Миграције су се увијек дешавале, и дешаваће се увијек. Те миграције су некад економске, људи иду тамо гдје је боље, некад нужда околности, неки простори постану пренасељени или препасивни да омогуће битисање популацији која се намножила, некад невоља (ратови, пустошења освајача, елементарне непогоде) натјера људе на масовни егзодус, некад су и дио смишљеног плана колонизације или освајања нових територија.
На миграције некад можете утицати, чешће не. Руминија је (често смо је равнали са бившој нам Југом, због сличне популације) 1991-е бројала 23 милиона душа, 2011-е на попису је имала 19,5 милиона, данас дебело испод 19 милиона. Нису имали рата, још су ко неки ку*ац чланица ЕУ, оно ваљда им је дошло благостање, ваљда, ал џаба, људи одоше гдје им је боље, ка западној Европи, остадоше без 1/5 популације. Исти процеси су захватили читаву источну Европу, људи одоше на запад.
И да није било рата, ти процеси би захватили ове наше просторе, исељавање би се дешавало, ратни, поратни период и елементарна непогода звана приватизација је поспјешила те процесе. Опет, ови источњаци, Срби, Румуњи, Бугари, Словаци, Украјинци када оду на запад, марљиво раде, прихвате постојећи систем вријености, начин живота, обичаје, правила понашања, оно што се каже, интегришу су. Први талас миграната из муслиманских земаља у земљама западне Европе се такође интегрисао, но то бјеше због чињенице да је то била непросвјећена популација која је радила најтеже послове и дана није видјела. Већ са потомцима ових миграната у Њемачкој и скандинавским земљама имају све више проблема, да не говорим о Француској. Они се неће интегрисати, напротив, настојаће наметнути свој начин живота и систем вриједности домаћем становништву, и то увијек води у проблеме.
И ова миграција је дио ширег плана, овом инвазијом се настоји промијенити етничка (наравно и религиозна) структура становништва Европе, и то су процеси који ће трајати деценијама. Наравно да мигрантима одредиште није БиХ и неко Грахово, већ Њемачка, евентуално земље Бенелукса или Скандинавија, и наравно да су у Њемачкој и земљама западне Европе све више свјесни куда ова прича води, затвараће границе, и све више миграната ће остајати на овом простору.
Ваљда у Српској има разума да се не дозволе прихватни центри на територији Српске, покушаће се у напуштеним касарнама, рецимо у Калиновику, но вјерујем да ће се такве идеје одбацити. Но није случајно одлучено да прихватни центар буде на простору Велике Кладуше, одметничке општине у очима федералног Сарајева, и врло брзо ће то бити на данас прилично пустим просторима општина Грахово, Гламоч, Дрвар и Босански Петровац, општина у фед,БиХ у којима је 1991-е битисало 90% Срба.
Ово је у будућности највећи проблем који нас чека. И изазов за српске кадрове шта чинити, како превентивно дјеловати да нас будућност не изненади. Како се поставити када се десе први инциденти, а десиће се. Ту грађани појединачно учинити не могу ништа, могу покушати себе заштитити, своју имовину, међутим, те ситуацијеће се понављати.
И овдје је неопходно јединство српских политичких опција, блокова по овом питању. Стати уз (бошњачке) политичке опције у федералном Сарајеву, који ће и ову причу покушати искористити за своје прикривене намјере, је погубна оријентација. А тог јединства нема. Некад је важније истрајати у политичком над*ебавању, прозвати оне друге како опет умишљају проблеме, добити мало симпатије код безличног бирачког тијела, нега погледати шта се иза бријега ваља. Чекају нас тешка времена.
|