banjalukaforum.com

Sta je to duhovni zivot?


Па духовни живот и јесте прави живот.Остало је све ствар.
Ствар је тело наше ;земља позајмљена од земље.
Земља ,вода ,огањ и ваздух-из те четири ствари изграђено је тело човечије
.Изграђено је оно тако вешто и чудесно,да се неда изрећи ни описати.
Па ипак је тело само једна ствар,није живот;кола,није путник; кавез није тица.
Ста је онда живот?Свето писмо Божје јасно објасњава то на првом листу свом.И сазда господ Бог човека од праха земаљскога,и дуну му у лице дух животни;и поста човек душа жива.
Знаш ли добро ста означавају реци посредно и непосредно?Посредно ,дакле,од земље,створио је Бог тело,а непосредно,од Себе ,удахнуо је у њу дух животни.
Тако је човек постао душа жива.И тако је човек привидно ствар,али ствар са духом животним у себи,који је непосредно од творца.
Тим духом животним држи човек везу са самим Створитељем и са свеколиким небеским духовним светом,који је око Створитеља.
Један пламичак,који личи на вечни пламен Божанства.Иако телом гмижемо по земљи међу инсектима ми смо тим пламичком везани са највишим небесима и вечношћу.
Душа жива у телу,непрестално подржавана и оживљавана оним Божанским дахом животним,то и јесте живот човечији.
Практично говорећи;духовни живот јесте наш непрестални труд,да се удостојимо оног Божанског даха у нама.
Засто да се трудимо и удостојавамо?
Зато што је то нама Творац даровао од Себе.Нико од нас то није ни купио ни платио,него нам је вечна љубав то даровала.Дар се истине не плаћа ницим.Зато је дар -дар.
Али онај ко прима дар,и то тако драгоцен као што је живот,мора се бар показати достојан тог дара.
Како да одговоримо Богу Љубави на љубав,и како да се покажемо достојни оног Божанског дара.О томе постоји велика наука,која се назива духовном науком.То је наука над свим осталим наукама,као сто је животни дах Боји над свим стварима.
Та наука није од телесног човека него од самог Светога Духа Божијег.
Дародавца најдрагоценијег дара сам је науцио људе како да се удостоје тог дара.
Ако желиш ући у ту светлу и слатку науку,нека је благословена зеља твоја.
МИР И РАДОСТ ОД ГОСПОДА.

Човеку који каже да верује у Бога али му се не моли



Труди се и јачај веру у себи. Временом ћеш осетити потребу за молитвом. Твоја вера није јака, зато те још не гони на молитву.
Гледали смо нас неколико, како мала вода пада на точак од воденице. И точак је лежао непомичан. У том је надошла вода, и точак се покренуо.
Вера је сила духовна. Мала вера не покреће ни ум на размишљање о Богу ни срце на молитву Богу. Велика вера покреће и ум и срце и целу душу човекову. Докле год траје велика вера у човеку, она својом силином покреће душу његову према Богу.
Ти си, кажеш, прочитао реч Спаситељеву: зна Отац ваш шта вама треба прије молитве ваше, па си из тога закључио да молитва уопште није потребна. Заиста зна Бог унапред све шта нама треба, али ипак Он хоће да Му се молимо. Зато је исти Спаситељ заповедио да се молимо непрестано, и научио нас како да се молимо.
Лакше је ово објаснити родитељима него ли теби, нежењи. Гле, и родитељи знају унапред шта треба деци, па ипак захтевају од деце да их моле. Јер знају родитељи, да мољење мекша и облагорођава срце детиње; да их чини понизним, смерним, кротким, послушним, милостивим и благородним. Видиш ли колико небеских варница искресава молитва из срца човечјега?
Прочитао сам, како је неки путник застао пред једном кућом украј пута. У тој кући радници имађаху неко зборисање. На мах наста тајац у кући. Радници клекоше на молитву. А један од њих изађе и поче ходати испред куће. Упита га путник, шта се то ради унутра?
- Та, моле се Богу. А мене је то стид, па сам изашао. Путник заћута, и чекаше.
- Кога ти чекаш? упита га онај радник.
- Чекам, рече, да изађе неког да га питам за пут.
- Па зашто не питаш мене? И ја ти могу показати. Махну главом путник, па му одговори:
- Како би могао показати прави пут онај ко се стиди Бога и своје браће?
Ја мислим, код тебе не постоји стид од молитве, него проста нејачка вера. Негуј, дакле, негуј младенца у себи. Кад порасте до јунака, платиће ти стоструко твој труд. Јуначка вера покренуће унутрашњи точак твога бића, и ти ћеш добити нов живот.
Мир ти Божији и благослов.

NIJE SVE TAKO KAKO NAM SE CINI DA JESTE...

Krenuli na put jedan mladji i jedan stariji andjeo.Vec je pao mrak,kada su odlucili da ipak moraju negde da prenoce.Stigose do neke gospodske kuce i zapitase da li mogu da prenoce.Gazda kuce ih primi i stavi u podrum da tamo prespavaju.Ujutru kada su se probudili,primeti mladi andjeo da one rupe,sto je bila na zidu vise nema.Zapita starijeg andjela,gde je nestala ta rupa,a stariji odgovara da je im je zazidao tu rupu.Andjeli se spakovase i polako krenuse da nastave svoj put.Sledece veceri su opet morali da traze prenociste. U blizini je bila jedna mala seoska kuca i oni odose tamo da upitaju mogu li prenociti kod njih.Stariji covek ih sa velikom radoscu primi u kucu,stara baka pripremi na sto sve sto su imali u kuci za jelo,da ugosti lepo svoje goste.Kada je doslo vreme da se spava,stari gomacin kaze,neka gosti legnu u njihove krevete,a baka i on ce se snaci vec..
Tako je i bilo.Dva andjela legla da spavaju i kada su ujutru ustali,vide baku kako place.Zapitaju je sta je bilo,a ona njima kaze da im je jedina krava uginula.
Mladji andjeo ljutito zapita starijeg andjela zasto i ovim dobrim ljudima nije pomogao,kada su ih tako lepo ugostili,a onima koji su ih stavili za noc u podrum,njima je zazidao rupu u zidu?
Na to ce stariji andjeo.Vidis,onima kojima sam rupu zazidao,uradio sam to jer je u rupi bilo zlata i nisam zeleo da ga nadju jer nisu zasluzili,a kod ovih dobrih ljudi je nocas dosla smrt da odnese staru baku,pa sam mu dao kravu umesto nje.Znas,nije sve tako kako nam se cini da jeste.......

Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš.
Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedan od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostareo.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vetru.
Stari orao je zapanjeno gledao uvis. "Šta je to?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro među kokošima, neznajući ko je.

