|
Poglavlje iz knjige Zorana Lukovica "Verske sekte"
Јеховини сведоци
Јеховини сведоци су једна од најбројнијих, најраспрострањенијих и најдисциплинованијих секти у
свету. Број чланова из године у годину расте, а цени се да их тренутно има око двадесет милиона у
свету. Главно седиште им је у Бруклину (савезна држава Њујорк у САД), а њој је потчињена
подружница за Евроиу. која се налази у Немачкој, у близини Франкфурта. Пирамидално устројена,
спушта се са нивоа континента, на ниво држава, где постоји председник, старешина заједнице
за сваку поједину државу. Њему су потчињени главни одбори, који се бирају од старешина
скупштина. Свака скупштина обухвата више „краљевских дворана", како Јеховини сведоци називају
своје богомоље и места окупљања. Христа називају својим краљем, а сами себе „објавитељима
краљевства".
Седиште секте Јеховиних сведока за СРЈ је у Београду, а укупан број присталица је око 5.000. Имају у
земљи око 70 објеката.
Јеховине сведоке основао је 1851. године Американац Чарлс Тејз Расел. Они су се најпре звали
„Друштво народних проповедника", а потом „Друштво озбиљних истраживача Библије". Од 1931.
зову се Јеховини сведоци. Објављују часописе „Кула стражара" и „Пробудите се!". и то на свим
језицима света. Мисионаре такође по целом свету. Ако ћемо баптисте запамтити као најбројније,
адвентисте као суботаре и неуспешне пророке другог Христовог доласка, онда Јеховине сведоке
можемо прогласити као мисионарско-маркетиншки најспремнију секту. То су верници који друге
људе гледају или као демоне или као потенцијалне јеховисте. Нека један члан породице, клуба,
фирме... постане Јеховин сведок, остали више не могу остати мирни, јер ће бити или врбовани или
демонизовани. У својим богомољама-скупштинама, јеховисти уче своје учење, али уче и како да
поучавају, тј. како да преносе и шире своје учење. Скрушена супериорност, али и
психолошка гордост главне су карактеристике јеховиста мисионара.
По начину на који најпре осмотре саговорника, способности започињања дијалога и давању
комплимената са пуно стила, равни су стилу неког успешног новинара-теренца или прекаљеног
удварача. Ако се саговорник укључи у разговор велике су шансе да за неки дан доће у скупштину, где
ће, уз експлозију одушевљења, бити дочекан као олимпијски победник, а после ће се дешавати оно
што је већ описано у 5. поглављу. Иначе, јеховисте заиста можемо срести готово свуда: у поштама,
болницама, на пијацама, испред школа, факултета, на трговима. Надаље нека говоре претходно дате
илустрације. То су исечци из стрипова који су се делили испред основних школа у Београду.
Осим: богохулног сликања Бога Оца ништа васпитно лоше не може да следи из порука тих стрипова.
Но, свако ко неког врбује у ствари му се додворава и жели да му се свиди.
Иза ових стрипова и поменутих часописа, унутар секте, воће бесомучно терају полазнике да
проповедају 100 сати месечно, а проповедници то чине 9 сати дневно. Овако војнички обавезно
проповедање без животности, вере, без потврде личним радом и делом даје проповеди које
су бесмислене и које постају супротност самима себи.
Међутим, апокалиптично стање о којем проповедају учитељи и вође ратови, болести, несреће
наговештавају скори долазак Исуса Христа други пут на Земљу, па се самим тим наглашава потреба
за већом дисциштином, ревношћу и проповедањем. Неретко се тако психички слабији припадници
Јеховиних сведока доводе до параноје, различитих страхова и тешких фрустрација, па и до тежег
душевног обољења. Такође, имамо чак забележене случајеве напрасних самоубистава чланова
Јеховиних сведока, који претходно нису имали дијагнозу о евентуалним психопатолошким
поремећајима.
Учење и карактеристике Јеховиних сведока:
Учење Јеховиних сведока јесте смеса свих јереси осуђених на свих седам Васељенских сабора.
„... сваки грех ћу опростити
али Грех против Духа Светога нећу опростити..."
• Ми остали хришћани не знамо, наводно, како је Богу име, а то је Јехова. О чему је реч?
Јевреји, својевремено, из богобојазности нису узимали име Божје ни у говорној, нити у писаној
употреби, већ су користили разне формулације. Тако је једна од записаних строзаветних формула
ЈХВХ, а чита се „Јахве", што значи „Бог". Дакле, Јехова је погрешно изговорена формула ЈХВХ, но
„објавитељи краљевства" Бога назваше Јеховом, а себе Јеховиним сведоцима.
• Не постоји Свети Дух, него „сила божја".
• Исус није једнобитан са Богом. Он јесте син Божји, али није Бог. Пре свог живота на Земљи он је
био духовно створење на небу.
• Исус Христос није разапет на крсту, већ је био обешен.
• Нема поштовања крста.
• Христова мајка није Богородица.
• Не славе никакве празнике.
• Душа није никаква духовна суштина, различита од тела, нити надживљује тело. Тело је
носилац живота, а душа је у крви (зато Јеховини сведоци не прихватају трансфузију крви, јер ако
Јеховин сведок узме туђу крв, крв неког грешника, онда више неће бити онај исти од пре
„објавитељ краљевства". Зато је боље умрети без трансфузије и бити спасен, него згрешити сад,
последњих дана пред други долазак Исуса Христа.
• Молитве су у ствари слободни лични разговори са Богом.
• Крштење се врши потапањем у воду.
• Последња књига Библије говори о заједници свих народа, без обзира на вере и расе, који ће, водећи
свој
живот у складу са Божјим законима и у ревности, остварити мећународно братство „новог света"
и то ће бити савремено мећународно чудо. Јеховини сведоци, наравно, виде себе у тој причи.
• Тада ће Исус, тобоже, ускрснути, а са њим и приличан број људи њих 144.000 одабраних. Остали
ће бити побијени у великој бици Армагедону, а Сатана ће бити везан.
•Јеховини сведоци тако проричу и крај других хришћанских заједница.
•Врло негативан став имају према тренутним властима у свету. На овом месту рецимо да су
многи светски теолози из разних религија јако склони тврдњи да су Јеховини сведоци тројански коњ
„новог светског поретка", и то на терену хришћанства.
•Као што је већ речено, они стално коментаришу „апокалиптично време" овога века ратове,
болести, несреће као предзнак скорог доласка Исуса Христа и потврду свог учења. Тврдњом да ће
они једини бити спасени дају себи на аутентичности и значају, а то је, да опет поновим, мамац за
ново чланство у почетној фази, а у потоњој подижу тензију од све скоријег повратка Исуса Христа,
шире страх и обезбећују ревност и дисциплину својих следбеника.
•Што се тиче другог доласка Господа Исуса Христа, Јеховини сведоци и њихов оснивач, Чарлс Т.
Расел, два пута су оманули у прогнози 1874. и 1914. Расел се, ипак, на неки начин оправдао,
рекавши да Исус Христос јесте дошао 1914. али да је за сада невидљив.
• За будуће време, најзад, Јеховини сведоци предвићају теократско друштво у којем ће на небу
царовати Исус Христос, а на Земљи изабрани кнезови.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
