|
SAUL
Biblijska epizoda o caru Saulu i vračari u Endoru često se navodi kao dokaz o pojavljivanju i materijalizaciji besmrtne duše proroka Samuila. Ta epizoda navodi se kao primer u prilog verovanju u besmrtnost duše. Saul je bio prvi izrailjski vladar. U početku je sarađivao sa prorokom Samuilom koji ga je pomazao za cara, ali kasnije se uzoholio, odbacio prorokove savete, prognao iz ljubomore i zavisti Davida, Božjeg izabranika, i pogubio sveštenike Gospodnje. Kad su Filisteji ponovo objavili rat Izrailju, Saul se veoma uplašio i osetio je potrebu za savetom. Tražio je izbavljanje od neprijatelja, ali nije tražio i oproštenje greha. Zato mu Bog nije odgovarao “ni u snu, ni po Urimu, ni preko proroka”. (1. Samuilova 28,6) Tada je odlučio da se obrati nekoj vračari. Evo izveštaja o tome: “I Saul reče slugama svojim: tražite mi ženu s duhom vračarskim, da otidem k njoj i upitam je. A sluge mu rekoše: evo u Endoru ima žena u kojoj je duh vračarski. Tada se Saul preruši obukav druge haljine, i otide sa dva čoveka, i dođe k onoj ženi noću; i on joj reče: hajde vračaj mi duhom vračarskim, i dozovi mi onoga koga ti kažem. Ali mu žena reče: ta ti znaš šta je učinio Saul i kako je istrebio iz zemlje gatare i vračare; zašto dakle mećeš zamku duši mojoj da me ubiješ? A Saul joj se zakle Gospodom govo - reći: Tako živ bio Gospod, neće ti biti ništa za to.” (1. Samuilova 28,7-10) Vračara je posumnjala u gosta koji ju je posetio u pratnji dvojice momaka pa mu je napomenula Saulov stav prema onima koji prizivaju duhove i prema vračevima: “Ta ti znaš šta je učinio Saul i kako je istrebio iz zemlje gatare i vračare.” Saul je zaista, dok je još sarađivao s prorokom Samuilom, izdao naredbu protiv ljudi koji se bave takvim poslom. Sigurno je to učinio pod uticajem Samuila koji je dobro poznavao Božji stav prema onima koji prizivaju duhove (demone) i prema vračarima. Božji stav u tom pogledu je jasan i određen. Bog najstrožije zabranjuje vršenje okultnih radnji kojima se bave ovakvi ljudi. “Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skrvnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš.” (3. Mojsijeva 19,31) “A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje na suprot njemu, i istrebiću ga iz naroda njegova.” (3. Mojsijeva 20,6) “A čovek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih.” (3. Mojsijeva 20,27) “Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni koji pita mrtve.” (5. Mojsijeva 18,10.11) “I ako vam kažu: pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? ili će pitati mrtve umesto živih?” (Isaija 8,19) Nekadašnje vračarstvo i prizivanje duhova koje Biblija tako strogo zabranjuje isto je što i današnji spiritizam. Ko su duhovi koji se javljaju na poziv vračara i pozivača duhova? To su ili obične prevare ili zli anđeli (demoni) koji su uzeli izgled nekog pokojnika i tako obmanjuju ljude. U pustinji kušanja Sotona je prišao Hristu u obliku svetlog anđela. Sam Sotona se katkada pretvara u anđela svetlosti, i zato nije ništa neobično ako se pretvorio i u oblik nekog čoveka. (2. Korićanima 11,14). Oni koji se bave vračarstvom, prizivanjem duhova pokojnika i traženjem saveta od mrtvih stavljaju se u službu demonskih sila koje stoje iza okultnih obreda. Oni postaju Sotonini robovi. Vratimo se vračari u Endoru i njenom posetiocu Saulu i pratimo njihov razgovor: “Tada žena zapita: Koga da ti dozovem?’ A on reče: Samuila mi dozovi!” “A kad žena vide Samuila, povika iza glasa, i reče žena Saulu govoreći: zašto si me prevario? ta ti si Saul. A car joj reče: ne boj se; nego šta si videla? A žena reče Saulu: bogove sam videla gde izlaze iz zemlje. On joj opet reče: kakav je? Ona mu reče: star čovek izlazi ogrnut plaštem. Tada razume Saul da je Samuilo, i savi se licem do zemlje i pokloni se.” (1. Samuilova 28,11-14) Zatim sledi razgovor između “Samuila” i Saula: “A Samuilo reče Saulu: zašto si me uznemirio i izazvao? Odgovori Saul: u nevolji sam velikoj, jer Filisteji zavojštiše na me, a Bog je odstupio od mene, i ne odgovara mi više ni preko proroka ni u snu, zato pozvah tebe da mi kažeš šta ću činiti. A Samuilo reče: pa što mene pitaš, kad je Gospod odstupio od tebe i postao ti neprijatelj? Gospod je učinio kako je kazao preko mene; jer je Gospod istrgao carstvo iz tvoje ruke i dao ga bližnjemu tvojemu Davidu; jer nisi poslušao glasa Gospodnjega, niti si izvršio žestokoga gnjeva njegova na Amaliku; zato ti je danas Gospod to učinio. I Gospod će predati i Izrailja s tobom u ruke Filistejima; te ćeš sutra ti i sinovi tvoji biti kod mene; i tabor Izrailjski predaće Gospod u ruke Filistejima.” (1. Samuilova 28,15-19) Ko je zapravo, “Samuilo” koji se javlja na poziv vračare? Da li je to zaista duša pokojnog Samuila, kako to tvrde pristalice verovanja u urođenu besmrtnost duše i u svesni nastavak života duše posle smrti tela? Šta možemo zaključiti iz podrobnije analize samog teksta? Kada se nakon vračanja ženi prikazao materijalizovani duh koji joj se predstavio kao Samuilo, ona se veoma uplašila jer je postala svesna ko je njen prerušeni gost. Duh joj je otkrio prerušenog gosta upozorivši je na taj način da bude oprezna. Duh pokazuje dobru volju saradnje. Zar bi pravi Samuilo to učinio i zatim nastavio da joj pomaže u njenom nesvetom poslu? Zar bi Samuilo, koji je kao Božji prorok za života bio protiv vračara, sada kao duh sarađivao s vračarom? Sigurio da ne bi. Umirivši prestrašenu ženu, Saul ju je zapitao: “Šta vidiš?” Ona mu je odgovorila: “Bogove sam videla gde izlaze iz zemlje.” “Kakav je?”, upitao je Saul. “Star čovek izlazi ogrnut plaštem”, odvraća žena. Tekst dalje kaže: “Tada razume Saul da je Samuilo.” Zatim tobožnji “Samuilo” pita Saula: “Zašto si me uznemirio i izazvao?”
Prvo što zaključujemo iz ovog teksta je da žena nije videla Samuila. Ona je samo pretpostavljala da vidi Samuila. Duh joj se nije predstavio. Na Saulovo pitanje šta vidi, ona je odgovorila: “Bogove sam videla gde izlaze iz zemlje.” Ni Saul nije video Samuila. Na osnovu ženinog opisa da vidi starca gde izlazi ogrnut plaštem, Saul je pretpostavljao da je to Samuilo. Tekst kaže: “Tada razume Saul (tj. u sebi je zaključio) da je to Samuilo.” Činjenica koja proizlazi iz analize samog teksta potvrđuje da ni žena ni Saul nisu videli Samuila. Oboje su samo pretpostavljali da je duh koji se javio Samuilo. Obratimo pažnju i na pitanje koje tobožnji “Samuilo” postavlja Saulu: “Zašto si me uznemirio i izazvao?” Pravi Samulo je bio Božji prorok. Ako bi on imao besmrtnu dušu, kako to veruju pristalice urođene besmrtnosti, sigurno bi se nalazio u raju.
