banjalukaforum.com

Много пута досад је појашњено, а појаснићу поново.Кључно питање је ко се 1924.године одцепио од Грчке Православне Цркве - старокалендарци или новокалендарци. Одговор је - новокалендарци. По учењу Цркве свака и најмања измена у верском православном учењу је јерес која одваја од Цркве и свако одступање од предања Цркве је раскол. Црква је више пута у току своје историје (Први Васељенски Сабор и Свеправославни Сабори у периоду 16.- 20. век)анатемисала новокалендарце као расколнике тј. као оне који су лишени Божије благодати. Под те анатеме су потпали сви који су увели нови календар. Сви који су под анатемом себе лишавају припадности спасоносној Цркви, одвајају се од Ње и зато су новокалендарци ти који су се одвојили од Грчке Православне Цркве, а старокалендарци су остали у Њој тј. они су остали Грчка Православна Црква, наследили су и сачували апостолску веру и прејемство и преносе их даље на своје следбенике. Тако је континуитет Цркве од Педесетнице настављен у Грчкој Старокалендарској Цркви, Руској Катакомбној и Руској Заграничној Цркви (ове две последње су касније духовно пале у јерес, данас више не постоје осим лажних групација, остала је само Грчка Старокалендарска Црква као аутентична Христова Црква).Дакле, није постојао старокалендарски покрет него само новокалендарски покрет, а стари календар је календар којег се Црква држала и пре и после 1924. године. Ствар је у томе што је пре 1924. цео Исток био православан, а после 1924. године само ове 3 горепоменуте Помесне Цркве.

Није се Грчка Старокалендарска Црква распала, јер се Црква не може распасти пошто је Она Божија установа, само Тело Христово. Десило се само то да су од Ње отпали разни јеретици и расколници што се дешавало и раније у историји Цркве. Сетимо се само донатиста,новацијана,гностика,николаита,савелијанаца,духобораца,маркионита,варлаамита,аријеваца,несторијанаца,монофизита,монотелита,иконобораца,римокатолика,мноштва протестантских секти,етнофилетиста,имебораца,новокалендараца,живоцрковника,сергијанаца,екумениста и мноштва других. И увек су јеретици и расколници за себе говорили да су православни, а за православне су говорили да су јеретици, али је увек свако ко је чиста срца могао да препозна ко је заиста православан, а ко јеретик. Тако и сада у 20. веку није тешко препознати ко је отпао од Грчке Старокалендарске Цркве, а ко не. Најпре је 1937. године отпао епископ Хризостом Флорински, јер је увео ново учење супротно учењу Цркве, да и новокалендарци имају благодат Духа Светог насупрот св. Василију Великом и другим оцима који уче да су расколници безблагодатни једнако као и јеретици. Од тог Хризостома Флоринског и оних који су му пришли настала је шизматојеретичка групација која се по Х. Флоринском скраћено називају флоринци. Ти флоринци су се касније распали у најмање 10 фракција што и јесте плод њихове јереси и раскола. Дакле, расколници се даље распадају и гложе, али Црква никад (мада има и примера у историји да се неки јеретици не деле у мноштво Синода, али ипак то "јединство" није око Христа већ око лажи тј. ђавола - изумитеља јереси и зато такво "јединство" не иде у прилог њихове догматске исправности,већ напротив!). А ко је те 1937. остао у Цркви чувајући неизмењеним учење Цркве о безблагодатности новокалендараца? Владике Матеј Брестенски и Герман Кикладски. Касније и Герман Кикладски отпада прикључивши се Хризостому Флоринском, а владика Матеј остаје сам, али чврст у исповедању православља попут некада св. Марка Ефеског и других отаца Цркве. Од владике Матеја потичу матејевци. Дакле, матејевци је скраћен израз за Православну Цркву која води апостолско прејемство и има апостолско учење од светог владике Матеја. Матејевци за разлику од флоринаца нису имали расколе све до 1995. године. Тада 3 матејевска епископа отпадају у јерес и раскол новоиконоборства, а петорица остају верни православном учењу о иконама. Та петорица настављају апостолско прејемство и чувају неизмењено апостолско учење и представљају Православну Цркву (наравно,подразумева се са својом паством), а ова 3 епископа су расколници и јеретици отпали од Цркве. 2002. године од матејеваца тј. од Православне Цркве отпада епископ Григорије Русис због свог новог јеретичког учења да Христова личност није превечна. Православној христологији остаје веран епископ Хризостом Солунски и он са својом паством данас чини Православну Цркву и једини је православни епископ данас. Дакле, потребно је само пратити следеће године: 1924.,1937.,1995. и 2002. и биће јасно где је Црква Христова данас. О томе је детаљно написано на сајту http://www.pravoverje.com, па свако ко брине за своје спасење све може лако утврдити.
Ево да те исправим. Акакије припада флоринцима, дакле расколницима и јеретицима, а не Матејевцима. Он има већину ставова исправних наспрам екуменизма, али и поред тога налази се ван Цркве Христове. Што се тиче СПЦ, она формално користи стари календар, али има општење са свим новокалендарцима, а канони Цркве подједнако анатемишу и расколнике и оне који са њима опште. Слично је са другим стварима. Нпр. СПЦ формално исповеда две природе Христове, али има општење са монофизитима који исповедају једну природу Христову. Или рецимо, формално исповеда да Дух Свети исходи од Оца, а не од Сина, али има општење са римокатолицима који исповедају да Дух Свети исходи и од Сина, а не само од Оца. Итд. А православље учи да свако има оно исповедање какво и они с којима општи ма како лицемерно исповедао правилну веру. Само онај ко има и правилно исповедање вере и истовремено нема општење са јеретицима (уз сачувано апостолско прејемство, наравно) јесте православан. Зато ће Отац, Син и Дух Свети, Света Тројица нераздељива и несливена, подједнаком осудом осудити и римокатолике који тако богохуле о Духу Светом и "православне" који с њима опште. Исто и по питању осталих јеретика.
Што се тиче термина "поновно крштење", он може да има два значења:
-заиста (дословно) поновно крштење, када је неко правилно крштен, па се опет крштава. То је понављање свете тајне крштења иако је она већ (правилно) извршена што је кажњиво црквеним канонима као ругање смрти Христовој
-неко је крштен неправилно (или због неправилне форме или што је крштен од стране јеретика или и једно и друго). Тада реч крштен заправо треба ставити под наводнике, јер на тај начин крштен човек због нарушавања правила и услова крштавања заправо није крштен, па поновно крштење има заправо значење првог крштења, јер се тек сад обавља по правилу за разлику од претходног неправилног тј. неважећег а то значи непостојећег крштења,али пошто је први пут привидно извршено крштење, онда се ово друго правилно крштење често назива поновно крштење. Дакле, у случају неправилног крштења, црквени канони заповедају понављање крштења (али сада на правилан начин) да особа не би остала некрштена и тиме изгубљена за вечност.
Детаљно светоотачко учење о крштењу може се прочитати овде:
http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... u_teme.htm

