banjalukaforum.com

Дражен Милосављевић - Ми смо опозиција и опозицији
Аутор ‎Фронтал‎ у ‎‎уторак, октобар 2, 2012‎ у ‎10:14пре подне‎ ·‎.
На локалним изборима 7. октобра, за одборникa у Скупштини града Бањалукa, бориће се и седам независних кандидата који чине листу ”Сви за Бањалуку“. Кандидати су: Дражен Милосављевић, апсолвент Медицинског факултета и члан Савјета мјесне заједнице (МЗ) Старчевица, Бранислав Вучић Вучко, актуелни предсједник споменутог савјета, затим Бранислав Рачић, стоматолог, Милорад Лабус, бивши новинар, Рене Рајковић, фронтмен групе "Афродизијак", Жељко Гајић, правник, и Борјана Ивић, студент Факултета политичких наука.

О разлозима за кандидатуру, актуелним проблемима у Бањалуци и конкретним рјешењима разговарали смо са једним од најактивнијих из поменуте седморке, Драженом Милосављевићем.

Шта је иницирало одлуку да се пријавите за предстојеће локалне изборе?

Прилично је депримирајућа чињеница да имамо власт која се понаша бахато и без отпора нерационално троши новац грађана, као и оно што су стварале генерације. Нису у стању да окрече оно што је некад изграђено, а задужују и оне који се још нису родили. Труо је комплетан систем, на прагу смо дужничког ропства. Још више фрустрира чињеница да је опозиција недовољно јака да такво стање промјени, уз сумњу да ли и постоје искрене намјере.Медији су већином корумпирани од стране владајуће структуре.
Из тих разлога већ годинама заговарам јачање грађанске свијести, притиска јавног мнијења, како бисмо дошли до те тачке да нам није битно ко је на власти, јер имамо механизме да их за кратко вријеме дисциплинујемо или отјерамо. Тако је и ова независна листа настала, не као странка која се бори за долазак на власт, већ као својеврсни грађански покрет, око којег се већ окупљају морални и образовани људи. Темперамент ми не дозвољава да се помирим с овим стањем и без борбе прихватим лагано умирање. Мислим да само корјенитим промјенама можемо испливати из „живог блата“ у којем се налазимо. Крећемо од града, па колико успијемо.

Независну листу „Сви за Бањалуку“ чини 7 кандидата. Да ли је било у плану да се иде са више људи и која имена су се требала наћи на листи?

Да, планирали смо листу с најмање петнаест људи, али смо десетковани чињеницом да се финансирамо из личних средстава, а котизација по једном кандидату је 500 КМ. такође, неки људи нису ту због приватних обавеза и недостатка времена. Већина тих људи нам даје подршку, лобира, ради с нама. Не бих помињао ниједно име конкретно. Првенствено су то требали бити људи који су као независни кандидати учествовали у освајању мјесних заједница у априлу 2011. године, затим људи који су активни у бројним друштвеним областима, који већ дуже вријеме без страха јавно дижу глас о свим проблемима у друштву.

Прошле године ушли сте у савјет МЗ Старчевица која уједно представља и највећу мјесну заједницу у РС. Шта сте успјели спровести од планираног и јесте ли задовољни сарадњом са градским властима?

