banjalukaforum.com

Чини ми се као да ниси пажљиво прочитао мој последњи одговор.
Ево кратко, јасно питање које ће ти,мислим,помоћи да другу Божију заповест правилно разумеш.
Да ли имаш личну карту?

Imam brate ličnu kartu, ali ona ne visi a zidu kao nešto čemu bih kadio i celivao i poštovao_obožavao niti išla procesija za mojom slikom.
Ne pravi lika niti mu služi.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Е видиш и сам у чему је поента. Бог каже да се не праве ликови, а ти ипак носиш направљен сопствени лик у личној карти. Да ли си тиме прекршио другу Божију заповест? Јеси ако је посматраш буквално, изоловано од осталих делова Светог Писма. Али, кад на другом месту у Писму прочиташ објашњење самог Господа Његове сопствене заповести:
"“ Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камења са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш ” (3Мој. 26.1); и даље: “... посрамиће се они који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: ви сте наши богови ” (Иса. 42.17 ; 44.9-17 ; 45.20 ; 46.6-7 ; итд.).
Дакле, не прави ликове којима ћеш се клањати као боговима, а не уопште не прави никакве ликове. Исто тако, не клањај се ликовима као боговима, а не уопште се не клањај. Ми православни кад се поклонимо пред иконом исказујемо само поштовање према светитељу, а не богопоштовање. Када би исказивали богопоштовање онда би прекршили другу заповест Божију. Дакле, није забрањен сам чин прављења ликова и клањања пред ликовима (иконама) већ погрешан тј. идолопоклонички однос према ликовима.

Zahvaljujem bratu i nemoj mi zameriti ali moj um gleda na to malo drugačije zato bih u tvom citatu markirao neke druge reči.

,, Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камења са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш ” (3Мој. 26.1); и даље: “... посрамиће се они који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: ви сте наши богови ” (Иса. 42.17 ; 44.9-17 ; 45.20 ; 46.6-7 ; итд.).

Nemoraju čak ni da govore slikama i kipovima već je dovoljno da ih načine i obožavaju delo ruku svojih.Navuhodonosor nije zahtevao da govore da je on bog već samo jedan naklon.
Šta je kušač tražio od Gospoda nudeći mu svo blago...nije li to bio samo jedan naklon?
SAMO SE BOGU KLANJAJ nepiše li tako što u Bibliji?
Pozdrav bratu.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Управо и тај део који си цитирао, а о коме све време причамо, завршава речима: "јер сам ја Господ Бог ваш". Дакле, не правите ликове,ступове и слике и не клањајте им се као боговима (идолима), "јер сам ја Господ Бог ваш". А почиње са "Немојте правити себи идола".
Дакле, то је смисао, ништа то не чините ако ћете се клањати као идолима, а није вам забрањено да било шта стварате, али оно што створите сматрајте за твар, а не за Творца. Хришћани треба да поштују творевину, јер је она дело Творца, али не треба да јој се клањају као Богу, јер Бог је Творац творевине ("јер сам ја Господ Бог ваш"). Такав однос треба да имамо и према делима руку својих - да их поштујемо, а не да их богопоштујемо.
Навуходоносор је као и сваки други човек, твар Божија, а не Бог и зато је велики грех клањати му се као Богу. Није битан спољашњи начин на који је Навуходоносор (или рецимо неки римски император од хришћана) тражио да му се изрази поштовање као Богу тј. богопоштовање, дакле, да ли је тражио да му говоре да је Бог или да му се клањају као Богу или да му остављају жртве као Богу итд. Битно је само то да је он тражио да људи имају однос према њему као према Богу, па на који год начин он тражио да се то покаже. Али, то не значи да је сада сваки говор упућен неком или свако клањање некоме или свако остављање жртве некоме богопоштовање. Напротив, много је примера да се овим начинима исказује само поштовање,љубав и сл., а не богопоштовање. Рецимо кад некоме говоримо и то са похвалом и дивљењем не значи да га обожавамо већ да га поштујемо. Или рецимо кад се слуга клања господару, војник официру или у неким патријархалним срединама када дете целива руку свога родитеља и поклони му се, итд., у свим тим случајевима исказује се поштовање, а не богопоштовање. Или рецимо сваки дан родитељи својој деци обезбеђују храну, одећу итд. тј. жртвују се, доносе им жртву, а свакако да то не значи да им дају жртву као што је дају Богу тј. не обожавају своју децу него брину о њиховим потребама. Итд.
Што се тиче примера кушања Господа Исуса Христа од стране ђавола у пустињи, тај пример је више него јасан, јер ту је тражено да се сам Бог поклони некоме или нечему (у овом случају чак бедном ђаволу). Зато Бог одговара да се само Њему треба клањати како се каже у Писму. Ђаво је тражио од Бога да му се Он поклони као Богу, а према ђаволу свакако ни човек (а камоли Бог) не треба да показује ни поштовање, а камоли богопоштовање, напротив треба га терати и спаљивати за њега поражавајућом силом крста Христовог и силом Имена Христовог од којег дрхте све адске силе.
И хришћани се само Светој Тројици клањају као Богу како то Он и заповеда у Писму, а када целивају и поклоне се иконама светитеља, тада се према светитељима исказује поштовање, а Богу богопоштовање. Јер верници се обично моле речима (ако су нпр. пред иконом светог Василија Великог):
"Свети Василије Велики моли Бога за мене грешног" или "Молитвама светог Василија Великог, Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилује ме грешног" и сл. Дакле, молимо се светитељима, који су својим животом на земљи достигли светост и зато после смрти достигли блискост са Богом у Царству Божијем, да посредују и заступе се за нас пред Богом. Види се дакле, да се светитељима исказује поштовање, а Богу, Кога и сами светитељи моле, богопоштовање.Такође, подједнако се верници обраћају и директно Богу без посредништва светитеља, али као што видесмо молитва светитељима не значи молитва њима као Богу него њихово посредништво као пријатеља Божијих за нас пред Његовом Правдом и Милошћу.

