banjalukaforum.com

Прави си Тврле. Нисам знао да су и они секташи пошто кажу да су православци.

Vidusa:
Управо тако, Видуша. Свети Сава нам је у својој Жичкој беседи (коју лажиепископ Атанасије Јевтић наводи на своју осуду, јер је се не придржава) оставио аманет о чувању православне вере, а данас тај аманет Срби масовно оставише, па нам се зато и дешава ово разноврсно страдање. Нека би дао Господ да се што више Срба врати својој вери!
Свако добро од Бога!

_________________
http://www.pravoverje.com

Ja sam i dalje clan SPC, ali Crkve Svetoga Save kojoj je rimokatolicizam jeres. Tvojoj SPC rimokatolicizam je blagodatna Crkva.

Da li shvatas razliku?



Eto gdje lovi duse Dirk: nemojte odlaziti od jeretika dok vam ne postane svejedno, tj. vrijeme ce odraditi svoje, duh ce vam se promijeniti (ako ne vama, vasoj djeci i unucima sigurno hoce).

Dirka ne treba razlikovati ni malo od njemu blagodatnog A Djakovica.

Dirka ne treba razlikovati ni malo od njemu blagodatnog A Djakovica.

Ja sam i dalje clan SPC, ali Crkve Svetoga Save kojoj je rimokatolicizam jeres (ostale jeretike da i ne spominjemo). Tvojoj SPC rimokatolicizam je blagodatna Crkva.

Da li shvatas razliku?



Eto gdje lovi duse Dirk: nemojte odlaziti od jeretika dok vam ne postane svejedno, tj. vrijeme ce odraditi svoje, duh ce vam se promijeniti (ako ne vama, vasoj djeci i unucima sigurno hoce).

Dirka ne treba razlikovati ni malo od njemu blagodatnog A Djakovica.

ТВРТКО: Срби који припадају данашњој СПЦ нису више православни, већ јеретици, јер је данашња СПЦ, као што је сваком добросавесном човеку јасно, јеретичка организација. Кад је говорио о непобедивости Своје Цркве до Свога другог и славног Доласка, Господ није обећао да ће то бити Српска, Руска, Грчка, Грузијска или било која друга конкретна помесна црква, већ да ће Црква остати, па макар и незнатна по спољашњем изгледу и бројности. Данас видимо да су све званичне цркве пале у јерес и да је остало мало стадо грчких старокалендараца који данас представљају Православну Цркву Христову. Црква има од Господа заповеђену мисију: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Ко поверује и крсти се, спашће се, а ко не поверује, осудиће се."


Матејевци ван Грчке су људи који су рођени и живе и раде у Србији, Црној Гори, Републици Српској,Македонији, а има и нешто Немаца у Њемачкој итд. Ми Срби матејевци (дакле истински светосавци и истинска Српска Православна Црква) живимо заједно са својим народом и делимо све његове и радости и муке, али му сведочимо православну веру речју и делом, а у Грчку одлазимо кад можемо, свако према својим могућностима.
Ниси упознат са чињеницама. То што си рекао важи за флоринце - лажне старокалендарце, отпаднике од Цркве, а не матејевце, свету Цркву Христову, како то подмеће Атанасије Јевтић у својој богохулној књизи "Заблуде расколника, тзв. старокалендараца. Онај ко заиста тражи истину треба да сагледа и аргументе друге стране, па да онда изводи закључке. Објавили смо део одговора на Атанасијеву књигу, а ускоро ћемо, ако Бог да, објавити и остатак. Одговор можеш погледати овде:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... /index.htm

И то је још једна клевета екумениста. Истинита Православна Црква никога поново не крштава, већ први пут крштава, јер су крштења СПЦ неважећа из два разлога:
1.СПЦ није Црква Христова, већ јеретичка црква, па нема благодат светих тајни
2.Форма крштења је неправилна, јер се врши прскањем и кропљењем, а не на једини исправан начин троструким погружењем.
У ретким случајевима неки СПЦ "свештеници" изврше и троструко погружење, али је крштење опет недејствено, јер се извршава од стране јеретика (тачка 1.).
Дакле, у СПЦ-у се сахрањују некрштени људи који након смрти одлазе у Ад, у вечне муке, због чега ће на Страшном Суду Христовом одговарати како "свештеници" СПЦ и осталих званичних помесних "цркава" због свог упорног остајања ван Истинске Цркве Христове и чак супростављања истој тако и обични верници због своје немарности и неодвајања од јеретичких душегубаца како Господ заповеда.
Детаљније о правилном крштењу можеш прочитати овде:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... u_teme.htm

Код тајне спасења нема места иронији и неозбиљности. Ми не намеравамо да водимо бескорисне расправе са онима који не желе Истину. Ми се обраћамо само онима код којих је остало колико толико грехом неспаљене савести и у чијим истинољубивим срцима може да се посеје семе речи Божије. За сваког здравомислећег довољно је и оно што смо написали на нашем сајту.
"Овце Моје глас Мој слушају", каже наш Господ.
Нека би и тебе Господ избавио од замки ђавола, оца лажи и непријатеља људског од искони!

_________________
http://www.pravoverje.com

Али Андреј, погледај сву историју Цркве:
од светог Кирила и Атанасија Великог, преко Кападокијаца и св.Максима Исповједника
никада ниједан од Отаца није правио своју фракцију и одцјепљивао се од Цркве,
већ је остајао у Цркви и борио се за истину.
Ваша заједница је настала директним одцјепљењем од Православне Цркве,
а мисију 99% врши међу Православнима, а скоро никако међу иновјернима или атеистима.
Елемент расколништва у којем је много неодговорности није занемарљив никако,
поготово када видимо ставове Отаца о сличним појавама кроз историју.
Свети Марко Ефески каже да ће лакше проћи они коју су разапели Христа од оних који цијепају Небески Хитон и Тијело Христово правећи расколе.