Највише смо радили, урадили многе корисне ствари за грађане Старчевице, али лично нисам задовољан, јер нема ни назнака да ће дјеца Старчевице добити школу, вртић, спортску дворану и игралишта, реонску пијацу, нови вреловод,... На само два километра од центра града имамо неасфалтиране улице, неријешену канализацију, излијевање потока. Тако је у свим насељима. У Потоку, Крчмарицама и Карановцу људи немају воду. Циљ и јесте да уласком у Скупштину града промјенимо прерасподјелу новца грађана, како би им се више враћало. Од гломазне администрације и „уграђивања“ у грађевинске послове, мјесним заједницама остане толико да се врати на кашичицу. Кад се то заустави, добићемо и школе, и вртиће, и нови вреловод Врбас, и асфалт за све мјесне заједнице. Морају се одредити и приоритети. Не може фонтана у парку бити приоритет над јавним кухињама или снабдијевањем грађана водом.
У ситуацији кад су мјесне заједнице сведене на улогу дописништва или поште, и кад нас г-дин Градоначелник упорно одбија примити да им изнесемо проблеме грађана, мислим да смо урадили и више него смо реално планирали. Подијелили смо насеље на зоне и успоставили бољу комуникацију с грађанима, одрадили петицију у вези проблема с услугама Топлане А.Д. са 1557 потписа власника етажних јединица, изборили реновирање крова и инсталација за људе који живе у бараци на Ребровачком гробљу, перманентним притиском и захтијевима изборили реконтрукцију оштећеног степеништа (која је одрађена тако што су скинуте плоче и остављен го бетон). Како се нас шест из грађанске иницијативе „Старчевица- кућа свих нас“ одричемо личних накнада за рад, стипендирамо два најбоља ђака из локалне школе, сваког мјесеца помажемо материјално угроженим. Без помоћи града смо организовали бесплатну школу скијања за дјецу из цијелог града, а потом и први ски куп за најмлађе на Великом брду, у намјери да га заштитимо од грађевинске мафије, да бар нешто остане дјеци. Организовали смо и додјелу пакетића са пригодним програмом и пројекцију дугометражног цртића за дјецу из социјално угрожених и вишечланих породица. Имали смо и акцију помоћи најугроженијим породицама, праћену сјајним одзивом грађана из цијелог града. У јулу смо организовали излет у Зоолошки врт за дјецу са Дауновим синдомом и ментално недовољно развијеним лицима са удружењима, која егзистирају на територији МЗ Старчевица, а све у циљу да укажемо на важност социјализације ове популације и указивања недовољне пажње друштва. Убједљиво смо најактивнији на јавним расправама о Буџету града, а незванично смо на јавним скуповима о локалним заједницама проглашени најбољом мјесном заједницом у БиХ.

Да ли сматрате да можете да привучете бар дио гласачких апстинета који годинама не излазе на изборе јер сматрају да су “сви исти“ и да се изборима ништа не може промијенити?

Управо смо се и кандидаовали рачунајући на гласове апстинената, оних који не излазе зато што мисле да су све понуђене опције лоше, или оних који бирају „најмање зло“. Према утисцима са терена, чини ми се да ћемо и свим странкама „откинути“ помало, а највише ћемо гласова добити од незадовољних СНСД чланова. Сваки такав глас вриједи двоструко.

У једном моменту поједини медији су вас представили као људе који су блиски опозицји и тиме довели у питању вашу независност. Има ли ту истине?

Ми смо опозиција и опозицији, али смо се сад појавили да помогнемо да се демонтира ненародна власт. Кад коначно успијемо, инсистираћемо да се корјенито мијења однос према грађанима и новцу пореских обвезника, јер власт треба да служи народу, а не да влада индукујући страх у сваког грађанина. Уколико „Мурта“ то не прихвати, имаћемо исти однос као према актуелној власти. Имали смо понуде да будемо на листама опозиционих странака, па смо одбили и одлучили се на овај тежи пут.

Улазимо у другу половину предизборне кампање. Како протиче, како сте је осмислили и од чега је финансирате?

Кампању у првој половини проводимо саопштењима за медије, директним контактом с грађанима и подјелом промотивног материјала. Како немамо материјалних средстава, доста се ослањамо на интернет и на наше пријатеље, који шире причу и лобирају по граду. Финансирамо се искључиво из властитих средстава, уз помоћ пријатеља око принтања дијела промотивног материјала. У другој половини убацујемо у већу брзину, више ћемо бити присутни у електронским медијима, као и у директном контакту с грађанима од јутра до мрака.

Дешавања око „Пициног парка“ накратко су пробудили годинама успавану Бањалуку. Да ли се на том таласу незадовољства могу очекивати неке битне промјене у граду што се тиче изборног резултата?

Мислим да ће „Пицин парк“ имати дјелимични утицај на резултате избора, али већи значај око буђења грађанске свијести. Дугорочно ће сигурно доћи до значајнијих промјена. Сама чињеница да актуелна власт обећава оно што су пропустили да ураде у петнаест година је посљедица притиска грађана, као и страха од лошег изборног резултата. У дефанзиви су, а сигуран сам да имају резултате истраживања који им и не иду у прилог.

Ко би од актуелних кандидата за градоначелника по вама био најбољи избор за Бањалуку?

Нећемо никоме дати званичну подршку, али можемо јасно рећи да најмање желимо г-дина Гаврановића. Жељели смо заједничког кандидата опозиције и сигурно бисмо га подржали. Овако из протеста нећемо дати подршку ниједном кандидату.

Које конкретне мјере и активности би спроводлили уколико будете изабрани за одборника у скупштини града?