Дакле имати исправан календар (који је бај д веј, појам из астрономије а не теологије) за вас је догматско питање?

Само ми није јасно како то ако сте "вавијек исправни" да у догму кујете календар који је успут и нетачан?
(Доказано је да је Миланковићев календар далеко тачнији од јулијанског).

Шта је следеће? Навијање сатова и усклађивање по Јерусалимском времену?

И, по вама која је дефиниција Христове Цркве: "Идите и крстите све народе"
или искључиво "Ја и моја раја који све најбоље знамо" ?

Да сте прочитали нпр. ове текстове:
http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... ivanja.htm , http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... endaru.htm и текстове на које воде линкови у њима, било би Вам јасно да је календар догматско питање. Такође, Господ позива на покајање и крштење све народе: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа", али само у Цркви Његовој: "Један Господ,једна вера, једно крштење". Али, Вас истина и не интересује, па свака даља расправа је бесмислена и била би бацање бисера пред свиње. Зато читаоци "који имају очи да виде нека виде и који имају уши да чују нека чују", а ко се руга Истини добиће праведну плату од Бога. "Ко се чисти нека се још чисти, ко чини неправду, нека и даље чини неправду. Ето Ме долазим скоро и плата Моја са Мном", рече Господ наш. Амин!

Извињавам се саговорницима, али немам жељу да ишчитавам километре тих списа из два разлога:
као прво немам времена за такво шта, а као друго, ред је био да ме заинтересујете својим ставовима
или одговорима на проста питања које сам вам поставио.

Ја, додуше јесам ишчитавао многе списе који се тичу црквене историје, и запазио сам следеће:
за два миленијума постојања Цркве нити један од великих отаца при појави неког учења страног Христу
није се одцјепљивао од Цркве, него је све и један остајао у њој борећи се до задњег даха
(само да подсјетим да је св.Јован Златоусти мученички умро у прогонству, св.Максиму одсјечен језик и рука итд).
Дакле, расколнички (секташки) менталитет је увијек био потпуно непознат појам борцима за вјеру,
а нити један за ових двадесет вијекова није се са својим истомишљеницима издвојио из Цркве
правећи нову "најистинитију изистинску православну цркву", већ су то радили искључиво они који су у прелести.

У преводу - не бори се за вјеру сецесионизмом, па из властите анонимности пљујући преко тарабе,
него унутар живе Цркве, која није никаква окоштала администрациона организација нити музеј,
већ живо Тијело Христово, које обухвата све нас са свим личним недостацима и манама.
Таква борба не подразумјева паметовање, фарисејство и личну светост која се мјери критиковањем другога,
већ је оно "страшно мјесто" на којем ваља "постојати" и истрајати свједочећи истину кроз подвиг смиравања и љубави.

свако добро

Ако већ нисте изучили питање календара, онда не требате ни да доносите свој суд о томе док се не упознате са проблематиком, јер из непознавања материје често се и износе разне заблуде. Међутим, лично мислим (можда грешим, али такав је мој утисак) да Ви врло добро све то познајете, али свесно изврћете као и у примеру који сте навели у вези св. Максима Исповедника.Добро сте и тачно казали да се он, као и остали светитељи, није одвајао од Цркве борећи се против јереси него се до последњег даха борио у Цркви. Он је тада заједно са своја два ученика остао у Цркви, а сви источни патријарси, епископи, свештеници и мирјани пали су у јерес монотелитства и управо су се они одвојили од Цркве. Тако и у 20. веку није основана никаква "најистинитија истинска православна црква" како то ви подмећете за оне који су остали верни старом календару. Напротив, они су попут св. Максима Исповедника и његова два ученика остали у Цркви иако су били у мањини, а сви источни патријарси,епископи,свештеници и мирјани попут некадашњих монотелита одцепили су се од Цркве основавши нову најпре "новокалендарску цркву", а потом 1948. године и "екуменистичку цркву" Светски Савез Цркава.
Дакле "`страшно мјесто` на којем ваља `постојати` и истрајати свједочећи истину кроз подвиг смиравања и љубави" је Црква Православна (која је како сведочи св. Максим Исповедник тамо где је истинито исповедање вере), а не никакве нове "цркве" било то адвентистичке, мормонске, екуменистичке и било које друге основане од људи много времена после Педесетнице када је Господ основао Своју Новозаветну Цркву.
Вама наравно такође свако добро,али ако себи стварно желите добро, сигурно да га нећете постићи противљењем Цркви коју води Бог Који је Апсолутно Добро. Размислите о томе. Чему оповргавање Истине?!И свети Максим Исповедник рече да се не радује духовној погибији јеретика, али да човекомржњом, а не љубављу сматра пристајање на јереси на већу погибао оних који је исповедају.

Varnava, šta je u Pravoslavlju, po tebi, jeres?