Stvarno sam ti brate iz sveg srca zahvalan za toliki trud prouzrokovan ljubavlju jer ona trpljenje gradi i netraži svoje.
Bog te blagoslovio i podario svaki dobri dar i mir Gospodnji tebi i domu tvom mada mi se čini da razgovaram sa čovekom koji je posvećen Gospodu.
Izuzatno poštujem monahe možda neko od nas nije u pravu ali zato će nas Duh Sveti osvedočiti i poučiti ako mu dozvolimo važno je da između nas ostane mir i bratska ljubav.
Važno mi je samo jedno, a to je da li brate vidiš u meni greh ako se ne poklonim slici i ne celivam je?
Da li u meni vidiš greh ukoliko ne celivam krst(metalni,drveni)?
Da li u meni vidiš greh ako se ne poklonim kipu?
Ako vidiš reci i zašto mi je greh a ako ne vidiš u meni greh zbog sveg tog reci mi zašto onda ti to činiš kad ja zbog toga nemam greh?

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Ako se u svemu slijedi Isus: govoru, prastanju, ljubavi, zivotu, molitvi, obracanjuj Bogu, itd ....mene interesuje da li je igdje u Bibliji spomenuto da se Isus klanjao slikama, ikanoma makar i na onaj nacin na koji brat Varnava opisuje.
Dakle da ih stuje preko slika, jer ljudi koji su bili prije Isusa su bili veci svetitelji od onih ljudi koji sa javljaju poslije Isusa, Isus je i tad poznavao likove andjela, ljudi koji su bili i koji ce doci itd. ali nigdje za svog zivota nije napravio niti ijednu sliku, fresku, ikonu bilo sebe ili onih za koje je smatrao da su "bolji" od njega.

Nije li svetkovanje ikona na bilo koji nacin, odstupanje.

Ako nije bilo svetaca za vrijeme Isusovo, da li igdje Isus spominje da ih se treba stovati kasnije kad dodju preko ikona ili slika?

