banjalukaforum.com

Ja sam Ozbiljnost.

_________________
Đuro je divan.

Danas je izasao novi tekst Zorana iz Zemuna.

Daj ga 'vamo da čitamo Jest da nisam neki simpatizer, ima mnogo toga za kritiku, ali čova je lijepo skrenuo pažnju na neke bitne stvari.
(hehe, kakav sinhronicitet, maloprije su mu pali na pamet ovi tekstovi i razmišljao sam o njima)

_________________
conquering the darkest places

tekst broj 15


Kako postati srećan - za 21 dan!

Možete da izmenite život iz korena, potrebno je samo da iskreno želite promenu i da - uložite malo truda; Sve je stvar izbora - život će svakako proći, na vama je da odlučite da li ćete biti uspešni ili neuspešni



Zadnjih nekoliko dana sam dosta putovao gradskim prevozom jer mi se smučilo da se autom probijam kroz beogradske saobraćajne gužve. Moram da priznam da se dugo nisam vozio autobusom i bilo mije drago da ponovo potajno prostudiram ica i oči radnog naroda i omladine. Nije to tako loše kao devedesetih kad je bilo prisutno isključivo i apsolutno beznađe. Sad je više uočljiva ravnodušnost ali i zaista mnogo više radosti u očima - napredak je očigledan, ali je i dalje nisam oduševljen. Ono što bode oči su MP3 plejeri koje koristi dečurlija i njima masakrira sluh. Pored tako odvratne muzike nije ni čudo koliko su te oči prazne i bezizražajne. To je vrsta neuro programiranja crnačkim ritmovima i zaglušujućim basovima kako bi se ispraznio mozak (sasvim suprotno načinu povećane pažnje). Tako zaglupljuju omladinu na Zapadu plus prodaja droge i to radi većina država jer se veoma isplati. Šteta što smo toliko podložni uticajima najgore vrste. I ja nakačim te slušalice kad vozim bicikl, ali stvar je u muzici. Ima još nešto, za mene relativno novo. Ako ste uvežbali stanje povećane pažnje, možda ste primetili da ponekad lako ulazite u tuđa osećanja ili misli, posebno u slučaju emocionalno ili mentalno poremećenih, jer oni nemaju definisane granice. Par puta sam bio prestrašen prisustvom esencijalne mržnje i krajnje patološki poremećenih tipova i dobio sam želju da ih odmah zadavim, tu na licu mesta, jer sigurno će kad-tad nekom naškoditi. Takve stvari nikad ne idu na bolje. Samo mi nemojte moralisati u smislu ljubi bližnjeg svog i slično jer ovi nisu za ljubljenje. Srećom to je retka pojava ali ipak prisutna. U svakom slučaju čitaćemo u novinama još dugo o raznim gadostima i izlivima patološke agresije, ako uopšte čitate novine (što bih zabranio zakonom). Hoće li se nešto konačno promeniti na bolje? Možda će političari jednom odlučiti da narodu podele gomile para i da svi budu srećni i zadovoljni? Zaista glupa rečenica, ali malo šale nije na odmet! Šta bi to uopšte bila promena na bolje? Ko zna odgovor neka me obavesti mailom. Ono što me je zaista oduševilo je da ima mnogo pametnog mladog sveta koji se ne eksponira, pa mislimo da su u manjini. Naprotiv!


Šta želiš?

Skoro se sudarih sa bivšom drugaricom Anđelom. "Pa gde si ti draga moja, šta ima kod tebe?" počeh uobičajeni razgovor. Bila je izobličena kilogramima i tamnom senkom oko očiju. "Ne pitaj, život mije totalno sranje, ne bih da te opterećujem". E, kud sam i pitao. Sledećih pola sata sam slušao bujicu gorčine koja kao da je čekala da provali iz te žene. To ume da vas strašno otruje, ali mene ne. Na rastanku sam je pitao: "šta je to što ti ustvari želiš i što bi ti promenilo život na bolje?". Odgovor me je totalno izbacio iz takta. Njena želja je da napusti muža i troje dece i da krene da putuje po svetu. Došlo mi je da je pljunem! Žene uvek jedno kažu, a drugo misle, ali i to me baš briga. Godinama, desetinama godina, mi je poznato da ljudi ne znaju šta zapravo žele. Zato je i izmišljena bajka o zlatnoj ribici i tri želje. Znate za onog pijanca koji je poželeo reku rakije. Druga želja je bila potok rakije koji se uliva u reku. Treće nije mogao da se seti pa reče: "ma daj još jedan litar!" Postoji dosta ovakvih viceva i svi oni duhovito govore da prvo, ne znamo šta stvarno želimo i drugo, ne znamo šta je za nas dobro. Teško je objektivno sagledati celu sliku i predvideti šta bi nam ispunjenje donelo kao posledicu. Ego traži sve više i nikad nije zadovoljan, to smo već apsolvirali. Da je čovek mašina za ispunjenje želja i to znamo. Za one koji nisu pratili, ponovićemo da nam priroda ispunjava upravo ono čime smo zaokupljeni, pa bilo to lepo ili ružno. Ali zašto ružno preovladava? Ponovo zato što je ego uvek nezadovoljan i zato što smatra da nema dovoljno za sve ljude. U tom prividu oskudice lako nam je da sebi natovarimo tonu negativnih misli i emocija, jer nam to postaje realnost. Priroda nam odgovara: "dobro dragi prijatelju, poštujem to na šta si usmeren i evo ti onda još tona negativnog". Krug je zatvoren i šta se dešava? Siromašni postaju još siromašniji, a bolesni još bolesniji. I bogati - još bogatiji. Znate li i da ima jako uspešnih kriminalaca? Prosto je neverovatno da ljudi iz svog iskustva ne uviđaju surovu preciznost ovog procesa.
Štaj e svrha života? Postoji mnogo odgovora, ali samo je ovo tačno: konačna svrha života je da budemo srećni! Citiraću čuvenog naučnika Karla Sagana: "čovek je način da Univerzum (Bog) spozna sebe". Ništa tačnije nije rečeno, samo je trebalo dodati - i neka to bude kako treba, pokažimo ushićenje svom Tvorcu, uzvratimo ljubavlju i srećom. I pored svih teorija o dualitetima, o jedinstvu i jednakosti dualiteta, jedno sam spoznao iskustvom - pozitivno je mnogo jače od negativnog. Ne trebaju mi nikakva razglabanja o tome, hiljadu puta sam se uverio da je tako. Ali treba doći dotle da zračiš pozitivno i treba drastično umanjiti uticaj negativnog, jer se on ne može poništiti. Ovo poslednje zna malo ljudi na planeti. Pokušaću da objasnim neke stvari iz opšte teorije i iz ličnog iskustva i neka mi je Bog u pomoći. Budite pažljivi jer je neobično važno i jer nije sve u čitanju.


Oprosti sebi

Da budemo srećni? Da li je to teško? I jeste i nije - odgovaram. Potrebno je izvesno znanje o prirodnim zakonima i eto nekih odgovora. Naravno ne radi se o zakonima materijalne fizike koje zna svaki osnovac, već o nečemu što je skriveno i zavijeno već hiljadama godina. Da bih ovo ilustrovao evo najveće tajne koju sam prošli put pominjao:
PRIHVATI ŽIVOT KAKAV JESTE I BUDI SPEĆAN.
Zvuči kao otrcana fraza, ali nešto bolje nećete nikad pročitati. Na ovaj način se tajno znanje prenosilo vekovima i samo su inicirani bili zaista upućeni u ono što je napisano. Običan čovek bi to možda ovako protumačio: "znači da treba da se predam sudbini, jer svi znaju da je ona negde zapisana, i da pokušam tu i tamo da uradim nešto što bi me usrećilo, mada će mi to teško poći za rukom jer ...bla, bla". Da, malo morgen! Ne bacajte pred svinje bisere! A da probamo drugačije i malo podignemo nivo razumevanja. Prihvatanje kao jedan od osnovnih procesa podrazumeva (između ostalog) da oprostimo i da budemo zahvalni. Šta to uistinu znači? Znači da moramo da oprostimo SEBI (ovo "sebi" posebno naglašavam) i drugima za sve događaje i situacije iz prošlosti koje to zahtevaju. Ovo će da traje poduže jer ne možemo odmah da se setimo svega što zahteva oprost, ali neka traje koliko treba jer će biti jako korisno. Pritom je neophodno da se oseti ljubav prema onome kome praštamo. Upamtite da su mnoge loše stvari iz naše prošlosti duboko potisnute psihološkim mehanizmima i budite uporni. Postoji i analitički postupak asocijacija ali me mrzi da se upuštam u tako nešto i ovo nije mesto za to. Prošli put sam opisao koliko je jedan, naizgled nebitan i duboko potisnut događaj, negativno uticao na sledećih četvrt veka mog života. Koliko god uspete u ovome - odlično je.
Zahvalnost je prvo što sam naučio na Stazi svetlosti, čak mi je zakon Zahvalnosti i njegova povezanost sa zakonima Atrakcije i Kauzalnosti prvi objašnjen jer se lako razume. Narodski rečeno - što si više zahvalan - to ćeš više dobijati stvari na kojima ćeš opet morati da zahvaljuješ. Lepo, da ne može biti lepše i što je važnije - potpuno tačno. Svako jutro posle buđenja imao sam zadatak da se setim svega u životu na čemu bih bio zahvalan i da se stalno iznova zahvaljujem. Na primer: "zahvalan sam što imam dobre prijatelje", "što imam dovoljno sredstava za život", "što sam dobio sjajnu knjigu" , "zahvalan sam što imam auto i ne moram da idem peške". Samo se nipošto nemojte zahvaljivati Bogu, sebi ili nekom umišljenom entitetu, samo se zahvalite i to je dovoljno. Ovo je vrlo važno, ali nije dozvoljeno otkrivanje razloga za to i ne treba ni da vas zanima. Nešto je tako - kako je. I tačka.
Išao sam čak dotle da se kasnije, tokom dana, zahvaljujem i za najbeznačajnije gluposti. To mi se činilo kao nepotrebno preterivanje ali sam nastavio, jer posle samo nekoliko dana počeli su da stižu prvi plodovi. Odjednom su počele da dolaze lepe stvari i situacije, taman kad mi je ponestalo ideja za zahvaljivanje. Ne nešto preterano veliko ali bilo mi je jasno da sam to sam privukao. Neke stvari jednostavno odmah znate. Naravno, ovo silno zahvaljivanje ne sme da se pretvori u rutinu i da postane čisto intelektualna masturbacija. Svaki put to mora da se zaista i oseti. Osećanje je jače od reči pa ćemo izvući sledeće pravilo: svaku intelektualnu akciju mora da prati odgovarajuća emocionalna reakcija. Jednom kad naučite da su um i telo (ali ono energetsko) jedno te isto, stvari idu lakše. Posle procesa praštanja i zahvalnosti istrenirani smo da događaje dočekujemo na pravi način, a ne kao dosad sa otporom i gunđanjem. Počinje lep period za nas, jer ako se i desi nešto loše, shvatamo da to samo može biti neka lekcija koju nismo naučili, pa i to će biti retkost. Poslednja rečenica nije u potpunosti tačna i vratiću se na nju kasnije (nadam se). Naš pogled na svet iz korena je promenjen i otvaramo vrata drugom delu tajne koji govori o sreći. I kada sve ovo znamo, jasno je koliko je bila pogrešna ideja da se predamo sudbini. Prihvatanje se pretvorilo u kreaciju života kakvog zaista želimo u dubini bića i to bez da tražimo nešto određeno - ono što je dobro za nas samo dolazi. Neko to zna mnogo bolje od Ega. Vrlo dobro, da ne kažem odlično.


