banjalukaforum.com

Твртко:
Синод РПЗЦ је формиран 1931. а не 1922. године у Сремским Карловцима (можда си помешао нешто са оснивачким Конгресом КПЈ у Вуковару-1922.године је то одржано). Но, шалу на страну:
Тачно је да је држава и наша Црква њих помагала, али ово општење које помињеш (хиротоније флоринцима и хиротесије,као прости благослов, матејевцима) је наступило крајем 60.-тих и почетком 70.-тих година, када је РПЗЦ заузела много чвршћи (исповеднички) став него раније,тј.када су прекинули званично да опште са светским Православљем (екуменистима и осталима), и када су канонски исправили своје грешке из прошлости.
Мада, касније су опет посрнули, али матејевци су тада и прекинули са РПЗЦ.
.......................................................................................
А сад ме мало пусти јер имам још некима овде доста тога да одговорим.....

Варнава опет, и опет, избегава да одговори на просто питање:
да ли су он и Света ("Павле") уопште се присајединили верској заједници епископа Хризостома Солунског?
Уместо доказа он тврди: "Наравно да јесмо у јединству са њим...", а затим каже да су моје тврдње "непоткрепљене". Па "поктрепи" моје тврдње, ако можеш. Знам да лажете, није вас срамота, па хајде онда признај: ко вас је присајединио?, где? и када сте присаједињени?
Ту верску заједницу називате "Црквом Христовом", притом исповедате неке страшне јереси које та верска заједница није никад (а нити сада) држала.
Дакле- лажно се представљате! Та верска заједница је јеретичка по основу држања јереси "предвечног Христа" и "предвечне Цркве" (коју и ви исповедате) али немају они никакве везе са неохилијазмом, имебожством и признавањем старообредаца за Цркву Христову. То само вас двојица у Србији правите неки "коктел-анархо-псеудо-зилотизам".
А најгоре је то што оваквим богохулним теоријама збуњујете људе у Србији (а и шире) којима је стало да спознају Истину. Имате ли ви, уопште, страха од Бога?...
Што се тиче твог последњег поста, ту си опет величао имебожце.
У теоретском смислу ова јерес се може разобличити лако. Проблем је био у почетку што су јеретици показивали двосмисленост. Није тачно како си раније навео да ова јерес није била осуђена, наводно да :"тек треба Сабор да размотри ово питање".
Јерес је неколико пута осуђена (и Цариград и Москва). Међутим, због других околности (револуција,итд.) је остављено да се осуда додатно образложи.
Дакле, осуда није спорна већ да се она боље образложи. Зашто да се образложи?
Зато што је потпуно јасно учење Цркве о поштовању и слављењу Имена Божијег (од Кога се тресе цео Ад) али због двосмислених изјава јеретика. Главни апологета ове јереси, Антоније Булатович, се у први мах наводно покајао али је опет остао доследан својим заблудама.
Да будем једноставнији (практичан): сама јерес имебожства настала је изједначавањем самог Имена Божијег са Богом, тј. ИМЕ=БОГ (тј.имебожство). То значи: ако напишете на неком папиру Име Божије онда је то већ Сам Бог, ако помислите на Бога онда је та помисао (или идеја) Сам Бог, итд. Ова јерес чини да се обоготвара свака мисао о Богу, папир на коме је написано Име Божије, сваки звук Имена Божијег. Ово је, по ставу Цркве Христове, погрешно учење о Имену Божијем, односно-јерес. И то не било каква јерес већ веома опасна и страшна.
Цела Црква (и св Нектарије Егински и Матеј) је чврсто стала иза осуде и прогона ових јеретика (као Стеван Немања "богумиле"). И ти монаси који су разобличавали ове јеретике тако што су цепали и бацали папир на коме је написано Име Божије, нису то урадили што не поштују Име Божије већ да докажу овима да тај папир није никакво Божанство. Другим речима они су њима рекли:
"То што смо написали на папиру јесте Име Божије али папир није постао Бог зато што је Име Његово написано ту!", па су им онда рекли: "Ево, поцепали смо папир, али нисмо тиме Бога поцепали!", па употребивши иронију (као некада древни хришћани према срушеном идолу) су им рекли: "Где вам је сада Бог ваш?" (јер "Бог" њихов јесте идол-у овом случају је то папир).
Ови јеретици су слични негдашњим "иконолатрима" који су сматрали да сама икона јесте Божанство, иако Православље учи да је "икона слика Божанства" а не Само Божанство (наравно да приликом разобличавања ових јеретика није примењивана пракса цепања икона како би их пластично уверили да икона није Божанство).
Ови јеретици се позивају на неке Свете Оце из тог времена који јесу, у једном тренутку, подржали то учење (јер га нису одмах препознали као лажно), али када је Црква 1912.и 1913.,године заузела став о овоме, сви ти Оци су остали у послушности Цркви Христовој - све до данас.
Нема НИЈЕДНОГ Епископа нити презвитера који се у Грчкој држе ове јереси, у последњих 70 година. Било је неколико монаха и то је све. И матејевски епископи имају апостолско Прејемство од оних који су чврсто стали иза осуде ове јереси! И никад није нико од матејеваца то исповедао (осим једног светогорца, али и он је после 3 године то оставио).
Понављам, то чине само ова двојица (анархо-псеудо-зилота) у Србији и једна мала група (без епископата) на Кавказу...

