banjalukaforum.com

Ne znam da li je bila ova, često sam je u kratkim crtama citirala, a maloprije je nađoh:

Sokrat je vazio za mudraca.
Jednog ga dana potrazi neki covjek i rece:
-Znas li sto sam sve cuo o tvome prijatelju?
-Trenutak, odgovori Sokrat. Prije nego mi ispricas volio bih da prodes jedan brzi test: jesi li to sto mi zelis reci prosijao kroz tri sita?
-Tri sita?
-Da, odgovori Sokrat. Prije nego ispricas neke stvari o drugome, dobro je da uzmes malo vremena i prosijes ono sto zelis reci. To nazivam test od tri sita! Prvo je sito Istine. Jesi li provjerio da je istinito ono sto mi zelis ispricati?
-Ne, pa i nisam. Nisam vidio samo sam cuo kako pricaju.
-Dobro! Ne znas dakle je li to istina. Probajmo iznova: pokusajmo prosijati drugacije, sada cemo uzeti sito Dobrote. Ono sto mi zelis ispricati o prijatelju, je li nesto dobro?
-Ne, bas suprotno! Cuo sam kako se tvoj prijatelj lose ponio.
-Dakle, nastavi Sokrat, zelis mi ispricati lose stvari o prijatelju a nisi siguran jesu li istinite. To i nije bas ohrabrujuce! Jos uvijek mozes proci test, jer je ostalo jos sito Koristi. Je li korisno da mi ispricas sve sto je moj prijatelj napravio?
-Korisno? Pa i ne, ne vjerujem da bi ti to moglo koristiti.
-Dakle, zakljuci Sokrat, ono sto si mi htio ispricati nije Istina, ni Dobro, ni Korisno, pa zasto bi mi pricao. Ne zelim nista znati od onoga sto si mi htio ispricati, i tebi ce biti bolje da sve to zaboravis.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

ПРЕТВОРНОСТ (НЕИСКРЕНОСТ)

Један познати сликар пожелео је да својим кистом извргне руглу неискреност. Нацртао је индијског монаха и кад се цртеж посматра из далека, добија се утисак да се овај моли, али што му се више прилази, уочава се да, у ствари, пије пиво.

Колико ли је само људи који се из далека чине побожни, са изграђеним ставовима и идеалима! Из далека посматрано, наравно. Међутим, кад им се приближиш и погледаш из близине, тада увиђаш какви су уистину. Завеса обмане пада и открива се стварни човек. Неистину је осудио наш Господ, разобличивши је, те се стога од хришћана очекује да стоје усправно, да се не претварају и, пре свега, не крију, будући да њих не треба да занимају људи, већ Бог.

ПРОПОВЕДНИКОВА КАПА

Један је свештеник често држао проповеди у цркви, али је са тугом приметио како се његови парохијани не мењају. Стога се досети да их испита.
Испричао им је следећу причу:
- Неки хришћанин, премда не пропустивши ниједну недељну проповед, није направио ниједан помак у свом духовном животу, никакав напредак. Сад ћу вам тог непоправљивог хришћанина и показати. Онај кога моја капа погоди, он је непокајан.
И ту он начини покрет руком, као да жели да се баци капом. А већина присутних подиже увис руке да би се заштитило и тиме сами себе проказаше слушаоцима, али не и послушницима Божије речи.

Нажалост, многи слушају Еванђеље и проповеди, али је мало оних који се владају по ономе што чују. Њихова дела не показују никакво интересовање нити вољу за променом.
У свакодневном животу заборављају да се присете да су хришћани и да имају дужност да се владају и живе као хришћани.

Столица

Била тако два пријатеља. Свако вече седели би крај ватре на малим троногим столицама и разговарали. Но, догоди се да један од њих добије за шеика. Пресели се, дакле, у камену палату и седне у високу столицу од седефа. Многи му је народ долазио и клањао се новом старешини. Дошао и стари пријатељ његов, сав радостан, прерадостан, да му честита. Али га охоли шеик не хтеде одмах пустити к себи, него га остави да чека неколико дана. Најзад, нареди да му га доведу. Скромни пријатељ уђе, а шеик се још више устури у столици од седефа. Пријатељ одмах разумеде све, па се почне обзирати око себе као да не види шеика. Шеик га љутито ослови и упита шта тражи очима.
- Тражим тебе, човече, где си? – одговори пријатељ.
Затим тужно додаде:
- Док си седео на малој столици није се видела столица од човека, а сад, ето, не види се човек од столице!



hehe...