Други проблем је ту еклисиолошки:
"...вјерујем у једну, свету, саборну и апостолску Цркву...",
гдје је ту саборност која је свагда била елементарни и црквеноградитељски моменат код свих Васељенских Сабора.
Други еклисиолошки моменат који преступате јесте Епископ:
од св.Игњатија Богоносца, св.Климента па до данас
црквенотворни елемент јесте епископ у локалној заједници
под којим се окупља литругијско сабрање
и који је гарант чувања вјере.
Мислим да сте ту у директном конфликту са одредбама
Првог Васељенског Сабора.
Конкретно- у БиХ немате ниједног епископа ни свештеника,
а тражите вјернике.
Шта се деси када вам неко приступи?
Не иде више на литургију?
У чему је онда црквено сабрање?
Гдје се исповједају, и код кога врше требе?
Иду у Грчку?


Кажем ти, искушења има, одувијек их је било и биће,
али елеменат расколништва и недостатак саборности су вам главни недостаци,
а да не причам о осуђивању свих и всја, те непостојању снисходљивости према онима којима треба "блажа храна"
како каже Апостол Павле у Посланици.

Све ово не држи воду, јер кад се и ови поделел, као и многи пре- шта ћете онда ?
И како позивате Светог Саву и ове Грке, кад се Светитељ борио да се ослободи грчког утицаја и протерао њиховог епископа.
Да ли се ви молите на грчком? Кини или димотики?
Ово како се крштава , тако је крштавао и Хаџи Рувим, и Прота Матеја и поп Ђујић и њих су тако крстили.
Некима не вреди ништа па да се у самом Јордану крсте.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Додуше што се тиче крштења,
Свети Архијерејски Сабор је 1994 године донио одлуку
о обавезној катехизацији оглашених,
крштењу након неког од постова (минимум од двије недеље за здраве)
те о крштавању потапањем у текућој води,
а ако нема могућности и временских услова,
онда у бурету или посебно изграђеној крстионици.
Крштење кропљењем, по мишљењу СА Сабора,
се врши искуључиво у нужди.

То што неки свештеници не поштују одлуке Сабора,
то је већ друга тема.

Gdje je tu Crkva kad u tu Jednu, svetu sabornu i apostolsku Crkvu priznajete i jeres papizma i filiokve?

Gdje je tu Crkva kad su vam oni sestrinska Crkva i braca po Hristu?

Нико од православних не признаје папске јереси,
нити исповиједа да смо иста Црква,
управо јер је Апостолска Црква једна.


За православне, Ватикан је престао бити Црква још у 8 вијеку,
што је запечаћено њиховим отпадањем од Цркве у 11 вијеку.


Приче о "плућним крилима" причају само они који нису православни,
и који немају основног појма о еклисиологији и учењу Отаца.

Da li ste vi pravoslavni protestanti i ko je vas Martin Luter?


Veoma me rastuzuju ovakve podjele i nadam se da ce zavrsiti sa sacicom zabludjelih.

Isto tako su nastale i jeresi koje su Sabori osudili.Svaka od njih je mislila da je bas ona u pravu.

Neznam,tuzno je to...

_________________
"Ja tuberan i moj deda,
kad kasljemo svijet se zgleda..."

AGONIJA SAMOZVANACA како пролазе расколници

Bugarskim raskolnicima dođoše crni dani. Ne sačekavši glas truba Jerihonskih, po odluci Generalnog Javnog Tužilaštva Bugarske, čuvari zakona sve domaće «denisoviće», i «sičenoviće», «abatarove», «kudrjakove» i ostale lažne jerarhe «strpaše» u jednu nikom potrebnu trupu i isteraše ih iz pravoslavnih hramova, koje predadoše zakonskoj kanonskoj hiljadugodišnjoj Crkvi svoga naroda – Bugarskoj Pravoslavnoj Crkvi na čelu sa NJegovom Svetosti Patrijarhom Maksimom.

