|
Uništeni BL parkovi
1. Park Petar Kočić – koji je bio izvesna mala zelena oaza, pretvoren je u beton sa kafićem na sredini, a inaće u BL ako ičega ima onda ima kafića, umesto da se promovira život s prirodom.
2. Akvana Park – koji je bio svojevrsni park sa atletskom stazom, pogodna i za sportaše i koji se mogao urediti, i potreban je tu gde je, a bazeni su se mogli na drugom mestu napraviti u sklopu betona, bazem se koristi preko leta a park čitave godine, zato je prednost parka, radi zelenila, ptica, utočišta od betona, potreba za čime je naročito u starijih ali i dece.
3. Picin Park – nezgodnog imena, i baš tuje bio potreban park i bio je stavljane su klupe, prodano po niskoj ceni, zgrada MTELa je trebala biti oko Delta planeta, na slobodnim površinama. Ovaj park je trebao dobiti ime. Alternativno nasuprot barake preko puta Med. Elektronike, samo znate koja svota novca treba za to, a park baš treba tu na tom mestu.
4. Stepenice niže Paprikovca sa ugrađenim klupama, gde su ljudi penjali se i odmarali na klupama, ta zemena površina je pretvorena u garaže, i tako svaka zelena površina.
Jedan Njujork kao grad betona u sebi ima park velik 1 puta 5 km, očito potreba je, zato se treba zalagati za zelene površine, kao mjesto predaha, od svakodnevnog teškog života u betonu grada, kao mjesta predaha, punjenja baterija.
Novi Park koji je najavljen nakon što sam isto ovako im saopštio znate koliko godina treba da drveće poraste?
Banja Luka ima samo jedan trenutno ozbiljan park, park Mladen Stojanović i njega su načinjali i hteli svašta činiti.
Neko ko živi u Bakincima i nije stanovnik grada trebao bi voditi računa o potrebama gradjana. Budo Stanković je ostavio hrpe zemlje kod borčevog stadiona da neko drugi ima trošak ono što je on betonizacijom trebao razvesti, i što treba zelena površina ili nešto sportskog karaktera obzirom da je u blizini stadiona.
U ograđenom prostoru banjalučkog univerziteta postoji ograda koju treba skinuti i [b]iskoristiti one zelene površine[/b], a ne da budu ogradjene i neuredjene.
5. Jedna zelena površina koja je bila groblje na komu su se deca sanjkala pretvoreno je u zgradu. Kad dođe zima djeca nema gde da se sanjkaju, Budo tj Dodo mogli su kod Intergralove zgrade napraviti brdo od one zemlje [b]da se deca sanjakaju imaju gde u gradu[/b] jer zim čak u parku roditelji koriste malu nizbrdicu veoma tužno za vidjet samo kako bi se sanjakali a nema gde.
Prostor oko kastela urediti i osloboditi za otvorenost gradjanima.
Pogledajte malo kako je u drugim većim gradovima koji trebaju biti primjer, recimo Pariz, Zagreb, Minhen...itd
Sve u svemu [b]Banja Luka trenutno ima samo jedan park, i prostor oko vrbasa[/b] koji se na nekim mestima duž rijeke koristi, iza K4, Abacija, Zeleni Most, na Abaciji kafić je presekao pješačku stazu tako da pešaci sprat niže moraju silaziti, kao da kafića nema previše, to govori o ne brizi grada, nepostojanju sloja gradjanstva, seljaštvu unesenom u gradove...itd. Očekivati da gradjanin nema u gradu oazu već da ide negde okolo u selo, mnogi za to nemaju mogućnosti, bilo materijalne ili druge.
Minijaturne zelene površine kakve postoje ali nisu parkovi jer su okruženi stvarima u kojima se ne može ostvariti mir neću da pominjem, jer ima jedna takva površina u centru, prema boriku a okružena je kafićima i blizu ceste sa veoma loše uređenim stazama.
Mogao bih reći da naselje Borik je primjer kako se u skladu sa zelenilom u principu treba graditi, i urediti, a ne recimo donja Starčevica zgrada na zgradu, štaviše već su počeli narušavati zelenu površinu šetališta iza K4, u tom slučaju nastupa grad i kupuje zelenu površinu i radi park.
Što se tiče ranije gradske vlasti mora se reći da su vršili uredjivanje prostora i staza oko Trešnjika i Banj brda, što bi i dalje trebalo ići uredjivanjem svih staza koje vode ka Poniru od Stačevice do Mejdana (Obilićeva) naročito jer mnoštvo staza koje su tu bile su zarasle, a šuma unutar je predivna, počeli su i uredili nešto u Trapistima, najavili neke stvari ali treba se uzeti i mišljenje gradjana.
Nasip u Česmi posaditi drveće radi hlada, zelena površina parkinga kod autobuske nove stanice gola a neposadjeno drveće radi hlada i ljepote,...itd.
Park ili zelena površina nije ono što je malo, već ono što je izolovano i gde se može pobeći od betona i osvežiti se od od tereta koji nosi grad, tomu služe parkovi i zelene površine.
U zapadnim zemljama uzmite Nemačku pa i Sloveniju se cela zemlja razvija ravnomerno s obzirom ka zelenim površinama, dakle razvodnjavaju se centri i ne ide se ka centru već ka ravnomernom razvoju.
Rijeka Vrbas je posebno blago ovoga grada u vreme leta naročito, oko čega treba daleko više povesti računa, prvenstveno oko čistoće.
Često iza K4 oseti se na šetalištu smrad, valjda ne zamene filtere.
Obratiti pažnju na gradsko zelenilo, parkove i okolinu radi snošljivosti življenja u gradu
U poslednjih 20 g gradska vlast je uništila 5-6 parkova- većih zelenih površina u ovome gradu, i treba se založiti za izgradnju novih i očuvanje, radi ugodnog života gradjana, mada činjenica je da robovlasničkom društvu to ne odgovara. Zato se treba boriti.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
) skole. Da je normalan grad i drzava posadili bi odavno tamo jos stabala i dodali jos klupa, ali posto nije sad imamo hrpu zgrada.