Da li je Isus igdje spomenuo da se njegov lik stuje preko slike ili ikone?

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

Naravno da se to nigdje ne spominje! Problem je što su neki prihvatili stare poganske običaje i ne žele ih se odreći! Čovjek koji imalo želi misliti svojom glavom i razumjeti Božju riječ lako će shvatiti komu se jedinome treba moliti, klanjati i obožavati i tko je naš istiniti zagovornik pred Bogom! nažalost od osnutka kršćanstva vrlo brzo je Sotona uspio kroz neke ljude vratiti svoje stare običaja koje su upražnjavali neznabošci i idolopoklonici u razdoblju prijr Krista!

brate Barnaba!

Mogao bih se složiti s tobom da je kroz povijest Bog djelovao kroz mnoge ljude i na taj način širio istinu i spasenje ljudima, ali ja ipak smatram da niti jedan čovjek na zemlji nije dostojan da proglašava nekoga svetim! Bog je jedini istiniti i pravedni sudac koji savršeno poznaje naša srca! Molitve koje ljudi upućuju zagovornicima nemaju nikakvu svrhu jer su ti ljudi u stanju isčekivanja drugog Kristovog doalska kada će pravednici uskrsnuti na život vječni, a ostali biti podvrgnuti sudu! mi jedino možemo biti sigurni za jednoga i jedinoga zagovornika koji je uskrsnuo od mrtvih i za kojega jasno piše da neće ugledati truleži (neće istrunuti), a to je Isus Krist! iz svojega osobnog iskustva znam da većina ljudi koji ni mrvicu ne mare za Boga i njegove zapovijedi svjetkuju gotovo sve svetačke blagdane i bitno je samo napraviti dobru klopu i da se ima šta za pit!

Није то ништа. Богу слава за све. Ја сам само искористио слободно време, па сам одговарао. Ево још сутра сам слободан, па после сам опет заузет.Хвала на свим лепим жељама ако су заиста искрене. Нека Бог и теби подари свако добро, али пази на то да је трајно добро немогуће без познања Истине и присједињења Цркви Његовој Православној што је опет и до твоје слободне воље.

Да, велики је грех пред Богом не целивати иконе,крст,мошти итд. Онај ко не признаје светитеље Божије, тај не признаје ни Бога самога. Јер ко не поштује слуге господареве не поштује ни самог господара. Бог је у Својој Цркви и установио целивање икона и моштију да би се на тај начин одавало поштовање светитељима који су својим животом Богу служили и нама пример и углед постали, те да би се тако и кроз поштовање светитеља људи приближили Богу. Наравно, није довољно ни само целивати иконе и мошти, потребно је у свом свакодневном животу угледати се на врлине ових Божијих угодника, али и само посматрање и целивање њихових икона и моштију подсећа верника на светитељски живот и подвиге, даје му милину у души и подстиче га на идење за Господом подобно светим људима. Такође грех је не клањати се крсту Христовом и не целивати га. Господ је на крсту поразио троструког човековог непријатеља: ђавола,грех и смрт. Зато је крст страшно оружје против демона и њиме их хришћани побеђују. То је знак Сина Човечијег како се каже у Писму. Нека ти Бог подари да ово разумеш и ако си тако до сада чинио да се за то пред Њим покајеш и да то исправиш!

Исус није сматрао да је ико "бољи" од Њега, јер Он је Бог, Син и Логос Божији, дакле савршен. Зато се Он ником није ни клањао, јер је Бог. А за живота је направио икону Свог Лика. Објавићу текст из Светог Предања Цркве о томе.

О овоме сам детаљно одговорио у претходним постовима.

Било је светаца и за време Исусовог земаљског живота. То су Пресвета Богородица, свети Јован Крститељ,свети Симеон Богопримац који се упокојио након што је узео у наручје богомладенца Христа,свети апостоли који су живели и за време Исуса и након Његове смрти и Васкрсења, а светост су нарочито тада и показали након Васкрсења и Вазнесења Господњег својим животом и касније (већина) својом мученичком смрћу. Господ Исус је направио сопствену икону, а заповеда поштовање светитеља и њихових икона преко Своје Цркве која је Тело Његово.