Očigledno je da je epoha posttotalitarne političko–crkvene smutnje, vreme ‘’alternativnog’’, ‘’demokratskog’’, ‘’nacionalnog’’, ‘’’pravog bugarskog’’, ‘’patriotskog’’ i t.d. ‘’pravoslavlja’,’ na svom zalasku. Vlast, na čelu sa predsednikom Georgijem Pervanovim i premijerom zemlje carem Simeonom, pokazala je da ne samo što odvaja demokratske zapadne vrednosti, već i da uvažava svoj narod i njegovu viševekovnu veru.
Bugarski raskol je kao dve kapi vode sličan ukrajinskom. On je takođe nastao u vihoru naleta demokratije i politizacije crkvenog života. Kako je bivši glavni ateista Ukrajine Leonid Kravčuk, sa svojim najboljim prijateljem – Mihailom Denisenkom (Filaretom) osnovao «alternativnu» pravoslavnu crkvu, Ukrajinsku pravoslavnu crkvu - KP, tako su i prmijer demokratske vlade Bugarske Dimitro Filipov i predsednik Petar Stojanov osnovali alternativnu pravoslavnu bugarsku crkvu na čelu sa lažnim patrijarhom Pimenom (Enevim), bivšim mitropolitom Nevrokopskim. Na njegovoj intronizaciji jula 1996. godine u crkvi Svete Paraskeve prisustvovalo je ne samo najviše rukovodstvo zemlje, već i lider Ukrajinskih raskolnika – Filaret, koji je iz Crkve izopšten. Pimena i Filareta su, osim činjenice da su oba lažni patrijarsi, spajala zajednička dela u službi KGB. Naime, Filaret je otkriven kao agent Sovjetskog KGB sa nadimkom ‘’drug Antonov’’, a Pimen kao agent bugarskog DB sa nadimkom ‘’Pirin’’. Bugarski novinari su iskopali zbornike prijava Pimena, bilo ih je na desetine tomova. Filaret je kolegi pokušao da obezbedi ‘’međunarodno priznanje’’, doveo ga je u Kijev, ali bugarskog lažnog patrijarha niko, osim mesnog alternativca, gradskog čelnika Aleksandra Omeljčenka, nije primio. Ipak bugarski vrh je promovisao Pimena u potpunosti, progonio je NJegovu Svetost Patrijarha Maksima, kao što su kravčukovci i filaretovci progonili Blaženog mitropolita Vladimira. U Bugarskoj je stvorena takva atmosfera da su vlasti NJegovu Svetost Patrijarha Maksima proglasili ‘’nelegitimnim patrijarhom’’. Raskolnicima su davali pravoslavne hramove i imanja čiju je eksproprijaciju izvršio ateistički režim. 1998. godine NJegova Svetost Patrijarh Maksim i Sveti Sinod Bugarske Pravoslavne Crkve obratili su se svim pravoslavnim autokefalnim Crkvama i zamolili ih da ih podrže i zaštite od državno-političke samovolje u Bugarskoj. U jesen 1998. godine održan je Sabor poglavara autokefalnih pravoslavnih Crkava na kome su Istočni Patrijarsi izjavili da je samo Bugarska Pravoslavna Crkva na čelu sa Patrijarhom Maksimom zakonita, kanonska i Bogom blagoslovena crkva u Bugarskoj, a da su sva ostala grupašenja bogoodstupna i raskolnička, kako god da sebe nazivaju. Patrijarsi su pozvali vernike, koji su bili zbunjeni od strane državno-raskolničke propagande, da se vrate u spasonosno krilo Majke–Crkve.
Proglas svetskog Pravoslavlja otreznio je i vlasti i raskolnike. NJihovi redovi su počeli da se proređuju. Pimen je odustao od patrijaršijskih pretenzija, a ubrzo je i umro. Ipak, nekakav episkop Inokentije, koji zameni Pimena, ponovo poče borbu sa kanonskom Pravoslavnom Crkvom i sa Patrijarhom Maksimom. I ponovo kod Filareta nađe podršku. Ali, 2002. godine bitno se izmeni politička struktura u Bugarskoj. Na vlast dođoše desničari. I ne samo to, u zemlju se vrati car Simeon Saksoburgotski i stade na čelo Vlade. Za naslednika drevnog carskog prestola, najveće poniženje za njegov, od strane ateističkog režima izmučeni pravoslavni narod, bili su upravo ovi lažni vernici prerušeni u svešteničke mantije. Teško je zamisliti da bugarski predsednik Vlade pred televizijskim kamerama sluša ‘’propoved’’ čoveka izopštenog iz Crkve, ili da na velike pravoslavne praznike poseti ‘’sve frakcije’’ pravoslavlja celivajući ruku i zakonitim i anatemisanim sveštenoslužiteljima, kako to rade visokopriznati ukrajinski «krčmari».
Parlament Bugarske je 2003. godine doneo novi «Zakon o veroispovestima’’ koji je odobrio vraćanje crkvene imovine kanonskoj BPC a pristalice Inokentija lišio prava da sebe nazivaju Bugarskom Pravoslavnom Crkvom. Po tom Zakonu kanonskoj Pravoslavnoj Crkvi su i zvanično vraćeni svi pravoslavni hramovi oteti u vreme ateističkog režima, između ostalih i oni koji su se našli pod jurisdikcijom raskolnika. Predsednik Georgije Pirvanov ovaj zakon je nazvao ‘’dobrom osnovom za jedinstvo BPC’’.
Inokentiju je javljeno da je Bugarska – pravna država, gde on može da osniva ‘’alternativno’’, ‘’demokratsko’’, ‘’nacionalno-oslobodilačko’’ i sl. ‘’pravoslavlje’’, da može da gradi ‘’hramove’’, ali ne i da parazitira u hramovima zakonske kanonske Crkve. Državno tužilaštvo je upozorilo raskolnike da je vreme da se oproste od opljačkanih i nezakonito zaposednutih hramova. Međutim, kako su navikli da parazitiraju na tuđem, nije im ni na um palo da ispoštuju Zakon. 21. jula je državno tužilaštvo donelo je rešenja o predaji imovine zakonskom vlasniku i policija je zapečatila 250 pravoslavnih hramova u celoj zemlji izbacivši iz njih lažne sveštenike, bogohulnike, koji su u tim svetinjama bili sve ove godine.
Odlučna akcija bugarskih čuvara reda izazvala je protivurečne ocene u svetu. Jedni su smatrali da je vlast zakonito postupila i da je to opravdano jer se bugarsko raskolništvo, kao i svi najnoviji raskoli, političko-adiministrativni, mogu da izleče samo takvim metodama. Drugi u tome vide narušavanje prava vernika. Posebno su nezadovoljne nevladine organizacije koje se nalaze na američkim jaslama. Neke su čak zapretile sudom u Strazburu. Pravoslavni jerarsi su pozitivno ocenili to što su bugarske vlasti uradile, jer «raskol je smrtni greh koji se ne spira čak ni mučeničkom krvlju».
Događaji u Bugarskoj daju obilje hrane za razmišljanje i ukrajinskim vlastima, političarima, zagovornicima raskola. Kako je poznato, Savet Svetskih Pravoslavnih Crkava je odavno doneo svoj proglas koje se odnosi na religioznu situaciju u Ukrajini. On priznaje samo Ukrajinsku Pravoslavnu Crkvu i njenog poglavara, Blaženog mitropolita Vladimira, kao ‘’istinitog i jedinog’’ čuvara apostolskog nasleđa u Svetoj Pravoslavnoj Crkvi. Pa zašto vlasti nikako ne žele da čuju glas Vaseljenske Crkve? Možda je vreme da i oni počnu da uvažavaju hiljadugodišnju veru i Crkvu svoga naroda? A takođe i da učvrste pravičnost i zakonitost. Osnivanje paralelne filaretovske lažne crkve 1992. godine i useljenje lažnih sveštenika u pravoslavne hramove i zauzimanje njihove imovine – dela su strašnog bezakonja, a da i ne govorimo o nasilničkim pljačkama i pogromima nad Pravoslavnom Crkvom, učinjenih od strane poslanika i «revolucionara». Do današnjega dana takav način propovedanja vere nije legalizovan. Osim toga, svi pokušaji javnog tužilaštva da zatvori nezakonito formiranu i sa pravoslavne i sa pravne tačke gledišta, filaretovsku crkvu, neprekidno bivaju osujećeni zbog očajničkog protivljenja izvršne vlasti.
Trebalo bi da se zamisle i sami raskolnički lažni sveštenici. Filaret uverava da ih do Strašnog Suda niko neće dirati, da su filaretovski sledbenici u redovima političara i činovnika - viša sila, a da su «kravčukovci», «omeljčenkovci», «červonovci» i «movčanovci» - večni. U Bugarskoj su takođe tako mislili.
A sada..., mučno je, sramno i bolno…