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Pentakostna zajednica postoji od Pentakosta odnosno Pedesetnice ili ti praznika Duhova.
Neki toj crkvi koja je protestantskog karaktera pripisuju ružne reči zbog govorenja u ,,nerazumljivim '' jezicima a Gospod preko apostola reče da postoje i anđeoski jezici , pa ko ih razume sem Tumača a i oni to nemaju gde da nauče kao ni prvi jezike jer je to DAR po DUHU SVETOM.
Pozdrav Varnavi i ostaloj braći.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Ако сам те разумео ти припадаш Пентакостној заједници, а то је Пентакостална црква, је ли тако?

Ne, dragi brate moja pripadnost je Bogu a svi ljudi koji ljube Boga i služe mu su mi braća.
Imam braće i sestara u svim verski razdeljenim zajednicama ali smo u Gospodu i Svetom Duhu ujedinjeni u molitvi i ljubavi jer ljubav nepozna deobe.
Mir ti i blagoslov od Boga a od mene bratski pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

За нас православне браћа су само они који су поред молитве и љубави сједињени и вером. Управо ово треће узрокује јединство у молитви и љубави. Ако вера није истоветна онда не може постојати ни истинска љубав ни заједничка молитва. Ко не воли Бога, тај не може волети ни ближње. А онај ко о Богу погрешно учи, ко у Њега неправилно верује, ко не припада Његовој Цркви која и јесте једино истинско место заједничарења у љубави, тај у себи нема љубави Христове. А та Црква јесте Православна Црква, а све друге "цркве" носе само назив црква, али нису Црква Божија него напротив богопротивничке заједнице. Јер "Ко није с вама, против Мене је", поручи Господ апостолима и свим њиховим наследницима тј. Православној Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Пентикостална "црква" није основана на Педесетнице, већ много касније. О томе доле ниже прилажем текст који сам копирао са једног другог форума. Нека Господ и теби и свима заблуделима подари покајање,просвећење и присаједињење Његовој Цркви.

ПЕНТИКОСТАЛЦИ – “ДУХОВЊАЦИ”

Све су секте склоне цепању. То видимо из историје свих секти. Али изгледа да има највише раздора у такозваној “Пентикосталној цркви”. Тај духовњачки покрет појавио се у Америци међу баптистима и методистима 1886. године. Из Америке је прешао у Норвешку, одатле у Шведску, Немачку, Швајцарску и Русију, а данас постоји у целом свету. Нарочито их има у Африци и Јужној Америци. На терену бивше Југославије појавили су се најпре у Прекумурју међу тамошњим Немцима и Мађарима. Одатле прелази у Славонију и Срем, најпре у Осијек и Винковце. Све је то било пре 1939. године. Већег полета и замаха овај покрет је добио кад се њихов проповедник Јанош Лерх вратио из Америке и приступио пентикостом покрету, отворио у Осијеку богомољу у приватној кући, а своје вернике крштавао у Драви. Кад су тадашње власти тај покрет забраниле, заједница се камуфлирала под новим именом “Друштво Филаделфија”. За време другог светрског рата рад тог друштва био је сасвим забрањен, а имовина заплењена.

После другог светског рата, у новој држави рад им је дозвољен. Пошто су некако пребродили разна трвења са ногопраним из Чепина и са адвентистима и баптистима, главни старешина заједнице Илија Подруговић успео је 1950. године да уједини све три гране покрета у јединствену заједницу под називом “Христова духовна црква” у коју су укључени и “ногопрани” и “малокрштени”. За старешину је изабран 1950. Јожеф Новак. Међутим, заједница није била дугог века, јер су се “ногопрани” и “малокрштени” брзо издвојили у посебне “цркве”. У међувремену тај покрет духовњака јавља се и међу Србима, тако да је централа ногопраних била у Врднику, а “Духовна црква малокрштених” има своју богомољу у Београду.

СУШТИНА ЊИХОВОГ УЧЕЊА

У тако шароликој заједници тешко је наћи оно што им је заједничко. На питање шта је и каква је њихова вера, шта они уче – одговарају ми, као и сви секташи: “Наша вера је Свето писмо. То што је учио Христос и апостол Павле, то проповедамо и ми”. - “Па онда се нисе морали одвајати од Православне цркве, јер то исто проповеда и она скоро двадесет векова пре вас”. Ћуте.

Оно што је заједничко тим разним пентикосталним “црквама” јесте веровање да они на својим молитвеним скуповима добијају посебну благодат Светога Духа, “крштење Духом”. Дар да говоре стране језике и да чине чудеса.
Пентикосталка у трансуОЦЕНА НА ОСНОВУ БИБЛИЈЕ

Да ће бити Христових следбеника који ће имати дар чудотворства, то је директно обећање Христово (Марко, 16, 17 – 18). Али да ће бити и лажних пророка и “чудотвораца” и то је Христос прорекао (Матеј, 7, 22 – 23). Према томе ваља бити опрезан у процењивању њихових изјава.

Да ће Дух Свети сићи на апостоле, то је било проречено и остварено (Лука 24, 49; Јован 15, 26; Дела апостолска 2, 1 – 18). Међутим, то је проречено и остварено као један јединствени догађај, а не догађај који ће се понављати безброј пута. Такав догађај био је обећан и дат само апостолима, а осталим верницима дарови Духа Светога дају се кроз Свете Тајне (Дела апостолска 8, 14 – 17; 10,45 – 46; 19, 5 – 6). Но ти дарови су и по ефекту и по начину давања нешто сасвим друго него што је био силазак Светог Духа на апостоле.

