БAЊA ЛУКA - Бањолучанка Славица Калаба (26), приjе 12 дана преминула од акутне леукемиjе у Сjедињеним америчким државама, сахрањена jе jуче на Пердувовом гробљу у Бањоj Луци.
Носећи у рукама биjеле руже и виjенце, родбина, приjатељи и познаници jош у 13 часова почели су да пристижу на гробље и у капелу гдjе се налазио ковчег са Славичиним тиjелом.
У малоj капели поред ковчега су стаjали приjатељи у ношњама Културно-умjетничког друштва "Чаjавец", маjка Бранкица, отац Брано, сестра Jелена коjи нису могли да изусте ни риjечи. Поред њих стаjала jе наjужа родбина.
- Своjу кћерку родитељи су испратили достоjанствено како jоj и приличи. Слава, како су jе одмиља звали, била jе лиjепа дjевоjка, весела и културна и jош увиjек не можемо да вjеруjемо да jе породицу Калаба задесила оваква трагедиjа од коjе се jош дуго неће опоравити - коментарисали су присутни.
Од превелике туге, бола и невjерице да jе послиjе дуге борбе за изљечење ипак изгубила битку, нико од њих ниjе имао снаге да прозбори ни риjечи.
- Иако смо урадили све што jе било у нашоj моћи како би прикупили новац за њену операциjу, окрутна болест била jе jача. Славица више ниjе са нама, али jе за нас постала наjхрабриjи борац, наjвећи човjек, несаломљиво срце и заувиjек наш анђео чувар - рекли су Славичини наjближи приjатељи.
Том приликом jе секретар "Чаjавеца" Момчило Весовић истакао да ће чланови овог културно-умjетничког друштва и даље помагати Славичиним родитељима.
- Слава jе увиjек била насмиjана и ведра, и сви су jе вољели. Генерациjа коjа jе живjела са њом заувиjек ће се сjећати и носити jе у срцима. Кад год будемо играли "Чачак" мислићемо на њу, jер jе то била њена омиљена игра - изjавио jе секретар Весовић.
На сахрану су дошли и њени школски другови из основне и средње школе и са факултета. Сви они су имали само риjечи хвале за њу.
Када jе тужна поворка кренула ка гробљу у непрегледноj поворци људи ниjе било онога ко ниjе пустио сузу.
Неутjешни Славичини родитељи, родбина и приjатељи лаганим корацима и са сузама у очима корачали су за ковчегом. На посљедњи испраћаj.
Над одром и вjечним почивалиштем Славице Калабе њени приjатељи из "Чаjавеца" прочитали су опроштаjно писмо своjоj заувиjек наjбољоj приjатељици, а у писму коjе jе написала своjим родитељима и приjатељима Славица jе рекла: "Нисам рођена да губим, нити неуспjех тече моjим венама, истраjаћу до краjа".
Н. ВРAНКОВИЋ
ПИСМО
Чланови Културно-умjетничког друштва "Чаjавец" од своjе наjдраже другарице опростили су се писмом у коjем су написали:
"Не постоjе риjечи коjе могу описати празнину коjа се створила у нама. Славо, у суботу у Загребу одиграли смо концерт за тебе, а шопске игре смо играли са сузним очима. Знамо како си их ти играла и вољела. Вриjеме проведено са тобом на путовањима, прославама, рођенданима и диjељења броjних трема и аплауза остаће увиjек са нама. Кад си на jедном од концерата осjетила слабост и кад су доктори рекли због чега, били смо шокирани, а вjеровали смо да ћеш ти то побиjедити. Молили смо се и борили сви заjедно да поново заиграш и запjеваш, а нисмо ни слутили да ћемо читати ово писмо..."
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