Tri ključne nedelje

A sad drugi deo - budi srećan. Svi znamo taj osećaj i činjenicu koliko ga je teško improvizovati ako nas stvarnost uverava u suprotno, kao u primeru Anđele. Prethodnim procesom prihvatanja sreću uvodimo na velika vrata i potrebno je da naučimo još jedan trik koji ćemo koristiti kad je neophodno. "Kako da budem srećan kad mi je ovo i kad mi je ono..." - pitate vi. Ako smo rekli da je cilj života biti srećan, onda to moramo i da postignemo po svaku cenu. Zar nije život ujedno i borba neprestana. Ako nismo već, sticajem događaja i situacija, prirodno srećni, (a jesmo zbog procesa prihvatanja i zahvalnosti) onda moramo malo da improvizujemo. Radi se o korišćenju unapred pripremljenih obrazaca. Prisetimo se nekoliko događaja kada smo bili jako srećni i proživimo ih ponovo u imaginaciji. Taj osećaj mora da se dobro upamti i da se prizove u trenucima kad je neophodno. Cilj je da većinu dana provedemo srećni i da to stanje produžimo što je više moguće. Prirodno ili prinudno srećni, nije važno. Podvucite reč srećni. Ako bi uspeli da bar tri nedelje budete pretežno srećni, videćete kako se bajke ostvaruju. Preostaće vam samo da žalite što ovo ranije niste znali. I da zahvalite što sad znate. Ovi mehanizmi deluju automatski i nemojte razbijati glavu o procesima u pozadini, kao što mnogi rade. Postajete magnet za sreću, samo nju i privlačite i to je jedino važno. Naravno nemojte misliti da ćete odmah, preko noći preokrenuti svoj život. I ovo što sad imate niste stvorili preko noći, trajalo je to pooodosta godinica. Ima samo još jedan stepenik da se preskoči, a to je prokleti nedostatak volje. Ili da ga nazovemo mentalna lenjost. Eto, pomenuo sam neke tri nedelje za koje možete obezbediti ulaznicu za lepšu budućnost. Dajem glavu da 90% ljudi neće održati fokus "toliko dugo". S druge strane, šta je tri nedelje prema nizu godina, prema celom životu. Zašto 1% ljudi drži 90% svetskog novca? Zato što imaju jak fokus i što je to njihov način života. Dosta puta sam se uverio da ljudi vole svoju patnju i prosto uživaju da vas zasipaju glupostima iz jadnog života koji su kreirali. Zašto je tako, šta mislite? Već sam pisao o tome. Ego mora da se usidri negde, pa bila to i patnja. Čovek mora nečim da se identifikuje i često u nedostatku boljega prihvata da to bude patnja, bolest ili nemaština - stvari koje su tako lako dostižne i svima pristupačne. Znam ženu koja je uvek rado pričala o svim svojim bolestima, dok je istovremeno gutala šaku raznih pilula. Svi znamo za priče o umišljenim bolesnicima, placebo efektu i sličnim stvarima. Međutim ona je bila zaista izuzetno težak bolesnik. Došla je na kraju do dijagnoze vrlo retke i neizlečive bolesti uz jako otežano kretanje. Divan dokaz o uticaju uma na fizičko telo. Ono što je simptomatično je to da je tokom godina patila od teških oblika obolenja svih mogućih organa, ali po redu, ne odjednom. Redom su joj vadili organe i onda bi došlo nešto drugo - ali nikad nešto od čega bi odmah umrla. Da sad ne ulazimo u njen psihološki profil, uglavnom, identifikovala se sa likom teške bolesnice, jer i to je oblik moći nad drugima. Sve što bi tražila ljudi su joj odmah ispunjavali. Kad sam čuo celu priču, ovako sam je pitao: "Slušaj glupačo! Jel se tebi više ne živi? Šta ćemo sa ovom zlatnom dečicom koju ostavljaš?!" Bila je razmažena, zaista nije očekivala tako surovo pitanje i tog momenta je bila istresena iz gaća.


Stvar izbora

Strah od smrti je isplivao na površinu. Odmah je shvatila svu pogubnost svog fokusa i zaplakala je do bola. "Sve bih učinila da poživim dovoljno da ih izvedeni na put, ali moja sudbina...bla, bla". "Jel bi učinila?" "Bih!!!" Ej, Zorane care, šta si od nje izvukao za nepun minut! "Sedam dana, ujutro posle buđenja i uveče pred spavanje, zamisli da si potpuno zdrava i koliko si srećna zbog toga. Zamisli svoju auru (znala je šta je to) kako je prožima blistava svetlost. Zamisli kako udišeš svetlost, a izdišeš tamu. Zamisli da trčiš putem držeći svoju decu za ručice." Improvizovao sam i najbolje je kad ovo izgleda kao neki tajni i čudesni recept. I šta dalje da pričam, čudo se desilo. Verovatno je i preterivala sa izvođenjem zadatka jer je postala ne samo zdravija, nego i mlađa i lepša - da ne kažem poželjna. Neverovatno! Nisam propustio priliku da joj to kažem jer i inače volim da delim komplimente i dobro znam koliko mogu da uzdignu ženu. Nije još potpuno izlečena ali kako je krenula ne sumnjam u to. Čak mi se nedavno poverila da sad mašta da ima ljubavnika. Eh, što ti je žensko! Tek je pobegla grobaru sa lopate a već bi u švaleraciju. Nego, pustimo je neka uživa i vratimo se našoj priči. Nemojte ni pomišljati da bi ovo delovalo kod svakog bolesnika, ali kod mnogih bi. Ova žena ima snažnu imaginaciju čim je privukla gomilu bolesti i što je još važnije veruje joj. Njoj je svaki put otvoren, samo što je u svojoj gluposti izabrala najgori. Ono što treba prvo da postignete je da počnete da verujete da ste sposobni za ovako velika dostignuća. Zato služi veličanstveni proces prihvatanja. Kad prvi put osetite da to radi, već ste na pola puta. Ostalo je igra koju ćete igrati sa krajnjim osećanjem zadovoljstva i to ubrzava stvari. Ne mogu vam ja baš u svemu pomoći - glavni posao ćete odraditi sami. Moje je da napišem ovako koristan tekst a vi imate mogućnost izbora. Ovako ili onako. Život će vam proći u oba slučaja - samo je pitanje kako.
Nastavak u sledećem broju...
Pozdrav svima,
Zoran iz Zemuna

Ovo je sve dobro samone znam zasto to 90 posto ljudi ne moze da uradi i kako to promijeniti

tekst broj 16


Duša sveta sazdana od bola


Ako vam nešto ne uspeva, to znači da ste uprljali božansko u sebi i zaboravili na svoje poreklo; Ljudi dosegnu tačno onoliko koliko misle da mogu i dospevaju tamo gde misle da pripadaju


Projekat knjige koju sam odavno napisao i obećao nažalost još nije završen. Dodaću još neke bitne stvari koje su mi promakle i pokušaću da je "oživim", pošto primećujem da je suvoparna i dosadna. Za ovo je potrebno vreme i molim za malo strpljenja, jer je za sve nas bolje da to bude urađeno kako valja. Nepobitno se nameće zaključak da ljudi vole samo da čitaju i da tako pronalaze utehu. Možda to i nije loše, ali ja utehu organski ne podnosim jer podrazumeva prethodno stanje patnje. Ako iz ovog što sam do sad napisao niste izvukli pouku, onda vam nikakve knjige neće pomoći, pa ni moja.
Ponavljam, sve što vam je potrebno već posedujete. Možda je zatureno u skrivenim hodnicima uma i za to je, osim vas, još neko odgovoran. Nećemo kriviti naše roditelje ili okolinu jer ni oni nisu ništa znali, ali moramo se upitati kome odgovara da je narod neobavešten i nesposoban? Zašto sam pao na prvoj godini zbog marksizma i zašto sam ja morao da profesoru u lice kažem ono što niko nije smeo. Rekao sam mu šta može da uradi sa svojom knjigom koju smo morali da kupimo. "Rad je stvorio čoveka", da kako da ne, rad je stvorio majmuna. Nisam ja neradnik, naprotiv, ali ko je stvorio čoveka... to zaista nisam mogao da progutam. Ti ćeš nekoga nešto da naučiš! I još nešto. Neko je napisao kako više neću da pišem, jer me je zabolela kritika. Ništa smešnije nisam pročitao. Radi se o tome da ću napustiti ovu lepu zemlju na duže vreme i tamo gde idem verovatno ne postoji Internet i to je problem. Kako je došlo do toga objasniću u daljem tekstu, kako biste videli za šta je sve ljudski um sposoban i kako ja sprovodim u delo ono o čemu pišem. Uvek sam voleo da provociram događaje, više nego da im se prepuštam.