Нерукотворена икона Господа Исуса Христа. У оно време када Господ наш проповедаше Јеванђеље и исцељиваше сваку болест и сваки недуг на људима, беше у граду Едеси, на обали Еуфрата реке, кнез неки Авгар, сав прокажен губом. Он чу за Христа, Исцелитеља од сваке муке и болести, па посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцели од губе. У случају да Господ не могадне доћи, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе, верујући да ће му тај лик повратити здравље. Господ одговори, да не може доћи, јер се приближаваше време Његовог страдања — узе убрус, убриса Своје лице, и на убрусу уписа се савршено пречисти лик Његов. Тај убрус предаде Господ Ананији с поруком, да ће се кнез од њега исцелити, али не сасвим, због чега ће Он њему доцније послати посланика, који ће збрисати и остатак болести његове. Примивши убрус кнез Авгар га целива, и губа спаде са свега његова тела, но остаде мало од ње на лицу његовом. Доцније апостол Тадеј проповедајући Јеванђеље дође Авгару, исцели га потајно и крсти га. Тада кнез полупа идоле, који стајаху пред капијом града, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим, налепљен на дрво, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже, нико се не ће постидети, ко се у Тебе нада.” Доцније, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Векови су од тада прошли. У време цара Јустинијана нападе Персијски цар Хозрој на Едесу, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ Едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена, и силом њеном војска Персијска побеђена.

Predivan tekst.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

И у Светом Писму се помињу светитељи. Погледај нпр. Откр. 5.8;8.3-4. Људско тело је смртно и одлази у земљу након смрти: "Јер си земља и у земљу ћеш се вратити", а душа је бесмртна и након смрти према делима одлази у рај или пакао:"а дух иде Богу (на суд) Који га је дао". Душе спасених блаженствују у рају, а душе светитеља уживају нарочито блаженство због свог светог живота на земљи, блиски су Богу и заступају се за нас пред Њим. Чак и тела многих светитеља разликују се од тела обичних људи након смрти. Бог је својом силом сачувао многе светитељске нетљене, благоухаоне, исцељујуће мошти. Такође, није само Господ Исус Христос васкрсао и вазнео се на Небо. Силом Божијом васкрсла је и вазнела се на Небо и Пресвета Богородица и свети апостол и јеванђељист Јован Богослов. Било је и других васкрсења која је чинио Господ: васкрсење Лазара, кћи Јаирове,сина Наинске удовице или пак васкрсења која су чинили у Старом Завету пророци Илија и Јелисеј, али та васкрсења су била само привремена и сви ти васкрсли људи касније су поново умрли, душе су им у рају, а тела чекају свеопште васкрсење мртвих. Једино су Господ, Мајка Божија и љубљени ученик Христов Јован Богослов трајно васкрсли. Постоје и два човека који смрти још нису окусили, а живи су са телом вазнети на небо: старозаветни свети пророци Илија и Енох. Њих ће Антихрист убити када буду дошли на земљу да проповедају против њега и примања његовог проклетог жига, и после три дана они ће васкрснути и вазнети се на небо када ће многи људи прославити Бога за то чудо.
Тачно је да многи људи само формално славе свете празнике, све се своди на јело и пиће, а живот им је богопротиван. То је хула на Бога и светитеље. Али, како каже апостол Павле: "еда ли ће неверство укинути веру". По обећању Господњем,до краја света и века ће остати они који правилно верују и живе по Богу: "Не бојте се. Ево Ја сам са вама у све дане до свршетка века и света", "Сазидаћу Цркву Своју, ни врата пакла неће је надвладати".

Богу слава! Свако добро!

Pa, bas se i ne bi slozio s ovim nije li Isus rekao :" Samo je Jedan dobri." Dakle ima Jedan koji je Bolji i od Isusa samog a to je Bog Licno, ali Isus nije rekao da se napravi Bozja slika niti ikona niti je on kroz tu ikonu stovao Boga, a znamo da mu se molio i pokazao svijetu kako da se moli.