Tрговац и дијамант

Живео једном богати трговац дијамантима. Али он није био само трговац. Био је и мудрац. Једнога је дана седео са својим друштвом, кад му слуга донесе вест да је нестао врло скупоцен дијамант. Чувши то, трговац на час затвори очи, а онда промрмља: "Прекрасно! Уистину прекрасно!" Прође сат времена и слуга му дојави веселу вест: дијамант је пронађен. Трговац и опет затвори очи, тренутак утону у тишину, потом рече: "То је уистину прекрасно! Заиста прекрасно!" Не могавши разумети трговцево понашање, један га његов пријатељ упита: "Објасни ми зашто си употребио исте речи и код губитка, и код добитка? У чему је тајна таквога усклика?" Трговац му мирно одговори: "Ја ценим тишину и спокој свога ума више од дијаманата. Ја сам трагатељ за неисцрпивим благом духовних врлина. Када су ми јавили да је скупоцени дијамант нестао, погледао сам у себе да бих видео хоће ли се мој ум узнемирити и изгубити своју драгоцену равнотежу и мир, заради нечега што је тако пролазно као што је ствар по имену дијамант. И открио сам да мој ум није изгубио свој мир и своју равнотежу. Стога сам рекао: "Прекрасно!" А када ме је слуга обавестио да је дијамант пронађен, опет сам погледао у себе да бих видео хоће ли се ум усхитити, изгубити своју равнотежу и сталоженост због догађаја, у којих нема сталности. И открио сам да се мој ум више бринуо о унутарњему благу, које називамо божанско бивство, него што се забавио предметом световнога значаја, као сто је дијамант. Због тога сам рекао: "Прекрасно! Уистину прекрасно!"

SRCE NA PLANINI

Jedan stari hodočasnik prelazio je usred zime preko mosta u podnožju Himalaja, kada je počela kiša. Čuvar prelaza mu je rekao: »Kako ćeš, dobri čoveče, stici gore po ovakvom nevremenu?«
Starac mu je veselo odgovorio: »Moje srce je već tamo, ostatku mene lako je da ga prati.«

^ odlicno...

PAZI NA MOJE OČI


Bila jednom jedna devojka, ali slepa. Mrzela je samu sebe, zbog svog hendikepa. Mrzela je sve ljude osim svog prijatelja, koji ju je beskrajno voleo. Uvek je bio pored nje, kada joj je bio potreban i nesebično joj pomagao. Obećala je sama sebi da će se, ako ikada bude progledala - udati za njega.

Jednog dana njen lekar ju je nazvao i saopštio joj da su pronašli odgovarajućeg davaoca koji joj želi dati oba oka. Operacija je uspela i ona je konačno mogla videti svet oko sebe... I tako je po prvi put ugledala i svog prijatelja.

Njen prijatelj joj je postavio jednostavno pitanje: "Da li ćeš se, sada kada vidiš - udati za mene?" Devojka je bila šokirana, kada je shvatila da je i njen prijatelj - slep. Nije želela sebi natovariti takav "teret". Nije htela da se vezuje za slepog čoveka, i odbila ga je. Njen prijatelj, njen odani prijatelj, koji joj je oduvek pružao ljubav, otišao je slomljenog srca.

Devojka je konačno mogla da vidi svu lepotu sveta oko sebe. Nije više htela da propusti ni jedan jedini trenutak života. Htela je sve od života i počela je živeti veoma ubrzano...

Nakon nekog vremena dobila je pismo od svog bivšeg prijatelja, a nekada jedinog prijatelja:

"Od srca ti želim da imaš potpunu sreću u životu. Uvek sam želeo da te usrećim. Srećan sam što "dišeš", što živiš život punim plućima. No, hteo bi da te zamolim za samo jednu sitnicu. Ljubljena moja... Molim te, pazi dobro na moje oči."







jako dirljivo.

MOLITVA SEDMOGODIŠNJAKA
"Dragi Bože, učili smo u školi da je Tomas Edison izumeo svetlost, a u Tvojoj Bibliji piše da si Ti rekao: 'Neka bude svetlost'. Meni se čini da je gospodin Edison ideju o svetlu ukrao od Tebe!?"



SEDE VLASI
Devojčica sedi majci u krilu i primeti da ima više sedih vlasi. Upita je znatiželjno: "Mama, zašto imaš ovu belu kosu?"

Majka joj odgovori: "Svaki put kad uradiš nešto loše i ne osećam se dobro zbog toga, rastužim se i dobijem po jednu belu vlas."

Devojčica se malo zamisli nad time, pa uputi sledeće pitanje: "Mama, a zašto je bakina kosa potpuno bela?"