"Nesvesan život nije vredan da bude proživljen.
Kada odbacite svoje iluzije i postanete svesni sebe i sveta oko vas, otkrićete svu lepotu života na Zemlji."

Super Leona, odlicne price.

Ja taman da napisem, ali me pretece tensa

"Човеку који каже да верује у Бога али му се не моли" je odlicna

_________________
Знају ли вам дједови да сте израсли у љубитеље нациста?

Nebo

Neki čovjek, njegov pas i konj putovali su zajedno. Jednom ih je, na pustoj cesti, zadesila oluja. Baš kad su prolazili ispod divovskog stabla, u nj je udario grom i svi su poginuli. No čovjek nije shvatio da je napustio ovaj svijet, pa je nastavio putovati sa svojim dvjema žvotinjama. Mrtvima ponekad treba malo vremena da uvide gdje su se našli.

Put je bio dug i naporan, neprestano uzbrdo, sunce je peklo, znojili su se i žeđali. Na jednom zavoju ugledaše velebne vratnice u mramornom zidu. Put je od njih vodio na trg popločen zlatnim pločama, a u njegovu se središtu nalazila česma iz koje je tekla kristalno bistra voda. Putnik se obrati čuvaru na ulaZU.

-'Dobar dan.'

-'Dobar dan.', odzdravi stražar

-'Koje je ovo lijepo mjesto?'

-'To je Nebo.'

-'Kakva sreća što nas je put doveo do Neba. Strašno smo žedni.'

-'Gospodine, možete ući i napiti se vode do mile volje.'

I čuvar mu pokaže na česmu.

-'I konj i pas su mi žedni.'

-'Iskreno žalim', reče na to stražar. 'Životinjama je ovdje ulaz zabranjen.'

Čovjek se veoma razočarao, jer je trpio silnu žeđ, ali sam nije htio piti. Zahvali se stražaru i produži putem. Još su dugo hodali uzbrdo, kad naiđoše na druge vratnice, ovaj put trošne, od kojih je vodil zemljana staza, oivčena stablima. U sjeni krošnje jednog drveta ležao je čovjek, glave pokrivene šeširom. Vjerojatno je spavao.

-'Dobar dan', pozdravi putnik.

Čovjek odzdravi kimnuvši glavom.

-'Strašno smo žedni, ja, moj konj i pas.'

-'Eto izvora tamo u stijeni', reče čovjek pokazujući prstom. 'Pijte koliko želite.'

Čovjek, konj i pas odoše do izvora i utažiše žed.

Putnik se vrati da bi zahvalio onom čovjeku.

-'Dođite kad god hoćete.', odvrati on.

-'Uzgred, koje je ovo mjesto?'

-'Nebo.'

-'Nebo? Ali čuvar pred mramornim vratnicama kazao je da je ono Nebo!'

-'Ono nije Nebo, ono je Pakao.'

Putnik je bio zbunjen.

-'Trebali biste im zabraniti da se koriste vašim imenom! Taj je lažni navod zasigurno izvor velikih zabuna!'

-'Ni slučajno. Štoviše, oni nam čine veliku uslugu. Jer tamo ostaju svi koji su u stanju iznevjeriti najbolje prijatelje..'

Ljubaznost i sažaljenje

Pre nekoliko godina, na Specijalnim Olimpijskim igrama u Seattle-u, devet takmičara, svi fizički ili mentalno nesposobni, postrojili su se na startnoj crti na 100 m.
Na znak, krenuli su; nisu baš pojurili, medjutim svi su poželjeli da potrče i pobede trku. Svi, osim jednog malog dečaka koji se spotakao i pao na asfaltu, srušio se nekoliko puta i počeo je da plače. Drugi takmičari su čuli dečaka kako plače. Usporili su i pogledali nazad. Zatim su se okrenuli i krenuli nazad...svi za redom.
Jedna devojka sa sindromom Down-a sagnula se, poljubila i rekla, "Ovo će poboljšati stvari.". Zatim svi vezanih ruku hodali su zajedno do završne crte. Svi su ustali na stadionu, i čestitanja i usklici trajali su nekoliko minuta.
Ljudi koji su se nalazili tu još uvek pričaju to.
Zašto?
Zato što svi znamo da unutra postoji jedna stvar: Važnije je na ovom svetu pomoći drugima, iako to nekada zahteva da usporimo i menjamo naš kurs.

Pouka: Jedna od najteških stvari je davanje drugima dobrotu i ljubaznost; no medjutim to ti se vraća, kao što možete videti iz ove priče o ljubaznosti




Vera i čestitost: Sebičan čovek

Jednom davno, postojao je jedan sebičan čovek. On je voleo da sve bude njegovo. On nije mogao da podeli sa drugima ništa šta je njegovo.
Jednog dana, čovek je izgubio trideset zlatnika. On je otišao kod prijateljeve kuće i ispričao mu da je izgubio zlatnike. Njegov prijatelj je bio srdačan i ljubazan čovek.
Dok se kćer njegova prijatelja vraćala sa posla, pronašla je trideset zlatnika, i kad se vratila kuči, isprićala je svom ocu šta je pronašla. Otac joj je rekao da ti zlatnici pripadaju njegovom prijatelju i pošao je njemu. Kad je došao njemu, ispričao mu je da je njegova kćer pronašla trideset zlatnika i dao njemu. Posle prebrojavanja zlatnika, čovek je rekao kako mu fale još deset zlatnika, i kako je njegova kćer to uzela. On je još rekao da on treba pokriti to što je njegova kćer uzela. Medjutim on je odbio.
Sebičan čovek je ostavio zlatnike i otišao u sud i informisao je suca oko slučaja izmedju njega i njegovog prijatelja.
Sudija je poslao nekog da dovede njegovog prijatelja i njegovu kči, i kada su stili on je pitao kćer koliko je zlatnika ona pronašla. Ona je odgovorila trideset zlatnika. Sudija ke posle pitao sebičnog čoveka koliko je zlatnika izgubio, i on je je odgovorio četrdeset zlatnika.
Sudija je potom rekao sebičnom da zlatnici ne pripadaju njemu, jer je devojka pronašla trideset a ne četrdeset zlatnika i dao je njoj zlatnike dok se ne pojavi čovek koji ih je izgubio.
Sudija je potom rekao sebičnom čoveku da će ga informisati ako se pojavi čovek koji je pronašao četrdeset zlatnika.
Sebičan je potom priznao da je lagao i da je izgubio trideset zlatnika, medjutim sudija ga nije slušao.

Pouka: Ova priča o čestitosti na uči da uvek trebamo čestiti zato što se nečestitost nikada ne isplati.

Pre mnogo godina čuo sam priču jedne učiteljice. Zvala se gospođa Tompson.
Prvog dana školske godine svojim đacima petog razreda je ispričala jednu laž.
Poput većine učiteljica rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu poguren za klupom na svom mestu sedeo dečak, po imenu Tedi Stodard.