Da li postoji dosljedan tekst u Bibliji koji i na koji nacin spominje svetkovanje ikona ili slika ili alaudira na to a da je izrecen od strane Isusa ili ostalih Biblijskih autoriteta???



Dobro.



Isus napravio sopstvenu ikonu??? Ako moze citat samo gdje se to nalazi u Bibliji ?

Isus zapovjeda postovanje svetitelja ali nista vise niti ista manje nego sto zapovijeda postovanje bliznjeg svoga, a vecinom su bliznji nasi obicni ljudi a ne sveci.

Ne znam gdje je u Bibliji Isus zapovijedio postovanje svetaca preko njihovih ikona? - ako moze citat Biblije ?



Brate Varnava nisam siguran je li ovo propovijed ili doslovni citat Biblije? Ako je propovijed i ja ih mogu naci nekoliko...ali ako je citat iz Biblije onda samo ako moze da navedes gdje se nalazi, jer mi licno nije poznato da je Isus za zivota napravio ikonu.
A ako je gornja tvoja izjava i tacna iz nje se jasno i precizno da definirati da je obris Isusov bio za lijeka a ne kao potvrda slavljenja njega ili bilo kog preko ikona.

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

Ima zaista jedna vjerodostojna Isusova ikona, relikvija nad relikvijama, očuvana vijekovima, a to je Torinski pokrov, čuva se u katedrali sv. Jovana Krstitelja u Torinu.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Па Исус и јесте Бог лично. Он је тај "Један добри" - Син Божији. Као што је то и Бог Отац и Бог Дух Свети. Исус, Син Божији нема потребе да се моли Оцу, јер Син је сав у Оцу и Отац сав у Сину: "Као што сам Ја Оче у Теби и Ти у Мени, да и они једно буду с Нама". Сам Господ Исус Христос, Син и Логос Божији каже: "Не молим се због Себе, јер Ја знам Оче да ти Мене свагда слушаш већ да они виде да Ја свагда вршим вољу Твоју". И ово је Син Божији рекао Оцу не зато што Отац то не зна, јер Отац као и Син и Свети Дух све зна, већ ради нас који будемо то читали да разумемо да је Исус Христос Син Божији равноправан Оцу (осим у томе да је Отац беспочетно начало беспочетног Сина Који се од Оца беспочетно рађа, али то само разликује Њихове личности, а нимало не умањује власт, силу и достојанство Сина који је равноправан са Оцем и Духом Светим) и синовски послушан Оцу (као што је и Отац послушан Сину).
Што се тиче твога тражења да ти наведем цитате из Светог Писма, то нећеш наћи у Светом Писму, јер Бог није све написао у Светом Писму. Бог је даље наставио да пише преко наследника апостола - светих отаца. О иконама је најбоље о томе да прочиташ у одредбама Седмог Васељенског Сабора Православне Цркве. Такође, има ствари које нису ни записане већ се усмено преносе као што каже апостол Павле: "Чувајте све што вам је предато било речју било посланицом". Дакле, Црква има и писано и неписано (усмено) предање.

Varnava brate ne mozes lomiti pisma, ako je Isus Bog licno, zasto onda on kaze :" Vi lika njegova niste vidjeli"

Dalje Isus kad u Bibliji govori o Jednom Dobrom tad ne misli na sebe, jer odgovara ucenicima "Zasto me nazivate dobrim, jer samo je Jedan Dobri", znaci on negira da je on taj jedan dobri, neko govori da ima samo Jedan Dobri.



Mislim da je ovdje govoreno o svrsi a ne o zajednisvu u jednom tjelu jer da je tako onda bi bilo puno vise bogova, Isus, Bog Otac, Duh Sveti, svi apostoli, odnosno svi za koje je Isus rekao da su "oni".



