Preuzeto sa
http://www.blic.co.yu
Aco Vidić iz Valjeva, vlasnik i urednik Izdavačke kuće „Intelekta“, tvrdi da je pronašao orginalan tekst Kremanskog proročanstva, koje je na 70 stranica ispisao kum proroka Mitra i Miloša Tarabića iz sela Krmana kod Užica - prota Zaharije Zaharić.
- Pripremajući se za izdavanje teksta o kremanskim porodicama Radomira Kazimirovića, izdatih 1940. godine, u širem društvu prijatelja saopštio sam im, slučajno, svoju nameru. Nekoliko dana kasnije javio mi se jedan od njih, rekavši da na tavanu stare napuštene kuće svog pradede postoji nešto vezano za Tarabiće - priča Vidić.
Vidić je otišao do te kuće i u starom vojničkom drvenom sanduku našao 70 strana požutelog papira s rukopisom ispisanim mrkoplavim mastilom u kome se govorilo o predskazivanjima Tarabića.
- Hemijskom ekspertizom u Beogradu utvrđeno je da je rukopis star oko 150 godina, papir na kome je pisano deset godina je stariji, a proverama je potvrđeno da je to orginalan rukopis Kremanskog proročanstva, ispisan krasnopisom prote Zaharića - dodaje Vidić.
Vidić ne želi da otkrije mesto i identitet čoveka koji mu je poverio ovaj dragoceni istorijski materijal, jer je to želja samog pronalazača rukopisa.
Prema jednoj od priča, prota Zaharija je svoje zapise predao i proti Gavrilu Popoviću, koji ih je „stavio u staklo, uzejtinjavio i uzidao u temelje svoje kuće u Užicu“.
Dragan Pjević iz Kremana, jedan od najboljih poznavalaca priče o Kremanskom proročanstvu, kaže da original rukopis prote Zaharića negde postoji i da ga je Vidić možda zaista pronašao.
- Postoji i pisano verovanje da se original rukopisa nalazi ispod temelja današnjeg Doma vojske Jugoslavije u Užicu. Naravno, to je samo verovanje, ali treba znati da se u proročanstvu kaže da će se original rukopis pronaći i ja bih zaista voleo da vidim rukopis koji je, kako tvrdi, pronašao gospodin Vidić. S obzirom na to da zaista znam puno o proročanstvu, odnosno mnogo više od onoga što je objavio Kazimirović, smatram da bih uvidom u rukopis koji je pronašao Vidić i mojih saznanja mogao s velikom sigurnošću da potvrdim da li reč o originalu ili ne - kaže Pjević, koji je najzaslužniji što je nedavno obnovljeno i osvećeno grobno mesto proroka Miloša Tarabića (1809-1854).
Pjević, međutim, kaže da je pre dve godine video i jedan falsifikovani rukopis za koji je njegov pronalazač tvrdio da je original. - Profesor iz Beograda, čije ime ne želim da navodim, pokazao mi je taj rukopis tvrdeći da se radi o originalu. Odmah sam, međutim, video da je to samo pisani prepis Kazimirovićeve knjige napravljen odmah posle izlaska knjige iz štampe i da u njemu, zapravo, nema Mitrovih i Miloševih viđenja koja je prota Zaharije sigurno zapisao, a koja se i danas pominju u narodu. Zbog svega toga bi, ponavljam, voleo da vidim rukopis koji je pronašao Vidić - kaže Dragan Pjević.
Na pitanje, može li navesti neka od Tarabićevih „viđenja“ iz originala rukopisa kojih nema u Kazimirovićevoj knjizi, Pjević je pomenuo priču o „sokoćalu“ (televizoru).
- Kazimirović je u knjizi pomenuo protin zapis o Mitrovom viđenju „sokoćala“: „Napraviće čoek sanduk i u njemu će biti neko sokoćalo s prikazima, a da neće umjeti sa mnom mrtvim da besjedi, brez obzira što će to sokoćalo biti blizu ovome drugome svijetu ko vlast do vlasi kose na svijem ljudskim glavama. Uz pomoć toga sanduka sa sokoćalom čoek će moći da vidi šta se svuđe na ovome zemaljskome šaru čini“. Ali, kaže Pjević, ima i nastavak koji se sigurno nalazi u original zapisu. Mitar je, naime, još kazao: „Najviše zla svome narodu naneće sokoćilo koga će narod, na nesreću, dobrovoljno unositi u svoje kuće“.
Osamdesetdvogodišnji Jovo Tarabić iz kremanskog zaseoka Tarabići, jedan od potomaka proroka, kaže da je sasvim moguće da je neko pronašao protine sveske.
- Neđe su se bile izgubile i valjda je vakat da ih neko nađe. Sad, treba videti šta je zapisano, pa onda porediti sa onim što narod priča, pa tek onda doneti sud. Ja bih voleo da vidim taj zapis ili da mi neko prepriča šta sve tu ima, pa onda da vidimo - kaže Jovo.
Z. Tmušić i Srna
Šta je s prvim izdanjem
- Odmah posle Drugog svetskog rata moj bivši zet Aleksandar Okolićanin bio je, navodno, osuđen prvo na smrtnu kaznu, a onda mu je ta kazna bila preinačena na 25 godina robije, pa na 20, a sve zbog toga što je kao mlad vojnik pričao po kasarni svojim drugarima o Kremanskom proročastvu.
U to vreme došla je vojska i ljudi u kožnim kaputima i počeli su da pretresaju kuću mog dede i mog strica, polubrata mog oca, čijom kćerkom u to doba je bio oženjen Aleksandar Okolićanin. Koliko se sećam, iz tih kuća odneli su bukvalno svaki pisani dokument, čak i moje dečje knjige - navodi dr Stojan Adašaveć iz Beograda, čovek čija je porodica imala prva izdanja „Kremanskog proročanstva“.
Inače, prvo izdanje „Kremanskog proročanstva“ objavljeno je u Srbiji 1903. godine, dok se drugo pojavilo tek 1915. i bilo je, koliko se seća dr Adašević, veran prepis originala. „Obe te knjige bile su u mojoj familiji, jedna kod strica, druga kod dede.“
- Tek posle našeg silnog traženja i kukanja da nam vrate sve knjige koje su nam rekvirirali, vojska nam je neke vratila, ali među njima nije bilo nijednog izdanja „Kremanskog proročanstva“. Šta je danas s tim knjigama, pitajte one koji su vršili rekviziciju - kaže dr Adašević.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
