Citiraj:
Црном хлебу црно само име
На нашем тржишту постоје само обојени и специјални хлебови. – На декларацији на рафу морају бити истакнути цена, произвођач и врста хлеба
Хлеб пријатељства, код нас познат и као превара „хиландарски, манастирски, па чак и амишки”, поново је „слетео” у Србију. Прошле недеље група исељеника је из Канаде рођацима донела и овај поклон – тесто којим се наводно дарују наjмилији. Сујеверне домаћице га замесе једном у животу и верују како доноси срећу породици. Суштина је, кажу, проследити га даље и не прекинути ланац. И док је такозвани хиландарски хлеб тренутни хит у дијаспори, код нас се ова превара одомаћила још пре десет година. Православна црква одавно је дала свој суд – реч је о заблуди, светогрђу и измишљотини, али би свакако било занимљиво видети резултат инспекцијске контроле „квасца” који је прошао милионе дланова. Ово тесто без порекла, декларације и за које се претпоставља да садржи чак некакве гљиве које миришу на хиндуистичке обредне штапиће – истог трена би завршило на депонији. Слична судбина би вероватно задесила и многе векне са пекарских рафова у Србији. Јавна је тајна, а за „Потрошачку политику” стручњаци је разоткривају – црног хлеба, тврде, нема на овом тржишту.
– То је наш закључак. У Правилнику о квалитету жита, млинских и пекарских производа, тестенина и брзо смрзнутих теста пише да је црни хлеб онај који се прави од брашна типа 1100. Међутим, наши млинови то брашно не производе јер га произвођачи и не траже. Зато црног хлеба нема, а у понуди су само специјалне врсте, које се боје дозвољеним природним супстанцама, попут сладног брашна, а могу се додати и овсено или сојино брашно, као и какао производи. Све то је дозвољено стављати у хлеб и ови додаци између осталог имају и својство измене боје хлеба. Битно је нагласити да није дозвољено додавати боје – каже Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције у Министарству пољопривреде.
Према подацима ове инспекције, последња акцијска контрола обављена је крајем децембра 2008. године и обухватила је 344 произвођача. Уочено је чак 88 неправилности. Највећи број се односио на неадекватно декларисање.
– Иако се хлеб продаје у ринфузном стању, на декларацији на рафу мора да се наведу цена, произвођач и врста хлеба. То значи да уместо црни на етикети мора да стоји обојени или специјални хлеб – каже наш саговорник и додаје да су спекулације да се хлеб боји кафом бесмислене јер је то економски неисплативо. Инспекција се до сада није сусрела с тим.
Вујовић саветује потрошаче да увек обрате пажњу на декларацију, на назив векне, произвођача и грамажу. Јер уколико пише црни хлеб а није произведен од брашна 1100, реч је о обмани потрошача. Ово брашно се, кажу стручњаци, добија интензивнијим млевењем целог пшеничног зрна. У његов састав улазе и периферни делови зрна пшенице, попут омотача, што правом црном хлебу даје тамнију боју.
Да правог црног хлеба код нас нема тврди и Нада Филиповић, професор Технолошког факултета у Новом Саду.
– Пекари стављају пржени јечам и пржену раж и тако се добија хлеб који само подсећа на прави црни, али има структуру и све особине белог хлеба. Међутим, тај пржени јечам и раж садрже једињење акриламид, које је на листи недозвољених састојака. Неки кажу да се у хлебу налази у малим количинама, али то је непотврђено и не знамо да ли се таложи у организму и колико је штетно по здравље – упозорава Нада Филиповић.
Хемичари подсећају да је акриламид случајно откривен у храни 2002. године. Шведски научници су пронашли велику концентрацију овог једињења у храни која је богата скробом и која је била изложена термичкој обради, пржењу и печењу, попут чипса, помфрита и хлеба. Иначе, података о томе колико је опасан по здравље – нема.
Филиповићева објашњава да је то посао за инспекцију и да пекари раде оно што им се дозвољава. Потрошачи се питају да ли осим ових „фарби” у хлебу има и још неких додатака.
– Коришћење адитива у савременом пекарству свакодневна је појава. Додаје се витамин Це, али и разни емулгатори ради продужавања свежине. Има их у свакој векни. Ипак, највећи проблем је неадекватно декларисање. А сваки купац превару може да открије једноставним експериментом – стави у воду једно веће парче средине црног хлеба и ако вода потамни, а хлеб побели, знаће о чему је реч. Осим тога црни хлеб има благ мирис мекиња, мању запремину, средину која има грубље поре – каже наша саговорница.
Ипак, маркетиншке кампање учиниле су своје. Све више купаца у јутарњој куповини бира тамну векну. Јер је, верују, здравија. Шта кажу нутриционисти?
– Тачно је да је црни хлеб здравији и богатији витаминима, минералима и протеинима, али има готово исту нутритивну вредност као бели. Осим тога, дуже држи ситост и не надима. Ипак, такав црни хлеб се може наћи тек у можда десет одсто пекара. А онај који нам пекари нуде као црни сумњивог је састава и није исти у свим радњама, јер је јавна тајна да се боји. Заблуда је и да не гоји. Сваки хлеб гоји, разлика је у томе који је нутритивно квалитетан, а који нас затрпава скробом – каже Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”.
Стефан Деспотовић - Јелица Антељ
---------------------------------------------------------
Контрола и самоконтрола
Инспектори Министарства пољопривреде контролишу цео процес на тржишту хлеба, од производње до продаје. Када инспектор уђе у пекару, најпре испитује да ли произвођач испуњава такозване техничко-технолошке услове, то јест да ли има одговарајућу опрему и услове за производњу, запослене с потребним степеном стручне спреме и довољан број просторија. Други степен контроле односи се на квалитет пецива. Произвођач може да обавља самоконтролу или да ангажује некога ко ће испитивати исправност. Осим тога, и инспектори их контролишу узимањем узорака. Спроводе и редован надзор, као и контроле по дојави грађана. Постоје и такозване акцијске контроле, када инспектори одједном обиђу велики број пекара.
--------------------------------------------------------
„Сава” најпопуларнији
Важећим правилником дефинисане су основне врсте пшеничног хлеба. Бели се прави од брашна типа 500, полубели – Т 850, црни – Т 1100, а такозвани грахам умешен је од прекрупе. Осим пшеничног, у основне врсте се убрајају и ражани, кукурузни, хељдин и мешани. Најпопуларнији је бели „сава” хлеб, који заузима чак 90 одсто тржишта, а преосталих 10 процената све друге врсте.
Тешко је проценити колико се врста хлеба нуди потрошачима, али се претпоставља да је на рафовима супермаркета и пекара изложено око 50 различитих типова малих, средњих и великих векни. Ту су обични бели и црни, али и манастирски, моравски, комшијски, интегрални, ловачки, багет, са зачинима, сељачки, млинарски, воденичарски....
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
! Само се питам шта ћу да радим ако ниједан не прође тест...