У старој цркви у почетку хришћанске историје постојали су поред благодатне црквене јерархије појединци који су имали дарове Духа Светога, неко је имао дар језика, неко дар пророштва, неко дар тумачења језика, и тд. О свему томе апостол Павле нас обавештава у 12. и 14. глави Прве посланице Коринћанима. Али и сам апостол Павле нас опомиње на опрезност, јер је било и лажних “пророка” и таквих који су говорили шта је било неразумљиво, као тобоже под надахнућем Духа Светога (1. Коринћанима, 14, 13 – 19). Ту опрезност саветује и у Посланици Солуњанима (Сол. 5, 19 – 21). Јеванђелист Јован такође нас опомиње на опрезност пишући: “Драги моји, не верујте свакоме духу, него проверавајте духове јесу ли од Бога, јер су многи лажни пророци изишли у свет” (Јованова, 4, 1). И заиста кад човек види шта се све дешава по зборницама оних који кажу да имају дар Духа Светога немогуће је не сетити се напред цитираних речи Светог писма. Далеко је више оних који се представљају да имају дар него оних правих чудотвораца којима је Господ обдарио Православну Цркву, о чему сведочи богато искуство описано у житијима светих.
Да ли је ово заиста дар Духа Светога???Приликом појаве овога пентикосталног покрета у Америци за једнога од њихових проповедника, Чарлса Прахама, говорило се да је чинио разна чудеса, чак дај је и мртве васкрсавао. Међутим, полиција је утврдила да су та “васкрсења” била намештена.

Посоји још једна група “духовњака” која нема никакве организацијске нити историјске везе са пентикосталцима, чак су им и историјске претече. То су секте из осамнаестог века квекери и хернхути. Хернхути су говорили да имају посебан савез са Богом, па су Бога Оца називали “Тата”, Светог Духа “Мама”, а Господа Исуса Христа “Бата”.

Квекери, међутим, тврде да на молитви добијају наилазак Светог Духа па дрхте. Друга врста квекера за време молитве и наиласка Светог Духа скачу и преврћу се (зову их “џампери”), а трећа врста квекера звана “баркери”, за време молитве лају као пси, јер, ето, и на њих је наишао Свети Дух.

Пошто Свети Дух није ни обећан ни послан апостолима и хришћанима да разара Христову Цркву која се родила на дан Првог и јединог силаска Духа Светог на апостоле, а пентикосталци, раздељени сами међу собом, разарају Цркву, јасно је да ту немамо посла са правим дејством Духа Светог.

Др. Лазар Милин

ЕПИСКОП НИКОЛАЈ (ВЕЛИМИРОВИЋ) – ДР. ЛАЗАР МИЛИН

Varnava je rekao:
,,За нас православне браћа су само они који су поред молитве и љубави сједињени и вером. Управо ово треће узрокује јединство у молитви и љубави. Ако вера није истоветна онда не може постојати ни истинска љубав ни заједничка молитва. Ко не воли Бога, тај не може волети ни ближње. А онај ко о Богу погрешно учи, ко у Њега неправилно верује, ко не припада Његовој Цркви која и јесте једино истинско место заједничарења у љубави, тај у себи нема љубави Христове. А та Црква јесте Православна Црква, а све друге "цркве" носе само назив црква, али нису Црква Божија него напротив богопротивничке заједнице. Јер "Ко није с вама, против Мене је", поручи Господ апостолима и свим њиховим наследницима тј. Православној Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Пентикостална "црква" није основана на Педесетнице, већ много касније. О томе доле ниже прилажем текст који сам копирао са једног другог форума. Нека Господ и теби и свима заблуделима подари покајање,просвећење и присаједињење Његовој Цркви.''


Brate moj kad Gospod dođe reći će:
,,Svi što nisu Pravoslavci ili pravoslavne vere odlazite od mene''

Ako tako ne kaže onda tvoje reči gore rečene ne mogu stajati.
A ko to nije sa apostolima odnosno naukom koju oni nosiše?
Ko može drugom suditi i reći da je otpao?
Ja poštujem svete ljude ,,starine''ali iza njih se krije gomila drugih što nisu ni nalik njima.
Tako nas pripadnost ne čini spašenima već život po uzoru na ,,starine'' a ko živi onako kako oni nekad živeše... da li to Pravoslavci čine? U mom okruženju ne sigurno.

Čitaj brate moj naglas sledeći stih Jeremija 7. 18-19 i Dela Apostolska 17. 29
Ima na stotine tih primera ali i ovi su dovoljni pa te molim kao brata da ih prokomentarišeš otkud te reči i zašto.
Pozdrav bratu.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Према Православљу, свако и најмање одступање од православног тј. од Христовог, апостолског, светоотачког учења је јерес. Јеретици искривљено уче о Светој Тројици, о Цркви итд.
Само онај ко исповеда исправно учење може бити члан Цркве, а јеретици су ван Цркве. Овде можеш прочитати један леп и поучан текст о јереси, јеретицима и њиховом односу према хришћанима:
http://pravoverje.com/Otpadnistvo/Proti ... vernih.htm

Рећи ће: "Идите од мене сви који чините безакоње, јер вас не познајем". А безакоње су сви смртни непокајани греси:блуд,убиство,гордост,завист,очајање,леност,среброљубље,стомакоугађање итд.,а међу њима и јерес. Јерес је чак највећи грех, јер је то хула на Духа Светога, а она се,ако се човек не покаје, по речима Господњим "неће опростити ни у овом веку ни у будућем".А јеретици су сви они који мењају науку коју проповедају православци тј. припадници Православне Цркве, припадници православне вере, а то је вера коју је Господ Исус Христос објавио људима, апостоли је проповедали,свети мученици за њу животе дали,свети оци растумачили, утврдили и оградили од лажних јеретичких учења.

Сви који изменише науку коју они носише. Апостол Павле за такве вели:"Ако вам и ми или и анђео с Неба проповеди јеванђеље друкчије него што примисте нека је анатема!"

Црква,она суди. Како каже апостол Павле:"Не знате ли да ћемо анђелима судити." Суд Цркве је суд Божији, јер Црква је тело Христово, сасуд Духа Светога. "Што год свежете на земљи, биће свезано на небесима, а што разрешите на земљи, биће разрешено на небесима",поручује Господ Цркви Својој.


