Видим из твоје приче да ниси претјерано упућен у стање православне цркве, још прије двадесет година је оп.Јустин Поповић превео текст св.Литургије и отад се служи на српском језику.
Св.Писмо је први превео Вук Караџић (Нови Завјет) и Ђуро Даничић (Стари Завјет),
касније проф.Емилијан Чарнић,
а данас имамо превод Архијерејског Синода СПЦ
(један од бољих уопште).
Требник је преведен на српски,
тако да се и ванлитургијске молитве обављају на савременом српском језику,
а ријетко ћеш срести црквенословенски
(можда једино код неких старијих свештеника пред пензијом, који тако служе више из навике).
Највећи проблем српског јесте појање, које је вишеструко теже на мање пјевљивом српском, и притом због различите акцентуације слогова, потребно је и преаранжирати мелодију богосложбене молитве, зашта је потребан мукотрпан рад и вишегодишња студија на ту тему, уз јако много истраживачког рада.
Углавном, питање ти не стоји, јер се данас у православној црвки више од 90% молитава служи на српском језику.
Умало заборавих, Американци служе на енглеском, Грци на савременом грчком, Руси на руском итд....
Али није проблем у језику, већ у томе да је сваку врсту дховности потребно проучавати или барем прочитати пет-шест књига....
Дођите на Литургију,
па ћемо после причати шта вам се допада или не допада,
али тада ћете моћи говорити са пуним правом,
овако је исувише одокативно и уопштено,
да не кажем са доста предрасуда....