Gospođa Tompson je posmatrala Tedija prethodne godine i primetila da se slabo igra sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno.
Tedi je takođe umeo da bude neprijatan. Došlo je dotle da je gospođa Tomson
zaista uživala da piše velike masne kečeve crvenom hemijskom na njegovim zadacima. U školi gde je gospođa Tomson predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svoje mišljenje o svakom đaku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Tomson je
ostavila Tedijev izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.

U prvom razredu, za Tedija je pisalo, "Tedi je bistro dete i uvek se smeje. Uredan je i lepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga."

U drugom razredu, "Tedi je odličan đak, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlečivo bolesna."

U trećem razredu, "Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promeni, to će loše da se odrazi po njega."

U četvrtom razredu, "Tedi se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo drugova i ponekad spava na času."


Gospođa Tompson je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još joj je gore bilo kada su joj đaci doneli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Tedija koji je svoj poklon doneo nespretno umotan u običnu braon papirnatu kesu.

Gospođa Tompson je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka deca su počela da se smeju kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gde su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečiji smeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je kanula sebi na nadlanicu. Tedi je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao "Gospođo Tompson, danas ste mirisali kao nekada moja majka."

Pošto su deca otišla, plakala je skoro sat. Od tog dana je prestala da predaje deci, gramatiku i matematiku. Umesto toga počela je da ih uči.

Gospođa Tompson je obratila posebnu pažnju na Tedija. Kako je radila sa njim, tako je živnuo. Što ga je više podsticala, brže je napredovao. Na kraju godine Tedi je postao jedan od najboljih đaka u razredu, pored toga što je slagala da podjednako voli svu decu Tedi je postao njen omiljeni đak. Sledeće godine je pronašla poruku ispod vrata od Tedija, da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.

Šest godina je prošlo pre nego što je dobila novu poruku od Tedija. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu. Posle četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Tompson da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Posle četiri godine stiglo je još jedno pismo u kome je pisao da je odlučio da idalje nastavi sa studiranjem. Pismo je bilo potpisano sa Dipl. Ing. Teodor F. Stoddard.

Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Tedi je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac umro pre nekolko godina i pitao je gospođu Tompson da li bi pristala da na venčanju uzme mesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Tompson pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.

Zagrlili su se i Dr. Stoddard joj je šapnuo, "Hvala gospođo Tompson što ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam posebnim i da mogu da postigem nešto u životu."

Gospođa Tompson, je sa suzama u očima, šapnula "Tedi, grešiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe nisam umela da učim druge."

Jedna malo duhovitija prica:

Otac i sin

Nekada davno u jednom kraljevstvu bio je običaj da sin ubije oca kad se oženi, a ako to neizvrši onda obojicu obese pred svima za primer. Oženio se i Mile i došao je red da ubije svog oca Srećka. Odveo ga je u jednu planinu nedaleko od sela. Putem je otac rekao sinu ...sine moj, Ti ćeš danas ubiti mene, za par godina će Tebe ubiti Tvoj sin i tako u nedogled. Imam predlog za Tebe, Ti mene nemoj ubiti, ali nemoj ni nikome reći da me nisi ubio. U planini ćemo naći jednu rupu i tu ću ja živeti, a Tvoja je dužnost da mi jednom nedeljno doneseš malo vode i hleba... Tako su se njih dvojica dogovorili i Mile je otišao kući sav srećan što nije ubio svog oca. Došavši kući, on je naravno rekao svojoj ženi šta je uradio. Srećko je nedeljom posle podne odlazio svom ocu i odnosio mu je hleba i vode kako mu je i rekao. Posle nekoliko nedelja ostareli kralj koji nije imao potomke je rekao svom narodu... onaj koji dođe kod mene ni peške ni na konju, a dovede sa sobom jednog prijatelja i jednog neprijatelja, a da može dokazati, biće moj naslednik i naslediće moje kraljevstvo. Kad je Mile ispričao svom ocu za kraljev predlog, otac ga je posavetao šta da uradi. Sutradan je Mile otišao kod kralja na magarcu, poveo ženu i psa, obratio se kralju rečima...kralju moj, evo došao sam Ti ni peške ni na konju, došao sam na magarcu. Doveo sam Ti mog neprijatelja, a to je moja žena. Kralj mu naredi da dokaže, a Mile onda svoju ženu udari rukom iz sve snage u obraz, tako jako da je odmah pala. Kad je ustala rekla je, ...Ti mene tučeš, a ja Ti ocu pečem hleb i nisam nikom rekla da nisi ubio svog oca...Tad se Mile obratio svom kralju...eto kralju moj, dokazao sam Ti da mi je žena najveći neprijatelj, jer me je izdala da nisam ubio svog oca. A evo da Ti pokažem i mog prijatelja, a to je moj pas. Mile svog psa šutne nogom što je jače mogao, toliko jako da je pas odleteo metar-dva i zajaukao, i podvijenog repa pobegao. Kada je Mile viknuo psa da dodje, pas je dotrčao njemu mašući repićem. Eto kralju moj, dokazao sam Ti da je pas moj prijatelj. Kralj vidno iznenađen sa ovim mudrim čovekom, upita ko ga je naučio da mudro razmišlja, a Mile je rekao da ga je otac posavetovao šta da uradi. Kralj je posle toga dao kraljevstvo Miletu i dao naredbu da se više očevi ne ubijaju, nego da u starosti ih sinovi moraju dvoriti.

"...

- Dragi prijatelji,danas smo se ovde okupili da ispratimo "NE MOGU". Dok je bio sa nama na zemlji, uticao je na živote svakog od nas, na neke više, na neke manje. Na nesreću,njegovo ime spominje se na svakom javnom mestu, u školi, gradskoj skupštini, državnim organima, pa čak i u Beloj kući.

Položili smo " Ja ne mogu" u njegovu večnu kuću i obezbedili smo mu nadgrobnu ploču sa epitafom. Nadživeli su ga njegova braća "Ja mogu", i " Nameravam to odmah da uradim". Oni nisu čuveni kao njihov poznati rođak, a ni tako jaki i moćni.Možda će, jednog dana, uz vašu pomoć, postati značajniji na ovom svetu.

