Pronasao sam gljivu u okolici Doboja, koja svojim izgledom asocira na gljivu tartuf, molim za pomoc oko identifikacije vrste.

Imam slike navedene knjige ali ne znam je ubaciti, molim i tu za pomoc.

Je l' ti ono lješnjake uzgajaš? Eto ti prilike da se preorjentišeš ako ne bude interesa za lješnjake

Kad vec ima tema...


Zna li neko nesto o ovom?

http://wap.mtel.ba/preview_story/222043

Kolika ulaganja su potrebna?

"Ako vam neko kaže da bez velikog rada možete da zaradite veliki novac baveći se poljoprivredom, to je sasvim sigurno – laž. Da se tartufi tako jednostavno proizvode i da mogu da se tako pouzdano i masovno proizvode jedan kilogram bi koštao 30 evra a ne 3.000 evra. Međutim, ljudi uglavnom čuju ono što žele da čuju – a ne čitaju između redova. Kada im neko obeća laku zaradu, uz malo ulaganja, gomila očajnika koja je ostala bez posla spremna je da izdvoji poslednji novac kako bi navodno ušli u nešto što je dobar biznis a zarpavo će se vrlo moguće ispostaviti da se radi o nekoj vrsti piramidalne prevare. Dakle, u ovom momentu, ja to ne mogu da to tvrdim sasvim sigurno , ali velika je verovatnoća da je tako. Uostalom pravi investiocioni fondovi investiraju u zlato, naftu, žitarice – a ne u po par ari lešnika po odgajivaču"

"Zanimljivo je da je nešto slično već postojalo pre nekoliko godina – puževi su propagirani kao veliki, dobar i unosan posao. Naravno, ispostavilo se da je sve bila – obična prevara. Međutim niko nikada nije snosio odgovornost zbog toga – šta više isti ljudi koji su propagirali puževe kao veliki posao, sada propagiraju tartufe"

Dr Jasmina Glamočilja, predsednica Mikološkog društva Srbije kaže za B92 da Srbija može biti plodno tle za uzgajanje određenih vrsta tartufa, ali da tu nikako ne može biti lake zarade. Zarada se može očekivati nakon dugo godina.

Ono što ona zamera fondu jeste što građanima nisu objasnili da zemljište mora prethodno da se pripremi i naglašava da se rod nikako ne može očekivati za tri godine. Potrebno je, kako objašnjava, bar desetak godina do perioda maksimalnog roda.

Glamočilja naglašava da svakako ne postoji u biti loša namera, to što neko hoće da ulaže na bilo kakav način je svakako pozitivno.

Malo sam se nesto raspitivao, trebalo bi obezbjediti sistem za navodnjavanje, uplatiti osiguranje, a uzgajivac namiruje stetu ako zasad propadne zbog neadekvatnog odrzavanja.

Nije potreban ni sistem za navodnjavanje( zalivanje može ručno bitno je da nije voda iz vodovoda, može riječna,izvorska,arteška i sl.) ni osiguranje ,to su agrotehničke mjere koje se preporučuju ali nisu obavezne.

Poznajem ljude koji tu rade pa znam više o tome.

Tartifi se gaje plantažno već 50tak godina ( Francuska,Italija,Španija,Amerika, Australija-gdje ih uopšte nema u prirodnom nalazištu) Pogledajte na google ,ukucajte Truffle orchard.

Negativni komentari dolaze iz Srbije gdje je Green Laboratories naplaćivao izradu stručnog elaborata 300 eura. U BiH to nije slučaj znači elaborat se ne plaća kao ni ništa drugo.Nema nikakvih plaćanja Green Laboratories-u u BiH.

Inače u prodaji, jedna sertifikovana sadnica lijeske sa tartufom košta oko 30 eura.

Proizvodjač jedino plaća analizu zemljišta Poljoprivrednom institutu oko 58KM koju prilaže uz ostalu dokumentaciju prilikom prijave. Analiza zemljišta će pokazati da li je to zemljište pogodno za plantažu.

Sajt za BiH je u fazi izrade a sve informacije i dokumentacija (pravilnik o održavanju plantaže,primjerak ugovora i ostalo...) imaju na sajtu s tom razlikom kao što sam već rekao da se ne plaća taj Elaborat.
http://www.greenlaboratories.net/