Vasilije Anisimov
IZVOR: http://pravoslavye.org.ua/index.php?r_t ... fo&id=5819

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Jedna vjera, jedno krstenje:

http://uncutmountainjournal.com/

Дамаскин: Слажем се у потпуности с овим што сте горе рекли. Ту се нема нити шта додати нити шта одузети.
Ту се већ нимало не слажем. Напротив,ваша заједница је настала директним одцјепљењем од Православне Цркве. Одцепили сте се још 1924. када је "патријарх" масон Мелетије Метаксакис увео нови календар, дакле изменио је предање Цркве, а свако ко измени и јоту црквених догми или канона, отпада од Цркве. Тада је у Цркви остало мало стадо свештенства и народа које није прихватило новотарије, већ је остало верно црквеном календару. Дакле, још тада сте отпали од Православне Цркве, а од тада до данас ваша новокалендарска шизматојерес је израсла у горостасну екуменистичко-новокалендарско-сергијанску шизматојерес. Истовремено од тада до данас ми смо сачували све оно што нам је предато још од апостолских времена и зато смо остали Православна Црква Христова.Горе сте поменули Светог Максима Исповедника, али на своју осуду, јер је овај чувени мученик за своју веру сам (са својим учеником) стао против свих тадашњих монотелитских "епископа". За њега Православна Црква није била тамо где је већина (као што не мора бити ни тамо где је мањина, дакле није битна бројност), нити тамо где су епископске митре и жезла, већ тамо где је, како он каже: "право и спасоносно исповедање православне вере". И ето он сам, као обичан монах, је представљао Цркву, а сви источни "патријарси","епископи" и "свештеници" били су ван Цркве и као таквог га је Црква и прославила на потоњем Васељенском Сабору који је осудио монотелитску јерес.

Ми не вршимо мисију међу православнима, јер ономе који је православан нема потребе да се проповеда. Наша је мисија намењена само неправославнима, и то свих религијских деноминација укључујући и најновију - екуменистичку. А ако сте мислили на некада православне земље, онда опет грешите. Да сте читали линк који сам Вам препоручио:http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%20ktenasovaca/Kalendar1999.pdf ,видели бисте да ми мисионаримо широм света.
Овде се опет слажем у потпуности. Тешко оном ко и једну душу за коју је Господ разапет одведе од Цркве у раскол! А како су прошли расколници? После увођења новог календара многи предводници раскола су одмах по смрти или касније (као и многи новокалендарски "свештеници") пронађени црни, надувени и најодвратније смрдљиви. Такав је био и "архиепископ" Хризостом Пападопулос, који је умро у душевној болници и избацио своју погану душу претходно лајући као пас, док су сви присутни доктори и сестре потом постали старокалендарци. (У сличним тешким мукама је умро и Лењин завијајући као вук). Осим Хризостома, такви су пронађени још и "патријарси" Димитрије и Атинагора. "Патријарха" Мелетија Метаксиса, који је први увео нови календар, видео је у сну његов архиђакон (који се молио Богу да му открије шта је са Мелетијевом душом), и то одвратног изгледа (као она два јеромонаха који су у 13.веку служили мису са католицима у манастиру Великој Лаври), у скроз поцепаном подраснику, избуљених очију и огромног исплаженог језика који му је досезао до пупка. Поплашени ђакон је приступио старокалендарцима.

Ми се сабирамо, али око православних свештенослужитеља, а и ви се сабирате, али око неправославних - екуменистичких "свештенослужитеља". Па сад нека свако сам расуди ко припада једној, светој, саборној и апостолској Цркви, а ко збору нечастивих. А о томе лепо казује псалмопевац Давид: "Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи".