Neka "Ja ne mogu" počiva u miru i neka svi prisutni požive i uznapreduju u njegovom odsustvu. Amin ". "


Dok sam slušao posmrtni govor, shvatio sam da ti đaci nikada neće zaboraviti taj dan. Čitav taj čin je bio simboličan, neka vrste metafore za život. To se urezuje u pamćenje i zauvek će ostati u svesti i podsvesti. Ispisivanje rečenica koje počinju sa "Ja ne mogu", njihovo sahranjivanje i posmrtni govor - to je bio učiteljičin neverovatan trud. Ali, to nije sve. Kada je završila posmrtni govor, napravila je krug sa učenicima i vratila ih u učionicu.Proslavili su odlazak "Ja ne mogu" uz keks, kokice i sokove. Kao deo proslave, Dona je izrezala veliku nadgrobnu ploču od papirne kese . Ispisala je reči "Ja ne mogu" na vrhu i "Počivaj u miru" u sredini. Datum je bio na dnu. Nadgobna ploča visila je u Doninoj učionici do kraja školske godine. Kada je neki đak , mada se to retko dešavalo, zaboravi i kaže "Ja ne mogu", Dona bi samo pokazala na natpis "Počivaj u miru". Đaci bi se tada setili da je "Ja ne mogu" mrtav i preformulisali bi svoju izjavu.

Nisam bio Donin đak. Ona je bila moj đak. Ipak, toga dana od nje sam naučio tu lekciju.I danas, mnogo godina posle, kad god čujem rečenicu koja počinje sa "ja ne mogu", vidim sliku sahrane i učenike četvrtog razreda. Tako se, kao i đaci, setim da je "JA NE MOGU" mrtav.

Deo Čik Murmanoove priče

Naisla sam na jedan (kako za koga) zanimljiv tekst . Autor je pravoslavni publicista G. Vladimir Dimitrijevic.

Хари Потер и лов на дечије душе

Хари Потер је син чаробњака и вештице које је својевремено убио демонски маг Лорд Валдемор, и који је сам, као беба, преживео смрт. То јест, Лорд Валдермор је убио и Харија, али је Хари „васкрсао”, а на челу му је као знак изабраности, остао жиг. Сада га васпитавају Дарслијеви, његова тетка и теча, који су пуки „нормалци”, то јест глупа људска бића која не знају ништа о магији. Они и њихов син Дадли киње Харија. Хришћански образованом човеку је јасно да ово „пресликавање” бебе и пророчанство представљају богохулну карикатуру рођења Христовог и спасавања Богомладенца, Који је побегао у Египат од детеубице Ирода.

Школу коју ће Хари похађати основало је четворо вештица и чаробњака још у средњем веку, када су били гоњени. Управник школе је Албус Дамблдор, велики вештац. Професори су врхунски окултисти, међу којима има и „анимага”, чаробњака који се повремено претварају у животиње. Предмети који се уче су: магијско преображавање, заклињање, хербологији - (наука о окултним својствима биља), историја магије, старање о магијским бићима, летење и чарање. У школи се налазе чаробњачки подруми, салон за врачање, соба тајни, итд.

За разлику од традиционалних бајки, у којима је подела на добро и зло јасна и недвосмислена, у књигама и филму о Харију Потеру није тако. Зла бића из традиционалних бајки у потеријади имају сасвим друге улоге: вештци и вештице су професори у Харијевој школи, а сам Хари је примио један део енергије од оличења зла... Нипошто се не сме заборавити да је једна од основних порука писца ових књига, Роулингове, бунт против родитељског ауторетета, против нормалних људи „млакоња”, који не знају шта је магија. Оно што највише узнемирава је то, да деца иду у школу где уче бацање чини и друге магијске предмете. Порука јесте да то није само за „маторце”, већ за клинце. А дете се лако опредељује да уђе у жељени свет и тамо испроба оно што је читало или гледало. Дете и не слути да се иза привида безазлености крије демонски свет огромних разорних моћи, са којим се никако не сме играти. Оно што је вековима било симбол зла, у делима о Харију Потеру је постало симбол добра. После књига и филмова, одлази се на сајтове Интернета који вас воде тамо где стручњаци излажу и праве чини.

На челу Харија Потера налази се муња. Муња је знак силе бога Тора, који је опет, рогати бог. То је бог моћи, а муња толико битна у рунској магији да је Хитлер, иначе велики окултиста, ставио на униформе својих СС-трупа. Деца се, на пример, труде да и она имају ожиљак на челу, као Хари, управо на оном месту на којем ће, једног дана, лажни пророк - антихрист, захтевати да сви људи носе знак звери, као симбол лојалности антихристу. Многе десетине милиона биће припремљени за овај и овакав захтев управо захваљујући причама о Харију Потеру. Без довољно знања и још недовољно развијене способности расуђивања деца су, у најмању руку, осуђена да помешају хришћанство са паганизмом, чиме се остварује циљ да се хришћанство разводни, како би потом, као једина брана од антихриста, нестало у вртлогу разних магија и чаробњаштва. То је још један од циљева који треба остварити, поред осталог и књигама и филмовима о Харију Потеру: привикнути људе на знаке, особине и изглед Сатане и његових демона, како би отпор његовом доласку био мањи.

Деца не знају, а одрасли заборављају, да је основно правило окултизма да Сатана не даје ништа забадава, нити задуго. Он можда и дозволи понеком од својих земаљских следбеника да осети поседовање неких од моћи којима и сам располаже, али убрзо тражи да овај то плати. Зна се чиме.

Све постаје још интересантније ако знамо да је аутор, госпођа Роулинг (рођена у Велсу, Велика Британија, 1965. г.) сада мултимилионерка и једна од најбогатијих жена на Острву, још до пре неку годину живела као самохрана мајка од државне (социјалне) помоћи, сасвим близу банкрота. Као признање, 2. марта 2001. г. принц Чарлс јој је дао орден Реда Британске империје, за „допринос дечијој књижевности”. Зато, бар за почетак, не дозволимо Сатани да ни на тако безначајан начин, и још безначајнијим поводом, „америчком филмском бајком”, пронађе „кључ за нашу брану”. Ако се опредељујемо да кршимо закон Божји, и ако не схватамо куда то води, кад-тад ћемо бити свесни последица. То јест, без знања о свом Небеском Оцу, наша деца неће поштовати ни земаљског оца и мајку. Ако не идемо за врховним Смислом, Христом, ни наша свакодневница неће имати смисла. Ако као мали буду имали погрешне представе о добру и злу, ако буду веровали у окултне моћи, хоћемо ли бити сигурни да, кад одрасту, неће ући у неку црномагијску секту? И заиста: ако човек верује у Бога и бесмртност душе, у то да је овај живот само припрема за вечност, онда је њему свеједно шта гледа, шта слуша, како живи и у шта верује. Свеједно му је и како васпитава своју децу, и ако ће се она сама васпитавати, „спонтано” и „слободно”?!? Али, ако човек зна да је Царство Божије наш прави дом, и да се светом управља из дечије собе, онда ће ово неколико речи бити озбиљно упозорење о томе шта доноси култура без Христа, подкултура коју нам нуди медијска машинерија „новог светског поретка”.

Neumornoj sestri blagoslov i mir od našeg Gospoda a od moje malenkosti podrška i pozdrav.


