|
Mrav i Slon , Svest i Podsvest
Prica je poduza,ali se isplati citati,i poenta i jeste u tome ,ko istraje ,saznace. maksimalno je skracena prica ,i mnoge metafore su izbacene jer bi ispala knjiga,ali i ovako je vrlo metaforicno i dobro za procitati ,zato uzivajte u saznanjima i prepoznajte Mrava i Slona kao svoju Svest i Podsvest,:
MRAV: ....je ziveo u africkoj savani,i nije bio veci od kapljice.Jedne noci dok je mirno spavao,odjeknula je uzbuna u njegovoj koloniji,strasna oluja je nastupila i bilo je potrebno premestiti hranu na sigurnije ,da se zastite namirnice.Kada je izasao iz mravinajka,video je haos,svi su jurili tamo-vamo kao "muve bez glave" Vetar je jacao,oluja podivljala,delovalo je kao da niko nema zdravog mozga da organizuje i radi pametnije, Nas Mrav je sa litice video greske,vikao je urlao,niko ga nije cuo,ai oni koji suga culi,jednostavno ga nisu razumeli. Iznenada jeziva munja se prevukla preko neba i svi mravi su kao zamrznuti ostali,paralisano od straha,udar vetra je bio toliko jak da je cupao drvece,a nas junak je milion puta manji,i vetar ga podize i uhvati ga struja i odnese stotinama kilometara dalje od njegove kolonije.Pao je na neku suvu zemlju,nije mogao utvrditi koliko je daleko od svoje baze,za njegovu velicinu i jacinu oluje,mnogo. Znao je da ce mu se zivot nakon ove oluje promeniti,oluja ga je odvela iz udobnosti njegove kolinije i dala mu mogucnost da ponovo sagleda svoj zivot.Zaspao je. Ustvari ,da nije bilo te strasne oluje nikada ne bi saznao za Oazu. Kad ase probudio,prozela ga je praznina,osecao je neverovatnu samocu i poraz,stvarnost te situacije dosla je tako brzo ,kao sto sunce izlazi u africkoj savani.Bez svoje kolonije Mrav nije znao sta da radi sa sobom,a kamoli da ispuni dane i noci.Mozda je najstrasnija stvar od svih bila sto bez svoje kolonije Mrav nije imao misiju i svrhu.Pitanje svrsishodnosti odjekivalo je u Mravljem umu.Koja je nmjegova svrha u koloniji,razmisljao je o tome u beskraj.Sta je mogao drugo raditi posve sam u pustosi.Osecao je kako mu mozak pulsira. Pre oluje je bio nagradjen,jer je bio radan,bio je dobronameran,voleo je da radi.Nedavno ga je i Kraljica unapredila na veci polozaj,ali istini za volju kada je davao uputstva ,njegovi radnici su samo tupo zurili u njega i nisu sasvim bili sigurni sta da rade sa tim informacijama.Bilo je tesko motivirati ih,gotovo nemoguce.Onda mu je kraljica rekla da njegova grupa ne ispunjava normu...i tako to...... Razmisljao je i razmisljao .....koga ja to zavaravam,nikada necu naci svoju koloniju,a cak i da pronadjem nista necu promeniti,posebno mrava kakav jesam.Zaspao je. Vreme j eprolazilo i dosadna rutina mu je ispunjavala dane,sve mu se cinilo da radi u svrhu prezivljavanja,nista vise,nista manje.Iako je bilo tesko,uspevao je pronaci hranu u svojoj nemilosrdnoj okolini.Kad je tragao za novim obrokom,cesto je gledao u daljinu izmedju suve zemlje i plavog beskrajnog neba.Taj pogled ga je ispunjavao osecajem ceznje i zaljenja,i to bi ga prozimalo duboko u noc.Zivot mora biti vise od ovoga, Zivot bi trebao biti ispunjeno putovanje,a ne samo borba za prezivljavanje, pomislio je gledajuci u blistave zvezde. i tako jednog popodneva velika Vrana je sletela odmah do njega i pocela kljucati hranu koju je on sakupio.Posto je ptica bila sto puta veca od njega,Mrav je odlucio oprezno pristupiti vrani. "Izvinite,hmm gospodine,mislim da jedete moju hranu" Ptica je u njega uperila pogled skamenjenim okom,usled cega su Mravljim malenim telom prosli zmarci "Da? I?""Hoces li nesto poduzeti u vezi toga?" rece Vrana "O,ne ,ne,ne.....samo sam zelio ...biti siguran da li vam je prijatno" Vrana odgovori:"pa i ne""na putu sam prema Oazi ,a hrana je tamo bolja od ove sto ti imas tu ,mozes je zadrzati" "Oaza?Sta je to?" "Ne znas za Oazu??"nasmejala se ptica"Koja sala!!Oaza je najbolje mesto na svetu,ona je nesto poput raja,ustvari bolje je od raja,ona je poput