Preterana ljubav ravna gađenju

Pre svega, više puta sam dobio pitanje o kontrolisanom besu koji pominjem u jednom tekstu i to me je iznenadilo jer sam mislio da je to jasno. Ali zašto je neke ljude zaintrigirao baš bes. Nanjušili su pravu stvar. Bes, kao stanje uma, omogućava da izađemo iz životne agonije. Ništa nas neće bolje pokrenuti, samo što se tako opasna emocija mora kontrolisati. A najbolje se kontroliše tako što je sami izazovete, tj. ne čekate da okidač bude neka životna okolnost ili događaj, jer vas to može uvesti u nevolju. Ego uglavnom prihvata stvari sa gunđanjem, ali onda sve proguta jer su oko nas sve sami autoriteti. Na taj način se stvara prikriveno nezadovoljstvo koje će se kad tad ispoljiti u vidu bolesti (đšto je češće) ili agresijom.
Još u vojsci sam ukapirao suštinu društvenih odnosa. Što si bolji prema nekome to te više jaši. Onda sam počeo odmah i u lice da govorim ono što mi smeta pa su ustanovili da imam problem sa autoritetima. Jelte molim vas? Pre će biti da oni imaju problem sa mnom. Šteta što su ukinuli vojsku, velika je to škola bila. I kasnije kad sam se zaposlio uvek su me ućutkavali: previše pričaš, čuvaj posao. Ma nemoj, a ko će to da me otpusti? I da li posle neće da razmišlja ko ga čeka iza ćoška? Ljudi ne žele probleme i uvek će vam ispuniti ono što tražite samo da vas otkače sa dnevnog reda i da vas ućutkaju. Tada sam otkrio i kontrolisani bes i to mora da se vežba. Ako uspete da uverite sagovornika da ponekad nije bezbedan u vašem prisustvu, a da se to ne vidi po načinu govora ili u gestovima, na konju ste. To neumem da objasnim pa je potrebno i malo intuicije. U svakom slučaju potrebna je velika doza iskrenosti, što će reći: nikada ne lagati, jer je to dokaz velike slabosti i to ljudi osećaju.
Sve što nije po volji mora se odmah iskazati jer je posle kasno, neće vas niko mrzeti zbog toga - naprotiv. Drugi će vas više poštovati nego da pričate iza leđa, što je odlika gnjida. Moć se mora osvojiti, retkima je data rođenjem. I ova priča bi bila nepotpuna kada ne bi pomenuli stari magijski princip ravnoteže Velikog Dela. Toplo - hladno što bi bio prevod na narodni jezik. Vaš bes će imati daleko jači efekat ako ste pretežno smireni. Bićete više voljeni ako ispoljavate i ravnodušnost. Preterana ljubav izaziva gađenje. I još nešto korisno i što sam odavno shvatio. Pitajte. Ljudi vole da odgovaraju kad ih pitate i polaskani su time. Niko neće pomisliti da ste glupi i da ništa ne znate, a s druge strane možete saznati mnogo značajnih stvari koje bi vam koristile i to je značajan priliv moći. Naravno uvek postoji ograda. Nikad se ljudi ne pitaju o stvarima iz privatnog života, prvo jer je to nepristojno i drugo jer je to vrsta magijskog uticaja. Nikada i nikome ne dozvolite da vas ispituje o privatnim stvarima jer se radi o psihičkom napadu, uglavnom nesvesnom, ali ipak napadu. Znam da je karakter nešto što se teško da izmeniti ali vredi pokušati, dobici su veliki. Idite sad odmah pred ogledalo i postavite sledeće pitanje: jesam li ja jak ili slab čovek. Sredine nema. Odgovor treba da dođe iz dubine duše i on će vas usmeriti na stav koji treba da zauzmete i stvari koje treba da izmenite.


Osvojiti moć

Smatratram da je ono što nazivam božanskom iskrom, zaista deo samog Boga u čoveku i to je nešto najsvetije što obitava na majci Zemlji. Da, Bog je stvorio čoveka po svom liku i to upravo potvrđuje prethodnu rečenicu. Ako vam nešto ne uspeva, znači da ste uprljali božansko u sebi i zaboravili na svoje poreklo. Čovek je sposoban da uradi sve što se da zamisliti i on je po prirodi kreator jer mu je takvo nasleđe. Ali samo čovek čistog srca i koji zna šta sadrži u sebi. Sad zamislite nekog ko ne može da skine deset kilograma. Kako i na koji način bi uradio nešto veće od toga? Razmislite o ovome. Spominjao sam vežbe za jačanje volje. Moć traži da bude osvojena, ona se ne daje slabićima. Nije lako ispraviti greške koje su stvarane godinama i tačno je da je navika naša druga priroda (ponovo citiram agenta Moldera). Paralelno sa moći osvaja se i mesto u društvu. Ljudi dosegnu tačno onoliko koliko MISLE da mogu i dospeju tamo gde MISLE da pripadaju. Pa čemu toliko nepoverenje u sebe kod većine, da li smo rođeni samo za toliko? Ne bih rekao. Često čujem strepnje ljudi kako će možda ostati bez posla i sredstava za život. Pa da li ćeš možda stvarno umreti od gladi? Hoćeš ako budeš tako MISLIO. U tako nepovoljnim situacijama se itekako uključe do tada skriveni mehanizmi i čovek se snađe, bolje ili lošije zavisi od vere u sebe i načina razmišljanja. Sad ću opisati kako sam došao u situaciju da mogu da biram sve bolje od boljega.


Važan je cilj

Radio sam neku prezentaciju za neki simpozijum i kada je došla strana o finansiranju, palo mi je na pamet da tu stavim sliku novca, što uvek ostavlja dobar utisak. Prvo što sam našao na Internetu bila je slika dolara naslaganih k'o drva za loženje i rekoh: to je to (sliku šaljem kao prilog tekstu). Kasnije me zaintrigiralo pitanje: pa i to su nečije pare, šta bi trebalo da uradim pa da i ja zaradim toliko. Zaista mi ništa nije dolazilo kao odgovor osim gluposti o igrama na sreću. Pa dobro, ima i drugih metoda. Sliku sam stavio kao pozadinu na komp i uključio intuiciju. Znam mnoge tehnike ali hajde da improvizujemo. Zažmurio bih i rekao: ja već imam ovaj novac i pritom osetio veliku sreću što je tako (što i nije teško). Zatim sam zamislio kako se novac spušta sa desktopa na moj sto i dobija treću dimenziju. Opipao bih ga rukama i osetio njegov miris veoma intenzivno. Ono što je najbitnije kod ovakvih stvari je da ne smete ni slučajno da zamislite način na koji bi se cilj ostvario jer time zatvarate hiljade mogućih kanala. U ljudskoj prirodi je upravo to da odmah zamisli neki od načina, to znam iz iskustva i upravo to su mušice koje kvare vino. Ono što je važno je jasna definicija cilja i to je na čoveku da zamisli a prirodni mehanizmi vode do ostvarenja i to ne treba da nas interesuje, što je sjajna činjenica. Onog momenta kad postavite cilj, kreće i njegovo ostvarenje a zbog efekta kašnjenja koji je nužan u materijalnom svetu, to se ne vidi odmah. Ne sme se ni trenutka sumnjati ali i to mi se desilo u ovom slučaju, baš zato što se nisam setio posla koji bi mi ovde doneo 100.000 dolara. Ali ponavljam važan je samo cilj i usredsredio sam se na to da je već postignut, a kako nije me briga. Dva dana mi je trebalo da dobro učvrstim sliku i da osetim neizmernu sreću. Evo šta se desilo trećeg dana i u šta zaista nije lako poverovati. Prvo sam dobio sjajnu ponudu da izradim projekat nove kompjuterske mreže za poznatu firmu, s tim da kasnije i pređem tamo za stalno. "Slučajno" me se setio čovek kome sam davno pomogao. I baš sad. Istog prepodneva sam dobio ponudu za posao u dalekoj zemlji za sumu koja je blizu one koju sam zamislio, i kad se tad nisam prevrnuo neću nikad. Čak je posle i povećana za 15.000 iako nisam tražio. Odavno se ničemu ne čudim ali brzina kojom se ovo desilo je i za mene previše. Dugo sam razmišljao o tome i shvatio sam razlog. Već par godina nisam radio nikakve slične vežbe vizualizacije jer mi jednostavno nisu potrebne. Znate i sami kada učite nešto i dugo se trudite, pa vam slabo ide. I onda napravite pauzu pa vam odjednom krene mnogo bolje. Upravo mi se desio taj efekat i ranije nisam obraćao pažnju na njega. Preostaje mi samo da još malo istražim tu pojavu jer mi se čini vrlo bitnom. Kasnije sam primetio da je na slici "samo" 90.000. Ovo mi se odmah javilo u svesti: znači toliko ću lako da dostignem, a ovih 10.000 što "nedostaje" mnogo teže. Ova reč "lako" je ključna, a za ostatak i nema veze.
Naravno, to se odmah odrazilo i u stvarnosti jer mi je rečeno da ću morati nešto da dam onome ko je obezbedio posao. Sličan metod sam primenjivao i ranije dok sam vežbao fokus. Prvo zamislim veliku želju u koju mi je teško da poverujem i to sam nazvao "placebo želja". Kasnije bih za cilj postavio nešto mnogo manje i to sam lako ostvarivao. U praksi možete ovo proveriti ako gađate pikadom u metu. Ako gađate celu metu lako je promašite, ali ako se koncentrišete na sam crni kružić u centru, onda ide sve blizu njega i meta je uvek pogođena.


Sa druge strane

Sad ću se osvrnuti malo i na negaativnu stranu jer vam to niko neće reći, ma kako da pametnu knjigu čitate. Prošli put sam konstatovao da je negativno nemoguće skroz potisnuti i da samo mali broj ljudi zna kako se barata ovom, drugom stranom medalje. Ja ne znam, ali znam nešto drugo. Paralelno sa ispunjenjem cilja kreće i negativno i to je ono što se prećutkuje. Sve je samo lepota i cveće. Malo morgen. Kada sam se zaista ubedio da je cilj postignut, pa čak i kad znam da još nije 100% ostvaren (pare još nisu u rukama), krenula je neobuzdana želja za trošenjem. Ne prepoznajem sebe. Počeo sam da kupujem i što mi treba i što mi ne treba i teško se borim sa tom pojavom. Zatim sam izbegao nekoliko sudara koji bi se sasvim sigurno tragično završili. Pa sam imao nekoliko dana za koje se kaže da je bolje ne ustajati iz kreveta. Zaista previše nevolja za kratko vreme, ali ono što je bitno - ništa se zaista loše nije desilo osim što sam iskidao živce. To je cena koja se mora platiti kad pokrenete velike stvari. Ništa na ovom svetu nije besplatno. Imate i slučaj kada se ljudi previše bave duhovnim stvarima. Fizički svet počne da ih smatra za strano telo i počinje da ih eliminiše iz ljudske zajednice. Cena je samoća i mora se platiti. Ono što ja primenjujem u slučaju kada se pojave takve nevolje je prihvatanje. Zahvalim se lepo što je sve prošlo kako treba i idem dalje. Nema fokusa na negativno jer ono tada brzo nestaje, ništa vam se loše neće zaista dogoditi i cilj je pred vama. Druga stvar je da se opustim par dana, zaboravim na cilj i ništa ne preduzimam.


