Citiraj: Srbija zauzima jedno od vodećih mesta na listi zemalja sa najviše poginulih i povređenih u saobraćaju. Skoro 20.000 ljudi stradalo je tokom poslednje dve decenije na drumovima Srbije, saopštio je nedavno ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić.
U rešavanju ovog gorućeg problema mora se poći od tri osnovna elementa: čovek, put i vozilo. Nijedan od ovih faktora kod nas nije na potrebnom nivou.
Nedavno istraživanje Evropskog instituta za bezbednost na putevima (IRAP) pokazalo je da u Srbiji samo jedan odsto saobraćajnica zaslužuje ocenu pet, odnosno da su potpuno bezbedne. Radi se o autoputu na Koridoru 10.
Asfaltna podloga na većini saobraćajnica zahteva kompletnu rekonstrukciju, nivelacija je na mnogim suprotna zakonima fizike, signalizacija je oskudna, ili je uopšte nema, a često je i zbunjujuća.
Drugi faktor je čovek. On je i najznačajniji. Radi se ne samo o vozačima, već i o onima koji brinu o edukaciji, auto-školama, ali i o onima koji su zaduženi za kontrolu - saobraćajnoj policiji.
Kada su vozači u pitanju, jasno je da su oni glavni uzročnici saobraćajnih nesreća. Samo prilikom nedavne rutinske kontrole na prilazima Guči više od 250 ljudi zatečeno je da voze u alkoholisanom stanju, piše "Politika". Sve je više i onih koji voze pod uticajem neke droge.
Posebno značajan faktor bezbednosti predstavlja obuka u auto-školama. Najveći broj 'novopečenih' vozača tokom obuke nije prešao brzinu od 60 kilometara na sat, niti vozio lokalnim putevima, a o autoputu i da ne govorimo. Retko kad su i preticali drugo vozilo, dali pun gas, naglo zakočili ili brže ušli u krivinu, vozili iznad 80 kilometara na čas.
Hoće li visoke kazne rešiti problem
Brza vožnja, svakako, sa sobom nosi i povećan rizik. Ali malo ko od onih koji se zalažu za još rigoroznije ograničenje brzine, polazi od činjenice da je broj nesreća sa najtežim posledicama na našem autoputu neuporedivo mali u poređenju sa lokalnim, regionalnim i magistralnim saobraćajnicama.
Statistički posmatrano, koliko je nesreća u Srbiji zabeleženo pri brzinama iznad 180 kilometara na sat?
Na prste jedne ruke se takvi udesi mogu izbrojati.
Najčešće se gine na lokalnim i prilaznim putevima većim gradovima, gde je brzina ispod 100 kilometara na čas. I najčešće su uzroci sletanje sa puta i udarac u neko drvo, banderu, ogradu mosta, šanac ili pad u provaliju, direktni sudari zbog nepropisnog preticanja, naletanje na vozilo ispred, skretanje bez migavca na sporedni put i slično.
Ako tome dodamo i treći faktor, a to je vozilo, onda se slika upotpunjuje. U Srbiji je prosek starosti vozila oko 14 godina. Stepen njihove ispravnosti je veoma nizak, a tehnički pregledi se često obavljaju od oka. Mnogo je neispravnih automobila koji su 'uredno' prošli 'tehnički'. U zemlji ima više od 700 organizacija koje se bave tehničkim pregledima i retko kad smo čuli da je nekome oduzeta dozvola za rad zbog propusta, odnosno izdavanja potvrde o ispravnosti vozilu koje je neispravno.
Novi zakon o bezbednosti saobraćaja nudi dobru osnovu za izmenu postojećeg stanja, ali ako se očekuje da samo znatno više kazne budu lek za ovu tešku bolest, onda nema mnogo razloga za optimizam.
U pitanju je Srbija mogu misliti kakvi bi podatci o starosti auta i kvalitetu puteva bili kad bi bila BiH u pitanju.
Ovo sam postavio ovde ako neko smatra da treba tema da putuje u Automobile nek prebaci
|
Šalu na stranu,kada sam ja prolazio obuku,u auto školi mi dali neka tri lista sa odgovorima na pitanja iz testova i to je to.Odmah me uvalili u auto i na tranzit i u Rudarsku,po najvećoj gužvi.Kada sam završio,majica na meni bila skroz mokra.Ali neka,Bogu hvala,koliko je god teoretski dio bio traljav,praktični je bio temeljit.