nebesa,sve sto pozelis ,kokosi,papaje,mango-samo pada s'drveca.Najbolje od svega ,to je mesto gde sve samo tece....sve o cemu sanjash ili pozelish ostvaruje se u Oazi"Vranin eoci su zablistale od same pomisli na to carobno mesto,sve dok nije shvatila da Mrav zuri u nju,zatim se odmah trgla od sanjarenja,podrugljivo posmatrajuci Mravlju okolinu je dodala"Sigurno nije kao ovo mesto,to j esigurno" "Zvuci neverovatno,idete li sada tamo?" "Mozes se opkladiti da idem" "Hoces li i mene povesti?ili bar kako da dodjem do tamo?" Vrana j evec poletela i okrenuvsi glavu preko krila rekla: "A ZASTO,mali Mrave,bih ucinila tako nesta!" Posto j ecuo Vranin opis Oaze,opsedala ga je ideja o tome.U stvari ,sanjario je o Oazi svakog dana i svake noci. Kako li je tamo? Kakva li je to carobna zemlja stvarno? Je li to zemlja sunca,plavog neba i povoljnih prilika? Hocu li pronaci svoje prijatelje mrave tamo?Sigurno hocu. Ako Vrana iam pravo,i Oaza je poput raja,tada je dobar zivot koji zelim-zivot koji nece biti vise prezivljavanje? Kada bi pronasao nacin da stigne tamo,bio bi siguran da ce se svi njegovi snovi ostvariti i problemi biti reseni.Mesecima se nije tako dobro osecao.Mozda postoji pozitivna strana odvojenosti od kolonije,mozda ga je oluja odvela iz stare zone udobnosti i bacila ga u novi svet,koji prsti od brojnih mogucnosti. Toliko za sada o Mravu,
SLON: ...je bio hodajuce spremiste secanja,navika i nagona(znamo da slonovi pamte sve) Slon je bi snazan slon,gotovo da nije postojala prepreka preko koje nije mogao preci. Odgojilo ga je dvoje roditelja koji su ga veoma voleli i usmeravali tokom odrastanja te mu nehoticno zagorcali pogled na zivot.Slonov otac je bio poznat po svom pesimizmu,a dane i noci je provodio pricajuci svima ,koji bi ga slusali,kako je zivot tezak.Kao sto ocevi obicno cine. Cesto mu je govorio"Zemlja na kojoj zivimo je nemilosrdna,molim se da nikada ne upoznas oskudicu izazvanu Velikom Sushom,ali cak i ako to ne iskusish,videces da je je zivot velika borba." Slonova majka se vrlo dobro brinula o njemu kad je bio mlad,ali i ona je bila jednako tako oprezna,uvek je podsecala da se moracuvati i da ne silazi sa slonovskog puta krda."OPasnost vreba na svakom uglu,moras biti oprezan,budi dobar slon i radi sto ti se kaze,slusaj svoga oca ,on zna najbolje." Nas junak Slon je pazljivo sledio njihove savete i upozorenja.Naucio je naporno raditi i stititi svoju teritoriju.Suocavanje ,borba i prihvacanje-to je bio deo zivota svakoga slona, nas Slon to nikada nije zaboravio. Iako je nas Slon bio poslusan,postojao je deo njega je ziveo izvan granica krda,cak i kao mladunce,voleo je sanjariti,a beg iz stvarnosti ga je smirivao,stoga se prepustao mastarenju. Njegov Ujak mu je pricaoo dalekoj zamlji,gde su postojala duboka i kristalno bistra jezerca,slasno zeleno drvece,mirisljavi cvetovi i druge druzeljubive zivotinje,u toj OAZI Na zalost kada bi Ujak poceo pricati Slonu o OAZI Otac Slona bi se ubacio,:"Ne slusaj te gluposti""tvoj ujak te vuce za surlu,zivot je grub,tezak je,ako mi ne verujes sada ,samo pricekaj,videces koliko moze biti tezak" Kao i svaki put Otac bi rekao Ujaku "Rci mu istinu,reci mu kako je zivot tezak,nemoj ga zavaravati" Tada bi Ujak uzdahnuo:"Istina je, zivot slona je tezak ...cak i kada ne mora biti." Poput svih slonova muzjaka,Slon je napustio krdo kada je odrastao,iako je znao da je tako naajbolje,nedostajala mu je sigurnost i nevinost njegove mladosti. Oazu je nazvao prividjenjem u njegovoj glavi,i pomirio se da je nikada nece videti. Dok j egrabio surlom suvo granje iznad njega je letela prelapa Sova,koja je shvatila da ce se Slon udaljiti od Oaze i da nece biti svestan,jadni slon ne zna kako promeniti smer uprkos svim znakovima,tekuca voda,pasnjaci u daljini-on jos uvek ne primecuje,kao i mnogim drugim stvorenjima njemu je promakao smer prema Oazi. Slon nije znao da ga Sova posmatra iz vazduha smisljajuci njegov smer.