Ovo je dovoljan citat da se opovrgnu ikone. Isus je vrsio volju Boga, i u toj vrsenji volje nigdje, ama bas nigdje se ne nalazi da se molio preko ikona niti ta je to pokazivao obicnom narodu da se preko ikona treba bilo moliti ili stovati njega, svece, Boga....ako ima koji citat volio bih da ga napises.



Vidis brate nisam siguran ni da ova izjava stoji, ne ulazim u raspravu o logosu nego je poenta da Isus nije ravnopravan Ocu, jer da jest bio bi ravnopravan po svemu pa i po znanju, ali za Onaj Cas i sam Isus govori da to ne zna niko osim Oca. Dakle sin nije ravnopravan Ocu po znanju.



Pisma se ne mogu lomiti, obojica se slazemo u tome, jacina usmenog predanja nije veca od pisma. Ikone ako su dosle usmenom predajom (jer u pismu ne postoji odobravanje za njih), ja mislim da nemaju ni snagu ni mogucnost da ukinu niti ijednu jedinu rijec Isusa.
Odredbe, Sabori, vjecanja...toga ima puno i u svim religijama ali za mene je ispravan tekst koji je trajan i svet, a takav tekst ne pominje ikone u pozitivnom smislu, nego ih cak opovrgava i negira i govori o njima kao o putu koji vodi do stovanja nekog drugog mimo Jednog Boga.

Usmena predanja u historiji od 2 000 godina mogu da izmisle i poture smisljeno ili nenamjerno i seljaci i popovi, ali ono sto je pisano ono se lomiti ne moze.
Ako nesto nije u Bibliji onda je to mimo vjere koji je propovijedao sam Isus.

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

Све потпуно погрешно разумеш зато што следиш свој пали плотски разум којим тумачиш Свето Писмо. Рецимо кажеш да Исус није равноправан Оцу по знању, јер кажеш да нико не зна за час Доласка осим Оца. Буквално си те речи протумачио и тако закључио да Исус није Свезнајући (јер по теби има нешто што Он не зна) тј. да по теби није Бог,јер Бог је свезнајући. А на више места у Писму се каже да је Исус Бог. О томе лепо и јасно тумаче свети оци и да си њих читао не би сад упао у такву противречност да негираш основну истину хришћанства да је Исус Бог. Зато је Бог надахнуо свете оце да тумаче Свето Писмо. Као што су се у Јерусалиму апостоли окупили на Сабору речима: "Изволе се Духу Светоме и нама" тако исто су и свети оци говорили на Васељенским Саборима Православне Цркве, јер их је надахњивао исти Дух Свети који са Оцем и Сином управља Црквом кроз векове. Бог је рекао "Сазидаћу Своју Цркву". Она се зида од Педесетнице и зидаће се до краја света и века. Зидали су је апостоли, па њихови непосредни ученици, па ученици ученика, па тако даље, а "крајеугаони камен" целе грађевине је Христос. Једини верни ученици апостола, а тиме и Христа су Православци. Сви други су пали у разне јереси тј. лажна учења. Види о томе у мојим одговорима на теми "Idući i zadnji papa će biti đavo prerušen u Jovana Pavla II", па ће ти бити јасније. Дакле, читај свете оце барем толико колико си читао Свето Писмо и онда ће ти све бити јасно. Овако не вреди даље да ти одговарам кад и основне истине вере не познајеш због нечитања светих отаца који су у својим светим богонадахнутим списима све већ детаљно и јасно растумачили. Оставићу ти у следећем посту тумачење светог Теофилакта охридског о овој реченици да "о томе часу нико не зна до Отац",а за остала питања пронађи такође тумачења отаца. Имаш доста тога на Интернету, а имаш и многе светоотачке књиге у црквеним продавницама.Један је Бог Аврамов,Исаков и Јаковљев, исти Он је Бог апостола и исти Он је Бог светих отаца - Отац,Син и Свети Дух. Нека ти Света Тројица - Бог јединосушни и нераздељиви да снаге и воље да Му приступиш озбиљно, искрено и с добрим намерама,па ће те тада ако тако приступиш и просветити науком Својом и поставити ти почетак покајања и спасења у Цркви Његовој!