостојање појма о истом, као од тамо негдје причати шта је овдје (из Шипова причати о Требињу), то студент зна боље, за то треба сјести поново у клупу ако је заборав,... као робови и робовласници однос, још горе, oвај је при робу, а ови од тамо причају о нечем што би , а не знају како је ту гдје и шта би и још од онамо се чуде и колачају очима, велик је зид између канцеларије и амфитеатра, измеђ предавача и студента
Имамо услове који нису били могучни за остварење нити онима који су паузирали па су имали годину дана више, пољопр.факултет -1996/7 (услов био до 3мј.1997) –1997/8 ( услов био до 11мј.1997 па продужен до 12мј., потом ипак кроз иглене уши излуђивања студената до 3мј.), значи од 3мј 1997 до 11 мј 1997 има 8 мј и треба дати 3 испита из прошле+7 из текуће године = 10 предмета у 8 мјесеци и притом стићи на сва предавања (која одузимају времена како је већ речено, и што треба да је омогучено разумном процјеном управе универзитета, или уопште дефинисати студентима предавања и сврху њихову)... - значи 3,4,5,6,10,и половина 7 мј. одузму 4 мј ( у ово је збројен 5 и 6 мј поподневних предавања професора дошлих из Н.Сада), значи за 10 испита имате 8-4=4 мјесеца (овдје улази љетни распуст од 2,5 мј) – еда ли је могуче? - иако вјерујем да је све могуће, али ово јест неразумно,
еда ли мисле немислени само хајде нека факултет иде па потрли и излудили студенте, питам се студира ли итко нормално јер ово јест ненормално, а како сам ја провео студије имам свједоке у кући, а и ван

не морам ја у овоме свему бити уопште тачан, довољно је мислити о свему

Потом и на ректорату само умачу у умак болоњезе као да су они правили га, шта је дјело ваше?, да је барем уништење услова било би добро, ево што би требало знати: не може се генерално примјенити услов од 3 преносива предмета на све факултете подједнако, Зашто?, - па зато драгиша што неки факултети с миром међу нама имају 7 предмета по години , а неки 10 , па чича Мича тако док неки имају 4 испита до услова (право, економија) неки имају 7 (пољна привреда), па пренесемо ли 3 жене преко чудновате воде то је онда 10 испита у слиједечој години које треба положити на праву а 13 на пољопривреди, уопште у 4 године на пољопривреди има ½ више испита током студија него на праву или економији, па је уочљиво да је теже постичи услов у вечој гомили, ја сам поштено преживио саблазан, али видим само непоштене или неисправне пролазе

Или на други начин – на Праву са 4 положена испита уписују следећу годину од укупних 7., а на Пољопривреди са 7 од укупних 10, потом упоредите две године за редом, то је на Праву 14, а Пољопривреди 20 предмета (као 3 године) и је ли то исто?, и да ли ви онда можете говорити о преносу 3 испита, видите ли ви да ови полажу 7 а ови 4 испита за упис следеће године, и да следеће године ови на Праву имају 7(3 пренесена + 4 у новој школској години), а ови на Пољопривреди 10 (3 пренесена +7 у другој години),
видите ли?


o пољопривреднoм факултету

Oбзиром и на захтјев послодаваца чак у управљању трактором потребно је унутар биљне производње:
- извести током наставе едукативно сјетву (помно осматрање сјеменог пута до полагања у постељу), прорачуни,...итд,
- научити практично расути ђубриво расипачем по површини уз приказ прорачуна,
- научити практично вршити заштитна прскања и све до жетве, до одређене границе се може разумијети да је факултет теоретски,
- научити практично вјештачки опрашивати,
- прочи кроз рад оруђем трактором, јер нису сви са села,
ово да би уистину поучен дошао на посао који је данас као сан
као да нигдје нема разумијевања да управо произашли инжињери захтјевају у почетку сувишак пажње од старијих радних колега који би их упутили у посао,

Све у технологији треба едукативно прочи на пољу,
шта че агроном само у затвореном?

План и програм овог општег смјера бољи је и тежи него било који појединачан било гдје у окружењу, увијек може боље, обиђите им вебстране
Добро студирати широк профил, тек потом усмјерити у одређену област многи цјене добрим, јер млад човјек још је незрео за озбиљне одлуке типа усмјерења,

Обзиром на потребу специјализације општег смјера треба омогучити то без обзира на просјек, недопустиво је да човјек својим дјелом не чини суд свом животу, веч тамо неки професори који чак нису при себи,

Новопостали инжењер огорчен на универзитет (професоре, ректорат) по излазу из њега је још принуђен бранити га - бранећи своју диплому и факултет од других унаоколо који омаловажавају овај факултет, а тиме и њих који су завршили, то је неправедни мач двооштрен,...


остало

Да има неправедног пуштања, зато уђох пруженог отвореног индекса да упише је као што то чини без испита, ...због неправде можете их јурити као лишће вјетар, има правило првог и другог обарања на испиту, потом омекшају да се ријеше посла, зато после првог пада треба учити нови испит, а продр(ман) нек мисли да учи његов, и тако се може 5 чак 6 испита спремати одједном и врло краткорочно дати, морати мислити на себе јер они који би то требали не чине и још се чуде, не може се са неискреним имати посла и да сте светиња лоше прођете (историјски уочљиво),... ако неко и види зидове, други се саблазни о рупетине саме и уопште у непостојању зида и пита ''зашто ако их нема плафон се не сруши и не сравни све'', увидите милост, а и најпаметнији, најстрожији то не виде, само слијепо гледају површину, за суштину ока нема,
Ништа круто, већ растезљиво - варираљем до прилагодбе
Све се може кад се хоће,
Плате продрмана се студента не тичу,
Дио дјела, с напоменом да свако пријашње издање не важи у новим условима, осим као камен спотицања оним који се саблазне о њ.
Мир људима добре воље

Бања Лука, суботa 7.12.2002


Рад је достављен институцијама и јавности Српске и Србије током децембра 2002


http://www.geocities.com/poucenje/

predpostavljam da se nije culo ni pong?! tj da niko nije ni primjetio da tako nesto postoji... vec udri mile u stare tarabe!

_________________
Pizzy sagt:
zlaja otiso u kurac
Pizzy sagt:
postao je umoran

Ovdje mozete jos citati o povlastenom profesorskom sloju (cast izuzecima)
http://forum.blic.net/viewtopic.php?t=15623