Не спасава нас ни само вера без дела ни дела без вере већ само обоје. Тачно је да је се "iza `starine` krije gomila drugih što nisu ni nalik njima" и да многи у окружењу који себе Православним називају не живе "onako kako oni nekad živeše". Чак и да такви исповедају праву веру, неће их она спасити ако немају јеванђељска дела. Али, ствар је у томе да већина таквих немају ни православну веру, већ само назив православни, а заправо исповедају разне јереси или су у заједници са разним јеретицима. То су екуменисти, затим разне лажне групе отпале од истинске Православне (старокалендарске) Цркве у Грчкој које делују и у другим земљама итд. Данас су само они који припадају истинској Православној (старокалендарској) Цркви у Грчкој и ван ње и који уз то живе узорним хришћанским животом истински православци,истински хришћани, а таквих је веома мало. "Син Човечији када дође други пут,хоће ли наћи веру на земљи".

Не знам које издање Библије имаш, ја сам прочитао из Старог завета Ђуре Даничића. Код мене ту пише о томе како жене пеку колаче царици небеској тј. клањају се лажним боговима, а не једном истинитом Богу, а то није повезано са твојим питањем. Вероватно имаш неко друго издање Библије и чини ми се да твом питању одговарају у мом издању 4. и 5. стих:
"4.Не уздајте се у лажне ријечи говорећи: црква Господња,црква Господња,црква Господња ово је.
5.Него доиста поправите своје путеве и дјела своја, и судите право између човјека и ближњега његова."
Овде Господ укорава народ јеврејски који се лажно Богу моли у храмовима, лажно га слави у храмовима, а на делу, у свакодневном животу чини супротно Закону Божијем. Он дакле, не одриче потребу и благословеност одласка у храмове већ само укорава народ за неправилан приступ вери тј. за спољашње служење Богу без кајања. Слично као што и фарисејима касније кад се оваплотио и дошао на земљу говори да су лицемери који говоре, а не чине, лажно се Богу моле дуго, дају десетак, пред људима се представљају праведницима, а имају многе скривене грехе итд. Али, Господ каже и то да "ово је требало чинити, а оно не остављати". "Ово" представља милост коју треба да показујемо према ближњим,а "оно" представља десетак,пост и све спољашње служење Богу које по речима Његовим не треба остављати, али које је без милости лицемерно,бесплодно и Богом осуђено.
Овај стих из Дела апостолских (издање Вука Караџића које вероватно и ти користиш) вероватно је подударан са твојим пошто ми се чини да одговара смислу онога што питаш.
"29.Кад смо дакле род Божиј,не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме"
Слично пише и у Дела Апостолска 7.47-52. То је и објашњење претходног стиха. Соломон је начинио храм Богу, али Бог укорава народ због његове слепоће у разумевању правог смисла храма. У храму треба да се слави Бог кроз спољашње служење,али и унутрашње, из срца, подразумева се, дакле да не само устима већ и срцем да се слави Бог. Значи кад човек стоји у храму на молитви пред Богом треба искрено из срца да се моли и да воли ближње у храму, а не само устима а у срцу је нечистота. А да би срце било чисто неопходно је да се ван храма води исправан свакодневни живот. Зато Господ укорева народ, јер народ мисли да сав однос према Богу почиње на уласку у храм и завршава на изласку из њега. А Богу треба служити сваки трен, и у храму и ван њега. Зато се и каже у Писму да Бог не живи у рукотворенијем црквама тј. да није ограничен зидовима храма како испада по поступцима народа. Зато Господ и каже: "Небо је мени пријестол, а земља подножје ногама мојима: како ћете ми кућу сазидати? говори Господ;или које је мјесто за моје почивање? Не створи ли рука моја све ово?" Дакле, као да Господ говори "Немојте мислити да сам ограничен зидовима храма. Све је створила рука моја. Свуда сам присутан и свуда ме славите - и ван храма и у храму."
Па онда у 51. и 52. стиху Господ укорева народ управо за његова безакоња која је чинио и чини, а лажно Бога прославља у храму. При свему томе, Господ ништа не говори против храма, јер је Он и заповедио народу да га сачини и чак је Соломону дао детаљна упутства за изградњу храма, али Он поучава народ да има правилан однос према вери. Када је народ имао храм у срцу своме, онда су и спољашњи храмови уживали заштиту Божију, а када је народ одступао од Бога, од живе вере, онда је праведни Бог допуштао непријатељима јеврејским да сруше те храмове,да окупирају читаве територије,да угњетавају народ и у ропство га одводе што је често Јевреје доводило до покајања и повратка правилном односу према вери и до поновне изградње храмова у којима ће се правилно славити Господ. Слично се дешавало кроз историју и са хришћанским народима.
Ето, био сам можда преопширан, али другачије нисам умео одговорити. Погледај и линк који сам претходно препоручио Талији. Ту је такође одговор на твоје питање о томе да ће се само православни хришћани спасити.

Mili moj brate, tvoje reči govore o iskrenosti i želji da kažeš pred svima o svojoj veri hrabro i otvoreno i to poštujem.
Ali nekad treba biti oštar a nekad blag ko to prepozna kad je čemu vreme pokazuje mudrost.
Razumem o čemu govoriš i šta želiš favorizovati i imaš moju podršku (ako to išta znači)ali se bojim da smo navedena dva stiha malo zaobišli odnosno nečeg si se dotakao a nešto izostavio,
Stih koji sam naveo ne govori samo o nebeskoj carici već i o tome da SLUŽENJE NJOJ GNEVI BOGA a kome se danas pevaju himne ,,nebeskaja carice''?
U drugom navedenom stihu iz Dela se jasno naglašava da se ne SLUŽI SLIKAMA NI KIPOVIMA niti delu ruku već živom Bogu tu su akcenti.
Zašto sve to vraćati unazad i pominjati Solomona kad on u hramu nije činio pomenute stvari a što se i on poklonio kipovima to nije bilo u Jerusalemskom hramu i te reči se ne odnose na Solomona već na sve koji čine navedeno.
Zašto danas čine u crkvama baš te stvari koje Bog zabrani i u drugoj zapovesti izričito naglasi.

Hula brate moj nije neslaganje sa učenjem crkve već negiranje Duha Svetog i darova koje On daje. Tu bi moglo pod darom učitelja da se svrsta razlika u učenju kao neka vrsta negiranja istine ko se suprotstavlja učitelju iz kojeg Duh Sveti govori a ne dogma.