Na pragu tuge

Dugo sam pokušavao da samostalno shvatim ustrojstvo, ne Univerzuma, već ovog našeg malog sveta, koji je Univerzum brzih promena i događaja i koji vas lako mogu pregaziti. Ništa nije onako kako izgleda i zato govorimo o svetu iluzija. Šta god mislili o nečemu, to nije baš tako i ima drugu stranu. Zaista je čovek nezgodno bačen u to grotlo da se snalazi kako ume i potrebno je mnogo godina da bi stali na sopstvene noge i koračali uzdignutog čela. Pravi Univerzum je carstvo nekretanja, mira i savršenog spokoja. Ponekad, kad se u kasni čas vratim kući, zastanem pred ulazom i oslušnem tišinu Univerzuma. Ova tišina Moći i Snage je vešto zamaskirana, tu je blizu, tik iza buke fizičkog sveta i možete je primetiti samo ako ste jako pažljivi. Malo ispred tog boravišta Svemogućeg nalazi se prag tuge i bola. Ova neprelazna prepreka se često prikazuje pijanim boemima i umetnicima, i predstavlja dušu sveta. Duša sveta je sazdana od bola. Bola generacija napaćenih i izmučenih. Taj praiskonski i bezrazložni bol ste svakako mnogo puta osetili, makar kad vam neka pesma izazove suzu u krajičku oka.
I kada se dobro udubim u taj mir, često osetim ledeni dah iza leđa. Znam da me to vreba Presvetli i Pretamni Anđeo smrti i da će me kad -tad ščepati i povesti mome Ocu. Ali ne još, najdraži moj od svih nebeskih anđela, ne još. Dug je put preda mnom. Još ću se puno nakusati onog što se ne kusa, ali zar to nije čovekova sudbina.

Zoran iz Zemuna

Hm, napisao sam malo više teksta ali sam bio u dilemi da li da ga postavljam. Ma neka ga, kad je već tu... Osjećam se dužnim da intervenišem: Zoran se malo previše zaletio i preko nekih stvari na brzinu preletio (izem ti rimu ), da li namjerno ili ne, ali tako je...
Međutim, prvo ovo:

Stvarno odlično rečeno.

E sad, dobro bi se bilo podsjetiti da je Zoran ranije imao nešto puno protiv Magije i magova, a sebe predstavio kao nekog mistika ili šta već. Međutim, mislim da je mnogima jasno da se ovdje radi o čistoj Magiji i to daleko od praga bilo kakvog adeptstva... U tome nema ništa loše, da se razumijemo: spoznaja zakona nevidljivog svemira povlači za sobom mogućnost da se "stvori i zajaše talas", što nije ništa drugo do uklapanje u prirodan tok i poredak stvari, koji je poremećen iz razloga koje je Zoran dobro pojasnio; svaki čovjek ima ovaj potencijal, a ostvariće ga tek kad „razbije ljusku jajeta, koja je svijet“, kad „umre i rodi se ponovo“ i kad može da kaže „smrvio sam jedan univerzum i ništ’ ne ostade“... Ali, znakovi upozorenja nisu bez razloga postavljeni dužStaze: mag koji je na nivou "enchantment" rada nije u mogućnosti da vidi daleko ispred sebe niti iza sebe, tako da je od esencijalnog značaja sačuvati zdrav razum i mudrost u ovim stvarima.

Prilično sam siguran da sve tehnike opisane u ovim tekstovima itekako mogu dati rezultat: tu leži potencijalni problem, jer dati tehnike a ne upozoriti na par bitnih stvari liči na davanje Ferarija sedamnaestogodišnjaku koji je priučen u vožnji ali nije savladao ni saobraćajne znakove...

Dakle:


U redu, svima je jasno da ovakve tehnike ne spadaju u nikakvu uzvišenu Isus-Hristos teurgiju; ovo je čisti enchantment... Sve bi bilo ok ALI traži jedan osvrt... Ne mogu da vjerujem da se ovako govori o primjeru koji je već školski i strašno je prežvakan u mnogim magijskim priručnicima: toliko prežvakan da bi ga trebali dobro znati svi koji su imalo u ovome... Neke VEOMA bitne stvari su propuštene ovdje.

U ranijim tekstovima autor je naveo činjenicu da je astralna supstanca, objekat mentalno-emotivnog programiranja, "glupa", tj. da će se želja (u obliku mentalno-emotivnog konglomerata utisnutog magijskim tehnikama u astral) ostvariti po liniji najmanjeg otpora - priroda će da iskoristi najpovoljniju mogućnost, čak i ako ona nije povoljna za operatora, ako je krajnji rezultat ostvarenje tj. materijalizovanje želje: ko zna šta je emanacija, skontaće da je to prirodan tok emanacionog procesa.

U redu, možda je Zoran "svetac" sa karmom toliko čistom da bez ikakvih problema može da koristi navedenu tehniku. Ali, evo daljeg razmatranja:
Magnetisanjem na višim nivoima u cilju privlačenja novca može se ostvariti materijalizacija ove želje... Problem može da nastane zbog tog što se između sadašnje situacije i ostvarenja te želje nalazi bezbroj različitih mogućnosti, bezbroj potencijalnih puteva emanacije; kao što sam rekao, priroda će uvijek izabrati onaj najlakši. Dakle želja je: imati puno dolara i biti strašno srećan zbog toga. Koji su potencijalni putevi ostvarenja? Npr. moguće je dobiti posao za koji ćemo biti plaćeni toliko; međutim, taj posao može da bude posljedica upražnjenog radnog mjesta – prethodno zaposleni može umrijeti ili se teško razboljeti, ili napraviti neku glupost zbog koje dobije otkaz. Ovo daje crnomagijski karakter cijeloj operaciji, a da toga nismo ni svjesni... ono čega treba biti svjestan su karmičke posljedice... jednostavno, previše je puteva za ostvarenje... Moguće je naći kofer pun novca, nečijeg pošteno zarađenog novca, kojeg je neko izgubio. Novac može doći kao odšteta za pretrpljenu nesreću ili štetu (možda zato u daljem tekstu autor navodi kako je zamalo izbjegao nekoliko saobraćajnih udesa): ako slupamo auto ili nam se sruši kuća mi možemo biti sretni u trenutki dobijanja novca, ali cijena može da bude previsoka...

Dobro je što je u opisu tehnike napomenuto da treba indukovati emociju – veliku sreću. Šta bi se sve moglo izdešavati ako bi se preskočio ovaj detalj: npr. novac bi mogao da stigne kao odšteta za posljedice saobraćajne nesreće koja nas je učinila doživotnim invalidom; ili bi mogao da stigne kao isplata osiguranja zbog smrti člana porodice... novac i sreća često nisu povezane stvari.

Elem, evo mog mišljenja (ne kažem da je najbolje) kako bi trebalo da se radi: prvo treba ispitati mogućnosti koje nam mogu donijeti novac na pošten način: npr. možemo se zaposliti na nekom dobrom radnom mjestu, s dobrom platom; onda se usmjeriti u tom pravcu. Ako operater nema, na primjer, završen fakultet, onda prvo treba da radi tehnike u cilju završavanja studija, pa tek onda na nalaženju posla, jednostavno zato što je stečeno obrazovanje uslov za dobijanje radnog mjesta... Znači, uvijek treba razmišljati o željama koje su nam unutar mogućnosti ostvarenja: e kad su takve želje u pitanju treba „programirati“ njihovo ostvarenje i prepustiti prirodu da odradi posao...

Dakle ovako: recimo da operater ima diplomu, treba mu novac i odluči da do njega može da dođe tako što će naći dobro radno mjesto. Neka počne s magijskim tehnikama u kojima će indukovati psihičke slike i emocije vezane za dobro radno mjesto: kako je sretan i zadovoljan poslom koji radi i za koji dobija brdo para (bitno je ne zamišljati određeno radno mjesto tj. posao koji već neko obavlja, jer bi to bila crna magija). Istovremeno s ovim, naš operater treba da agilno traži posao, da se javlja na konkurse, da čita oglase itd. Znači, magijskom tehnikom je ostvario da ga Univerzum podrži u ostvarenju cilja; ali, mora da nastavi da djeluje na fizičkom planu, da stupi u akciju i da dadne stvorenom potencijalu mogućnost da se ispolji. U periodu latencije operater mora da bude aktivan i na višem i na nižem planu. Na ovaj način rezultat neće izostati, a biće u skladu s prirodnim poretkom. Tako će da dođe i do novca. Znači, cilj operacije je bio pronalaženje posla, a ne novac: na ostvarenje ovog cilja možemo da utičemo mnogo više nego na neku random mogućnost da dobijemo novac...

Nikad ne treba zaboraviti da je magijski rad sličan jahanju na talasima: naš cilj je da stvorimo talas i zajašimo ga, ali i da ga iskoristimo da bi nas doveo na neki cilj, a ne da ga pustimo da nas nosi kud hoće i da nas, možda, razbije od stijene. U tom kontekstu treba razmotriti i sljedeći citat iz Kybaliona:

„Mudri služe na višim planovima, ali vladaju na nižim. Oni se pokoravaju zakonima koji dolaze odozgo, ali bivstvujući na svom planu; a onima ispod njih Mudri vladaju i izdaju naređenja. Kao takvi oni jesu dio Principa i ne prkose mu. I Mudrac je objekat djelovanja Zakona; ali razumijevajući Zakon on djeluje u skladu s njim a da nije njegov slijepi rob. Isto kao što se vješt plivač upravlja tamo i ovamo, odlazeći i dolazeći po svojoj volji, za razliku od nekakve klade koja biva nošena tamo-amo – takav je mudar čovjek u poređenju s „običnim“ čovjekom – oni se odnose kao plivač i klada. I mudrac i budala su podložni Zakonu. Onaj koji ovo razumije jeste na dobrom putu ka Majstorstvu.“

Izgleda da je uvijek najbolje izjaviti kako vam neku stvar „niko neće reći“ ili da se to „ne može naći u nijednoj knjizi“... možda se tako zadržava jedna doza mistifikacije koja je često neophodna da bi magija funkcionisala (osim, možda, kod visokih adepata). Uglavnom, gore navedeno nije neka opšte-nepoznata stvar, pogotovo ne u magijskim krugovima: radi se o zakonu dualnosti, koji se mora poštovati na svim nivoima operativne magije. Iznad ovog zakona može samo „mistična svijest“ usmjerena na Jedinstvo s Jednim.