Setim se često događaja kad je Gospod sedeo u jdnoj kući i u redu su čekali za isceljenje dok je grupa svog bolesnika digla na krov i spustila pred Gospoda i sad počnje poruka.
Bolesnik i svi prisutni gledaju u bolesno telo a Gospod u život večni.Gospod izgovara da se opraštaju gresi bolesnom i niko ne razume jer čekaju isceljenje tela. Tad ih Gospod pita da li je lkše reći da bolesnik ustane ili mu oprostiti grehe?
Narod i učeni ljudi pogrešiše u odgovoru. Gospod tada naedi silama tame d izađu iz tela i one se moraju pokoriti zar je to bilo teško...ne nije.
Ali za one reči sinko opraštaju ti se gresi Gospod mora na krst.
Gospod je znao daće to telo ponovo otići u zemlju iako je isceljeno ali m je važnije spasiti sadržaj od ambalaže koja se odbacuje.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Mnogo samuješ i šutiš,sine moj.Šta si vidio u ljetni dan,sine moj?
-Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno,a čovjek slab i kratkovjek.
Šta si vidio sine ,u ljetni dan?
-Vidio sam da je život stvar mučna.
Hoćeš da usneš, sine moj?
...-Ne oče,idem da živim.

Ivo Andric

DEČAK I PAS


U izlogu trgovine kućnim ljubimcima pojavio se natpis «PRODAJU SE
PSIĆI». Neki je dječak pročitavši natpis odlučio ući u trgovinu da se
raspita.
...«Koliko koštaju psići?», pitao je vlasnika trgovine.
«Između $30 i $40«, odgovori trgovac.
Dječak zavuče ruku u svoj džep i izvuče nešto sitnog novca.
«Ja imam samo $2.37! Mogu li ih svejedno pogledati?».
Trgovac se nasmiješi i zazviždi, a iz kućice u dvorištu došeta ponosna
kujica sa svojih pet mekanih loptica. Jedno je štene vidljivo
zaostajalo za drugima. Mali se dječak odmah sagne i nježno podigne
šepavo štene.
«Što nije u redu s ovim psićem?»
Trgovac mu objasni da se štene okotilo s jednom kraćom šapom i da će zato uvijek šepati.
Dječak je uskliknuo: «To je štene koje bih volio kupiti! «.
Trgovac reče: «Ovo štene ne moraš kupovati, ako ga zaista želiš, ja ću
ti ga pokloniti!« Na to se dječak rastužio: «Ne želim da mi ga
poklonite. Ovaj je psić jednako vrijedan kao i ostali. Želim ga kupiti
po punoj cijeni. Sada ću vam dati $2.37 i po 50 centi svaki mjesec sve
dok ga ne otkupim!».
Na trgovčevo iznenađenje, dječak povuče nogavicu svojih hlača i pokaže
svoju iskrivljenu, invalidnu nogu koju je podupirala metalna šipka.
Tada tiho uzvrati:
«Niti ja nikada neću moći trčati, ni skakati. Ovo štene treba nekoga
tko će ga razumjeti. Nekoga tko će o njemu brinuti i voljeti ga baš
takvog kakav jest. «

Stolica

Bila dva prijatelja.Svako vece
sjedili bi kraj vatre na malim tronogim stolicama i
razgovarali.No,dogodi se da jedan od njih postade seik.Preseli se i
palatu i sjedne u visoku stolicu od sedefa.Mnogi mu je narod dolazio i
klanjao se novom starjesini.Dosao i njegov stari prijatelj,sav radostan
...,da mu cestita.Ali ga oholi seik ne htjede odmah pustiti k sebi,nego ga
ostavi da ceka nekoliko dana.Najzad naredi da ga dovedu.Skromni
prijatelj udje,a seik se jos vise isturi u stolici od sedefa.Prijatelj
je odmah sve razumio,pa se pocne obazirati oko sebe kao da ne vidi
seika.Seik ga ljutito oslovi i upita sta trazi ocima.-Trazim
tebe,covjece,gdje si?- odgovori prijatelj.Zatim tuzno dodade:"dok si
sjedio na maloj stolici nije se vidjela stolica od covjeka,a sad eto,ne
vidi se covjek od stolice."

Sto veca stolica to manji covjek.



Divno!

DVIJE CIGLE

..
.Pošto u samostanu nismo imali dovoljno novca za unajmljivanje
profesionalnog zidara, sam sam se prihvatio posla oko izrade zida od
...cigli.Trudio sam se da svaka cigla bude savršeno postavljena, bez
obzira koliko mi je to vremena oduzelo. Konačno sam završio svoj prvi
zid. No odjednom sam vidio kako dvije cigle stoje ukrivo, odudarare su
od svih ostalih lijepo postavljenih cigli. Strašno, pokvarile su cijeli
zid. Cement je već bio pretvrd da bi se pogreška ispravila.
Uvijek sam zaobilazio taj zidić kada sam nekome pokazivao naš samostan.
Nisam želio da ga itko vidi. najradije bi ga raznio dinamitom.
Jednoga dana tri ili četiri mjeseca nakon što sam sazidao taj zid, šetao sam s jednim posjetiteljem i on ugleda zid.
"Baš lijep zid", primjeti on.
"Gospodine, zar ste slijepi ili ste ostavili naočale u autu? Zar ne vidite one dvije krivo postavljene cigle?"
Ono što mi je posjetitelj odgovorio promijenilo je moj cjelokupni
pogled na zid, ali i na život uopće. kazao je: "Da, vidim one dvije
krivo postavljene cigle. Ali vidim i 998 dobro postavljeih cigli."
Ostao sam zapanjen. Prvi put sam ugledao ostale cigle u zidu. Njih je bilo daleko više i zid je bio prelijep.

Koliko ljudi prekida veze ili se rastaje, jer su sve što vide na svom
partneru "dvije krivo postavljene cigle". Umjesto da vidimo dobro
postavljene cigle, svaki put kada pogledamo druge ili sebe, isključivo
vidimo pogreške, manjkavosti. Pogreške su jedino što vidimo i zato ih
želimo uništiti. Tako, nažalost, uništimo "vrlo lijep zid."


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

U samostan je stigao pisac da bi napisao knjigu o učitelju.
"Ljudi govore da si genij. Jesi li?" upita ga.
"Moglo bi se to reći", odgovori učitelj bez velike čednosti.
"Što čini nekoga genijem?"
"Sposobnost da prepoznaje."
..."Što da prepoznaje?"
"Leptira u gusjenici; orla u jajetu; sveca u sebičnom ljudskom biću."


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

‎"Ima li načina da se izmeri duhovna snaga?"
"Ima ih mnogo."
"Navedi nam bar jedan."
"Otkrijte koliko se puta na dan uznemirite!"

