Hristov je napisao:
Razlog je sto istocna filozofija ne daje trenutnu radost, nego obecanje, obecanje radosti na kraju dugog puta meditacije i kontemplacije, koji je posut odbacivanjem svijeta i svih njegovih manifestacija. Upravo kod takvih ljudi cete primjetiti najveci snobizam i kriticnost, sklonost ka cinizmu, ironiji i sarkazmu u svakoj situaciji, nesposobnost da se bude jednostavan i prostodusan kao dijete.
Није то ствар само са источном духовношћу, већ са претјеривањем у сваком облику духовности (па и научне рационалности). Ниједна религија не даје тренутну радост нити испуњење, тако да бих то "ставио у заграду".
Такође, исто вриједи и за "вјернике науке" када постану сувише увјерени у њену моћ и када сматрају да се све под капом небеском да приказати на графикону или објаснити физичко-хемијским реакцијама и сл.
Ствар у оба случаја је (бар ја тако мислим) у претјераној потреби за сигурношћу, било да се она тражи у апсолутној истини божанског, било у научној калкулацији и вјечности природних закона. Проблем је у психи, а не у самој науци/религи/филозофији. Када људска потреба за сигурношћу (која је потпуно разумљива) прерасте у патолошку потребу да све, али баш све, буде објашњиво, јасно, одговорено, смислено... онда се дешава то о чему говориш.
А, у вези ових "источњака"... Ти си боме налетио на неког зезнутог!
Један мој познаник је припадник једне од источних религија, али је сушта супротност твом примјеру - чак бих рекао да је претјерано дјетињаст и наиван, да му недостаје и најосновнији ниво критичности, а цинизма нема ни у траговима...