(ovo sa sjedom kosom cu morati da primjenim )

ŽIVOT- Majka Tereza


Život je prilika - iskusi je.
Život je lepota - divi joj se.
Život je san - učini ga stvarnim.
Život je izazov - suoči se s njim.
Život je zadatak - izvršavaj ga.
Život je igra - igraj se.
Život je dragocen - neguj ga.
Život je bogatstvo - čuvaj ga.
Život je ljubav - uživaj je.
Život je tajna - pronikni je.
Život je obećanje - ispuni ga.
Život je tuga - prevaziđi je.
Život je pesma - pevaj je.
Život je borba - prihvati je.
Život je tragedija - uhvati se s njom u koštac.
Život je avantura - usudi se.
Život je sreća - zasluži je.
Život je život - brani ga životom.



MOLITVA- nepoznati autor


"O Isuse, mekog i poniznog srca molim, čuj moju molitvu.

Oslobodi me Isuse: od želja da budem voljen, od želja da budem uzvišen, od želja da budem počašćen, od želja da budem pohvaljen, od želja da budem ispred drugih, od želja da budem preporučen, od želja da budem odabran, od straha da ću biti prezren, od straha da ću trpeti ukor, od straha da ću biti zaboravljen, od straha da ću pogrešiti, od straha da ću biti pod sumnjom.

Isuse, daruj mi blagodat da poželim da drugi budu voljeni više nego ja, da drugi budu cenjeni više nego ja, da po mišljenju sveta, drugi mogu da se uzvisuju, a ja da se smanjujem, da drugi budu hvaljeni a ja neprimećen; da drugi budu bolji u svemu od mene, da drugi budu svetiji od mene, ako sam i postao dovoljno svet."

JA SAM HRIŠĆANIN

"Kada kažem 'ja sam hrišćanin' ja ne vičem 'ja živim čisto', nego šapućem 'bio sam izgubljen, a sada sam nađen i oprošteno mi je'.

Kada kažem 'ja sam hrišćanin' ne govorim to sa ponosom, već priznajem da se spotičem i da mi treba Hrist da me vodi.

Kada kažem 'ja sam hrišćanin' ne pokušavam da budem jak, već priznajem da sam slab i treba mi Njegova snaga da nastavim.

Kada kažem 'ja sam hrišćanin' ne hvališem se uspehom, nego priznajem da sam promašio i da mi treba Bog da očisti moju zbrku.

Kada kažem 'ja sam hrišćanin' ne tvrdim da sam savršen, moje mane su isuviše očite, ali Bog veruje da vredim.

Kada kažem 'ja sam hrišćanin' još uvek osećam žaoku bola... srce mi je skrušeno, i zato prizivam Njegovo ime.

Kada kažem 'ja sam hrišćanin'... nisam svetiji od vas, ja sam samo jedan grešnik koji je prihvatio Božju savršenu milost!"




ĐAVOLJA "BLAŽENSTVA"-

1. Blagosloveni oni koji su preumorni, prezauzeti ili previše rastreseni da provedu barem jedan sat nedeljno u crkvi sa svojom braćom i sestrama u Hristu, jer oni su moj lak plen.

2. Blagosloveni hrišćani koji čekaju da ih se moli, koji očekuju zahvalnost, koji drže do sebe, jer njima pripada moje carstvo tame.

3. Blagosloveni oni koji su osetljivi i lako uvredljivi, koji u svemu i svakome vide zamerke i zlo, jer oni su tako spremni da sprovedu moje planove.

4. Blagosloveni oni koji su vrlo religiozni i svima idu na živce, jer oni su moji najbolji misionari i propovednici.

5. Blagosloveni oni koji ogovaraju, klevetaju i izazivaju nevolje, jer oni će se zvati decom mojom.

6. Blagosloveni oni koji nemaju vremena za molitvu, jer oni su po mojoj nesvetoj volji.

7. Blagosloveni oni koji se uvek žale, kukaju i sve vide "crno", jer ja ih uvek slušam i darivam ih neverom i beznađem.

8. Blagosloven ti kada čitajući ovo pomisliš da se ovo tiče nekog drugog, a ne tebe, jer tada IMAM BAŠ TEBE!

DUGAČKA PROPOVED

Jedan propovednik je bio poznat po tome što su njegove propovedi uvek trajale oko 20 minuta. No, jedne nedelje njegova propoved se otegla preko sat, što je izazvalo veliko iznenađenje kod ljudi.

