|
Juče u Aleji velikana sahranjen Ljuba Tadić
Prazan presto
Dostojanstvena povorka u kojoj su se stopila, na jednoj sceni, sva beogradska pozorišta, glumci, publika, poštovaoci i prijatelji ispratila je, u opštoj tišini, od crkve Svetog Nikole na Novom groblju, gde je održano opelo, do Aleje velikana, na poslednju ulogu barda našeg glumišta Ljubu Tadića.
„Kad umre kralj, car neke imperije, toga časa mirno stupa na presto drugi, a kad ode veličanstvo, kakav je Ljuba Tadić, onda ostane samo muk, muk i prazan presto. Na rođenju mu je suđeno da kuje lepotu reči, da kuje lepotu teatra, i on je to neumorno radio, maestralno do poslednjeg dana. Dragi Ljubo, ponosu naš, ljubavi naša, veličino naša, svima onima koji su te gledali i čuli dao si dragulj svoje duše i dragulj svog neizmernog talenta, ne odlaziš, ostaješ u nama - rekla je Mira Stupica, opraštajući se od velikog glumca i čoveka.
A nekoliko sati ranije, u prepunoj sali Skupštini grada održana je komemoracija doajenu ovdašnjeg glumišta na kojoj su Tihomir Stanić i Anita Mančić pročitali neke od više stotina telegrama saučešća. Od Ljube su se oprostili Dejan Mijač, Goran Paskaljević i Slavoljub Đukić. Mijač je govorio o tome kako je Ljuba bio gorostas („To za tebe mogu reći bez bojazni da sam patetičan...“), Paskaljević je, između ostalog, izrazio nadu da će imati priliku da ga se seća u nekom parku ili ulici sa njegovim imenom. Petar Kralj je podsetio na Tadićev lik u „Garderoberu“, na neke druge uloge, rekavši da je „Ljuba Tadić bio vrstan glumac ne samo na sceni već i u ‘Maderi’, ‘Ateljeovom’ bifeu, potkrepivši to slikovitim anegdotama. A Slava Đukić je podvukao koliko je Ljuba Tadić bio narodni čovek, bogatog znanja i obrazovanja kome je „mašta prekovremeno radila“. Komemoracija je, kao i sahrana, završena audio-snimkom čuvenog Sokratovog monologa iz drame „Sokratova odbrana i smrt“, koji je simbol glumačkog umeća Ljube Tadića:
„No vreme je da krenemo, ja u smrt, a vi dalje kroz život. Ko od nas ide bolje, to niko ne zna.“
_________________
Uvijek hrabra, vesela,
svakom majka utjeha, jedina.
Pišeš naše stranice, moja
nježna kraljice, sudbine.
Rodila, te rijeka duboka,
u svakom viru Vrbas nosi tajnu,
nosi istinu.
Ovo je moj grad...
"
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