Onda bi morao sići dole, a ne izaći iz zemlje gore. Napustiti raj ili nebo mogao bi samo uz Božje dopuštenje. Zar bi Bog, koji je izdao tako stroge zabrane protiv vračanja, uslišio vračarin zahtev i dopustio Samuilu da se pojavi na zemlji kao odziv na vračanje? Izvesno je da ne bi! Gde se nalazi prorok Samuilo posle svoje smrti? On se ne nalazi ni kao neumrla duša u raju ni kao neki svesni duh ili senka u hadu, tj. u nekom podzemnom odeljenju, kako su to verovali stari Grci i drugi narodi, pa i neki Jevreji. Samuilo se nalazi u grobu, a grob je mesto tišine, mraka i neaktivnosti. “Živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa”, kaže Božja reč (Propovednik 9,5). U grobu nema ni rada ni mišljenja (Psalam 146,4; 6,5). Mrtvi počivaju u besvesnom snu. Između smrti i vaskrsenja nema svesnog života. Prema tome, duh koji se javio na poziv vračare nije bio pravi Samuilo već materijalizovani duh nekog demona koji je preuzeo lik starog Samuila. Šta je tobožnji “Samuilo” kazao Saulu na njegovu molbu da ga pouči šta da čini u ovom času duboke krize. “Samuilo” mu je odgovorio: “Zašto mene pitaš kad je Gospod odstupio od tebe i postao ti neprijatelj?... Gospod će predati Izrailj s tobom u ruke Filistejima, te ćeš sutra ti i sinovi tvoji biti kod mene, i tabor izrailjski predaće Gospod u ruke Filistejima.” (1. Samuilova 28,16-19) Sotona ili neki demon u obliku starog Samuila, prikazuje Saulu Boga ne kao Boga ljubavi koji je spreman da oprosti grešniku koji se kaje i da ga primi kao svog sina, već kao nemilosrdnog osvetnika koji uživa u kažnjavanju. Zatim proriče Saulu da će sutra poginuti. Ove Sotonine reči upućene Saulu preko vračare bacile su ga u očajanje. Nije imao snage da ohrabri vojsku i sutradan kad se zametnula borba između njegove vojske i Filisteja, Izrailj je doživeo težak poraz, a sam Saul bacio se na svoj mač i tako izvršio samoubistvo. Izveštaj o Saulovoj pogibiji kaže: “I tako pogibe Saul za bezakonje svoje, koje učini Gospodu što ne sluša reči Gospodnje i što traži da pita duh vračarski.” (1. Dnevnika 10,13) Proričući Saulovu propast preko vračare u Endoru, Sotona je to i postigao svojom porukom koja nije bila poziv na pokajanje i reformu već podsticanje na razočaranje i propast. Sotona podstiče ljude da traže savet od onih koji pozivaju duhove. Otkrivanjem nekih pojedinosti iz njihove prošlosti nadahnjuje ih poverenjem u njegovu moć da može otkrihi i budućnost. Iskustvom stečenim u toku dugih stoleća Sotona može zaključivati od uzroka do posledice i često proreći, sa izvesnim stepenom sigurnosti, neke događaje u čovekovom budućem životu. Tako može prevariti jadne duše i učiniti ih svojim robovima. Epizoda o Saulu i vračari iz Endora je velika Sotonina prevara. Sotona je prevario Saula uzevši obličje Samuila i igrajući njegovu ulogu. Moderni spiritizam, počivajući na istim temeljima, nije drugo nego oživljavanje u novom obliku nekadašnjeg vračarstva i kulta demona. U Sve tom pismu je prorečeno “da će u poslednje vreme odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske”. (1. Timotiju 4,1) Aapostol Pavle kaže da će pre Hristovog drugog dolaska Sotona naročito otkrivati svoju moć “sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, i sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli”. (2. Solunjanima 2,9.10) Neprijatelj naših duša je uvek budan i uvek nastoji da nas uhvati u svoju zamku da bi nas uništio. Zato reči Gospodnje upućene nekadašnjem Izraelu, upućene su i nama danas: “Ne obraćajte s k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš.” (3. Mojsijeva 19,31)
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