Posle bogosluženja prišao mu je jedan od đakona i zapitao ga: "Kako to da ste danas tako dugo govorili, čak preko sat?"

Propovednik ga pogleda i reče mu: "Brate, ja uvek pre nego li izađem da propovedam uzmem bombonu, i kad se bombona istopi u mojim ustima to mi je znak da moram da završim svoju propoved - tako znam da je prošlo 20 minuta. Međutim, danas u žurbi umesto da iz svog džepa zagrabim bombonu, ja sam u usta stavio dugme koje mi je jutros otpalo sa kaputa kad' sam polazio u crkvu..."
: D



ZAHVALNI ATEISTA

Neki univerzitet je organizovao javnu tribinu na temu "Postoji li Bog?" U debati su učestvovali profesori koji su zastupali veru u Boga i onih koji su se deklarisali kao ateisti.

Jedan od ateista je vrlo rečito i uspešno iznosi argumente i u svakom pogledu delovao nadmoćnije u debati... a u svojoj zaključnoj reči on je u oduševljenju povikao:

"Religija! To je glupost. Hvala Bogu, što sam ateista!"
: D

ISUS


On, koji je hleb života,
počeo je svoju službu gladovanjem.

On, koji je voda života,
završio je svoj život žedneći.

On, koji je gladovao kao čovek,
nahranio je hiljade ljudi.

On, koji je znao šta je iscrpljenost i umor,
svima je bio odmor.

On, koji je plaćao porez i danak,
bio je kralj.

On, koga su nazivali đavolom,
isterivao je demone.

On, koji se molio Bogu Ocu,
uslišio je molitve ljudi.

On, koji je plakao i tugovao,
brisao je naše suze.

On, koji je prodan za trideset srebrnjaka,
otkupio je grešnike.

On, koji je bio vođen kao jagnje na klanje,
mnogima je pastir dobri.

On, koji je život i darovatelj života,
umro je da uništi smrt i podari život večni.

On se zove ISUS.

MALO SLADOLEDA ZA DUŠU-


Prošle nedelje sam odvela decu u restoran. Moj šestogodišnji sin pitao je da li bi on mogao da zahvali Bogu za hranu. Sagnuli smo glave i on se pomolio: "Bog je dobar, Bog je velik! Zahvaljujem Ti za ovu hranu, a bio bi Ti još zahvalniji ako bi nam mama na kraju kupila i sladoled. Sloboda i pravda za sve! Amin!"

Ljudi u našoj blizini su se nasmejali, a neka je žena primetila: "Evo šta je pogrešno u ovoj zemlji. Deca danas ne znaju ni kako treba moliti. Tražiti od Boga sladoled! Ja to nisam nikada čula."

Čuvši to, mom su sinu potekle vruće suze te me pitao: "Mama, jesam li pogrešio? Je li Bog ljut na mene?"

Dok sam ga grlila i uveravala da mu je molitva bila odlična i da Bog sigurno nije ljut na njega, približio nam se neki gospodin. Namignuo je mom sinu i rekao: "Ja slučajno znam da Bog misli da je to bila veoma lepa molitva."

"Stvarno?" upitao ga je moj sin.

"Da", odgovorio je čovek, a zatim teatralno šapnuo: "Kakva šteta da ona gospođa nije nikada od Boga tražila sladoled! Ponekad i malo sladoleda je dobro za dušu."

Svakako, na kraju ručka kupila sam deci i sladoled. Moj sin je malo gledao u njega, a onda učinio nešto čega ću se sećati čitav svoj život. Uzeo je čašu sa sladoledom i bez reči otišao do one žene. S velikim smeškom stavio ga je pred nju i rekao: "Evo, ovo je za vas. Sladoled je ponekad dobar za dušu; a moja je duša već dobro."

ZIMZELENI SE NE LOME-

Jedne zime posle veoma jake snežne oluje, Marko i njegova majka su odlučili da prošetaju, da malo uživaju u zimskim lepotama. Sneg je zabelio ceo grad, no, najlepše je bilo drveće. Hodajući putem koji je bio oivičen brestovim drvećem, primetili su da su se mnoge grane polomile pod težinom snega.

"Neka od ovih stabala su teško oštećena i verovatno će se osušiti", primetila je majka. "Brest drži svoje grane čvrsto i ne savija se, sve dok konačno težina ne postane prevelika i one se slome. Bolje bi prošli da su kao oni zimzeleni. Kada napada više snega nego što mogu podneti, grane se savijaju. Padaju sve niže i niže, savijajući se tako sve dok teški sneg ne sklizne sa njih. Sledećeg jutra oni su opet lepi kao i pre toga."