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

‎"Što moram činiti da bih spoznao Boga?"
"Želiš li spoznati Boga, moraš znati dvoje. Prvo, da su svi napori da ga spoznaš, uzaludni."
"A drugo?"
"Moraš se ponašati tako kao da ne znaš prvo."
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Jednog dana učitelj upita: "Po vašem mišljenju, koje je najvažnije religiozno pitanje?"
Dobio je mnogo odgovora:
"Postoji li Bog?"
"Tko je Bog?"
"Postoji li život poslije smrti?"....
..."Ne", odgovori učitelj. "Najvažnije pitanje je : 'Tko sam ja?'"
Učenici su počeli naslućivati kamo smjera, kadli su čuli razgovor učitelja i propovijednika.
Učitelj: "Dakle, prema tvojoj tvrdnji, kad budeš umro, bit ćeš u nebu."
Propovjednik: "Da."
Učitelj: "A tvoje tijelo će biti u grobu?"
Propovjednik: "Da."
Učitelj: "A mogu li te pitati, gdje ćeš ti biti?"

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~



Neki putnik reče učeniku: "Došao sam izdaleka da slušam vašega učitelja, ali vidim da su njegove reči sasvim obične."
"Ne slušaj njegove reči. Slušaj njegovu poruku."
... "A kako se to radi?"
"Zaustavi se na jednoj rečenici koju kaže. Dobro je protresi dok sve
reči ne ispadnu. Ono što je ostalo, zapalit će tvoje srce."


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

OZDRAVLJENJE

Zabrinutom čovjeku, koji je došao moliti učitelja da mu pomogne, učitelj reče: "Želiš li uistinu ozdravljenje?"
"Da ne želim, zar bih ti došao smetati?"
"Oh, da. Mnogi tako postupaju."
..."Zbog čega?"
"Ne žele ozdravljenje. To je isuviše bolno. Oni samo traže olakšanje.
Oni koji hoće ozdraviti, a da kod toga ništa ne pretrpe, slični su
onima koji žele napredovati, a da se pritom ne mijenjaju."

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

NEBO

Učeniku, koji je bio opsjednut mišlju o životu poslije smrti, učitelj
reče: "Zašto izgubiti i jedan trenutak misleći na zagrobni život?"
"Je li moguće da čovjek ne misli na nj?"
..."Da."
"Kako?"
"Tako da živiš u nebu ovdje i sada."
"A gdje ti je to nebo?"
"Ovdje i sada."

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

PRIRODA

Govornik je rastumačio kako bi mali dio velike sume, koja se u
modernome svijetu troši na naoružanje, riješila materijalne probleme
čitavog čovječanstva.
...Neizbježna reakcija učenika nakon predavanja je bila: "Zašto su ljudi tako glupi?"
"Zato", odgovori učitelj, "jer su ljudi naučili čitati tiskane knjige. Zaboravili su vještinu čitanja netiskanih knjiga."
"Navedi nam barem jednu netiskanu knjigu."
"Pjev ptica, zujanje kukaca kao truba navješćuje istinu. Trava i cvijeće pokazuju put. Slušajte! Gledajte! Tako čitajte!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=enC1oQxlt08[/youtube]

Mrav i Slon , Svest i Podsvest


Prica je poduza,ali se isplati citati,i poenta i jeste u tome ,ko istraje ,saznace. maksimalno je skracena prica ,i mnoge metafore su izbacene jer bi ispala knjiga,ali i ovako je vrlo metaforicno i dobro za procitati ,zato uzivajte u saznanjima i prepoznajte Mrava i Slona kao svoju Svest i Podsvest,:

MRAV: ....je ziveo u africkoj savani,i nije bio veci od kapljice.Jedne noci dok je mirno spavao,odjeknula je uzbuna u njegovoj koloniji,strasna oluja je nastupila i bilo je potrebno premestiti hranu na sigurnije ,da se zastite namirnice.Kada je izasao iz mravinajka,video je haos,svi su jurili tamo-vamo kao "muve bez glave" Vetar je jacao,oluja podivljala,delovalo je kao da niko nema zdravog mozga da organizuje i radi pametnije, Nas Mrav je sa litice video greske,vikao je urlao,niko ga nije cuo,ai oni koji suga culi,jednostavno ga nisu razumeli. Iznenada jeziva munja se prevukla preko neba i svi mravi su kao zamrznuti ostali,paralisano od straha,udar vetra je bio toliko jak da je cupao drvece,a nas junak je milion puta manji,i vetar ga podize i uhvati ga struja i odnese stotinama kilometara dalje od njegove kolonije.Pao je na neku suvu zemlju,nije mogao utvrditi koliko je daleko od svoje baze,za njegovu velicinu i jacinu oluje,mnogo. Znao je da ce mu se zivot nakon ove oluje promeniti,oluja ga je odvela iz udobnosti njegove kolinije i dala mu mogucnost da ponovo sagleda svoj zivot.Zaspao je. Ustvari ,da nije bilo te strasne oluje nikada ne bi saznao za Oazu. Kad ase probudio,prozela ga je praznina,osecao je neverovatnu samocu i poraz,stvarnost te situacije dosla je tako brzo ,kao sto sunce izlazi u africkoj savani.Bez svoje kolonije Mrav nije znao sta da radi sa sobom,a kamoli da ispuni dane i noci.Mozda je najstrasnija stvar od svih bila sto bez svoje kolonije Mrav nije imao misiju i svrhu.Pitanje svrsishodnosti odjekivalo je u Mravljem umu.Koja je nmjegova svrha u koloniji,razmisljao je o tome u beskraj.Sta je mogao drugo raditi posve sam u pustosi.Osecao je kako mu mozak pulsira. Pre oluje je bio nagradjen,jer je bio radan,bio je dobronameran,voleo je da radi.Nedavno ga je i Kraljica unapredila na veci polozaj,ali istini za volju kada je davao uputstva ,njegovi radnici su samo tupo zurili u njega i nisu sasvim bili sigurni sta da rade sa tim informacijama.Bilo je tesko motivirati ih,gotovo nemoguce.Onda mu je kraljica rekla da njegova grupa ne ispunjava normu...i tako to...... Razmisljao je i razmisljao .....koga ja to zavaravam,nikada necu naci svoju koloniju,a cak i da pronadjem nista necu promeniti,posebno mrava kakav jesam.Zaspao je. Vreme j eprolazilo i dosadna rutina mu je ispunjavala dane,sve mu se cinilo da radi u svrhu prezivljavanja,nista vise,nista manje.Iako je bilo tesko,uspevao je pronaci hranu u svojoj nemilosrdnoj okolini.Kad je tragao za novim obrokom,cesto je gledao u daljinu izmedju suve zemlje i plavog beskrajnog neba.Taj pogled ga je ispunjavao osecajem ceznje i zaljenja,i to bi ga prozimalo duboko u noc.Zivot mora biti vise od ovoga, Zivot bi trebao biti ispunjeno putovanje,a ne samo borba za prezivljavanje, pomislio je gledajuci u blistave zvezde. i tako jednog popodneva velika Vrana je sletela odmah do njega i pocela kljucati hranu koju je on sakupio.Posto je ptica bila sto puta veca od njega,Mrav je odlucio oprezno pristupiti vrani. "Izvinite,hmm gospodine,mislim da jedete moju hranu" Ptica je u njega uperila pogled skamenjenim okom,usled cega su Mravljim malenim telom prosli zmarci "Da? I?""Hoces li nesto poduzeti u vezi toga?" rece Vrana "O,ne ,ne,ne.....samo sam zelio ...biti siguran da li vam je prijatno" Vrana odgovori:"pa i ne""na putu sam prema Oazi ,a hrana je tamo bolja od ove sto ti imas tu ,mozes je zadrzati" "Oaza?Sta je to?" "Ne znas za Oazu??"nasmejala se ptica"Koja sala!!Oaza je najbolje mesto na svetu,ona je nesto poput raja,ustvari bolje je od raja,ona je poput nebesa,sve sto pozelis ,kokosi,papaje,mango-samo pada s'drveca.Najbolje od svega ,to je mesto gde sve samo tece....sve o cemu sanjash ili pozelish ostvaruje se u Oazi"Vranin eoci su zablistale od same pomisli na to carobno mesto,sve dok nije shvatila da Mrav zuri u nju,zatim se odmah trgla od sanjarenja,podrugljivo posmatrajuci Mravlju okolinu je dodala"Sigurno nije kao ovo mesto,to j esigurno" "Zvuci neverovatno,idete li sada tamo?" "Mozes se opkladiti da idem" "Hoces li i mene povesti?ili bar kako da dodjem do tamo?" Vrana j evec poletela i okrenuvsi glavu preko krila rekla: "A ZASTO,mali Mrave,bih ucinila tako nesta!" Posto j ecuo Vranin opis Oaze,opsedala ga je ideja o tome.U stvari ,sanjario je o Oazi svakog dana i svake noci. Kako li je tamo? Kakva li je to carobna zemlja stvarno? Je li to zemlja sunca,plavog neba i povoljnih prilika? Hocu li pronaci svoje prijatelje mrave tamo?Sigurno hocu. Ako Vrana iam pravo,i Oaza je poput raja,tada je dobar zivot koji zelim-zivot koji nece biti vise prezivljavanje? Kada bi pronasao nacin da stigne tamo,bio bi siguran da ce se svi njegovi snovi ostvariti i problemi biti reseni.Mesecima se nije tako dobro osecao.Mozda postoji pozitivna strana odvojenosti od kolonije,mozda ga je oluja odvela iz stare zone udobnosti i bacila ga u novi svet,koji prsti od brojnih mogucnosti. Toliko za sada o Mravu,



