Потписан Меморандум о сарадњи на изградњи ХЕ Дубровник 2
03.10.2012 17:20 | Агенције
Требиње - У Требињу је данас потписан Меморандум о разумијевању између електропривреда Републике Српске и Хрватске којим ће бити дефинисана сарадња у изградњи хидроелектране (ХЕ) “Дубровник 2”, која би требало да почне сљедеће године, преносе агенције.Меморандум су потписали генерални директор “Електропривреде Републике Српске” Бранислава Милекић и предсједник Управе “Електропривреде Хрватске” Златко Корачевић.
Милекићева је рекла да је Меморандумом изражен заједнички интерес у реализацији овог пројекта, те исказана намјера обје електропривреде за наставак договора на изналажењу рјешења у вези са институционалним, организационим, власничким, као и енергетским питањима кориштења ХЕ “Дубровник 2”.
- Формирали смо радну групу која ће заједно са нашим консултантима припремити одговоре на сва питања, студију изводљивости, као и студију еколошког утицаја на животну средину, што би требало да буде довољна подлога да двије електропривреде донесу квалитетне одлуке о наставку реализације пројекта - рекла је Милекићева новинарима, након потписивања Меморандума.
Према њеним ријечима, услов за реализацију је да студије изводљивости и еколошког утицаја покажу да је пројекат изводљив, економски исплатив и еколошки прихватљив, са посебним освртом на утицај на слив ријеке Неретве.
Милекићева је навела да ће омјер улагања двије електропривреде бити 50:50 одсто, али да ће претходне студије прецизирати сва питања у вези са реализацијом пројекта, од вриједности, до почетка реализације и других питања.
- Хидролектрана “Дубровник 2” градила би се на подручју Хрватске, инсталисане снаге 300 мегавата и производила би додатних 300 гигават-часова електричне енергије годишње. Вода за ову ХЕ обезбјеђивала би се из слива ријеке Требишњице - појаснила је Милекићева.
Она је објаснила да ће релаизацијом овог пројекта бити смањени преливи на брани Горица, што ће ублажити поплаве у Требињском и Поповом пољу у периоду великих вода.
- Изградња ХЕ “Дубровник 2”, осим веће производње електричне енергије, знатно ће допринијети безбједности рада хидросистема Требишњица у свим могућим ситуацијама - рекла је Милекићева, те додала да ће бити омогућено флексибилније управљање производњом и водама, безбједније снабдијевање водом Херцег Новог, те лакша организација ремонтних активности.
Предсједник Управе “Електропривреде Хрватске” Златко Корачевић истакао је да се потписивањем Меморандума завршава пројекат који је почео прије 47 година, а има међудржавни и регионални значај.
Он је оцијенио да ће реализација пројекта ХЕ “Дубровник 2” имати вишеструк значај, те напоменуо да ће Црна Гора имати осигурану воду за пиће.
Према његовим ријечима, обје електропривреде одговорно приступају пројекту због чега ће посебан значај бити дат студији утицаја на околину, са нагласком на ријеку Неретву и на сливове осталих ријека које су везане за Требишњицу.
- Ако та студија покаже да има негативних утицаја пројекат неће бити реализован, али према свим нашим и сазнањима стручњака који годинама раде на пројекту нема никакве опасности - истакао је Корачевић.
Вршилац дужности градоначелника Требиња Доброслав Ћук оцијенио је будући пројекат као историјски, истичући да ће то бити велики искорак и за привреду Требиња и цијеле Републике Српске.
Према недавном договору у Бањалуци предсједника Владе Републике Српске Александра Џомбића и првог потпредсједника Владе Хрватске Радимира Чачића, изградњу ХЕ Дубровник 2 заједнички ће финансирати Српска и Хрватска посредством компаније која ће у наредне три године радити на изградњи ове ХЕ.
Вриједност пројекта процијењена је на око 170 милиона евра.
Корачевић: Споразум или арбитражаАко се електропривреде Републике Српске и Хрватске не договоре о измирењу дуговања хрватске “Електропривреде” према Хидролектранама на Требишњици ово питање ће бити рјешавани арбитражом, рекао је данас у Требињу предсједник Управе “Електропривреде Хрватске” Златко Корачевић.
- Електропривреде Републике Српске и Хрватске спремне су да се то питање ријеши споразумно. На основу досадашњих разговора оптимиста сам да ћемо то ускоро ријешити без арбитраже - сматра Корачевић.
Оно што је сигурно, напоменуо је Корачевић, јесте да се наслијеђени проблеми морају рјешавати.
Дуговања “Електропривреде Хрватске” по основу преузете енергије из прве фазе система ХЕТ износе 4.317.953.293 киловат-часова електричне енергије, односно више стотина милиона КМ.
Од новембра 1994. године хрватска страна преузима више енергије из прве фазе система него што јој припада.
Уговорима о заједничком улагању, који су некада закључени између ХЕ “Дубровник” и ХЕТ-а, утврђен је и начин расподјеле струје, тако да 78 одсто струје припада ХЕТ-у, а 22 одсто Хрватској.
Оваква расподјела вршена је све до 1. новембра 1994. године када је хрватска страна нарушила технолошко јединство система, односно један агрегат повезала директно у електроенергетски систем Хрватске, а до тада су оба била повезана у електроенергетски систем Требиње.