Reakcija slijedi akciju, i mnogo toga leži u balansiranju. Iz svog iskustva mogu da navedem kako sam često, pri kraju uspješne magijske operacije, upadao u stanje u kojem sam osjećao strašnu moć, kao posljedicu svijesti o tome da mogu da ostvarim baš sve želje, pa i svoje najniže i najegoističnije želje. Ta moć je opojna i zavodljiva. Vjerujem da je mnoge odvela na Crnu Stazu. Postignem „vibriranje na frekvenciji Univerzuma“ ali mi moj ego sugeriše da sam postao Gospodar Univerzuma ( samo zato što sam postigao ostvarenje neke nevelike želje)... Ali takva zamka jeste cijena, iskušenje, suprotan polaritet ili reakcija, zavisno iz kojeg ugla se posmatra...

Elem, ima toga zakona dualnosti i u tekstovima „čitaoce koje to zanima“: ima tu i gluposti ali i istinskih Tajni. Neke stvari sam pronašao u ovim tekstovima objašnjene bolje nego u svim ostalim tekstovima koje sam pročitao... Takođe, ako neko hoće da radi po tehnikama koje daje Zoran iz Zemuna, siguran sam da će imati rezultate, jer su te tehnike stvarno „skovane“ kako treba i imaju veliku praktičnu vrijednost. Samo hrabro i mudro!

W.o.t.L.

_________________
conquering the darkest places

Imaš li Kybalion na našem jeziku? Ja imam neki na engleskom.

I ja imam na engleskom, samo sam prevodio one aksiome. Postavio sam ranije to što sam preveo na temu "Duhovne poruke".

_________________
conquering the darkest places

Deo tekstova Zorana iz Zemuna

EGO

Energiju koja nas okruzuje bismo mogli da podelimo na pozitivnu i negativnu. Privlačite samo onu energiju koja vam je slična, što će reći da što ste pozitivniji, više ćete privući pozitivne energije. Slično privlači slično. Negativna energija je ona koja nije zasnovana na ljubavi, tačnije - predstavlja odsustvo ljubavi. Ako ste i vi moţda u ovakvom stanju, tada ćete je itekako privući. U ovom stanju ste kada Više Ja ne pokazuje prisustvo. Kada pričamo o pozitivnoj energiji, to podrazumeva viši nivo svesti. Kada dozvolite Višem Ja da poseti fizičko telo, ujedno povećavate nivo svesti. Tada se vaša energija usmerava ka pozitivnom. Više Ja je ljubav, i kao takvo se manifestuje kroz događaje koje ocenjujete kao lepe i srećne. Ako Više Ja nije prisutno tada govorimo o niţem nivou svesti, a to stanje je rupa kroz koju prodire negativna energija. U tom slučaju ne samo da dolazite u kontakt sa negativnim, već dozvoljavate da vas ono inficira i zamrači vaš svet. To je kao da odete na odmor i ostavite otvorena vrata, pa svako ko prođe ima slobodan pristup. Negativna energija koju spominjemo se sastoji od negativnih misli i emocija koje ste sami kreirali, ili dobili na poklon od drugih. Ova energija egzistira na astralnom planu i izgleda kao nešto što je ţivo. Privlači je sve što je slične vibracije, pa ako ste to vi, čuvajte se. Kada vam je kuća puna, onda nema mesta za vas. Ovo je slučaj kad Ego gospodari.

ŠTA JE EGO?

Ego je zajednički termin za sve negativne aspekte ličnosti. Ego je skup negativnih energija i uticaja koje se manifestuju kada Više Ja nije, ili je samo delimično prisutno u vašem telu. On dozvoljava drugim negativnim energijama sa kojima dolazite u dodir da utiču na vas. Ego drţi otvorena vrata vašeg doma. On predstavlja suprotnost Višem Ja. On je način na koji delujete nesvesno. To je vaša osnova koja je vezana samo za svoje lične potrebe. Ego je čuvar vaših osnovnih potreba i on misli da je zaduţen za vaš opstanak. Više Ja radi sa pozicije ljubavi, a ljubav je materija koja sačinjava univerzum. Ego deluje sa pozicije straha i on ne poznaje ljubav. On ne ume da voli zato što kada je ljubav prisutna, Ego je odsutan. Deluje sa pozicije straha zato što ništa drugo i ne poznaje. On pokušava da vas zaštiti od spoljnjeg sveta, ali jedino što radi je da štiti vaše negativne karakteristike i energije od uništenja. Jednostavno ne ume bolje. Svako stanje koje ne podrazumeva potpunu svesnost znači da vas je Ego okupirao. To radi tako što privlači negativnu energiju iz vaše okoline. Ako se u vama nalazi nešto što mu pogoduje on će to iskoristiti da privuče negativno. To liči kao da vas neko napada.

EGO: SNALAZLJIIV, PAMETAN I PREVRTLJIV

Ego se često izjednačava sa onim što znamo kao - ličnost. Ličnost je skup svih vaših obeleţja i stvari koje radite da bi vas okolina spoznala. Ličnost formira vaš identitet i to radi nesvesno. Ako ste domaćica verovatno se tako oblačite i provodite dane radeći ono što smatrate da domaćice rade. Ako ste šef onda se verovatno oblačite i ponašate na način na koji smatrate da se šefovi ponašaju. Verovatno vozite i odgovarajući automobil. To je vaš identitet. Ali vi niste vaš identitet. Niste ni vaša preokupacija, ni zanimanje. Ako promenite zanimanje opet vi ostajete - vi. Ako ste direktor firme, a sutra čistite ulice, ništa se neće promeniti po tom pitanju. To su samo odlike vašeg identiteta i one nisu vi. Ako promenite odlike, moţda ćete izgledati drugačije vašim prijateljima, međutim vaša suština ostaje nepromenjena. Vaši stavovi idu sa vašim odlikama. Nema potrebe da diskutujete sa drugima o bilo čemu. Ako se vaše i mišljenje vašeg prijatelja razlikuju, neka bude tako. Kad se raspravljate onda pokušavate da promenite nečije mišljenje. To radite zbog toga što vaš Ego ima osobinu da druge izjednačava sa vama. Ako je svet kao vi, onda laţni veo kojim vas je Ego prekrio ne moţe da bude probijen. Nema suprotnosti. Ali ima ih ako ste spremni da čujete i tuđe mišljenje. Kada previše učvrstite stavove oni postaju deo vas. U tom slučaju osećate potrebu da ih branite. Ali nema tu šta da se brani. Stavovi su samo grupa misli usmeranih u jednom pravcu. I ništa više. Ako promenite stav vi i dalje ostajete isti. Kada se raspravljate, borite se za stavove i pokušavate da nametnete nekom svoj način razmišljanja. Samo nepotrebno trošite energiju uz blagoslov Ega. Ovo radite da biste potvrdili da je ono što mislite tačno, jer ni sami niste sigurni u to.

Kakva god bila vaša ličnost ili stav, uvek ih moţete po ţelji promeniti. Ego je ono što vas povezuje sa identitetom i sprečava bilo kakvu promenu. On je motivisan strahom i kao takav ne moţe da vidi ništa osim praznine kad identitet nije prisutan. On ne poznaje i ne moţe da upozna Više Ja i uslove koje ono donosi. Iz straha Ego se bori da vas zadrţi tamo gde jeste. Strah koji on oseća je strah da nećete biti uspešni ako promenite zanimanje, da ste ranjivi ako se ne ponašate nasilnički, da nećete biti poţeljni ako se no ponašate seksi. Ako se poistovetite sa vašim identitetom onda imate ograničen pogled na svet - kao da posmatrate sa prozora vaše kuće. Ako ţelite da ispravno sagledate morate da posmatrate sa pozicija Višeg Ja. Tada ste se popeli na krov i vidik se dramatično proširuje - vidite sve ono što se dešava oko vas. Moţda vas je obuzela ţudnja ili nezasita pohlepa. To je osećaj praznine koju ne moţete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva. Pohlepu moţete da doţivite i kao osećaj da niste kompletni. To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, paţnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Moţda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke. U svakom slučaju to što pokušavate nikad neće doneti zadovoljavajuće rezultate. Ako opet pokušate, moţda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, moţda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Ţudnja i pohlepa nstaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kad ste odsečeni od Višeg Ja. Uredu je što traţite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako ţelite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak dalje na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.

Ego ima čitav arsenal alata kojim vas sprečava da stupite u kontakt sa Višim Ja. On prebacuje odgovornost na druge tako da vi izgledate nepogrešivi. Ako ne grešite, nema šta da se ispravlja i stvari ostaju iste. Ometa vas u unutrašnjoj komuikaciji. To radi na milion načina. Ĉini vas zauzetim i omogućava da potpuno ispunite svo vreme koje imate na raspolaganju. Te aktivnosti predstavlja kao ţivotno vaţne. Moţda previše radite. Moţda imate potrebu da ste stalno u nečijem društvu. Moţda ne moţete da sedite u tišini pa puštate muziku dok vas ne ošamuti. Ego vam odvlači paţnju pomoću televizije ili jednostavno tračevima. Blokira vas emocijom i poţudom.