Тачно је да је свети Игњатије Богоносац рекао: "Да се ништа не чини без епископа" (па стога ми истински православни хришћани ништа и не чинимо без нашег-православног епископа), али је исти светитељ рекао и следеће (што ви екуменисти прећуткујете): "Ако твој епископ учи нечему што излази изван граница закона, онда, чак и ако води целомудрен живот, ако твори знамења или пророкује, нека ти буде као вук у овчијој кожи, јер он ради на разарању душа". А и ово су његове речи:"Ако ко следује расколнику, Царство Божије неће наследити" (па стога ми и не следујемо вашим екуменистичким, тј. расколничким и јеретичким епископима).
Ви не познајете стање у нашој Цркви, па зато и дајете тако погрешне процене колико и где има наших свештенослужитеља. Када нам неко приступи, деси се оно што се одувек дешавало у Православној Цркви - нови члан се оцрковљује и присуствује истинским литургијама у мери у којој је то данас могуће. При том, ми не тражимо вернике како ви кажете, већ они сами долазе. Наша је дужност пред Богом мисионарење, а свако има слободну вољу да по њој поступа и одлучи да ли ће прићи нашој Цркви или не. За разлику од нас који имамо истинске свештенослужитеље, ви немате ниједног, не само у БиХ, него ни у једној заједници у свету која припада некој од званичних помесних "цркава", јер епископ јеретик не само да престаје бити епископ, већ престаје бити и обичан мирјанин, тј. престаје бити хришћанин. Он је ван Цркве, ван спасења. Зато ви немате ни крштење, ни миропомазање, ни исповест, ни причешће, ни јелеосвећење, ни свештенство, ни свету тајну брака, једном речју, немате ништа (код вас је дакле, а не код нас противљење Првом Васељенском сабору и код вас су оно што нама приписујете - велики еклисиолошки проблеми и не само проблеми, већ потпуно растројство). А много боље и јасније од нас грешних и недостојних ваше духовно слепило разобличава сам Господ наш:
" 17.Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.
18.И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је
19.Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?
20.Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.
21.И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.
22.И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему." (Мт. 23)
И вас ми сад питамо: Будале слепе! Шта је веће, или епископ, или Бог који дар сваки освети и сваку благодат даје? Према томе, једном за свагда да одговоримо свим екуменистима: Бог има власт над Собом, тј. над Својом благодаћу, а не епископи који су са целом творевином у Божјој вољи и власти. Он благодат даје православним епископима, а одузима од православних који падну у јерес и раскол, дакле од оних који постану неправославни.

Горе сам показао да сте у расколништву ви, а не ми, а расколништво није само недостатак, већ тежак смртни грех за који се пред Богом строго одговара ако не дође до покајања, о чему говори св. Марко Ефески што и ви горе наводите. Код нас саборности не недостаје, али ми се не сабирамо око Антихриста (и његових претеча) као ви у његовом Светском савезу цркава, већ око Христа Спаситеља у Његовој Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви: "Где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима".


Ми не осуђујемо "све и сја" већ само јеретике и расколнике. Друга је ствар што су се они данас намножили (Сол. 2,3) и што ђаво "знајући да још мало времена има"(Откр. 12,12) напада на Цркву Христову са свом жестином, па и ми морамо оштро да се бранимо, а Свети Оци су увек с оштрином јеретике изобличавали. С друге стране, ми поступамо благо и снисходљиво према свим простодушним људима који су у јереси из незнања (иако и незнање није оправдање за грех јереси, али је блаже од свесног противљења истини), заблуде итд., а који нису у слепој и неисцељивој мржњи према Цркви Христовој и при том их приводимо покајању и у зависности од духовног нивоа сваког човека, неком дајемо млијечну, а неком тврђу духовну храну, колико ко у датом тренутку и околностима може примити.

_________________
http://www.pravoverje.com

Твртко: Црква Христова је Тело Христово и она се, Боже сачувај, не може разделити, као што се и Христос не може разделити. Од ње су одувек отпадали и до другог Доласка ће многи и многи отпадати, а остаће мало стадо Христово. Ко има духовне снаге и озбиљну тежњу за спасењем, он се неће саблазнити, већ ће на основу учења Цркве увек моћи разликовати истинску Цркву од лажних. "И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему" (Мк 13,13).
Бог све зна, па тако и да ли је неко оправдано или неоправдано протеран. Не може се једним случајем све генерализовати. Било је периода и добрих и лоших односа између Србије и Византије. И ми бисмо се, као и Свети Сава, клонили не само Грка, него и Србина ако је неморалан и неправоверан. Међутим, у нашем случају ми волимо свог епископа и своје свештенике због чистоте њиховог живота и њихове вере.

Како је СПЦ раније крштавала док је била православна, можеш прочитати овде:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... jenjem.htm

Као што сам претходно говорио СПЦ већ одавно није Црква Христова, већ је јеретичка организација која се одвојила од свете Цркве Православне, па су њена крштења недејствена (чак и да су извршена са правилном формом) пошто се врше од стране јеретика, а "С"А Сабор С"П"Ц је како такође већ рекох разбојнички јеретички сабор каквих је већ било у историји и нема ништа са Богом и његовим законима, па према томе и њихове одлуке су само одлуке самозванаца давно отпалих од Цркве и оне немају никакво ни морално ни правно дејство и силу. Меродавне су само одлуке СА Сабора Истинске Православне Цркве, а одређена заједница људи је Истинска Црква док стоји у Истини, тј. док чува свако слово Светог Писма и Светог Предања (уз неизоставно постојање апостолског прејемства).
Ово је и одговор последњем Твртковом прилогу:
"AGONIJA SAMOZVANACA како пролазе расколници"
Наиме самозванци су сви који су отпали од Цркве мудрујући неке своје науке, а не примајући сва свештена правила Свете Цркве. У овом случају, то су сви поменути "клирици" у Бугарској, како из званичне "цркве" тако и те неке "алтернативне цркве". Као што су за нас подједнако расколници и јеретици како званична Српска "Православна" Црква, тако и они расколници који се одвајају од ње - нпр. македонска и црногорска "црква", и раније амерички раскол (то су све расколи унутар раскола - и демони се у аду међусобно не подносе, али су сви удружени против Бога и Његове Цркве). Исто тако и у Грчкој постоје лажни старокалендарци - расколници флоринци који су исповедали благодатност новокалендарске цркве (и стога од Цркве отпали 1937. године) и зато су се и распали на десетине секти и фракција. За разлику од њих матејевци су се чврсто придржавали светоотачког учења да расколници (исто као и јеретици) немају благодат светих тајни и зато нису имали ниједан раскол све до 1995. године када су три од осам епископа отпала због новоиконоборства. (О томе видети овде: http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%20novoikonoboraca/teme.htm)
Дакле, ма колико људи отпадало, Истинска Црква Христова ће остати до краја света и века.
Ето, толико о свему. Дамаскин, да се хтели истину већ би је пронашли. Нпр. све ово што сам рекао о епископу могли сте да прочитате овде: http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%20ekumenista/Episkop%20i%20njegova%20Crkva_files/Episkop%20i%20njegova%20Crkva.htm или овде: http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%20ekumenista/Starac%20Sava%20-%20Apologija/Starac%20Sava%20-%20Apologija.htm (текст овог другог линка је одговор старца Саве једном његовом саговорнику који више него јасно разобличава екуменизам и постављам га у следећем прилогу).Дакле, заволесте лаж већма од истине, истину искрено не тражите и не желите, већ јој се (као и Твртко) отворено супростављате као и сви остали јеретици. "Кад лаж говоре, своје говоре", рече Господ за такве. Зато од сада вам нећу одговарати, јер вам је довољно речено. Поступићу по заповести апостола Павла да се треба клонити препирања са духовно својевољно ослепелим људима, а исти још заповеда: "Јеретика човека по првом и другом саветовању, клони се!". И Јеванђеље је ту више него јасно: "Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас." (Мт. 7,6)

