Artemije osniva svoju crkvu

Penzionisani vladika raško-prizrenski Artemije Radosavljević i grupa bivših monaha manastira Crna reka obavestili su Sinod Srpske pravoslavne crkve da će ukoliko im se ne vrati Raško-prizrenska eparhija, osnovati novu „istinsku Svetosavsku crkvu”.

Prvosveštenik u Izrailju je imao zemlje i radio je svojim rukama za hleb a danas su svi mali bogovi i vladaju narodom umesto da mu služe.

Šta danas, predstavnici dvije glavne crkve (katoličke i pravoslavne) su oduvjek ko kraljevi okićeni i u prvim redovima baš kako ih Biblija opisuje

BEOGRAD - Penzionisani vladika raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) raščinjen je u petak veče, trećeg dana redovnog jesenjeg zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora, rečeno je u Srpskoj pravoslavoj crkvi (SPC).

Sabor je odluku o oduzimanju vladičanskog čina vladiki Artemiju doneo pošto je on, sa četrdesetak svojih sledbenika, odbeglih monaha i monahinja, uzurpirao dva manastira - Donji potok i Devine vode na severu Kosova.

Ova saborska odluka doneta je većinom glasova. Artemiju je oduzet čin vladike i on je vraćen u red monaha.

Vladika Artemije je, oglušivši se o sinodske i saborske odluke, služio jutros svetu arhijeresku liturgiju u trpezariji manastirskog konaka Donji potok.

Posle toga, njegovi sledbenici su pokušali da uzurpiraju manastir Banjsku, ali pošto su meštani blokirali put, oni su se uputili prema drugim manastirima na severu Kosova.

Sabor je, istovremeno, podneo krivične prijave protiv Artemija i njegovih sledbenika, zbog nasilja i uzurpacije imovine u vlasništvu SPC.

Artemije je penzionisan na ovogodišnjem majskom zasedanju, zbog finansijskih malverzacija u Eparhiji raško-prizrenskoj, a za njegovo stalno stanište mu je određen manastir Šišatovac u Sremu.

Sabor je juče za novog episkopa raško-prizrenskog izabrao vladiku Teodosija.

Pobuna Jefrema

Vladika Artemije je treći po redu raščinjeni episkop u novijoj istoriji Srpske Crkve. Pre njega bez čina su ostali Dionisije i Damaskin. Od preksinoć glavna tema u zgradi Patrijaršije u Beogradu bio je Artemije. I pre nego što je juče po podne slučaj došao na dnevni red, na osnovu priča vladika bilo je izvesno da će SPC doneti odluku o raščinjenju. Međutim, pred kraj prepodnevnog zasedanja javio se vladika banjalučki Jefrem. Uz Jefrema, poznatog po rigidnosti stavova, javno su stali banatski vladika Nikanor, dabrobosanski Nikolaj, ali i kanadski Georgije, kome je čak otkazala poslušnost jedna parohija u Torontu i trenutno pomaže materijalno vladiku Artemija.
Prema saznanjima “Blica”, ove vladike nisu ni navele argumente u prilog raskolničkog delovanja vladike Artemija, ali su iznova, kao i na prošlom Saboru, iskoristili slučaj Artemija za svoju trgovinu i interes. Ova grupa vladika izgubila je uticaj koji je imala dok je SPC bila bez aktivnog patrijarha, tako da je nezadovoljna svojom trenutnom pozicijom i izgubljenom vlašću u Crkvi.
Kako se juče moglo čuti u Patrijaršiji, ovoj grupi ne odgovara jak patrijarh, a kakvim se do sada pokazao Irinej, jer ne mogu u svojim eparhijama da se ponašaju kao neprikosnovene gazde i zbog toga nastoje da što više destabilizuju prilike u SPC. Artemije im je idealan povod.
Kada je juče otvoren slučaj Artemija na popodnevnom zasedanju prema saznanjima „Blica“ vladike okupljenje oko Jefrema ponašale su se kao da do sada nije doneta nijedna Saborska odluka o Artemiju i kao da i oni sami nisu učestvovali u odluci o njegovom penzionisanju zbog krađe humanitarnog novca i kanonskih prekršaja. Potom je bilo glasanje i ove vladike su tražile da Artemije ide na sud. Onda je patrijarh predložio da Sabor bude - sud. Taj predlog je praktično usvojen i potom je Sabor glasao o raščinjenu. Samo šest vladika je bilo protiv. Kako je glasanje bilo tajno ne može se sa sigurnošću tvrditi ko je kako glasao, ali se pretpostavlja da su protiv bile vladike oko Jefrema.

A protiv koga da se bori?