Имао бих још о овоме писати, али сматрам да је и ово сасвим довољно да се схвате заблуде ових јеретика који изврћу речи Светих Отаца, криво их тумачећи, али зато у пракси показују своје право јеретичко лице.
Потребно је имати доста смирења да би победили ђавоље сплетке, поготово за овакву лудачку јерес.
Нека +Бог+ да сваком човеку мир Божији, и да се слави Име Његово! Амин.
Срђан Црвенковић, зилот-матејевац

Твртко:

Матејевци су добили апостолско прејемство посредством хиротонија извршених 1935. и 1948. године, а не 1971. године. Апостолско прејемство Цркве Истинитих Православних Хришћана (матејевци) нема никакве везе са Руском Заграничном Црквом (РЗЦ). 1971. године над матејевцима није извршен чин хиротесије. Наиме, да би неки чин у Цркви био извршен, неопходно је да буду присутни сви кључни елементи тог чина. Нпр. када се врши света тајна исповести, покајник пред свештеником треба да каже да се каје и да исповеди грехове за које се каје, а други саставни део св. тајне исповести је читање разрешне молитве од стране свештеника. Ако недостаје било који од ова два елемента, св. тајна исповести је непотпуна и није ни извршена. Такав случај је био и приликом "хиротесије" 1971. године. Наиме, егзархија матејевског Синода у саставу Калист, митрополит Коринтски, Епифаније, митрополит Китијски и Евгеније Томброс, протопрезвитер су по доласку у Њујорк Синоду РЗЦ уручили писмено исповедање вере по питању хиротонија из 1948. године у коме нема ни "П" од покајања. Напротив! Матејевци нису ниједном речју изражавали одрицање од једноличне хиротоније владике Матеја из 1948. године, тј. нису изражавали ни најмање покајање, јер нису имали за шта ни да се кају већ су исповедили потпуну законитост, благодатност и каноничност те хиротоније која је у датим околностима ( гоњења, непостојање могућности успостављања општења с другим православним епископима) била у потпуности у складу са црквеном праксом. РЗЦ је покушала да изврши хиротесију над матејевцима. Кажемо "покушала" зато што у тој намери уопште није ни успела. А није успела, јер је недостајао један од кључних елемената, а то је јавно покајање оне стране над којом се врши чин хиротесије. Дакле, чин хиротесије уопште није извршен, јер да би био извршен, морају да постоје сви кључни елементи тог чина. Ако недостаје било који од њих, чин уопште није ни извршен.
Дакле, да поновим још једном, хиротесије над матејевцима 1971. године није било.
Матејевци су те године дошли у Њујорк са жељом да успоставе општење са РЗЦ. Услов за пуно и право општење је било добијање православног усменог и писменог исповедања вере. Од РЗЦ су добили само усмено исповедање вере (а чак и оно је било непотпуно), а не писмено. И поред тога, матејевци су снисходили (и више него што је требало) и успоставили литургијско општење са РЗЦ све време очекујући и писмено исповедање вере од РЗЦ по питању благодатности новокалендарских расколника. РЗЦ је одлагала и одуговлачила са објављивањем тог писменог исповедања и после сталног инсистирања матејеваца да РЗЦ испуни своје обећање и објави званично писмено исповедање вере, до тога је најзад дошло 1974. године. Тада је РЗЦ објавила резолуцију којом је одбила да осуди новокалендарство као безблагодатни раскол што је било неправославно исповедање због којег су матејевци 1975. године прекинули општење са РЗЦ. О томе детаљније можете видети овде: http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... ca1976.htm

Овај период од 1971. - 1975. године изнео је на видело право лице РЗЦ тј. то да она уопште није стајала у духу истинитог расуђивања по питању вере за разлику од матејеваца који су показали потпуно исправно расуђивање по овом питању. Једино што су матејевци ушавши у општење са РЗЦ и пре него што су од ње добили и писмено исповедање вере снисходили и више него што је требало, и може се рећи да је то била грешка, али грешка која није ни најмање утицала на њихово прејемство, јер су се све време држали православног исповедања вере и по питању хиротонија из 1948. године и по питању новокалендарског екуменистичког раскола.

Вуковарски конгрес је био 1920., али не замерим, млади сте па нисте били у школи кад се то учило.

Има слика на којој су сви епископи РЗЦ са краљем Александром у Сремским Карловцима, са владарем, који је увео нови календар у државну употребу

А то ко је од кога примио хиротонију ни ви сами не знате, него се бадава упињете и све више упетљавате да би оправдали, оно што није истина.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Могуће је то за конгрес да сам пермутовао за две године...

А ако су се и сликали, не мора да значи да су били у званичном општењу (касније је та иста РПЗЦ јавно прекинула са СПЦ).
И Свети Сава је у своје време разговарао са разним владарима друге вероисповести.

Што се тиче хиротонија, то нема везе са нама матејевцима.
То су расколници-флоринци замутили са РПЗЦ (о овоме сам већ детаљно објашњавао раније).

Sergian:

Неће бити да је тако, неће бити. Где смо ми рекли да смо се званично присајединили Синоду м. Хризостома? Где? Наведи наше речи, цитирај. Варнава је рекао да смо у "јединству" са епископом Хризостом, притом мисливши на исповедање вере, што је потпуно тачно и да имамо општење (комуникацију) са њим, што је исто тако потпуно тачно, а нигде није рекао да смо се и званично присајединили или да смо званични представници. До тога још увек није дошло из објективних разлога наших животних околности. Дакле, никакво наше лажно представљање у стварности уопште не постоји осим у твојој глави.
Твоји упорни покушаји да докажеш како ми по исповедању вере нисмо у јединству са еп. Хризостомом, су потпуни промашаји. То ниси успео да докажеш ни по једном питању по којем нас нападаш и клевећеш, него сваки пут избегаваш да пружиш конкретне доказе за своје тврдње. И по 1. питању православног учења о имену Божијем, и по 2. питању православног учења о Хиљадугодишњем царству Христовом, и по 3. питању нашег односа према старообредцима.
Када и где је Црква ИПХ Грчке, чији је данас једини истинити прејемник митрополит Хризостом Солунски, званично саборно осудила као јеретичко православно учење о имену Божијем светог Јована Кронштатског, схимонаха Илариона и схимонаха Антонија? Наведи када и где! Цитирај!

Када и где је Црква ИПХ Грчке, чији је данас једини истинити прејемник митрополит Хризостом Солунски, званично саборно осудила као јеретичко православно учење о Хиљадугодишњем царству св.Иринеја Лионског, св.Јустина Философа, св.Папија Јерапољског, св.Иполита Римског, св.Методија Олимпског, блаж.Лактанција, а њих као јеретике? Наведи када и где! Цитирај!