Прво ћу тражити да се умање одборничке накнаде и плате запослених у Градској управи уједначе с платама запослених у привреди, а затим и увођење веће транспарентности рада, постављање начелника одјељења према конкурсу (а не партијској припадности). Сигурно да постоји вишак запослених и боље би нам било да им дајемо исте те паре, а да их пребацимо привредницима да раде за њих, него што троше струју, воду и тоалет папир у згради Градске управе.
Како нам је приоритет запошљавање у реалном сектору, инсистираћу да се омогући регистрација фирме у року од 24 часа, да се формирају привредне делегације Града, које ће остварити контакте са привредницима европских земаља и шире, те договорити отварање производних погона на земљишту, које припада граду, а које ће добити бесплатно на кориштење. На примјер, у Залужанима или према Приједору имамо добру саобраћајну инфраструктуру, имамо најјефтинију електричну енергију у Европи и доста јефтину радну снагу. Зашто неко не би овдје радника плаћао 600 евра бруто, кад га плаћа у Италији преко 2500 евра бруто за исти обим посла? Осим тога, Град може дати и неке субвенције за запошљавање.
Учинићу све да се спријечи пљачка грађана кроз „уграђивање“ у послове с првилегованим фирмама и било који вид корупције, надувавање фактура кроз анексе уговора, као и да се разбије монопол неких предузећа, која исисавају новац из Буџета града. Градом се мора управљати као породичним домаћинством. Мора се знати да је приоритет да нико није гладан, да сви имају кров над главом, па тек онда баханалије типа рафтинга, „ноћи гладијатора“, Здравка Чолића и др.

85% Бање Луке је рурално подручје и то се мора искористити за производњу здраве хране за потребе грађана Бање Луке, која би се онда продавала на реонским тржницама. Рад „Центра за развој и унапређење села“ се мора битно унаприједити. Потребно је уводити нове технологије, укрупњивати посједе и организовати модерно задругарство, плански производити, осигурати тржиште унапријед.
Исто тако, тражићу значајне измјене у раду Центра за социјални рад, који је готово сам себи сврха. Невјероватно је да немају базу података, нити здраву комуникацију с мјесним заједницама.
У прво вријеме се мора повећати капацитет јавних кухиња, а временом ће се смањити потреба развојем привреде. Катастрофално је да и ту постоје људи „на чекању“.
Посебну пажњу ћу поклонити демографској политици, задржавању младих људи на селу, као и стимулацији наталитета. Нашао сам позитиван успјешан примјер пројекат запошљавања трудница у неким градовима Србије, који не кошта много. Радо бих га преписао, да се заустави пракса уцјењивања жена које планирају потомство при запошљавању. Овим бисмо, напротив, стимулисали послодавце да их запошљавају. Израчунао сам и да би се с мање од 4 милиона КМ годишње могле финасирати породице у првих мјесец дана дјетета, тако да за пров дијете добијају 100 КМ мјесечно, за друг 200 КМ мјесечно, треће 300 КМ, четрвто 400 КМ и тако редом, током годину дана. Тражићу и да се обезбиједи плац за породице са 4 и више дјеце, које немају своју кућу или стан, и да им се купи монтажна кућа за 30 000 КМ. Овим породицама не треба самилост, треба им запослити оца, купити краву или козу и саднице воћа за почетак, јер је лакше научити човјека да пеца рибу, него му сваки дан поклањати.
На нивоу Дома здравља је могуће организовати колективне шетње обољелих од дијабетеса, као и здравствену његу тешко обољелих од малигних обољења по кућама, како бисмо им олакшали муке.
Мале су ингеренције у области образовања, али ћу инсистирати да се сваке године изгради по један вртић, а на двије-три године да се изгради по једна нова школа. Увео бих и обавезну школу страних језика и рачунара за све незапослене, без обзира на животну доб, како би побољшали своје биографије, а не дане проводили по кафанама или радећи на црно. Са најнадаренијим студентима и ђацима бих склапао уговоре о стипендијама, како бисмо их задржали у граду.
Што се тиче спорта, издвајао бих само за матерски и врхунски спорт. Бања Лука је позната по рукомету и боксу, који не коштају много, а могу поново прославити овај град. Бесмислено је давати милионе на куповину играча који нису из радијуса од 100 км од Бање Луке.

Да резимирам: штедимо и не крадемо, стварамо, а не расипамо и не задужујемо, дајемо предност струци над партијском књижицом – тако добијамо средства која улажемо у инфраструктуру, прозизводњу хране, образовање и запошљавање. Остало долази само по себи.

(Редакција Фронтала)