SLON: ...je bio hodajuce spremiste secanja,navika i nagona(znamo da slonovi pamte sve) Slon je bi snazan slon,gotovo da nije postojala prepreka preko koje nije mogao preci. Odgojilo ga je dvoje roditelja koji su ga veoma voleli i usmeravali tokom odrastanja te mu nehoticno zagorcali pogled na zivot.Slonov otac je bio poznat po svom pesimizmu,a dane i noci je provodio pricajuci svima ,koji bi ga slusali,kako je zivot tezak.Kao sto ocevi obicno cine. Cesto mu je govorio"Zemlja na kojoj zivimo je nemilosrdna,molim se da nikada ne upoznas oskudicu izazvanu Velikom Sushom,ali cak i ako to ne iskusish,videces da je je zivot velika borba." Slonova majka se vrlo dobro brinula o njemu kad je bio mlad,ali i ona je bila jednako tako oprezna,uvek je podsecala da se moracuvati i da ne silazi sa slonovskog puta krda."OPasnost vreba na svakom uglu,moras biti oprezan,budi dobar slon i radi sto ti se kaze,slusaj svoga oca ,on zna najbolje." Nas junak Slon je pazljivo sledio njihove savete i upozorenja.Naucio je naporno raditi i stititi svoju teritoriju.Suocavanje ,borba i prihvacanje-to je bio deo zivota svakoga slona, nas Slon to nikada nije zaboravio. Iako je nas Slon bio poslusan,postojao je deo njega je ziveo izvan granica krda,cak i kao mladunce,voleo je sanjariti,a beg iz stvarnosti ga je smirivao,stoga se prepustao mastarenju. Njegov Ujak mu je pricaoo dalekoj zamlji,gde su postojala duboka i kristalno bistra jezerca,slasno zeleno drvece,mirisljavi cvetovi i druge druzeljubive zivotinje,u toj OAZI Na zalost kada bi Ujak poceo pricati Slonu o OAZI Otac Slona bi se ubacio,:"Ne slusaj te gluposti""tvoj ujak te vuce za surlu,zivot je grub,tezak je,ako mi ne verujes sada ,samo pricekaj,videces koliko moze biti tezak" Kao i svaki put Otac bi rekao Ujaku "Rci mu istinu,reci mu kako je zivot tezak,nemoj ga zavaravati" Tada bi Ujak uzdahnuo:"Istina je, zivot slona je tezak ...cak i kada ne mora biti." Poput svih slonova muzjaka,Slon je napustio krdo kada je odrastao,iako je znao da je tako naajbolje,nedostajala mu je sigurnost i nevinost njegove mladosti. Oazu je nazvao prividjenjem u njegovoj glavi,i pomirio se da je nikada nece videti. Dok j egrabio surlom suvo granje iznad njega je letela prelapa Sova,koja je shvatila da ce se Slon udaljiti od Oaze i da nece biti svestan,jadni slon ne zna kako promeniti smer uprkos svim znakovima,tekuca voda,pasnjaci u daljini-on jos uvek ne primecuje,kao i mnogim drugim stvorenjima njemu je promakao smer prema Oazi. Slon nije znao da ga Sova posmatra iz vazduha smisljajuci njegov smer.