Када и где је Црква ИПХ Грчке, чији је данас једини истинити прејемник митрополит Хризостом Солунски, званично саборно исповедила да је Московски сабор из 1666/7 г. био канонски и благодатни сабор и да су његови акти (међу којима и анатеме на старообредце као на "јеретике") богонадахнути и дејствени? Наведи када и где! Цитирај!

Када и где је Црква ИПХ Грчке, чији је данас једини истинити прејемник митрополит Хризостом Солунски, званично саборно исповедила да је Синодална одлука Руске помесне Цркве из 1800г. о успостављању општења са старообредцима без њиховог "покајања" тј. без одрицања од њихове "јереси" - старих обреда, зашта их је оптуживао Московски сабор из 1666/7г., била погрешна и представљала "еклисиолошку јерес"? Наведи када и где! Цитирај!

Коју су то "двосмисленост" показали "јеретици"? Цитирај да видимо. Покажи. Већ неколико пута говориш о "двосмислености" а никако да чујемо у чему се та "двосмисленост" састоји, и ко је и где ту "двосмисленост" написао? Доста је било празних оптужби, цитирај конкретно ту "двомисленост" да је видимо како изгледа!

О томе да православно учење о имену Божијем св. Јована Кронштатског, схимонаха Илариона и схимонаха Антонија није никада саборно осуђено од стране Руске помесне Цркве, већ да је, напротив, саборно потврђено и прослављено као потпуно православно већ сам писао раније (Пост од 03 Jun 2008, 04:40, на стр. 3).
Исто тако ово учење никада није било саборно осуђено ни од стране Грчке Цркве, како ти погрешно тврдиш. Постојала је појединачна осуда од стране тадашњег Константинопољског патријарха, који се под притиском руских синодалних прогонитеља сврстао на њихову страну, а не саборна осуда Грчке помесне Цркве. Та осуда је била потпуно неправедна и погрешна. Сличне неправедне осуде, које никакве везе немају ни са истином ни са Богом, Константинопољски патријарси су доносили и раније у историји. 9. јула 1776 године, на пример, повероваши клеветама противника (потпуно исто као и у случају монаха имеславаца) Синод Константинопољске патријаршије на челу са патријархом Софронијем II (1774-1780) је осудио свете "кољиваре" - св. Атанасија Пароског, Јакова Пелопонеског, Агапија Кипарског, Нифонта Кавсокаливијског и друге (међу којима је био и св. Никодим Светогорац) и прогнао их са Свете Горе. Та осуда је била потпуно неправедна и погрешна исто као и осуда око 1000 монаха имеславаца због њиховог православног светоотачког исповедања о имену Божијем. Дакле, то што је Патријарх осудио светогорце-имеславце ништа не значи само по себи и није доказ сам по себи да су монаси имеславци били јеретици исто као што и осуда и прогон светогораца-кољивара сам по себи није уопште доказ да је одлука Софронија II била исправна и богонадахнута.
O неправедности одлуке Константинопољског патријарха Германa V према монасима-имеславцима сведочи између осталог и то што је он речи "Сам Бог" из спорног израза "Име Божије јесте Сам Бог", протумачио као да се односи на познање суштине Божије, саме по себи и да томе уче имеславци. Међутим, имеславци никада нису учили да се речи "Сам Бог" односе на познање суштине Божије, већ на нераздељиво присуство суштине Божије - "Свецелог Бога" - у имену Божијем, а да се Бог познаје кроз нестворену енергију а не кроз нестворену суштину иако је она у њој нераздељиво присутна. Ово њихово учење је било православно и потпуно сагласно са одлуком св. Константинопољског сабора против Варлаама и Акиндина из 1351г. које учи да се нестворена суштина Божија и нестворена енергија не могу раздељивати (као што то су то учили Варлаам и Акиндин, а за њима и јеретици имеборци), већ да се могу само разликовати:
"Још и онима који мудрују и говоре да од тога [= разликовања нестворене енергије од њене нестворене суштине] уопште произилази у Богу сложеност, и који не слушају учења светих, који уче, да у природи не долази ни до какве сложености услед природних [сила и енергија], и који тако клевећу не само на нас, него и на све свете, који јасно уче често на многим местима о простоти у Богу и несложености и разликовању божанске суштине и енергије, тако да то разликовање апсолутно не нарушава ни на који начин божанску простоту (јер нису могли да богословствују у таквом противречју са самим собом), дакле, онима који тако празнослове и који не исповедају, сагласно богонадахнутом богословљу светих и благочестивом мудровању Цркве, да се овим богодоличним разликовањем у потпуности очувава и божанска простота – антема, анатема, анатема!" (4. анатематизам)
Онима који исповедају једнога триипостаснога Бога, свесилног, нетварног не само по суштини и ипостасима, него и по енергији, и који тврде, да божанска енергија происходи из божанске суштине, происходи међутим нераздељиво, и који кроз "происхођење" установљују неизрециво разликовање, а кроз "нераздељиво" показују натприродно јединство, као што је установио и VI свети и васељенски Сабор [овим оцима] – вечнаја памјат, вечнаја памјат, вечнаја памјат! (12. анатематизам)