PET NAĈINA NA KOJE EGO UTIĈE Kada tumačite energiju koja vas okruţuje radite to pod uticajem Višeg Ja - ljubavi ili pod uticajem Ega - straha. U svakom momentu moţete da promenite način tumačenja, tako što ćete promeniti vrstu uticaja. Kada se energija tumači ona se i menja, u zavisnosti od predznaka koji vas karakteriše. Vi ste energija koja vibrira na određenoj frekvenciji. Što je frekvencija viša, lakše je i Višem Ja da utiče na vas. Ako je niţa onda na scenu stupa Ego. Kada privlačite više energiju niţeg tipa to se odraţava na vaše energetsko stanje i sniţava vašu vibraciju. I tako u krug, slično privlači slično. Kada ste ljuti tada privlačite bes iz okoline. Kada ste ljuti, i osoba u vašoj okolini postaje ljuta. To izaziva još više besa u vama i dodatno vam smanjuje vibraciju. Sada imate nezgodnu situaciju sa mnogo besa. Ovaj bes moţe da ostane u vama danima i da izazove nove nevolje.
Ego moţe da utiče na vaše tumačenje događaja i tako da izmeni energiju, sniţavajući joj vibraciju. Moţe i da privuče

energiju koja je već niske vibracije. Energija ne mora da bude striktno povezana sa ljudima. Ima energije koja jednostavno postoji iz više razloga, ponekad je vezana za fizičko mesto a ponekad jednostavno postoji sama po sebi. Sve vaše misli ostaju ţive kao energija. Neke od misli ostaju aktivne tako što vas uznemiravaju. Misli ostaju stalne jer su energetska tvorevina. One se ne mogu uništiti, imaju svoj vlastiti ţivot i on se odvija na astralnom planu. Astralni plan je svuda oko nas ali na različitoj frekvenciji i zbog toga nismo svesni njegovog postojanja. Energija misli obično sakuplja energiju koja je slična po svojoj prirodi i stvara misaone oblake koji povećavaju svoju veličinu i zapreminu, sve dok ne naiđe vetar i oduva ih. Vetar u ovom slučaju su energije drugačije prirode. Muzika i zvuk su odličan način da promenite energiju okruţenja. Na primer zvona u crkvama su jedan od najboljih načina da se energija pročisti. Kad sniţavate svoju vibraciju besom, ovi oblaci mogu da uđu u vaše energetsko polje i da bes dodatno pojačaju. Ego drţi vrata otvorenim. Ego ima pet različitih načina da vam snizi frekvenciju. Ego privlači energiju koja je negativna i ona se moţe kategorizovati kao:
1. Intelektualna.
2. Emocionalna.
3. Seksualna
4. Energija vezana za pokrete.
5. Energija instinkta.


Ako bude nekih komentara u sledecem postu detaljnije o navedenim energijama.

Ma samo daj Postaje mi ovo sve simpatičnije, možda i odštampam sebi sve ove textove... Najluđe od svega je što je Zoran odmah na početku dao neke veoma jake tehnike koje će sigurno dati rezultate ako su pravilno primjenjene, a dovoljno su jednostavne tako da su ih "čitaoci koje to zanima" vjerovatno primjenjivali iz čiste radoznalosti (xexe, mogu zamisliti iznenađenje nekog laika kad je skontao da to stvarno djeluje, pa je autor vjerovatno bio zasut pitanjima tipa "otkud?", "kako?" i "šta dalje?" od strane ljudi zbunjenih k'o šišmiši u vreći )

Dobar mu je i ovaj text (završih s učenjem za noćas, pa reko' da malo čituckam). Ovo vezano za ego i stvaranje identiteta, jako me podsjeća na "Idenics" tehniku koju je razvio jedan ogranak Sajentologa; radi se o svjesnom mijenjanju identiteta kao životnih uloga, što s jedne strane vodi u lakše nošenje sa svakodnevnim problemima a s druge strane ka razrjeđivanju te magle kojom ego obavija svijest... 2 muve jednim udarcem... ili 7.

A onaj dio texta vezan za privlačenje analogne energije treba dobro, hm, upamtiti. Iskoristio bih priliku da primjetim kako je Neko veoma dobro udesio da ljudi koji rade na sebi moraju da paze na svoje misli i emocije (tj. na energiju koju odaju, a samim tim i privlače - "slično se u sličnom rastvara", što b' naš narod rek'o ) naime, nedavno sam dopustio sebi da me obuzme izliv afektivnog bijesa (iznervirao sam se gadno zbog teške gluposti); danima nakon toga su mi se konstantno dešavali crnjaci u nenormalno velikom broju, tako da sam morao da preduzmem određene mjere... recimo da su to bila određena proćišćenja i tako... uglavnom, sad je sve uredu, al' naravoučenije glasi "ko s đavolom tikve sadi, zlo ne misli" ili drugim riječima "vrana vrani dvije sreće grabi"

Elem, we want more, we want more, we want more, we want more...

_________________
conquering the darkest places

Povodom ovog zadnjeg teksta nešto razmišljam o sklonosti ega ka racionalisanju svega, pa i onoga što po svojoj prirodi ne podliježe racionalisanju... Znamo da se ne isplati mnogo razglabati o duhovnim iskustvima sa stanovišta razuma i logike (ovakav pristup je, između ostalog, iznjedrio dogmu, teologiju i slične monstrume); naravno, zdrav razum jeste uporište za biće koje djeluje s fizičkog plana, ali su prava duhovna Iskustva nadrazumska (spuštanje Višeg Ja, kako Zoran veli) - međutim Ego ne bi bio to što jeste da ne bi i takva Iskustva nastojao da racionalisanjem ukalupi u svoj kalup. Još gore je kad Ego nekoga ko je lišen Iskustva nastoji da ukalupi nečije tuđe Iskustvo u svoj kalup; još gore od toga je kad takav Ego nastoji da drugima nametne takvo ukalupljavanje: ovo veoma podsjeća na pokušaj da se kocka ugura u okruglu rupu po svaku cijenu (šta će prije da pukne, kocka ili rupa??? mislim da će rupa, uglavnom, ostati okrugla, a kocka će, kao pametnija, popustiti)



Amin. Mislim da je svako ko je pošao Stazom Ka Unutra prošao kroz period uživanja u besplodnim raspravama, sve dok nije započeo ozbiljan Rad i dok mu Iskustvo nije šapnulo na uvce da stvari stoje onako kako piše u gornjem citatu, podebljanim slovima. Podsjeti me ovo na vječite rasprave između različitih religijskih struja... Katolici, Pravoslavci, Protestanti, Muslimani idr. itd. sposobni su da potroše nevjerovatne količine vremena i snage u međusobnom raspravljanju oko toga ko od njih ima monopol nad Konačnom Istinom. Ego racionališe. Svaki svoje. I svakom svoje, xexexe, neka! U isto vrijeme, sve ove religije imaju monaške / kaluđerske redove, unutar kojih sljedbenici doživljavaju intenzivna duhovna iskustva, bez obzira na to kojoj religiji pripadaju. Eto dokaza da je Sve Jedno, ali će se Ego teologa, zaključan u zlatnom kavezu svoje doktrine, poslužiti iskustvima podvižnika iz svoje religije kako bi dokazao ispravnost iste te svoje religije... Iskustva ostalih, van te njegove religije, veoma će lako objasniti: ona nastaju djelovanjem demona, đavola, zlih vanzemaljaca i slične ekipe... živjeo Ego

Sad se postavlja pitanje kako su duhovna postignuća uopšte moguća unutar monaških tradicija. Neki dokoni freelancer će se upitati kako najzagriženiji sljedbenici najinertnijih dogmatskih sistema mogu da, npr., sagledaju astralno svjetlo, liječe bolesne i još mnogo toga...? Takvo nešto teško da će se desiti vjerniku, a kamoli teologu, zbog rudimentiranosti sistema, to je jasno, ali šta s kaluđerima? Pazi ovako, u manastirskom miru, izolaciji i konstantnoj posvećenosti stvaraju se idealni uslovi za razastiranje zavjese Ega... nema tu mjesta racionalisanju niti ostalim poslovima Ega, u takvim uslovima samo jedna rudimentirana apolonijska metoda biće više nego dovoljna da se "Više Ja" "spusti". Ultimativna posvećenost je, u krajnjoj liniji, Veliko Djelo, i kao takva mora dati rezultate. And a Mystic is born. A ekspanzija svijesti koja se dešava kao posljedica, i sve ono što s njom dolazi, tumači se u okviru sistema (npr. kao "darovi Svetog Duha" i slično, što nije pogrešno tumačenje, nikako).

Usput, ovo što sam upravo napisao o racionalizaciji jeste odličan primjer racionalizacije

_________________
conquering the darkest places

Vrli autor ovih redova upravo je dobio ideju da bi za svoja čudna pisanija trebao da otvori blog ili šta slično... čisto da ne bi morao da se izduvava na forumu

apopantoskakodaimonos!


Enivej, vrli autor ovih redova smatra da je Univerzum jedna veoma kvalitetno zamišljena i odrađena ideja! Slaže li se neko s vrlim autorom?

_________________
conquering the darkest places

Intelektualna energija

Ego vas napada energijom intelekta i to radi u vasem umu. Napada vas na veoma jednostavan nacin. Izaziva to da previse razmisljate i analizirate. Umesto da bude neometan i smiren, vas um bruji od misli. Ne zastaje da se odmori ni za momenat i ovaj neprekidni roj misli vam ne dozvoljava da dodete u kontakt sa Visim Ja. U stanju povecane patnje motete da primetite ovaj proces i cinjenicu da volja slabo utice na uobicajeni tok misli. Ali um je vas i motete ga koristiti kao alat. Motete da analizirate vase telje i da uz pomoc volje usmerite misli u odredenom pravcu. Kada vas Ego napada intelektualno, tada misli rade prekovremeno. Sve sa cime dodete u kontakt postaje predmet razmisljanja i analize. Um ne uspeva da se odmori. Kad ste napadnuti na ovaj nacin vi previse analizirate. Bezbroj puta pokusavate da dodete do zakljucaka ali oni su uvek isti. Analizirate stvari iz raznih uglova da biste bili sigurni. Ovo mote da potraje nedeljama i uvek da vodi do istog zakljucka, ali i dalje niste sigurni u odluci. Kada niste inficirani uticajem Ega, zakljucke i odluke donosite odmah, ali ipak ponovite par puta jer ste motda nesto propustili. Ovo motda potraje i citav sat, ali tada ste slobodni par nedelja da utivate u tivotu.

A ostale četiri???

_________________
conquering the darkest places

Evo ih

Emocionalna energija
Energija emocija je veoma mocna. Ona vodi u akciju jer predstavlja skup misli koje su grupisane. Kad vas Ego napadne emocionalnom energijom to motete da osetite u tri energetske tacke ili cakre: srcana, cakra solarnog pleksusa i sakralna (krsta, niti abdomen). Srcana cakra je locirana u sredini grudi, solarni pleksus iznad pupka i sakralna cakra ispod pupka. U ovim tackama motete da osetite energiju emocija. Emocije deluju kao oblak i blokiraju kontakt sa Visim Ja. Njihova energija je veoma jaka i mote ostati u vama zauvek, privlaceci slicne energije.
Kad ste emotivni ova energija vas osvaja bez svesnog uticaja. Izaziva provale besa ili uzbudenja bez mogucnosti da kontrolisete dogadaje. Omogucava vam da budete tutni i u najsrecnije vreme, izaziva nerazumno ponasanje koje je vezano za ljubomoru.