_________________
http://www.pravoverje.com

Старац Сава Светогорац - Апологија

из келије Св. Николаја (Капсала, Света Гора Атонска)
(преузето из грчког светогорског часописа ''Агиос Агатангелос“ за новембар-децембар 1991. год)*


Поштовани старац Отац Сава држао се става 19 главних светогорских манастира, који су, као и многи људи, сматрали да привремено треба да пристанемо на одређене уступке у питањима вере. Пошто је отац Сава живео узвишеним подвижничким животом, оци који су недавно стигли на Свету Гору - тзв. нови атонски оци који су били у општењу са екуменистима новокалендарцима и помињали Васељенског патријарха, често су га посећивали ради духовних савета. Они су својим следбеницима наводили старца као пример и велики ауторитет, јер ако је протест зилота који су одбијали да помињу патријарха оправдан, зар не би и о. Сава био међу њима?
Ипак, када је Васељенски патријарх Димитрије саслуживао са Римским папом у Риму, у децембру 1987. године, отац Сава је устао - његова душа више није могла да поднесе останак у таквој отворено екуменистичкој цркви. Заједно са другим подвижницима, изразио је протест и одвојио се од осталих атонских отаца који су и даље следили 19 манастира који су и даље општили са Цариградским патријархом и новокалендарцима. Није више одлазио у цркву ни у један од тих 19 манастира, ни у келије и скитове које су тим манастирима били потчињени, него је прешао под омофор грчких старокалендарских епископа којима је био потчињен манастир Есфигмен.[1]
Они који помињу Васељенског патријарха су се узнемирили. Многи су из манастира и келија долазили старцу да би га убедили да се предомисли и врати. Али те честе и напорне посете нису постигле циљ.
На крају крајева, старац је био принуђен да писмено одговори једном монаху који му је често досађивао. Тиме је одговорио и свима другима који су се својски трудили да га отргну из Православља и гурну у наручје екуменизма. У продужетку наводимо текст старчевог писма.
Келија Св. Николаја, Капсала, 13. август 1991.

Драги Оче, благословите.
За време твоје последње посете нашој келији, пре неколико дана, поновио си своју неправославну изјаву да смо ми - ван Цркве, пошто не помињемо патријарха Димитрија. Такође, рекао си и неке друге ствари, што нас је подстакло да ти напишемо следеће, како би смо те сад потпуније поучили, јер су докази и оспоравања која смо изложили током разговора нарушили твој мир и разгневили те.
У изрекама Отаца пустињака написано је да су авву Агатона једном приликом питали да ли је он горд, блудник и јеретик. Авва је прихватио прве две оптужбе, јер је то било корисно за његову душу, али је одбио да је јеретик, јер би та оптужба значила одвајање од Бога.[2]
По твоме мишљењу (као и по мишљењу 19 светогорских манастира, осим Есфигмена, скита пророка Илије и многих отаца зилота) ми смо у заблуди и постали смо расколници. Тешко ти је да признаш да Константинопољска патријаршија проповеда јерес, јер онда треба да признаш да си и сам у општењу са тим вуковима, а не са пастирима, и да не треба да идеш за њима, као што су заповедали сви наши Свети Оци и Сабори.

Покушаваш да оправдаш Фанар, али њихове речи и дела показују да грешиш. Узалуд се позиваш на мишљење оца Пајсија[3] и других који су снисходљиви у погледу савремених околности и пристају на уступке, тј. сада користе ''икономију'', а када дође време (када Димитрије уђе у општење са Папом, како си рекао), тада ће се одвојити од онога што није сагласно учењу Светих Отаца и Сабора. Ипак, дубоко сте у заблуди.

Што се тиче савета који си помињао - старца Пајсија или твог суседа, оца Исака, или било кога другог - који полазе од тога да Димитрије ''право управља речју истине'', како можеш очекивати да ћемо их прихватити за богоугодне, када су у потпуној супротности са Православним учењем? Ако се Истина издаје, зар то не треба назвати безакоњем, а не ''икономијом'', уступком, усаглашавањем или попуштањем? Ти браниш своју позицију речима старца Пајсија: ''Димитрија доводе у заблуду јерарси који су око њега и он због њих чини оно што иначе не би чинио'', или: ''Ако престанемо да помињемо патријарха, онда ћемо бити изван Цркве!'' итд., за које се речима св. Јована Златоуста може рећи: ''Све што причају су глупости и приче за малу децу''. Њихове речи представљају плод новог богословља, које је Фанар искористио у злогласној Енциклици из 1920. године, у којој је јеретике назвао ''санаследницима благодати Божије'' ►.

