Citiraj:
Организатор је турско хуманитарно удружење Insami Yardim Vakfi, IHH, иначе регистровано у Истанбулу 1995. године. Главни штаб те организације је у Џеди, у Саудијској Арабији, један од регионалних штабова је у Немачкој, а канцеларије су, чак, и у Загребу и Сарајеву. Добре везе ове хуманитарне организације су са одређеним екстремистичким круговима у Алжиру и у Ирану, наравно и са „Хамасом”, а годишњи буџет удружења је око 150 милиона долара. У Сарајеву за ову организацију раде и ирански оперативци. Подружнице ове хуманитарне организације у БиХ су у Теочаку, Живиницама, Бановићима, Тузли, Калесији... Америчке обавештајне службе тврде да та организација има добре контакте и са Ал Каидом.
Ако су организатори конвоја „Флотиле слободе” знали да све то знају Израелци, а то су морали да претпоставе, онда је одбијање да се прво иде на преглед терета у израелску луку Ашдод срачуната провокација ради изазивања светске јавности. Када нека озбиљна држава, а Израел је озбиљна држава, прогласи поморску блокаду – онда нема шале.
По међународном поморском праву, кршење те блокаде је ризик оног ко крши блокаду. Када су Американци у великој кубанској ракетној кризи прогласили поморску блокаду Кубе, а Куба је међународно призната држава, совјетским бродовима је преостало или да се подвргну контроли терета, или да се врате одакле су дошли. Или да ризикују трећи светски рат. И одлучили су да се окрену и врате кући.
Организатори „Флотиле слободе” нису тако размишљали и кренули су ка Гази. Израелска ратна морнарица упутила је своје ратне бродове и специјалне командосе „Командо Јами” из јединице „Флотила 13”, односно „Шајетет 13”. Под окриљем ноћи, командоси су на брзим патролним чамцима класе „дабур” и „супердвора”, и уз помоћ хеликоптера, извршили десант на бродове „Флотиле слободе”. Дошло је до физичког контакта са обезбеђењем конвоја, до размене ватре и жртава на обе стране. Акција је потпуно успела, јер су израелски морнарички командоси елита елите израелских оружаних снага.
Наравно, биће сада протеста и огорчених иступа разних политичара и организација у свету. Жртве су пале, а није морало бити тако да су бродови „Флотиле слободе” пристали да иду на претходни преглед терета у луку Ашдод. Када је Југославија у време рата за слободу Алжира слала бродовима оружје алжирском покрету отпора, француска ратна флота зауставила је на отвореном мору наша два трговачка брода. Била је проглашена поморска блокада алжирске обале и морали су да стану. Французи су пронашли оружје и ми смо остали без два трговачка брода.
Када је у септембру 1991. године СФРЈ прогласила поморску блокаду свих наших лука на Јадрану, југословенска подморница „Сава-831” била је у заседи пред луком Плоче. Добијен је обавештајни податак да ка луци иде брод под панамском заставом који превози илегалан товар оружја. Рат је већ беснео у СФРЈ, и командант подморнице је имао овлашћење да потопи брод са илегалним товаром. Имао га је на перископу, торпеда су била у цевима. Данас, када год га сретнем, кажем му да је могао да буде једини Србин у историји који је торпедовао неки брод.
„Каква је била држава иза мене, хвала ти, сада бих био у Хагу.”
Но, Израел је озбиљна држава. Неки то заборављају.
Nešto i od Miroslava Lazanskog o temi.
_________________
Rad je od čovjeka napravio roba, neradu smo odani sve do groba.