Ko javlja drugo jevanđelje osim onog koje svi priznajemo i u čemu se sastoji to drugo-koja je njegova poruka u odnosu na pravu?

Apostoli svoje učenike nazvaše hrišćanima još u prvom veku ali ne i Pravoslavcima pa da li smo hrišćani ili Pravoslavci. Ako smo hrišćani onda idemo za Hristovom rečju a ako smo Pravoslavci onda smo se odelili od hrišćana i uzeli novo ime govoreći ,,svetiji sam od tebe ne dotiči me se...''
Ja želim da verujem da je Pravoslavna vera ispravna zato mi pomozi da razumem kako u pravoj veri postoji kip,slika(ikona) kojima se odaje poštovanje kađenjem,celivanjem i klanjanjem a rekosmo da to Bog izričito zabrani. Kako spojiti te dve stvari?

Mir tebi brate i domu tvom.

Nemoj da te zbuni brate odgovorio sam ti preko sestrinog pseudonima jer smo sa istog komp. pisali.Njen pseudonim je Ivana 888 a ja nastavih pisati tebi i eto ga.


Da pitam ako nije mnogo, kako to da nigde u apostolskim zapisima nema govora o ikonama i kipovima (doduše ima) ali u negativnom kontekstu a ja tražio u pozitivnom pa nenađoh.
Šta je povod za činjenjem toga (obožavanjem slika i kipova) nije li to paganska navika jer Jevreji nemaju to u svojoj Bogomolji.Sinagogi.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Ако говориш у том смислу клањања иконама као идолима онда је то друга тема у односу на тему верника који су то само по имену, а не држе се Божијих заповести, па им је залуд спољашње служење у храму. А та тема коју си сада опширније и јасније навео је добро позната. Што се тиче термина "царица небеска" Господ у стиху који си навео ту мисли на једну од лажних непостојећих богиња којима су се Јевреји клањали што је "гад пред Господом". Као што су се стари Грци клањали лажној богињи Афродити итд. А Господ нам заповеда да се не клањамо идолима нити да правимо њихове ликове. А у новом завету термин "царица небеска" не односи се на лажну непостојећу богињу којој су се Јевреји клањали већ на Пресвету Богородицу, свагда Деву Марију која је родила Спаситеља света Господа нашега Исуса Христа, Сина и Логоса Божијег. Њој се хришћани не клањају као некој богињи, јер је и не сматрају за богињу пошто исповедају и клањају се само једином истинитом Богу - Светој Тројици. Пресветој Богородици се хришћани клањају и Њене иконе целивају из поштовања према Њој као оној која је родила Бога, Спаситеља света. Њу је Бог после смрти васкрсао и вазнео на Небо и узвисио је изнад свих анђела. Дакле, после Бога највећу славу има Пресвета Мајка Божија, затим анђели, потом свети Јован Крститељ, па онда апостоли и редом остали светитељи све до најмањег у Царству Божијем. Зато Пресвета Богородица као "Часнија од Херувима и неупоредиво Славнија од Серафима" и ужива толико поштовање у хришћанском свету. Ипак, и поред тога, Њој наравно хришћани не одају богопоштовање, јер оно припада само Оцу, Сину и Светоме Духу - Светој Тројици јединосушној, нераздељивој и несливеној, већ само као најсветијем од свих створених разумних бића. Тако и према анђелима и светитељима Црква одаје поштовање, а не богопоштовање. Црква чак анатемише јеретике који су се појавили, а који су се анђелима клањали као боговима и исто тако Пресветој Богородици као Божанству.

Неслагање са учењем Цркве је негирање Духа Светога, јер учење Цркве је учење Духа Светога. Зато одступање од црквеног учења и представља хулу на Духа Светога.

"Друго јеванђеље" јављају сви који изменише "прво". Нпр. у "првом јеванђељу" сам Господ Исус сведочи да ће послати од Оца Духа Светога који од Оца исходи, а у "другом јеванђељу" тј. у својим јеретичким списима римокатолици уче да Дух Свети исходи и од Сина, а не само од Оца. То је порука римокатоличког "другог јеванђеља". Дакле римокатолици изменише "прво јеванђеље" и тако потпадоше под Божију анатему изречену устима апостола Павла. Подобно римокатолицима јављало се мноштво јеретика пре и после њих, који су стварали нека своја нова јеванђеља тј. јеретичка учења која одступају од правог јеванђеља написаног рукама четворице јеванђељиста.

У почетку апостоли назваше своје следбенике хришћанима, али касније се појавише јереси; јеретици себе и даље називаху хришћанима иако то нису били, па да би себе разликовали од лажних хришћана, истински хришћани који следују изворно апостолско и светоотачко хришћанство себе назваше православним хришћанима или скраћено православцима тј. онима који право (правилно) славе Христа тј. имају исправну хришћанску веру.

О иконама, киповима итд. детаљно, лепо и јасно је објашњено у тексту који ћу поставити у следећем посту.