....Odkada je sreo Vranu bio je opsednit mastanjem o Oazi,ali ipak,poput mnogih od nas,mravu je udaljenost izmedju njegovog sna i njegove svakodnevne stvarnosti bila nesavladiva prepreka. Pitao se da li mu je Vrana govorila istinu,dopustio je da mu se sumnja uvuce u mozak i da se tamo nastani. "Je li u Oazi stvarno sve tako lepo kako je ispricala?" "Jos vaznije ,kako stici do tamo?" "da li bi mogao sam preci toliki put?" "Bilo bi opasno?" Bio je bespomocan i obuzimao ga je osecaj da san o dolasku u Oazu izmice sve dalje. Mozda bih se trebao prepustiti svom jadnom zivotu,pomislio je .Nije bajno-ah, nije cak dobro-ali bar je podnosljivo. Znao je da svaki mrav ima sudbinu,ali nije znao koja je njegova.Sudbina je bila koncept koji ga je zbunjivaoIako to nije znao u pocetku,Mrav nije bio sam. ...Frustracije su dostigle svoj vrhunac i u trenutku slabosti jednostavno je izvalio:"Prokletstvo,koja je moja sudbina uopste!?" Na to mu je duboki glas,koji se stvorio niotkuda ,odgovorio:"Zaista,koja je tvoja sudbina?" Mrav se pogubio,mislio je da gubi razum,cujem halucinacije,ovo je smesno,definitivno sam predugo sam,nije li ovo prekasno ,pricam sam sa sobom. "Ne pricas maleni Mrave sam sa sobom"rekao je glas. Bila je to Sova.Kao mali cuo je price o mudroj Sovi,zapravo legende. Kada je sletela,nakon poduze tisine,Sova upita Mrava:"dakle koja je tvoja sudbina?" Iskreno,Mrav se nadao odgovorima a ne dodatnim pitanjima. "Mislio sam da ce te vi meni reci" "mozda,ako si voljan slusati,mozda cu ti pomoci da pronadjes sudbinu" "Mravu,ti si stvorenje velikog potencijala i intelekta umotanog u mali paket,i veruj mi kada ti kazem da imas vrlo poseban dar" "Imam?" "DA imas,ustvari mnogi mravi nemaju pojma koji je njihov dar" Mrav j epotpuno iznenadjen,zasto mu niko nije rekao do sada da ima dar:"Sovo ,gospodine.....koji je to dar?" "Dar,Mrave,je sto imas sposobnost razgovarati sa slonovima" "Staaaaaaaaaaa?" "I ima jos nesto sto ce te shokirati,pa ako se pones na moju kandzu,pokazacu ti," Uradi to ovaj,nije postavljao vise pitanja ,samo sto pre da sazna .. Sova je poletela,Mravu se ucinilo da su preleteli nekoliko kilometara. "Sad sidji i pogledaj oko sebe." Uradio je sto mu je receno,i nije mogao verovati svojim ocima,stajao je rubu strme litice,ali to nije bila obicna litica,u jednoj odredjenoj tacki zemlja se protezala u daljinu poput dugachkog prostranstva,a zatim bi nestala.Cinilo mu se da gleda prema kraju sveta. "Sta se dogadja?" Sova mu odgovori:"ne brini se ,ceo svoj zivot si ziveo na ledjima slona,medjutim sada sam te prebacio na slonovu glavu,i ovo sto gledas je deo njegove surle" Mrav je bio zaprepasten, "Ja..ja.....ja......ziveo sam ceo svoj zivot na ledjima slona ?"pogledao je u zemlju .poraz,"Mislite,dok sam razmisljao ,sanjao i planirao,pokusavajuci naci nacin kako da promenim stvari,zapravo nisam mogao kontrolisati svoj smer kojim idem?"...