Seksualna energija
Seksualna energija je najjaca. To je vrsta tivotne snage koja protice kroz svako tivo bice. Ego vas napada tako sto izaziva potudu. Potuda je seksualna aktivnost koju motete da osetite u predelu prepona. Ego privlaci energiju ovog tipa i kao u slucaju emocija, zaokuplja vas i onemogucava kontakt sa Visim Ja. Ova sirova seksualna energija hrani potudu. Ona ne zavisi od ljubavi i privlacnosti. Potuda potice iz spoljnog izvora i ona vas zaslepljuje i kontrolise. Ljubav potice iznutra i ona je seksualna energija koja je jaca od potude, ali vam dozvoljava da vidite i razmisljate. Ljubav dolazi kada izratavate osecanja prema nekome. Potuda je energija koja vas tera da imate odnos sa nekim na poslu. To je energija koja pokrece pornografsku industriju. Ako ste musko i gledate tene na ulici sa potudom to znaci da vas je Ego napao. Ako ste tensko i hvatate muske poglede, Ego vas napada uz pomoc potude.

Energija pokreta
Kada Ego napada centar za kretanje, on animira delove tela da se nehoticno pokrecu, na primer kada lupkate prstima ili zvitducete. Ego ispunjava mentalnu prazninu terajuci vas da nesto radite i da ne stupite u kontakt sa Visim Ja. Kod nekih ljudi se to primecuje kao nemir ili nemogucnost da mirno sede.

Energija instinkta
Instinkt je ono sto daje automatski odgovor kada se nadete u opasnosti, kao begstvo ili vristanje. Kad ste u ovom stanju, energija vas tera da uradite nesto sto motda i nije najbolji izbor. Motda nekog udarite ili povredite. Ako delujete svesno motete nekog da obuzdate a da ga ne povredite. Kad ste u opasnosti motda cete da vristite i tako iskoristite energiju koja bi mogla i bolje da se upotrebi. Ako delujete svesno tada cete da razmislite o situaciji i da odgovorite na nacin koji ce vas odvesti na bezbedno. Kada vas Ego snabdeva sa energijom niste u stanju da delujete svesno. Delujete instinktivno.

Da li je covek u pravu ili nije?

tekst broj 17


Težak je i lagan krst koji nosimo


Zamke ega mogu se izbeći, ali ne postoji čarbni štapić koji će vas poštedeti zabluda, pogrešnih procena i patnje - ipak, sa nešto znanja, lutrija života biće vam naklonjena; Ako ne ravijemo unutrašnje, ostajemo u životinjskom domenu, a sam intelekt je ništa - to je kazna i to je san bez slika



Sad smo stariji za još jedan Božić i Novu godinu i red je da od srca čestitamo jedni drugima. Hej, još jedna godina za nama, pa to je zaista trebalo prosili! Evo čestitam ovako: dragi čitaoče, želim ti sve što je za tebe zaista najbolje! Ne počinjem sa uobičajenim: pre svega puno zdravlja, a zatim i puno ljubavi i para. Zdravlje je normalno stanje čoveka, ne treba da bude predmet želja, jer se u tom slučaju u pozadini svakako krije strah od bolesti. Puno ljubavi i para? To znači da ih sad nemam? Pa ako mi ti poželiš, onda ću imati? Briši baksuze! Nijedna od tih egoističnih čestitki se ne ostvari jer u prevodu znače: želim ti sve ono što je motivisano mojim, a trebalo bi i tvojim strahom. Pa ako se i ostvari, onda ću te mrzeti zbog toga i teško da ćeš dobiti moje čestitke sledeći put. Ha, ovo je naravno šala, ali sadrži i malu, gorku pilulu zbilje. Naime, nije baš tako ali i jeste. Ili još tačnije, pilula može da bude toliko gorka da se ne može progutati. Ali mnogo je verovatnije da vam većina ljudi zaista želi dobro, prvi ja, i to je znak da ste dobro postupali u prošloj godini. Eto, ne bih ja bio ja, kad bih propustio da viviseciram do sitnih crevca čak i jednu tako običnu stvar kao što je čestitka.
To radim iz sledećih razloga:
1. Biće više teksta
2. Pokušavam da zvučim neozbiljno
3. Razotkrivam iluziju fizičkog plana i
4. Predstavljam unapred definisanu šemu razmišljanja, koju možete preventivno da primenite u svakoj situaciji i tako otkrijete stvari koje leže u pozadini. Najlakše je: srećno, cmok, cmok, bla, bla...! Kad bi to bilo samo tako...
Neko bi možda zamerio da ovako dajem lošu sliku sveta i ljudi uopšte. Ja? Pa ljudi su se odavno slikali! Tako bolesnu vrstu Univerzum još nije video. Kada unište i poubijaju sve na planeti, ljudi će se poubijati međusobno i kraj! Ljudska aktivnost teži ka negativnom, još ako se oslobodi zakonskih i moralnih stega... Pa zaista, što smo isprobavali i napravili tolike atomske i termo-nukleame bombe, a sad ih ne koristimo? Možda nisu dovoljno efikasne? Nauka je čudo, smisličemo mi neku super bombu, koju možemo bacati do mile volje, bez straha od odgovora druge strane!
Takvim aktivnostima ljudi truju energetsko polje Zemlje i svet neposredno iznad fizičkog. To već zna i mali Đokica. A posledice? Hoće li sve nestati u bezdanu ludila ili će se mnogi
probuditi i održati ravnotežu? Nismo merodavni da razmišljamo o tome, ali možemo svakako da damo stoj doprinos negativnom ili pozitivnom, kako nam je volja.


Optimizam?

Na ovom mestu ćemo napraviti dramsku pauzu negativnog, a malo onog drugog ne bi škodilo. Evo šta sam slučajno našao o Arturu Šopenhaueru, nemačkom filozofu idealisti: "Učio je daje volja osnova svega, Kantova- stvar po sebi - suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet najgori mogući svet. Cilj svega je nirvana. Glavno delo mu je Svet kao volja i predstava. Do većeg uticaja došao tek pred kraj života i posle smrti. Ostala dela prevedena kod nas: Metafizika lepog, Metafizika polne ljubavi, O stilu i pisanju, O geniju". Šta bih dao da ovo nisam propustio! Sad je kasno. Ali većina filozofa je imala neki kompleks ili mentalni Ego filter koji je davao iskrivljenu sliku sveta. S tim na umu treba čitati njihova dela inače postajete, u ovom slučaju, nepopravljivi pesimista. Dve godine pred smrt, stari Šopenhauer se preobrazio u optimistu i stekao veliku popularnost. Zbog ovog totalnog zaokreta mi je jako zanimljiv, shvatio je NEŠTO! Uspostavio je Ravnotežu svog Velikog Dela. Takvim ljudima, koji smognu snage da priznaju, verujem beskrajno. To su sve veliki proroci, božiji glasnici i najveći sinovi sveta. Na samom kraju, oslobodio se vatre mladosti i bio je jako ZAHVALAN zbog toga. Nije kasno prijatelju Arture, tvoje ime je zabeleženo u ljudskoj istoriji, našao si svoj Gral. Evo šta je pre mnogo vekova antičkom junaku Ahilu rekla majka, boginja Tetida, pred odlazak u trojanski rat, iz koga se neće živ vratiti: "Sine, tvoja slava ide ruku pod ruku sa tvojom propašću". Ako ovo ne osetite u svoj svečanosti reči i trenutka, u svetlosti duše, ostaćete doživotno uskraćeni. Žao mi je, to tako ide - ako vas ne strese iznutra, onda ništa. Radilo se o dilemi da li da Ahil ide u rat i pogibijom stekne večnu slavu, ili da provede život u izobilju. Reči ove majke koja je PRIHVATILA neminovno, odzvanjaju kroz večnost, hiljadama godina oplakujući mrtvog sina -legendu i ne može se tek tako preći preko toga. Džaba čitanje!!! Još jedna je majka prošla kroz slično. Na ovom detalju bi se mogla utemeljiti bilo koja religija, postojeća ili buduća, uonšte nije bitno. Bitno je da ova rečenica emituje više snage i svetla nego rubovi svemira. Bitno je da klecnu kolena kad ti duša zavibrira svetlošću i da znaš šta govoriš kad kažeš: Najsvetiji, ti jesi Alfa i Omega! I ne možeš a da ne padneš na kolena kad shvatiš o čemu se na ovom svetu radi i koja je tvoja uloga. Tada božanska iskra u tebi sija jače od Sunca i spreman si tada za najveća dela. "Čoveče, pazi da ne ideš mali ispod zvezda!" Težak je i lagan krst koji nosimo. Pretežak je paradoks koji nam je serviran. I ne pokušavajte ovo da shvatite, izletelo je bez kontrole. Ali ako ne razvijemo unutrašnje, ostajemo u životinjskom domenu. Samo intelekt - to je ništa, to je kazna i san bez slika.


Surova stvarnost

Već sam rekao da je ljudski um spoznao sve i da ubuduće možemo da otkrivamo vruću vodu i rupu na saksiji. Možemo i da pokušamo da upišemo svoje ime zlatnim slovima u istoriju čovečanstva. Recimo tako što ćemo obavezno izlaziti na izbore i glasati za PRAVOG kandidata (ni slučajno ne za pogrešnog - paziti na redne brojeve), ili strpljivo sačekati na besplatne akcije i ulazak u Evropu, pa onda živeti srećno i zadovoljno do kraja naših životića...Ponekad zaista(ali zaista) poželim veliko nuklearno čišćenje i ono mora doći kad ga svojim delima toliko prizivamo. Pa posle luk i strelu u ruke i ako hoćeš da jedeš, moraš nešto da uloviš. Nije to ni tako loše! Ako prebaciš normu, možeš i da trguješ mesom za drugu robu, da stekneš imetak, pa da angažuješ i druge lovce da rade za tebe (ali sa što manjom platom). Kad uzmeš monopol nad mesom, onda možeš i nad industrijom kože, obuće i odeće i slično. Kreneš sa hipermarketima i osvajanjem evropskog tržišta i Bog da te vidi. Naravno, ako Evropa bude i dalje postojala. Eto kako se svako može obogatiti sopstvenim napornim radom. Pa posle kažu da se bogatstvo stiče isključivo pljačkom. Iz navedenog primera može se videti da se u većini slučajeva radi o čistoj kleveti. O daljim mogućnostima ne treba ni govoriti. Podmitiš veće staraca da te izaberu za plemenskog poglavicu i tako preuzmeš izvršnu vlast. Od svojih lovaca formiraš policijske snage i zavedeš diktaturu proleterijata. I pošto tada nema ko da lovi, opališ velike poreze i namete na poljoprivredu. Ma milina jedna! Sad si već na pravom putu da uđeš u istoriju. Ali to je već sociologija novog doba i i ekonomija budućnosti, pa se vratimo u stara, dobra - naša vremena. Ili još bolje, za neku deceniju unazad. Tačnije u decembar 1984.