Дакле, нестворена суштина Божија је нераздељива од нестворене енергије Божије што значи да се у свакој нествореној енергији налази нестворена суштина Божија - "свецели Бог", али да се истовремно она не открива. Када нестворене енергије не би имале нераздељиво присутну у себи нестворену суштину оне не би биле нестворене већ створене, оне не би биле Сам Бог (дејствујући) како то учи цело Црквено предање. Израз "неизрециво разликовање" из 12. анатематизма говори о томе да је нестворена суштина нераздељиво присутна у нествореним енергијама, али да то присуство није сливајуће што значи да се она никада не познаје од стране створених бића.
1912 г. (пре свог прогонства са Свете Горе) схимонах Антоније је писао: "У 17-ом броју "Руског инока" појавила се нова хула Хрисанта и нова клевета мон. Калиника. Последњем смо већ имали прилику да одговоримо на његово писмо, још онда, када се оно појавило у рукопису, и показали му, колико он греши, бацајући на исповеднике Имена Господњег ту клевету да, наводно ми и о. Иларион говоримо, да ИМЕ БОЖИЈЕ ЈЕСТЕ СУШТИНА БОЖИЈА. Суштину Божију нико не може одредити, јер је Она недостижна, но као што знамо, да у Светим Тајнама ми имамо сву Суштину Божију, иако ту Суштину ми нисмо у могућности да достигнемо, тако ми верујемо да и у Имену јесте Сам Бог, али шта јесте Суштина Његова, ми не одређујемо. Тако и о. Иларион не мисли да каже, да Суштина Божија јесте име, него само, да Бог присуствује у Свом Имену." ("Ново бесословље имебораца", сеп. 1912 г.)

Дакле, о.Антоније говори о нераздељивом присуству суштине ("Самог Бога") у имену Божијем, тј. у нествореним енергијама Божијим, и истовремној непојмљивости те суштине саме по себи.
О томе да је ово учење о. Антонија и о. Илариона потпуно сагласно са учењем св. Григорија Паламе које је Црква саборно потврдила као правило вере свако се може уверити овде:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... palama.htm
Насупрот о.Антонију , о.Илариону и саборном учењу Цркве имеборци су нпр. у лику једног од својих најактивнијих представника монаха Хрисанта учили да суштина Божија није свудаприсутна већ да су то само енергије Божије чиме је раздељивао нестворену суштину од нестворених енергија Божијих. То раздељивање уствари представља варлаамитско јеретичко учење да су енергије Божије створене а не нестворене, јер оно што у себи нема нестворену суштину није нестворено већ створено. Поводом тога о. Антоније је писао:
"Богословствујући, тачније бесословствујући даље, инок Хрисант долази до тога, да, не признајући то, што говори о. Јован Кронштатски, да у Имену ми имамо сву Суштину Господа, он и свудаприсутност Божију одбацује. Он говори: "У свему постојећем Господ пребива не по суштини". Шта, значи суштина Божија је ограничена некаквим местом, слично на пример Сунцу, и испушта свуда само благодатне зраке? Али то је потпуно бесословље. Бог је свудаприсутан свом Суштином Својом, све прониче, све испуњава Собом, само ова Суштина пребива као невидљива и неопипљива за твари, и недоступна твари, доступно је пак - дејство и благодат, као што говори ниже и инок Хрисант, али зар то искључује пребивање свудаприсутног Бога свуда, а следствено и у Имену?" ()Ново бесословље имебораца, Сеп. 1912 г.)
Цео спис о. Антонија се налази овде: http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... boraca.pdf
Дакле, још једном да поновим, имеборци и ондашњи и садашњи нису ништа друго до јеретици нововарлаамити.

Желим још једном да упозорим читаоце да се чувају и клоне Срђана Црвенковића као најгорег јеретика који, поред неоварлаамитског имеборства о коме је горе било речи јавно "откривене главе" учи да личност Христова није предвечна = нестворена = божанска, него да је "постала", да је створена што значи да Христова личност није личност Сина Божијег једног од Свете Тројице који је нестворена = предвечна личност исто као и личност Бога Оца и личност Духа Светог, а не створена личност. Срђан тиме учи да Христос није Син Божији! То је антихрисна хула на Духа Светога која се неће опростити ни у овом ни у будућем веку! (на шта сам упозорио и у свом посту од 05 Jun 2008, 04:01 на стр. 4). И када овај јеретик и каже да наводно исповеда да Исус Христос јесте Син Божији, лако се може препознати лукавост његовог уверавања којом би хтео да обмане многе, јер Син Божији је предвечна личност, а он отворено учи да Христова личност није предвечна. Дакле, хули да Христос није Син Божији!
Учење Срђана Црвенковића и његовог "епископа" Григорија Месинијског и његових "учитеља" Ламброса Ктенаса, Панајотиса Алексопулоса и Хризостома Цаниса да се Личност Сина Божијег променила кроз оваплоћење из нестворене у створену, из предвечне у временску се налази под анатемом Првог Васељенског Сабора одржаног у Никеји 325г. (а самим тим и свих осталих Вас. сабора) који учи:
"... А онима који говоре да је било времена када није било Сина, или да Он није постојао пре рођења и да није произашао од Суштог, или који тврде, да је Син Божији из друге ипостаси или суштине, или створен, или изменљив или променљив - такве проклиње католичанска Црква!

И на крају ево још једног карактеристичног сведочанства св. Симеона Новог Богослова које разобличава као јеретичко и богохулно учење Срђана Црвенковића да личност Христова није божанска = нестворена= предвечна (тј. да Христос није Бог по ипостаси) већ створена и временска (тј. да је Христос "богочовек" по ипостаси):
"Додуше, премда је прошлост страшна, и данас живе многи јеретици, многи вукови, многе аспиде и змије обитавају међу нама, али над нама немају никакву власт, него као да се крију у мраку своје злобе. Тако оне који се затекну у тами они грабе и прождиру, а онима који ходе у светлости Божанствених Писама иступају путем заповести Божијих не усуђујући се да се примакну, него и када их виде да пролазе, беже од њиховога лица као од огња.
А за кога сте помислили да сам их назвао јеретицима? Можда оне који одричу Сина Божијег? Или оне који хуле на Светога Духа и говоре да Он није Бог? Или можда оне који кажу да је Отац већи од Сина? Оне који мешају Тројицу у јединици или једнога Бога раздељују на три бога? Или може бити оне који, додуше, кажу да је Христос Син Божији, али не верују да је примио тело од жене? Или оне који кажу да је примио тело, али без душе? Или оне који кажу да је оно имало душу, пошто је Он био потпун човек, али не кажу да је Син Божији, Који је био и Син Богородице Марије, један Бог по ипостаси, него једнога Христа раздељују на два сина?..." (Катихетска Беседа 29., 6-7)

Ми смо јасно рекли да су хиротоније добијене 1935. и 1948. године од Грчке Православне Старокалендарске Цркве, а не од РЗЦ. Сваком ко зна да чита, то је јасно из нашег одговора који смо јуче објавили по питању хиротонија.