(DA SKRATIM SVE OPISE OSECAJA I EMOCIJA KOJE SU MRAVA U TIM TRENUTCIMA SPOPALI)................. "Mravu,znam da je to teshko prihvatiti,ali jednom kada se naviknes na to,shvatices da ono sto sada izgleda kao nedostatak,zapravo je prednost velikog potrencijala,ti si posebno stvorenje u savani Mrave,tvoja sposobnost razgovaranja sa slonovima te stavlja u zavida polozaj,mnoga stvorenja i insekti poput tebe zive na ledjima zivotinja i nikada to ne saznaju.""Ako zelish ,naucicu te kako da vodish svoga slona" "Mislite li da bih jednog dana mogao otici do oaze?"u nadi je pitao Mrav "To,i jos mnogo vishe" "Gledaj to ovako ,ti i slon ste ekipa" "Ti si element svesti,a tvoj slon je element podsvesti,ti razmisljas,sto je kljucni deo ove operacije,a tvoj slon predstavlja motor i vozilo koji upotpunjuju i jacaju tvoje intelektualne napore,iako si ti mali,a on je veliki,imash vrlo veliki uticaj na njega,stim,na tebi je da dobro razmislish kakve cesh poruke slati svom slonu,morash nauciti saradjivati sa njim,i raditi na ostvarivanju zajednickog cilja." "Mislite Sovo da i moj slon zeli ici u Oazu" "to cesh morati sam da otkrijesh,razmishljaj o slonu kao o produzetku samoga sebe,drugim recima,samome bi ti trebalo vrlo dugo da ostvarish svoj cilj da stignes do Oaze,sobzirom na tvoju velicinu i to koliko je ona udaljena,mozda ce ti trebati godine,ali ako naucish voditi svoga slona,ta udaljenost postaje sve manja,zapamti ovaj slon je dva miliona puta veci i snazniji od tebe,ustvari,ako naucis usmeravati i voditi svoga slona,nemoguce je odrediti sta cesh sve moci postici." Mrav j ebio malo prestravl;jen. "Cekaj ,sta je taj slon reci na to da mu sicusan mrav govori sta da radi,i sta vise ni ja ne bih voleo imati slona za sefa." "Tvoj slon ima moci koje ti nemas,a ti imas darkoji tvoj slon nema,ne bi trebao gledati na to kao na vas dva zasebna bica,vi ste tim,koji moze raditi zajednicki ili delovati individualno,i jos nesto ,Mravu,neces zapovedati slonu i govoriti mu stada radi,usmeravaces ga,nadahnjivati,motivirati,moras mu pruziti podrsku i unutrasnju snagu" "Cekaj malo!!zasto se jednostavno ne mogu vratiti svojoj koloniji?" "Mogu ti reci samo ovo,ako krenes u potragu za kolonijom,neces naci Oazu,a dalje,necesh postati vodja o kakvom si oduvek sanjao,pre nego bilo koje bice moze postati veliki vodja ,mora nauciti razumeti samoga sebe." "Jednom kada sazna kako raspiriti sopstvenu viziju i poduzeti korake potrebne za ostvarenje vlastitog cilja,tek tada moze ohrabrivati i motivisati druge da mu se pridruze." "Ako se vratis sada koloniji,vratices se uobicajenom nacinu zivota,ako odlucish saradjivati sa svojim slonom i nauciti kako komunicirati sa njim,i slusati svoj unutrasnji glas,tada ces moci pronaci Oazu i ponovo se vratiti koloniji" Mrav je razmisljao:"Ako se vrati koloniji,opet bi se brinuo o tome sta Kraljica misli o njegovom radu i svaki bi ga dan mucile misli zbog nedostatka sposobnosti i frustracije zbog njegove neucinkovitosti. Ili bi se mogao uputiti u nepoznato otkrivanje vlastitih potencijala,mozda ce cak otkriti koja je njegova sudbina...!!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Sve citam sto postavljas, samo stavljaj! 
