Povrh svega, sudska praksa poslednjih godina ukazuje da se sve veći broj osuđenika odlučuje da boravak iza rešetaka plati i nikada ne odleži dosuđenu kaznu. Broj ovakvih zamena beleži rapidan rast, u toj meri da se u nekim sudovima i 10 odsto od ukupnog broja presuda sa dosuđenom zatvorskom kaznom menja u novčanu kaznu. Prema aktuelnim zakonima, osuđeni pred Sudom BiH i sudovima u FBiH mogu zameniti kaznu novčanom kaznom ukoliko su osuđeni na zatvorsku kazanu do jedne godine. Istovremeno, u RS se kazna može zameniti samo u slučaju da je dosuđena kazna do šest meseci zatvora.
Novu odluku o „tarifi" za zamenu kazne Sud BiH je zasnovao na odredbi Krivičnog zakona BiH, koji propisuje da sam sud može odrediti koliko je to novca. Istini za volju, Krivični zakon kaže da taj iznos „ne može biti manji od šezdesetine prosečne plate u BiH". Iz toga proizilazi da je Sud BiH, za razliku od pravosuđa u RS i FBiH, kod ove odluke primenio najblažu moguću kaznu koju zakon dozvoljava.
Petar Kunić, profesor banjalučkog Pravnog fakulteta i poslanik u Parlamentu BiH, tvrdi da je ova odluka Suda BiH sramna jer se, po njemu, radi o „bagatelizaciji pravosudnog sistema"! On kaže da bi Sud BiH mogao konkurisati za ulazak u Ginisovu knjigu rekorda kad omogućava da neko ko je trebalo da robija celu godinu plati slobodu tako malim iznosom.
- Radi se o klasičnoj zloupotrebi zakona, jer je uzet zakonski minimum, i sa pravno-formalno strane, sve je u redu, iako se u praksi radi o rušenju kredibiliteta suda i izvrgavanju ruglu svrhe kažnjavanja. Za mene, ova odluka je ništa drugo nego ismevanje pravde i pravosudnog sistema ali, s druge strane, i snažan dokaz da institucije BiH ne ruše političari iz RS, kako nam često prigovaraju u Sarajevu, već upravo oni kojima su puna usta BiH. Konkretnim delima, kao što je ovo, sami pokazuju koliko im je stalo do digniteta jedne od institucija te iste BiH - kaže Kunić.

Nije zvanično

S druge strane, iz pres službe Suda BiH tvrde da iznos od 13 KM „nije zvaničan stav suda", ali su potvrdili da je takva odluka doneta u jednom predmetu, ne želeći da preciziraju na koga se odnosi. Takvu odluku, međutim, pravdaju time što je sam zakon ostavio mogućnost da se iznos za zamenu kazne obračunava za svaki slučaj pojedinačno.
- Iznos od 100 KM dnevno nije jedini iznos koji je zakon propisao. Krivični zakon BiH je modul plaćanja novčane kazne postavio alternativno: dnevni iznos i određeni iznos. To znači da se primenjuje onaj model za koji se osuđeni opredelio u svom zahtevu, s obzirom na njegovo imovinsko stanje. Na osnovu toga se utvrđuje visina dnevnog iznosa i na taj način utvrđuje odgovarajući iznos novčane kazne, koji je osuđeni dužan da plati u roku od 30 dana - tvrde u Sudu BiH.