Тек сада Света ("Павле") коначно признаје да он и Варнава нису уопште ни присаједињени заједници еп.Хризостома Солунског. До сада су лукаво врдали да директно одговоре на то јер сам их притиснуо, с обзиром да су се хвалили да је на њиховом сајту "аутентично исповедање" ове верске заједнице (читај раније постове).
Тек сада они откривају да имају, са овим епископом, заједницу на нивоу - телепатије.

Пријатељу, нисам ја дужан да теби било шта одговорим по твојој жељи. До сада сам веома јасно објаснио које су ваше тешке заблуде и јереси.
Али, због других ћу поновити опет:

1. оног тренутка када су истерани јеретици-имебожци из Грчке (после Саборске осуде Цариграда) СВИ други (тј. православни) су остали заједно у духовној (молитвеној) заједници.
Међу њима и свети Нектарије Егински (+1920), као и наш Матеј (тада јеромонах).
Од тада није било никог (на нивоу епископа, презвитера) ко је држао јерес имебожства. Никог, осим неколико монаха, а касније се свело на њих пар - и то је све.
Није било потребе да се опет у некој Енциклици осуђује ова јерес када је већ пре тога (1912. и 1913.) осуђена. И то ваше позивање на св. Јована Кронштатског ( и друге Оце) "не пије воду" јер знамо да је он (као и остали) остао у заједници са онима који осудише ове јеретике. И нисте ви никакви "имеславци" већ тешко болесни јеретици (који сматрате да је обичан папир-Божанство, ако је написано на папиру Име Божије).
То је тешко лудило!

2. исто ово се односи на неохилијазам. Осуда ове јереси постоји (у Пидалиону), а ове Свете Оце, које наводиш да су тако веровали, су то држали као лични став, у неком тренутку.
Никад Црква Христова није званично и саборно потврдила да термин "1000 година" треба буквално да се схвати. Тумачења Апокалипсе од Св. Андреја Кесаријског и других Отаца, управо говоре да између смрти Антихриста и славног другог Доласка Христовог нема никаквих 1000 година.
Што се тиче матејеваца, они су наследили вековно Предање, и ту нема помена о хилијазму.

3. Сабор из 1666. јесте по много чему био разбојнички, али то неоправдава старообредце и њихов раскол. Већ скоро 250 година је јасно да су старообредци расколници, што значи да је јерес сматрати да се Црква,тада у 17.веку, поделила на два дела (који себе међусобно не подносе). Свима је било јасно да су старообредци помрачени јер су се без правог разлога одвојили од Цркве Христове (обреди су се и раније мењали у историји). Дакле, нису спорни стари обреди већ ови што се прелестише.
У таквом наслеђеном исповедању стоје и матејевци, а еп. Хризостом Солунски је у таквом исповедању рукоположен (једино ако га сада вас двојица не преобратите да прихвати имебожство, неохилијазам и старообредство).

4. што се тиче двосмислености, то се пројављивало кроз игру речи (о божанској суштини и енергијама), али када су их православни на практичан начин испитали онда је јерес показала сасвим своје лице (пример о цепању папира, тј. њиховог "Бога", који сам раније описао). Поредити ово са неким ранијим осудама, нема везе са везом, јер да су ови имебожци неправедно осуђени то би значило да је цела Црква од 1913. до данас-имеборачка. По вама, то значи и ми матејевци (јер смо овако Предање наследили) да смо "имеборци"! Али, онда не би било мноштва Светих Моштију код нас до дана данашњег! А тзв."имеславци" би онда заиста просијали. Па где су им Мошти? Где су им епископи, јереји, јеромонаси?
У Грчкој их нема (већ 70-80 година), само ова двојица у Србији и неке групе на Кавказу...

5. о јереси предвечне Цркве и предвечног Христа сам већ детаљно писао. Очигледно је то да ви не можете да прихватите да је Христос-Богочовек. По вама је Он само фиктивно се обукао у тело човечије, и нестварно био човек (јерес докетизма).
Иако вас управо сви ови цитати Св.Отаца разобличавају. Навешћу овај последњи: овде нисте нагласили када се цитира да је Христос потпун човек већ да је "Бог по ипостаси". То је чисто секташење. Тако неки секташи тумаче Свето Писмо ( у овој "катихетској беседи" ништа није спорно, и у Светом Писму ћете на неким местима наћи за Христа да је: Истинити Бог).
Међутим, ваша јерес се своди на то да је Христос по својствима своје Ипостаси -"предвечан". Дакле, и по човечанским својствима ( јер по својствима Божанства није спорно). А ово је лудило и хула исповедати, јер то практично значи да је Христос био у телу и пре Оваплоћења(?!), а ако то негирате, онда значи да је рођење од Дјеве била само фикција, како је и Варнава прошли пут потврдио: "...примио је тело човечије, али није имао створена личносна човечанска својства" (?!!). Другим речима: "Христос није био савршен човек јер није имао човечанска својства!" Страшна јерес!
А што се тиче ваших напада да не исповедам да је Христос Син Божији, већ сам на те клевете прецизно одговарао раније.