Свете Иконе, Свети Крст, Свете Мошти

Секташи оптужују Цркву да је “ прекршила ” другу Божију заповест тиме што у богослужбеној пракси употребљава и “ обожава ” иконе ; осим тога у Цркви се клања Крсту као каквом “ идолу ”, а исто тако и моштима светитеља. То је идолопоклонство, и директан грех против друге Божије заповести - кажу секташи. Оваквих се приговора Црква доста наслушала у својој историји - па ипак посветимо им мало пажње!
Кажимо на самом почетку да друга Божија заповест не забрањује прављење ликова и сликање слика, већ њихово обожавање. Православни хришћани се тога држе, и они не обожавају никога и ништа осим Господа Бога. Чујмо најпре шта каже друга Божија заповест: “ Не прави идола нити каква лика од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој ” (2Мој. 20.4-5).
Када би се ова заповест схватила буквално - настао би општи хаос. У таквим околностима би сваки биолог, сликар, фотограф, вајар, луткар,… - био велики грешник. Албуми са нашим сликама представљали би скуп “ идола ”, а телевизију и да не спомињемо. Личних докумената не би било, а новине би штампале само сувопарне текстове.
Па како онда схватити ову заповест?! Просто - довољно је обратити се Библији, и ето одговора. У образложењу ове заповести Бог каже: “ Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камења са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш ” (3Мој. 26.1); и даље: “... посрамиће се они који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: ви сте наши богови ” (Иса. 42.17 ; 44.9-17 ; 45.20 ; 46.6-7 ; итд.).
Дакле, Господ Бог изричито забрањује да било ког, или било шта обожавамо и клањамо му се као Богу. Само то, и ништа више! А Црква тако нешто никада није учила или радила. Никада Она није неку личност или неки предмет ставила изнад Бога, испред Бога, или уместо Бога! Сетимо се још нечега - у Библији постоје директне Божије наредбе да се праве кипови, и иконе за потребе богослужења! Ево и тих места у Св. Писму:
V Бог наређује да се начине две статуе анђела (херувима) у Храму Божијем:
(2Мој. 25.18-22 ; 1Књ. Дн. 28.18 ; 1Књ. Цар. 6.23-29 ; 8.6-7)
V Бог наређује да се ураде резани ликови у Храму:
(1Књ. Цар. 6.29-35 ; 7.29,36 ; 2Књ. Дн. 3.7)
V Бог наређује да се извезу ликови анђела на порфирној завеси светилишта:
(2Мој. 26.31 ; 2Књ. Дн. 3.14)
V Бог наређује да се извезу ликови анђела на десет завеса шатора:
(2Мој. 26.1 ; 36.
V Бог показује Мојсију слику Свога Храма и свега што је у њему:
(2Мој. 25.9,40)
V У самој Небеској Цркви налазе се кипови анђела, као и резани ликови:
(Јез. 41.18-26)
Дакле, Бог не само што не забрањује коришћење религиозних слика за богослужбене потребе, већ, напротив - наређује! Стога, поистовећивање св. икона са “ идолима ” било би заиста неразумно, и чак шта више, велики грех. Јер ми православни не обожавамо св. иконе, нити се молимо икони као парчету дрвета или папира. Православни верници се моле пред иконом, као симболу личности која је визуелно представљена на њој. Они поштују иконе као благословене представе једног живог Бога - Његових анђела, светитеља и мученика који су, као што смо видели, наши пријатељи и заступници (Отк. 5.8 ; 8.3-4). Ми уснама целивамо лик светитеља, а нашим мислима и срцима целивамо правог светитеља као живу и стварну личност у Небеској Цркви.
Оно што је записано у Јеванђељу, то је представљено нашим очима, и у боји, насликано на зидовима храма, или на дрвету или у облицима неке друге материје. Оно што се читањем приказује ушима, то се исто приказује гледањем нашим очима.
Из Св. Писма видимо да је Бог понекад чинио чуда кроз мртве, без животне:
V кроз дрвени Мојсијеви штап: (2Мој. 7.17 ; 8.17 ; 9.3 ; 17.5-6)
V кроз бакарну змију: (4Мој. 21.6-9)
V кроз Јелисејеве мошти: (2Књ. о Цар. 13.21)
V кроз Христове хаљине: (Мт. 9.20-22)
V кроз Петрову сенку: (Д. ап. 5.15)
V кроз иловачу и бању Силоамску: (Јн. 9.6-7)
V кроз убрусе и појасе ап. Павла: (Д. ап. 19.11-12)
Стога, зашто и даље сумњати у чудотворне моћи св. икона, св. крста. или св. моштију? Историјско искуство Цркве, као и њено Предање то очигледно потврђују!
На крају узмимо у обзир и то да, до Христовог доласка, Бога нико никад није видео, и да је Бог тек у лику Господа Исуса Христа узео људску природу (Јн. 1.14 ; 14.9). Због тога Богочовека Исуса Христа оправдано можемо визуелно представити у Његовом људском облику. 787- ме године, на седмом васељенском сабору, цела Црква је прихватила ово учење, и донела коначну одлуку у погледу достојног поштовања икона. А било би заиста Богохулно и неукусно да лик Господа Исуса Христа, Богородице, апостола, анђела, и свих светитеља називамо “ идолима ”.
V Свети Крст - Ап. Павле “ плачући говори о многима који живе као непријатељи крста Христова ” (Флпљ. 3.18). Заиста, и дан данас многи од секраша отворено се јављају као крстоборци и противници видљивом одавању почасти св. крсту - “ Јер је реч о крсту лудост оника који гину …” (1Кор. 1.18).
Ми ћемо се држати речи ап. Павла: “ А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа ” (Гал. 6.14) - јер је за нас Крст Христов и симбол и средство спасења.
Шта рећи за оне који тврде да “ верују ” у Христа, а одбацују да одају видљиву почаст Знаку Сина Божијег - св. крсту. Какви су то “ хришћани ” када свесно одбацују ношење Крста, или не дај Боже да га још целивају? Њихов став је да они Крст Господњи носе у својим срцима, и то је сасвим довољно! Добро, то је лепо и за сваку је похвалу - али кријући у себи Крст, а не одајући му видљиву почаст, ви као да се стидите што сте хришћани. Друго, није баш тачно да је Крст Христов невидљив, јер Св. Писмо говори и о видљивом Крсту као Знаку Сина Човечијег - који се јавно показао на Голготи (Јн. 19.17); и који ће се поново показати, на небу, када Господ дође у свој својој слави (Мт. 24.30). Хоћете ли се и тада стидети св. крста? Видети и ове цитате:(Флпљ. 2.8 ; Еф. 2.16 ; Кол. 2.14).
Навашћемо даље нека места из Старог Завета која би се могла схватити као праслика Крста:
V Када је Јаков благосиљао Јосифове синове, Јефрема и Манасију, стицај околности био је такав да је тај благослов изречен под знаком крста, јер је Јаков при благосиљању ставио једну руку преко друге (1Мој. 48.13-19). Да ли је то био баш пуки случај да благослов овог пута дође кроз знак крста, или је то био предзнак, да ће кроз крст доћи благослов целом свету?
V Ап. Павле прелазак Израиља преко Црвеног мора тумачи као праслику св. тајне крштења (1Кор. 10.1-2). Наиме, да би се вода раздвојила, Мојсије је пружио своју руку ка мору у једном, директном, правцу, а када је Израиљ прешао, он је по заповести Божијој опет пружио руку ка мору да би се вода саставила, али сада је то учинио у попречном правцу. На тај начин несвесно учињени знак крста био је предслика спасења.
V Први ратни сусрет Израиљаца са Амаличанима текао је следећим током - док се Мојсије на гори молио Богу раширених руку, Израиљци су побеђивали. Чим би их спустио, од умора, побеђивали су Амаличани (2Мој. 17.11-13). Раширене Мојсијеве руке, у односу на његово тело, такође су биле предслика крста Христовог, и извор Израиљске победе. Из Св. Предања знамо још нешто:
V Пред одсутну битку са својим супарником Максентијом (312- те год.) цар Констатин је у сну добио поруку да на штитове и заставе стави знак Крста, а речи које је чуо гласиле су “ Овим побеђуј ”. Испунивши то, Констатин је победио и ушао у Рим.
V Из историје Цркве зна се да су стари хришћани имали више својих символа који су у оно време били тајни знаци распознавања. Један од таквих је била риба, а зна се и зашто - На грчком језику риба се каже “ ИXТИС ” - Исус Xристос Теу Иос Сотир - Исус Христос Божији Син Спаситељ! А зар је тај символ био неки грех пред Богом? Није - јер он у суштини изражава главну истину хришћанства! Па зашто би онда и Крст, као предмет (символ), и знак Крста којим се осењујемо био грех?! Јер, када на себи руком начинимо знак Крста ми тим покретом изражавамо цело своје хришћанско веровање - на символички начин. Три састављена прста једне шаке символички нам означавају нашу веру у једносушну и нераздељиву Свету Тројицу. Тим више, и тим потпуније што чинећи знак Крста изговарамо: “ У име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амин ”!
У осталом, и секташи, сви од реда, имају неки спољашњи знак своје молитвености. Обично, и најчешће седећи зажмуре, ставе руке међу колена и дубоко се замисле, или изговарају своју слободну молитву.
Нама Св. Предање изричито казује да су још најранији хришћани имали обичај да се осењују знаком Крста, па стога то радимо и ми. А секташи нека нам одговоре на основу чега они то заснивају знак своје молитвености?!