"Mama, brestovi bi bili mnogo pametniji da nisu tako tvrdoglavi i nesavitljivi." Reče Marko.

"U pravu si, sine, ti zato budi kao borovo drvo. Podnosi ono što možeš i dopusti da ostatak sklizne sa tebe. !"

NA KOGA TI MISLIŠ?-

Jednog je dana Svetac imao priliku popričati s Bogom te Ga upita: "Gospode, bilo bi mi zadovoljstvo znati kako izgledaju Pakao i Raj."

Bog odvede sveca do dvoja vrata. Otvori jedna od vrata i dozvoli mu da pogleda unutra. Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli sto. Na sredini stola, nalazila se velika posuda, s jako finom i mirišljavom hranom.

Svetac oseti kako mu naviru sline na usta. Osobe koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave, ljubičaste boje i bolesnog izgleda. Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike s jako dugačkim drškama, koje su bile pričvršćene za njihove ruke. Svi su mogli dohvatiti tanjir s hranom i uzeti malo, no kako je drška kašike bila duža od njihove ruke, nisu mogli staviti hranu u usta. Sveti se čovek stresao na sam pogled njihovog jada i njihovih patnji.

Bog reče: "Upravo si video Pakao!"

Bog i čovek se uputiše prema drugim vratima. Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao bila je identična prethodnoj. Bio je tu veliki okrugli sto, posuda prepuna fine hrane, koja mu je opet naterala slinu na usta. Osobe za stolom su isto imale kašike dugih dršaka. No ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene i srećne te su razgovarale međusobno zadovoljno se smeškajući.

Sveti čovek reče Bogu: "Ne razumem!?"

"Jednostavno je", odgovori Bog, "sve zavisi od jedne veštine. Oni su naučili hraniti jedni druge dok drugi ne misle ni na ništa osim na sebe same."

Problem zla u svetu

Neki dečak je hodao uz obalu reke i ugledao je krokodila zapletenog u mrežu. Krokodil mu reče: Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno, ali znaš, to nije moja krivica. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci. Dečak reče: Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio. Krokodil odvrati: Zar misliš da bi to učinio svojem dobročinitelju i osloboditelju? I tako je krokodil uverio dečaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dečak oslobađao krokodil ga zgrabi. Ulovljen u krokodilove ralje dečak reče: Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo? Krokodil reče: Nije to ništa lično, sinko. Takav je svet, takav je zakon života.
Dečak se nije složio pa mu krokodil reče: Želiš li možda nekoga pitati da proveriš? Dečak ugleda pticu koja je sedela na obližnjem drvetu pa je upita: Ptico, govori li krokodil istinu? Ptica reče: Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo ravno prema mojem gnezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet. Vidiš? , reče krokodil. Ali dečak reče: Daj da pitam još nekog. Krokodil reče: U redu. Hajde, pitaj. Jedan stari magarac prolazio je uz obalu reke. Magarče! , reče dečak, Evo šta krokodil kaže. Je li u pravu? Magarac reče: Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio sam i robovao svojem gospodaru celi svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakva divlja zver i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.
Vidiš? , reče krokodil, Idemo! Dečak reče: Daj mi još jednu priliku, zadnju priliku. Dopusti mi da pitam još nekog stvora. Seti se kako sam dobar bio prema tebi. I krokodil reče: Dobro. Tvoja zadnja prilika. Dečak ugleda kunića koji je onuda prolazio pa ga upita: Kuniću, jel' krokodil u pravu? Kunić sedne i reče krokodilu: Zar si to zaista rekao? Krokodil reče: Jesam. Čekaj malo., reče kunić, Morat ćemo to raspraviti. Dobro., reče krokodil. Ali kunić reče: Kako ćemo raspravljati kad imaš dečaka u ustima? Pusti ga. I on bi takođe trebao sudelovati u raspravi. Krokodil reče: Stvarno si pametan. Pobeći će mi čim ga pustim. Kunić odvrati: Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svojega repa. U redu., reče krokodil i pusti dečaka. Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče: Beži! I dečak pobeže i spasi se. Kunić tada reče dečaku: Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voleli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći deo njegovog tela još je uvek zamotan u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu. I dečak učini tačno tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod. Došli su sa sekirama, kolocima i kopljima, i ubiše krokodila. Došao je i dečakov pas, i kad je vidio kunića, stao ga je juriti, i zadavi ga. Dečak je stigao prekasno, i kad je video kako kunić umire, reče: Krokodil je bio u pravu. Takav je svet, takav je zakon života.