+Бог+ да нас саклони од оваквих богохулника! Амин.
Срђан Црвенковић, зилот-матејевац

И најновији Сергианов пост показује колико, нажалост, Сергиан одише мржњом према нама и у том циљу без имало стида се служи разним лажима и подметањима. Ево шта Сергиан тврди:
А да је то чиста лаж, копираћу овде оно што сам рекао у свом првом посту (на 3. страни) где сам скренуо пажњу на појаву лажног матејевца Сергиана на овом форуму. Ево дела текста који о томе говори:
"Episkop Hrizostom Solunski danas jedini cuva u potpunosti neizmenjenu svetu veru pravoslavnu, a Grigorije Mesinijski je nazalost prihvatio jereticko ucenje savremenog hristoborca i crkvoborca Ktenasa koji uci da Hristos nije prevecan i da Crkva nije prevecna, tj. bozanska vec samo covecanska organizacija. Nadamo se da ce i Sergian odbaciti ovu zabludu i da ce se i po tom pitanju prikloniti svetootackom ispovedanju.
Dakle, istiniti matejevci na ovom forumu su registrovani kao Varnava,Andrej Prvozvani i Sveta, a nase autenticno ispovedanje je na sajtu http://www.pravoverje.com.
Свако може да види да сам ја овде рекао да је то наше аутентично исповедање, а нисам рекао да је на сајту исповедање верске заједнице еп. Хризостома Солунског како то горе клевеће Сергиан. То исповедање које је на нашем сајту је исповедање Православне Цркве и увек ћемо се тог исповедања држати. Дакле, није тачно да смо рекли да је на нашем сајту исповедање еп. Хризостома Солунског, него наше аутентично исповедање. Е друга је већ ствар што се то исповедање које је на нашем сајту поклапа са исповедањем верске заједнице еп. Хризостома Солунског. Света је већ раније у једном посту рекао Сергиану да смо наше исповедање саопштили опономућеном представнику епископа Хризостома Солунског и да се тада он позитивно изјаснио о нашем исповедању.
Да видимо какве још небулозе пише Сергиан:

Није тачно да смо ми, како ти кажеш, лукаво врдали да директно одговоримо на питање да ли смо присаједињени еп. Хризостому Солунском док нас ти ниси "притиснуо", па смо сад "признали" да нисмо присаједињени. Разлог што нисмо одмах одговорили на то питање је принципијелне природе. Ми смо на сва догматска питања одговарали, јер смо дужни да пред другим људима разобличимо све јереси и лажи, а да одбранимо истину и веру православну. Међутим, на то питање нисмо хтели да одговоримо, јер није било догматско питање,а радило се о твојој провокацији. Ти ниси ни први ни једини који нас је то питао. Питали су нас то још неки христоборци, али и иконоборци, јер их савест ипак изобличава зато што смо се ми одмах определили за православног епископа Хризостома Солунског, а они су попут тебе хулили и клеветали овог православног епископа. Зато сте све ово време стално нам постављали питања: "Јесте ли се присајединили? Јесте ли ишли у Грчку?" итд. Није вас интересовало покајање за јереси које исповедате, али вас је живо интересовало да ли смо се ми присајединили. Зато ти ми нисмо ни хтели одговорити на то питање. Јер зашто бисмо ми јеретику било шта одговарали што се тиче нашег унутрашњег црквеног устројства и живота. Од јеретика и иначе треба чувати информације, јер јеретици су непријатељи Бога и Цркве и треба их се добро чувати. Господ нас је упозорио: "Будите мудри као змије, а безазлени као голубови". Али, будући да си инсистирао на овом питању присаједињења, због "малих у Христу" који би могли да се саблазне и да помисле да ми немамо шта да одговоримо и да нешто кријемо, ми смо расудили да ће већа духовна корист за оне добронамерне који читају овај форум, а брину о свом спасењу, бити да кажемо чињенице о присаједињењу. Дакле, нисмо ми ту ништа "признали" како ти спочитаваш, као да смо нешто крили, па смо сад тобоже објавили неку своју кривицу. У томе што се још нисмо присајединили нема никакве кривице, јер до присаједињења није још дошло због,како већ рекосмо објективних животних оклоности, а наше присаједињење епископу Хризостому Солунском је обострана жеља и нас и епископа. Дотле смо ми у јединству исповедања вере и међусобној комуникацији, а до сусрета ће доћи чим прилике дозволе. Дакле, ни овде ниси успео са својим подметањима. Нити ћеш икад успети. Разобличен си са свих страна. А зар си мислио да лажима можеш против истине? Јеси ли икад читао у Светом Писму: "Тешко вам је против бодила праћати се". Наше оружје је истина, а твоје оружје је лаж. Ми уз себе имамо Свемоћну Истину, а ти уз себе имаш јадног и немоћног оца лажи од искони. И што више будеш лагао, то ћеш се више упетљавати у своје лажи. Такво је својство лажи. Да би себе оправдала, мора да себи за помоћницу довуче нову лаж. Зато ти и избегаваш конкретне одговоре на наша питања. Још скоро ниједан ниси дао, а и оно што си дао пуно је извртања, што смо досад јасно показали, а ево и сад то показујем. Још сад, себи за оправдање, кажеш Свети следеће:

Е па дужан си. Још како си дужан. Прво оклеветаш некога за јерес, а онда би да не одговараш за своје изречене речи. Дужан си то да одговориш и пред читаоцима форума и пред нама које си оклеветао и пред својом савешћу (док је ниси у потпуности спалио сталним компромисима са лажима), а нарочито ћеш бити дужан да за све ове своје речи, за све лажи, све клевете, све хуле на Бога и на служитеље Божије даш одговор на Божијем Суду на који ћемо сви изаћи. Тамо ћемо видети себе онаквим какви јесмо и тамо никаква лаж не пролази. Нека би Господ и теби и свима теби истомислећим у јереси дао да се пре смрти покајете и милост од Бога испросите, јер заиста је страшна, незамисливо страшна вечна судбина непокајаних јеретика, а нама нека подари опроштај за личне грехове, а по питању вере смо, слава Богу, мирни, јер смо у сагласности са целим Предањем Цркве.
Кратко ћу се осврнути на твоје нове небулозе.