Ego uzvraća udarac

Tada su isticali poslednji dani mog vojnog roka na aerodromu Petrovac u Skoplju, i srce mi je igralo od radosti što sam i tu obavezu ispunio, mada je taj osećaj delimično kvarila nit tuge zbog sjajnih prijatelja koje napuštam, i neka neobjašnjiva zebnja čije poreklo tada nikako nisam uspevao da dokučim. Zadnjih par dana nisam ništa drugo ni radio nego maštao o životu i budućnosti u svom voljenom gradu, iz kojeg sam nasilno bio istrgnut na momenat, dug čitavu godinu. Kakvih je sve tu planova bilo, kakvih sve ružičastih slika nadolazeće budućnosti. Bio sam ubeđen da će me dočekati fanfare i kordoni starih prijatelja. Pre nego što sam otišao u vojsku, svirao sam gitaru po beogradskim bendovima, poznavao pola grada i nisam danima dolazio kući. Žive sam u duhu tada aktuelnog Novog talasa, muzika mi je strujala u venama, a svetla velegrada svetlucala u očima. Beograd je bio moj! "Sestro, ja sviram u toj i toj grupi, moja si i božija!" "Stvarno, zakuni se?" Bila je to jaka i opijajuća energija, izrodila je današnju generaciju političara, glumaca, pisaca, aforističara i čega sve ne. U bašti SKC-a sam proživeo neke od najlepših trenutaka u životu.

Ali tog Decembra, Orvelove 1984. stvari krenuše drugim tokom. Još na surčinskom aerodromu sam osetio da nešto nije u redu. Nebo je bilo previše mutno i sivo. Ni traga od prijatelja i crvenog tepiha. Otišao sam pravo u grad u nadi da ću sresti nekog. Međutim, na našim mestima su sedeli neki novi klinci. Već duboko pokunjen, krenuh kući i tamo me sačeka novi šok - vrata su bila zaključana, nisam javio da dolazim i moji su negde otišli. To me je baš pogodilo. Otišao sam u obližnji kafić i tu konačno sretoh curu sa kojom sam se jedno vreme družio. "Pa gde si ti Zoki, nešto te ne viđam u poslednje vreme?" Nisam znao šta da joj odgovorim, u tom trenutku moj svet se rušio! Ni cigla nije ostala. Nestao je kao da ga nikad nije ni bilo. Eto ti Zorane, budalo neopevana, koliko si ovde značio i nedostajao! Sve su sekle vene za tobom! Bio je to žestok udarac mom naduvanom egu i nisam mogao tek tako da se oporavim. Zabio sam se u sobu i danima razmišljao šta dalje. Ali kao da je ta kaša od pilećeg mozga mogla nešto da smisli. Preostalo mi je samo da fizikališem preko Omladinske zadruge i to sam i radio sledećih par godina. Dok sam nosio nameštaj na 12. sprat, shvatio sam da je Novi talas bio nameštaljka za decu raznih guzonja i bogataša, a ti sirotinjo nastavi da lomiš kičmu! Nekako tih godina, počeo sam da uviđam stvari na meni do tad nepoznat način. Davno pre toga, već sam imao spontane astralne projekcije i to je osim neviđenog straha, imalo i druge posledice. Bio sam pozvan u neki poseban i čarobni svet - svet iza ogledala.


Doziranje patnje

Iznenada bih video sliku i odmah sam znao njeno pravo značenje. Video sam scene iz detinjstva, prizore iz škole, devojke sa eskurzije, davno izgubljene drugove i ljubavi. Bio sam nekako surovo svestan da toga više nema, niti će ga biti. To još postoji samo u mom sećanju, svi lepi i ružni događaji su samo u mojim mislima - čitav jedan paralelni, zamišljeni svet. Istina je ovo: sve me je napustilo ili sam ja sve napustio, i život mi se učinio kao neprestani niz nekakvih gubitaka. Ovo što sad vidim oko sebe i ovo što sad osećam je moja jedina stvarnost. Nisam samo mogao da razlučim koji od ta dva sveta me više peče: onaj koga nema ili ovaj stvarni, koji je izgledao dosta neprijateljski nastrojen prema žutokljuncima. O svetu moje lične budućnosti nisam više ni razmišljao, shvatio sam da me on ne voli. Šta god sam želeo, to se nije ostvarilo. Javilo mi se ovo: ako je "sada" jedino što stvarno postoji, zašto ga ne učiniti što lepšim? Šta mi drugo preostaje? I ovo: ako moje reakcije na većinu događaja nisu bile adekvatne, zašto ne promenim način reagovanja, šta je to što reakcije uslovljava? Ako se okolnosti oko mene neprestano menjaju, zašto je moje biće tako drveno i nepromenljivo? Mrzeo sam svoju sadašnjost, sebe i Boga posebno! Tada sam počeo da kroz raspukli ego, uviđam mane u sopstvenom karakteru i zakleo sam se da ću ih otkloniti. Ali kad bi to moglo! Bio sam u mentalnom procepu - znao sam šta treba, ali nisam znao kako! I što je najgore, znao sam da ima mnogo toga što tek treba da otkrijem, da život nije samo to što izgleda da jeste, da negde mora da postoji neki lepši svet, koji strpljivo čeka hrabre istraživače. Znao sam: ili ću otkriti tu tajnu, ili mi se loše piše. Nisam znao da me upravo takva iščekivanja ubijaju. Taj unutrašnji svrab doveo je do novih uvida. Krenuo sam svim srcem u ponovno osvajanje istine i nije mi bilo lako, nisam imao gde, ni od koga da naučim. Stalno sam iznova pravio iste greške i gurao dalje na silu. I tada mi je sinulo: silom se ništa ne postiže, silovati prirodu je osnovna greška koju ljudi čine. Otpor koji nam se pruža nas uči da nismo na pravom putu. A kako samo nekad sve ide kao podmazano! U čemu je razlika? Nažalost, nisam uspeo da nađem odgovor i u trenutku slabosti resio sam da se PREDAM, da dignem ruke od svega. Nadao sam se potajno da će mi se Bog smilovati, jer sam čitao da on dozira toliko patnje - koliko duša može da izdrži, ne više. Istovremeno sam osećao da je to glupost, jer ljudi stalno dižu ruku na sebe i verovatnije je da su patnju sami izazvali.


Apsolutno prihvatanje

Činilo mi se da sam isključivi krivac za patnju koja me je neprestalno sustizala. Mislio sam da je iznenadno otkrivanje novog trebalo da mi donese samo sreću, ali avaj, bilo je suprotno. Sada znam da kad pokrenemo stvari svojom voljom, pokrećemo oba polariteta, i dobro i loše. Stvar je u predznaku, a to znači: čega imamo više, to će i dominirati u procesu materijalizacije. Koliko god da smo dobri, vučemo i svoju dobro skrivenu senku za sobom. To je jedno, a drugo je: moć je kurva Babalon, ona je žestoka i traži da bude osvojena. Poješće vas kao ženka pauka svog mužjaka posle parenja, samo ako ne znate da se čuvate. Ja nisam znao. Evo primera; ako ste slepo zaljubljeni, na odličnom ste putu da ljubav izgubite. Ako ste pametni i uspete da prizovete dozu ravnodušnosti, ljubav partnera će se pojačati, ali ta ravnodušnost će se preslikati na njega kad - tad, i ljubav opet gubite. Svet je ekstremno komplikovan. Bez znanja i moći uvek gubite. Ništa mi nijee bilo jasno i upao sam u neku vrstu sirove tuposti. Negativne emocije i misli su harale u dubini duše, ali sam se pravio kao da se to mene ne tiče. Kao da me je nešto vodilo. Kad je već tako, kad sam toliko deprimiran, bespomoćan i bez ideja, zašto da to ne proglasim svojim normalnim stanjem i svojom prirodom. Proglasiti nešto je čin moći. Ako sam već toliko mali, onda sam ja to zaista, i ništa me više ne može dodatno uniziti. Svaku buduću patnju sam posmatrao kao nešto što je normalno za takvog tupsona i nisam se bunio, nisam pružao otpor. Pa dobro, eto takav je moj put, ali ja sam i dalje čvrsto u sedlu. Zorane, pametni čoveče! Tako si razbijao ostatke svog gnusnog neprijatelja i prijatelja zvanog Ego, a da nisi imao pojma šta radiš! Intuicija i analogija su dar Boga čoveku!
Taj čin predaje je bio takav spontani pogodak u centar, kakav se ljudima retko dešava, i ni u ludilu se ne bi mogao nazvati slučajnošću. Odmah i neočekivano rezultati su počeli da pristižu. Kasnije sam naučio da se to zove PRIHVATANJE. Sad sam već imao neke osnovne elemente za bolju budućnost: sadašnji trenutak, osećaj sreće, prihvatanje. Nedostajalo je još
ponešto, kao stoje: jačanje i usmeravanje akcije volje kroz sedam hermetičkih principa univerzalnog zakona, atrakcija, rad sa energetskim telom i inverzija struje, prizivi snage, osnovi Kabale, Gnoze, Ružinog krsta i druge teške stvari, ali Sunce mi se već tada
smešilo sa prestola na Istoku. Nisam doživeo klasično prosvetljenje, ali moglo bi se to i tako nazvati. Bio sam slobodan.

Zoran iz Zemuna

Long live syncretism!!!

_________________
conquering the darkest places

Jako mi se dopada ova tema.Citala sam neke od tekstova Zorana iz Zemuna.Ovdje sam procitala ostatak.Zanima me ima li neko iskustvo sa onim sto Zoran nije objavio u "Trecem oku" vec nudi na prodaju?!Hvala unaprijed.

Misliš na knjigu?

Dobrodošla na forum