Mir i blagoslov bratu Varnavi od našeg Gospoda i spasa a od mene pozdrav.

Brate rekao si:
,,Дакле, после Бога највећу славу има Пресвета Мајка Божија, затим анђели, потом свети Јован Крститељ, ...''

Jovan je pisao Otkrivenje po reči i viziji i bio je od Gospoda zadužen da se brine o Mariji, zar ne?
Marija je usnila i kažeš vaskrsla...pa dobro zašto to Jovan ne pribeleži nije to mala stvar jer i Lazara pomenuše a Mariju zaboraviše zašto?
Ako postoji zapis u apokrifu o marijinom vaskrsenju a postoji zašto onda crkva koja je odlučivala šta je kanonsko a šta ne nije i tu priču uvrstila u Bibliju?
Zašto Jovan opisuje poredak na nebu i izostavlja Mariju a sve redom navodi i životinje i heruvime i arhanđele i nekaže da je neko muškog roda a neko ženskog zar ne?
Gospod nam ne stavlja Jovana-Iliju kao trećeg već reče NAJMANJI je u carstvu a videli smo da ih tamo ima na mirijade.


,,..па онда апостоли и редом остали светитељи све до најмањег у Царству Божијем. Зато Пресвета Богородица као "Часнија од Херувима и неупоредиво Славнија од Серафима" и ужива толико поштовање у хришћанском свету


Svet ima pravo poštovati sve pa i međuse treba da se poštrujemo ali SLAVITI nekog čoveka je opasno jer Bog reče da slave svoje nikom neda pa što gneviti Boga likovima i slavljenjem ljudi.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Brat je rekao:
,,Дакле, Господ Бог изричито забрањује да било ког, или било шта обожавамо и клањамо му се као Богу. Само то, и ништа више! А Црква тако нешто никада није учила или радила.''

Ne, brate ne kaže tako. Prvo kaže da NE PRAVIMO LIKA, dakle ni lik da nepravimo...od čega lik?
Od onoga što je ...gde? NA NEBU i ništa više...? I NA ZEMLJI kako to i tu je valjda kraj...I OD ONOGA POD ZEMLJOM uh pa to znači nikakav lik ni od čega nesmemo praviti zatim se dodaje da se nesme NI KLANJATI NI SLUŽITI takvim predmetima.
Pitam da li sveštenik čini naklon pri krštenju pred ikonom? i da li celiva neke ikone?
Da li kadi ikonama? A znamo da kađenjem se navodno posvećuje narod i slike-ikone.

Da li sve ovo znači idolopoklonstvo i da li se svim tim radnjama može reći da to nije obožavanje?
Na koji se onda vidan način u crkvi obožava živi Bog?

U šatoru od sastanka nije se kadilo slikama niti su celivane niti nošene pred narodom kao idol već kovčeg zaveta u kome su pohranjene svete zapovesti a kadio se oltar i žrtva a to nije isto sa slikom i kipom.
Da li se i danas prinosi žrtva pored savršene jednom prinete?
Proroci su nekad vodili narode i careve a danas verni narod u crkvama ...stvarno gde su proroci danas? Da li je to Božija ruka okračala ili se uskratili darovi po Duhu Svetom a imamo obećanje da će biti sa nama do kraja, zar ne?

Veruj da mi je žao što se ne uviđa greška i poistovećenje sa kađenjem zmiji koju Mojsije načini a kasnije od toga napraviše kult i Bog posla slugu svog da očisti dom.
Pozdrav i zahvalnost na strpljenju i pomoći.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.