Кажеш да су са Свете Горе истерани "јеретици - имебожци", а ми доказасмо да су они били исповедници имена Божијег који су на правди Бога пострадали од јеретика имебораца, док ти не доказа да су твоји имеборци били православни, а наши имеславци јеретици. Даље кажеш како су после тога "СВИ други (тј. православни) остали заједно у духовној (молитвеној) заједници.
Међу њима и свети Нектарије Егински (+1920), као и наш Матеј (тада јеромонах)." Дакле, раније си писао да су свети Нектарије Егински и Матеј (тада јеромонах) учествовали у осуди и протеривању имеславаца са Свете Горе, а пошто сам ти тражио да то докажеш, сада будући ухваћен у лажи и немајући одговор на моје питање, ублажаваш свој став и више не помињеш учешће у протеривању. Дакле, докажи своју ранију тврдњу коју би, сад да ескивираш, да су свети Нектарије Егински и владика Матеј, тада јеромонах учествовали у протеривању имеславаца са Свете Горе!


Већ у претходном посту Света лепо доказа да је само цариградски патријарх "осудио" имеславце и да је та одлука била недејствена, јер је противна Светом Предању (указао је на сличан случај када је патријарх Софроније неправедно и зато недејствено осудио светог Никодима Агиорита и остале кољиваре), а ти се опет правиш и глув и слеп, па опет помињеш неку осуду. Али, помраченим јеретицима не вреди говорити. Ми и не говоримо с надом да ћеш ти то разумети, јер што кажу свети оци, упорном јеретику не помаже ни хиљаду аргумената (само га Бог може спасити ако има бар мало наде, па зато ипак остављамо малу могућност да ћеш и ти своје срце омекшати и кроз покајање православљу се вратити, дај Боже!), већ ми то говоримо ради других који ово читају, а који желе истину. Дакле, овом реченицом покушао си да избегнеш одговор на питање када је ИПХ Грчке осудила имеславце (с обзиром да је неважећа одлука овог патријарха како већ доказасмо), па ми опет постављамо исто питање!
Опет Сергиан у свом опробаном стилу лаконски каже да "ми знамо" (који то ми?) "да је он (као и остали) остао у заједници са онима који осудише ове јеретике". Дакле, пошто немаш аргументе да то докажеш, онда само кажеш то као да је то нека општепозната чињеница коју сви "знамо". А то што си рекао је обична глупост, јер је свети Јован Кронштатски јасно исповедао имеславље, он је више пута писао да је у Имену Божијем присутна сва суштина Божија сагласно Константинопољском Сабору из 1351. године, подржавао је остале имеславце и чак је прорекао њихово мучеништво за Христа. Такође, свети Варсонуфије Оптински је благословио Иларионову књигу "На горама Кавказа" као изузетно душекорисну итд. О томе смо већ писали на форуму, а детаљније има и на нашем сајту.

Обичан папир, дрво или било који други материјал није Божанство и то ни ми нити ико други од имеславаца не исповеда, али исповедамо сагласно Седмом Васељенском Сабору да Име Божије освећује икону на којој је исписано и да се таквој икони зато одаје богодолично поштовање.

Кажеш да је светоотачки хилијазам осуђен у Пидалиону. Не клевећи, већ наведи тачно место у Пидалиону и цитирај!

Опет покушаваш да се извучеш. Ти си се позивао управо на овај разбојнички сабор из 1666. г. као ауторитет говорећи да су тада осуђени старообредци. Када смо ми предочили доказе да је то био разбојнички сабор, почињеш да мењаш причу, па сад говориш да није спорно да је по много чему био разбојнички. Ако то није спорно, зашто си се онда позивао на њега као на сабор који је осудио старообредце?! Ваљда се увек позива на Православне Саборе, а не на разбојничке (али јеретици се очигледно позивају на саборе који су им сродни по духу). Зато сам ти ја у једном од претходних постова и поставио питање који је православни сабор осудио старообредце, а ти то ниси одговорио. При том, осврнућу се на још једну твоју клевету коју си изговорио у прошлом посту, а то је да ми наводно исповедамо да су старообредци данас Црква Христова. Дакле, слагао си и не трепнувши, иако сам ја у једном од претходних постова јасно и теби и одмах затим и Дамаскину написао да су данашњи старообредци расколници и јеретици (лепо сам написао да их има и екумениста и савелијанаца), а да ми за Цркву Христову данас исповедамо само новообредску Цркву еп. Хризостома Солунског. Такође сам јасно написао да су и у историји постојали старообредци расколници - безпоповци. Дакле, опет и опет си ухваћен у лажи.
Управо су ту јеретици имеборци показали своје право лице, а о папиру и другим материјалима на којима се исписује Име Божије већ сам горе говорио.
По твојој болесној логици онда је и цела Црква од 18. века, па до данас антикољиварска само зато што су кољивари неправедно осуђени. Па није Црква ни осуђивала кољиваре већ патријарх Софроније чији појединачан став није став Цркве. Тако ни Црква није имеборачка, јер није Црква осудила имеславце већ само појединац - цариградски патријарх, како већ раније рекосмо.
Надам се да нико неће порећи да су Јован Кронштатски, Варсонуфије Велики и Теофан Полтавски били светитељи Божији, а недавно, пре пар година, на територији која припада Московској патријаршији, пронађене су предивно благоухане ружичасто-жуте мошти светог Антонија Булатовича. Међутим, ми и да се нису појавиле мошти, верујемо да је Антоније Булатович свет због свог благочестивог живота и свог православног исповедања. Нама је на првом месту исповедање вере (и то нам је поред благочешћа доказ нечије православности), а на другом месту мошти које су само потврда овог првог. Ако нема овог првог, онда треба бити опрезан према појави моштију (јер нетљене мошти појавиле су се и код протестаната, па чак и будиста, па нико нормалан неће рећи да су они православни).
Епископи, јереји и јеромонаси су им тамо где је Православна Црква која никада није осудила имеславље како већ доказасмо, исто као што није осудила кољиваре. Имеславље није никакво ново учење како то ти представљаш. То је само обнова истинског духовног живота која је потекла од о. Илариона, а против које је ђаво преко својих слуга покренуо гоњење. Слично је било са кољиварима, а и раније када је св. Григорије Палама, а касније и свети Симеон Нови Богослов и други покренуо покрет исихазма православни су од стране јеретика били клеветани за прелест, застрањење, за некакво ново учење, итд. И није тачно да само нас двојица у Србији исповедамо имеславље (а и да је тачно опет слава Богу, и св. Максим Исповедник је био усамљен са својим учеником, па се не уплаши и не одрече своје вере). Они којима смо о томе говорили и то исповедили су нас лепо саслушали и прихватили су ово учење као сасвим православно што оно и јесте. Дакле, саслушали су нас, а нису као ти одмах, ништа детаљно не испитавши донели суд да су то "имебошци јеретици". Нажалост, ти, на своју погибао, и сад кад си спознао истину, и даље хулиш и клевећеш имеславце.