....Odkada je sreo Vranu bio je opsednit mastanjem o Oazi,ali ipak,poput mnogih od nas,mravu je udaljenost izmedju njegovog sna i njegove svakodnevne stvarnosti bila nesavladiva prepreka. Pitao se da li mu je Vrana govorila istinu,dopustio je da mu se sumnja uvuce u mozak i da se tamo nastani. "Je li u Oazi stvarno sve tako lepo kako je ispricala?" "Jos vaznije ,kako stici do tamo?" "da li bi mogao sam preci toliki put?" "Bilo bi opasno?" Bio je bespomocan i obuzimao ga je osecaj da san o dolasku u Oazu izmice sve dalje. Mozda bih se trebao prepustiti svom jadnom zivotu,pomislio je .Nije bajno-ah, nije cak dobro-ali bar je podnosljivo. Znao je da svaki mrav ima sudbinu,ali nije znao koja je njegova.Sudbina je bila koncept koji ga je zbunjivaoIako to nije znao u pocetku,Mrav nije bio sam. ...Frustracije su dostigle svoj vrhunac i u trenutku slabosti jednostavno je izvalio:"Prokletstvo,koja je moja sudbina uopste!?" Na to mu je duboki glas,koji se stvorio niotkuda ,odgovorio:"Zaista,koja je tvoja sudbina?" Mrav se pogubio,mislio je da gubi razum,cujem halucinacije,ovo je smesno,definitivno sam predugo sam,nije li ovo prekasno ,pricam sam sa sobom. "Ne pricas maleni Mrave sam sa sobom"rekao je glas. Bila je to Sova.Kao mali cuo je price o mudroj Sovi,zapravo legende. Kada je sletela,nakon poduze tisine,Sova upita Mrava:"dakle koja je tvoja sudbina?" Iskreno,Mrav se nadao odgovorima a ne dodatnim pitanjima. "Mislio sam da ce te vi meni reci" "mozda,ako si voljan slusati,mozda cu ti pomoci da pronadjes sudbinu" "Mravu,ti si stvorenje velikog potencijala i intelekta umotanog u mali paket,i veruj mi kada ti kazem da imas vrlo poseban dar" "Imam?" "DA imas,ustvari mnogi mravi nemaju pojma koji je njihov dar" Mrav j epotpuno iznenadjen,zasto mu niko nije rekao do sada da ima dar:"Sovo ,gospodine.....koji je to dar?" "Dar,Mrave,je sto imas sposobnost razgovarati sa slonovima" "Staaaaaaaaaaa?" "I ima jos nesto sto ce te shokirati,pa ako se pones na moju kandzu,pokazacu ti," Uradi to ovaj,nije postavljao vise pitanja ,samo sto pre da sazna .. Sova je poletela,Mravu se ucinilo da su preleteli nekoliko kilometara. "Sad sidji i pogledaj oko sebe." Uradio je sto mu je receno,i nije mogao verovati svojim ocima,stajao je rubu strme litice,ali to nije bila obicna litica,u jednoj odredjenoj tacki zemlja se protezala u daljinu poput dugachkog prostranstva,a zatim bi nestala.Cinilo mu se da gleda prema kraju sveta. "Sta se dogadja?" Sova mu odgovori:"ne brini se ,ceo svoj zivot si ziveo na ledjima slona,medjutim sada sam te prebacio na slonovu glavu,i ovo sto gledas je deo njegove surle" Mrav je bio zaprepasten, "Ja..ja.....ja......ziveo sam ceo svoj zivot na ledjima slona ?"pogledao je u zemlju .poraz,"Mislite,dok sam razmisljao ,sanjao i planirao,pokusavajuci naci nacin kako da promenim stvari,zapravo nisam mogao kontrolisati svoj smer kojim idem?"...(DA SKRATIM SVE OPISE OSECAJA I EMOCIJA KOJE SU MRAVA U TIM TRENUTCIMA SPOPALI)................. "Mravu,znam da je to teshko prihvatiti,ali jednom kada se naviknes na to,shvatices da ono sto sada izgleda kao nedostatak,zapravo je prednost velikog potrencijala,ti si posebno stvorenje u savani Mrave,tvoja sposobnost razgovaranja sa slonovima te stavlja u zavida polozaj,mnoga stvorenja i insekti poput tebe zive na ledjima zivotinja i nikada to ne saznaju.""Ako zelish ,naucicu te kako da vodish svoga slona" "Mislite li da bih jednog dana mogao otici do oaze?"u nadi je pitao Mrav "To,i jos mnogo vishe" "Gledaj to ovako ,ti i slon ste ekipa" "Ti si element svesti,a tvoj slon je element podsvesti,ti razmisljas,sto je kljucni deo ove operacije,a tvoj slon predstavlja motor i vozilo koji upotpunjuju i jacaju tvoje intelektualne napore,iako si ti mali,a on je veliki,imash vrlo veliki uticaj na njega,stim,na tebi je da dobro razmislish kakve cesh poruke slati svom slonu,morash nauciti saradjivati sa njim,i raditi na ostvarivanju zajednickog cilja." "Mislite Sovo da i moj slon zeli ici u Oazu" "to cesh morati sam da otkrijesh,razmishljaj o slonu kao o produzetku samoga sebe,drugim recima,samome bi ti trebalo vrlo dugo da ostvarish svoj cilj da stignes do Oaze,sobzirom na tvoju velicinu i to koliko je ona udaljena,mozda ce ti trebati godine,ali ako naucish voditi svoga slona,ta udaljenost postaje sve manja,zapamti ovaj slon je dva miliona puta veci i snazniji od tebe,ustvari,ako naucis usmeravati i voditi svoga slona,nemoguce je odrediti sta cesh sve moci postici." Mrav j ebio malo prestravl;jen. "Cekaj ,sta je taj slon reci na to da mu sicusan mrav govori sta da radi,i sta vise ni ja ne bih voleo imati slona za sefa." "Tvoj slon ima moci koje ti nemas,a ti imas darkoji tvoj slon nema,ne bi trebao gledati na to kao na vas dva zasebna bica,vi ste tim,koji moze raditi zajednicki ili delovati individualno,i jos nesto ,Mravu,neces zapovedati slonu i govoriti mu stada radi,usmeravaces ga,nadahnjivati,motivirati,moras mu pruziti podrsku i unutrasnju snagu" "Cekaj malo!!zasto se jednostavno ne mogu vratiti svojoj koloniji?" "Mogu ti reci samo ovo,ako krenes u potragu za kolonijom,neces naci Oazu,a dalje,necesh postati vodja o kakvom si oduvek sanjao,pre nego bilo koje bice moze postati veliki vodja ,mora nauciti razumeti samoga sebe." "Jednom kada sazna kako raspiriti sopstvenu viziju i poduzeti korake potrebne za ostvarenje vlastitog cilja,tek tada moze ohrabrivati i motivisati druge da mu se pridruze." "Ako se vratis sada koloniji,vratices se uobicajenom nacinu zivota,ako odlucish saradjivati sa svojim slonom i nauciti kako komunicirati sa njim,i slusati svoj unutrasnji glas,tada ces moci pronaci Oazu i ponovo se vratiti koloniji" Mrav je razmisljao:"Ako se vrati koloniji,opet bi se brinuo o tome sta Kraljica misli o njegovom radu i svaki bi ga dan mucile misli zbog nedostatka sposobnosti i frustracije zbog njegove neucinkovitosti. Ili bi se mogao uputiti u nepoznato otkrivanje vlastitih potencijala,mozda ce cak otkriti koja je njegova sudbina...!!