Наводиш речи св. Златоуста о томе да чак ни мученичка крв не може да спере љагу раскола, и речи св. Игњатија Богоносца: ''Да се ништа не чини без епископа''. Из тога изводиш закључак, да када се одвајамо од епископа, остајемо изван Цркве.

Ипак, светитељи су те истине изговорили у време када је било јасно шта је Православље и шта је Црква. Данас, када је ураган екуменистичке свејереси понео чак и изабране, на снази су друге речи истих тих светитеља: ''Ако је твој епископ јеретик, бежи од њега, бежи, бежи као од ватре и змије'' (св. Јован Златоусти), или: ''Ако твој епископ учи нечему што излази изван граница закона, онда, чак и ако води целомудрен живот, ако твори знамења или пророкује, нека ти буде као вук у овчијој кожи, јер он ради на разарању душа'' (св. Игњатије Богоносац). Када би Димитрије правилно управљао речју истине, ти би био у праву када користиш ове две изреке светитеља, али овако ти користиш речи Отаца по своме укусу, како би оправдао то што следиш Димитрија, Партенија Александријског, Јакова Америчког, Стилијана Аустралијског. Зар ти нису довољне бројне изреке Светих Сабора и Отаца? Или се плашиш да те не избаце из јеретичке зборнице? Чињеница да други патријарси имају општење са Фанаром у стварности је небитна. Важно је ко следи светитеље и ко је у Истини. Партеније, Александријски патријарх, је рекао да он Мухамеда сматра за апостола који се трудио ради Царства Божијег ►. Партеније је изрекао и друга богохуљења, која су ти позната. Нема потребе да пишемо о јереси Јакова (Кукузиса) Америчког и Стилијана (Харкинакиса) Аустралијског. А ти си са њима у општењу као да правилно управљају речју истине! Ко осуђује Јакова? А Партенија? Можда Вартоломејева комисија која већ две године истражује да ли је Стилијан јеретик или није? Зар не схваташ да они неће да подигну оптужбу?

Фанар је делегацији у којој су била тројица светогорских игумана обећао да ће бити исправљена изјава патријарха Димитрија дата штампи о примању причешћа од Латина, да ће Стилијан бити смењен са места председника Комисије за богословски дијалог итд.. Да ли је то до данас учињено? Или ти верујеш да ми немамо ни одговорност, ни кривицу, и да можемо да остајемо у општењу зато што старац Пајсије бестидно говори да Димитријеве изјаве и дела не противрече нашем учењу и не нарушавају истину?

Историја се понавља. Св. Теодор Студит, св. Максим Исповедник и многи други хришћани нису следили јерархију која је у различита времена проповедала јерес, па су зато од те јерархије били називани расколницима. Без обзира на то што је св. Герасим Јордански био чудотворац и што му је служио дивљи лав, он је једно време пребивао у заблуди, водећи за собом хиљаде палестинских монаха, и није примао Четврти Васељенски сабор све док на крају св. Евтимије Велики није исправио његову заблуду, те се он покајао.

Питаш: ''Може ли погрешити старац Пајсије и 79 епископа Државне Цркве Грчке?'' Хоћеш да их Господ натера да Га исповедају? На иконоборачком сабору за време цара Копронима читамо једнодушну изјаву 338 присутних епископа: ''Живео цар! Иконе су идоли, и треба да буду уништене или постављене тако високо да их не буде могуће целивати''. А теби је тешко да поверујеш да 79 епископа може да буде у заблуди данас, када их је у оно време толико могло бити у заблуди? Данас монаси желе митре, игуманска жезла, и при томе само формално исповедају веру, тј. улажу некакв протест, али не престају да помињу патријарха, и прихватају све новине у исповедању које уводе Димитрије, Јаков, Партеније и слични. Св. Теодор Студит је међутим писао, да је позив монаха да не трпи ни најмање новине у Благовести Христовој.

Димитрије се није на празник причестио у Риму, да би избегао непријатељску реакцију ''конзервативаца'', али се тамо у Риму ипак потписао испод учења по коме Латини имају благодат Светих Тајни Цркве. То није довољно? Кад су то у време ширења јереси светитељи и хришћани поступали тако као ти, који настављаш да помињеш Димитрија? Који пример можеш да пронађеш у историји па да кажеш да га следиш? Да си ти син светих (тј. да подражаваш и следиш свете), ''творио би дела Авраамова'', како каже Јеванђеље. У време патријарха Века атонски оци престали су да га помињу, без обзира на то што он није био осуђен на сабору, и тако су остали непоколебиво верни светоотачким заповестима (да се нема општење са оним ко је отпао од Православне вере), те им је Христос даровао мученичке венце. Кад је реч о онима који су саслуживали са латиномислећим патријархом Веком, њихова се тела до данас, као што је познато, нису распала, него остају надута и смрдљива, као поучан пример за све ►.

Говорио си нам да ако Димитрије не пође не исповест да би се покајао због свега што је учинио, биће осуђен на вечно проклетство. Ти, дакле, признајеш да следиш човека који се предаје проклетству због својих дела. То што проклиње самог себе (и то за дела вере, а не за личне грехе) значи, да он твори дела ђавола. Ти, дакле, признајеш да си повезан са ђаволом.

Да ли говориш озбиљно. оче, или се шалиш? Ако се Атинагора ''покајао'' и исповедио свој грех пред смрт, хоће ли се спасти?[4] Покажи ми макар и једно светоотачко сведочанство које би потврђивало да и даље припада Цркви онај ко проповеда јерес, ''кротки и тихи, глава Православља, Димитрије''. Освећује ли нас послушање јерархији која не управља право речју истине? Ако већ нећеш да признаш да манастир Есфигмен и многи други оци зилоти заслужују почаст по 15. канону Двократног сабора[5], онда макар ћути и не богохули да су они расколници и изван Цркве. Ти заборављаш завет св. Марка Евгеника Ефеског, који чак није желео да латиномислећи присуствују његовој сахрани ►.

