800 je napisao:
Btw, ovo je grb grada Poreča:

сад си ме подсјетила на још један Срђанов и мој приједлог грба и заставе, који је комисија у старту одбацила. а с обзиром да се теби, како ми се чини, допада грб Пореча, баш ме занима шта о мислиш о овоме:


блазон: штит расцијепљен (усправно подијељен) црвено и сребрно, у квартиру два укрштена жезла златна.
у питању је алузивни грб (egl. allusive arms / fr. armes parlantes) који својим саджајем, фигурама и њиховим односом указује на име града.
црвено поље представља ТЛО (земљу) и указује на ''луку'', тј. равницу поред ријеке у којој је настао град, а која је као појам садржана и у његовом имену (Бања
Лука).
сребрно поље представља РИЈЕКУ (воду) и указује на Врбас - који је етимолошка одредница у објашњењу значења имена града (лука је равница поред ријеке). водене површине се на грбовима уобичајено изражавају тинктуром сребра (што је хералдички израз за бијелу боју).
НАСЉЕЂЕ – најстарији сегмент насљеђа је само име града. у српском језику ријеч ,,бања'' је присвојни придјев архаичног облика, у значењу – ''банова, банска'', што се у контексту Бање Луке тумачи као ''Банова Лука''. у приједлогу се пошло од идеје да се девиза nomen est omen (име је знак/знамење) примијени на грб, на тај начин што би само име града добило свој хералдички израз. бан је у нашој државној традицији високи достојанственик, који у име владара управља неком значајном облашћу. хералдичким рјечником бан (бановина) је изражена владарским жезлом као симболом власти, и означава бана као намјесника. Бања Лука је два пута у својој историји била везана за банове и бановине – у средњем вијеку (кад је добила име) и у новијој историји (кад је као средиште Врбаске бановине добила своје и данас препознатљиво лице), зато су у приједлогу грба стављена два жезла. њихово почасно мјесто на штиту – квартир (хералдички горњи десни угао) и златна боја означавају високо достојанство и част грбоносца. жезла својим стилским изразом и обликом слиједе и утврђени хералдички стандард и историјски узор – идентична владарска жезла са крином налазе се на представама наших средњевјековних владара Немањића и Котроманића на сачуваним печатима и кованом новцу.
на овај начин предложени хералдички емементи постају (како се то у хералдици каже)- грб који говори (рјечити грб): тло поред ријеке представља
луку, а жезла представљају
бана. Тако се хералдичким рјечником чита име Бања Лука.