Прво проучи, па онда причај. Према твоме мишљењу и св. Марко Ефески и св. Максим Исповедник и читав збор других светитеља, који нису имали општење са јеретицима, налазили су се изван Цркве?!

Видиш ли куда води твоје ''ново богословље''? Ко би могао и да помисли да ће неки атонски оци као своју Библију држати књигу ''Две крајности'' оца Епифанија Теодоропулоса? Ти саветујеш да се протествује онако како препоручује та књига (стр. 19, 20): ''свештени канони данас нису примењиви јер им недостаје љубав''. Без обзира на то, он и даље остаје у општењу са оним ко ''поседује демонску љубав''. Запрепашћујућа ''доследност''!

Нешто слично видели смо када је представник манастира Григоријата замолио да се у одлуке Свештеног Кинота унесе, да ако главни секретар буде послан у Аустралију, он тамо не треба да служи. Секретар на крају крајева није отишао, али је о. Василије, игуман Ставрониките, игноришући одлуку свих других манастира, послао о. Тихона као ''испомоћ'' Архиепископу Стилијаносу. Када се о. Тихон вратио, био је послан у келију Буразери. Тамо је представник манастира Григоријата (о. Атанасије) саслуживао са о. Тихоном и осталима. Сваки коментар је излишан…

Отац Епифаније Теодоропулос је заћутао када су пре 20 година оповргли његову заблуду (прелест). А ти са таквим новобогословским ставовима хоћеш да оправдаш своје општење са патријарсима који пl

_________________
http://www.pravoverje.com

Отац Епифаније Теодоропулос је заћутао када су пре 20 година оповргли његову заблуду (прелест). А ти са таквим новобогословским ставовима хоћеш да оправдаш своје општење са патријарсима који проповедају јерес ''откривене главе'' и који имају демонску љубав према јеретицима, док истовремено прогоне истински православне и тако постају исти као патријарх Век, цар Копроним и њима слични. Када им певате многољетствије или их помињете ви им не помажете да схвате да иду злим путем. Али ако би сте прекинули општење са њима, можда би они тада осетили грижу савести и почели да траже истину? Ваша одговорност за ћутање - које је св. Григорије Палама назвао трећом врстом атеизма - расте из дана у дан, без обзира на ваше такозване протесте.

Када су, у време патријарха Века, Латини дошли овамо да би верне присилили на унију, наша Владичица, Пречиста Мајка Божија, Покровитељка Атоса, Сама је рекла: ''Приближили су се Моји непријатељи и непријатељи Мога Сина''.

Прошле године, када је наследник Века, Димитрије (''глава Православља'') дошао на Атос, видео је да је читаво полуострво прекривено црнином после двонедељних пожара[6]. Ко има уши, нека чује глас Пречисте Мајке Божије.

Дај Боже да нађеш пут доброг неслагања, као што нас св. Никодим Светогорац учи у своме тумачењу посланица апостола Павла: ''Ако игуман или епископ греши у питањима вере, тј. ако верује у јеретичка и богохулна учења, бежи од њега, чак и ако би био анђео са небеса''.



старац Сава,

монах који не монахује, али је православан.







--------------------------------------------------------------------------------

* Српски превод преузет из часописа ''Ревнитељ'', бр. 20-21, 2002.

[1] Надамо се да је поштовани отац Сава, са чијом смо апологијом против екуменистичког отпадништва, потпуно сагласни и коју овде објављујемо, смогао духовне снаге да до краја ходи јединоспасоносним уским путем Истине, на шта се данас, нажалост, ретко ко осмељује, и да је схватио који омофор, заправо, уистину јесте благодатни омофор истинитих старокалендараца, Истинске Православне Цркве Грчке, а који то није. - нап. прир.

[2] Грех и јерес, како уче оци, суштински се разликују: грех представља нарушавање и преступање Божанског закона, а јерес је - мењање закона Божијег.

[3] Псевдо старац Пајсије кога на сав глас величају грчки новокалендарци због његове лојалности патријарху Димитрију, а потом и Вартоломеју, и код нас у Србији је доживео велику популарност захваљујући митрополиту Амфилохију који је био његово духовно чедо, а делом захваљујући књизи ''Сузе за свет'' (Образ, Београд, 2000), где се поред Пајсија величају и други новокалендарски псевдостарци као нпр. Порфирије.

[4] Лична исповест довољна је за личне грехе, али за јавни грех против вере потребно је и јавно покајање, по речима Спаситеља: ''ко исповеда Мене пред људима, тога ја исповедам пред Оцем Мојим Који је на небесима, а ко се Мене одрекне пред људима, тога ћу се и ја одећи пред Оцем Мојим Који је на небесима''.

[5] Реч је о 15. правилу Константинопољског сабора одржаног у Храму Св. Апостола: ''Да се свргну они који прекину општење са патријархом пре него што се донесе саборска одлука. Ово правило не погађа оне који се пре доношења саборске одлуке одвоје од епископа који проповеда јерес''.

[6] Пожари су трајали од 1. до 15. августа, тј. читав Успенски пост.

_________________
http://www.pravoverje.com

Ако сам добро схватио сви православни широм васељене су јеретици, осим ваше групице ? Па зашто је Господ оснивао онда Цркву, када ће се тако мало душа спасити ?

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Kad bi i sam Hrist dosao medju vas mislim da nista od svoje vere prepoznao nebi
Ljudi zasto izmedju ljubavi i mrznje birate MRZNJU?
Daj malo razmislite u cemu vas zivot prolazi?
Svako ima svoju percepciju vere i dozivljava Boga na onakav nacin kako to sam Bog zeli.Previse vidim netolerancije i iskljucivosti kod nekih koji promovisu pravoslavlje na forumu!Da li bi se to Hristu svidelo?