Увек наглашавамо онај део који некога разобличава. Пошто ти тврдиш да Христос није Бог по ипостаси већ некакав "богочовек" по ипостаси, зато смо то и нагласили. Према томе, то није никакво секташење. Секташи попут тебе изврћу речи светих отаца, а ми их тумачимо у сагласности са оцима. Овде ти поново потврђујеш своју јерес. Кажеш Христос је потпун човек. Слажемо се, јер да се не слажемо онда не бисмо ни наводили речи светог Симеона Новог Богослова него бисмо, далеко било, попут јеретика то изоставили или преиначили. Али ми то тумачимо на православни начин, а ти на секташки, јеретички начин. По твом јеретичком учењу, израз да је Христос потпун човек неизоставно подразумева да Он као и сви људи има и човечанску личност, а не само човечанску природу. По нашем православном учењу, а то је учење свих светих отаца, што смо већ наводили, када се каже да је Христос потпун (често се каже и савршен) човек, то значи да Он има савршену (потпуну) људску природу (дакле тело и душу) као и сви људи, али се под тим не подразумева да Он има и људску (човечанску) личност као и сви људи. Он нема човечанску, већ божанску личност. Он Себе осећа и доживљава онаквим каквим је Себе осећао и доживљавао и пре Оваплоћења, и пре стварања света, тј. какав је био и у Предвечности. Иста она Личност која од предвечности заједничари славу са Оцем и Духом Светим се родила и други пут од Марије Дјеве. Није се тада родила никаква нова личност, већ иста она која је одувек и била - Личност Сина и Логоса Божијег. Дакле Исус Христос је иста Личност као и Личност Сина Божијег. Сваки човек има своју једну једину личност. Тако и савршени човек Исус Христос има своју једну једину личност, а то је Личност Сина Божијег. У тајни Оваплоћења нова је само људска природа - тело и душа, а старо и неизмењено је Божија природа и Божија Личност - Личност Сина Божијег. Тада се Бог није изменио иако је примио тело, јер свети оци уче да је Бог неизменљив. Према томе, ја с правом кажем, као и сви свети оци, да је Христос "...примио тело човечије, али није имао створена личносна човечанска својства". Дакле ни Божанска природа Христа, Сина Божијег, ни Божанска Личност Његова нису се изменили, јер је Бог неизмењив. Кажеш да се моје исповедање своди заправо на: "Христос није био савршен човек јер није имао човечанска својства!". Међутим, и сам си ме цитирао, а тамо нигде не пише да ја кажем да Христос није имао човечанска својства, него да није имао личносна човечанска својства. Јер да је имао личносна човечанска својства, то би значило да се Његова Божанска Личност променила приликом оваплоћења, јер је по томе тада добила и човечанска својства , а раније је имала само божанска својства. Зато сам ја и рекао да је Христос примивши тело задобио не личносна већ природна човечанска својства. Дакле, у Његовој предвечној, божанској Личности ништа се није променило. Ново је само тело, а оно не мења ни божанску природу (с којом се не слива већ се нераздељиво и несливено сједињује у божанској Личности) ни божанску личност.
Дакле, у твојој реченици: је срж твоје јереси, јер се види да ти овде подразумеваш, што си написао и доле ниже, а на шта сам се већ осврнуо, да је Личност задобила личносна човечанска својства, па по тој логици ако кажемо да је Христос предвечан онда подразумевамо да су и та личносна човечанска својства предвечна, а то даље по теби значи да ми исповедамо да је Христос био у телу и пре оваплоћења. Види се да мешаш личносна и природна својства. Кад погледамо људску природу, природна човечанска својства су све оно што је заједничко за целокупну људску природу тј. за тело и душу, а личносна човечанска својства су оно што је карактеристично за сваког појединачног човека и по томе се људи разликују (нпр. Света и Варнава имају исту људску природу, и то су природна човечанска својства, док су им различите личности, и то су личносна човечанска својства). Према томе, када кажемо да је Христова Личност предвечна, никако се не може извести одатле закључак да исповедамо да је и нешто човечанско предвечно, јер Христова Личност нема личносна човечанска својства, већ само личносна божанска својства, а природна човечанска својства припадају само људској природи Христовој - телу и души (иначе поред природних човечанских, Христос има и природна божанска својства, а она припадају божанској природи). Зато свети оци уче да је Бог постао човек (дакле по телу), а да је остао Бог. Према томе, Христос има нестворену, предвечну, божанску природу и Личност и створену,
човечанску природу. Дакле, Христос се стварно обукао у тело, али при том је остао оно што је био - Бог, дакле добио је тело, а није се променио. Значи, насупрот Сергиановом јеретичком учењу, Христова Личност је била, јесте и увек ће бити предвечна. Христос је Син Божији и није се променио приликом оваплоћења. Амин!

И поред свега не радујемо се погибији ниједне душе, већ се радујемо покајању и спасењу свих људи,па тако и Сергиана, али дужни смо да одговоримо упорним јеретицима који многе варају и одвлаче од спасења, и да укажемо на све замке лукавога као и на жалостан крај јеретика како бисмо предупредили друге од саблазни којима би антихристи у ова последња времена да преваре "и изабране ако је могуће", како нас Господ и упозорава у Јеванђељу!

Смешно и жалосно је то што покушавате да се оправдавате неком "мудрошћу", када је потпуно јасно из ранијих постова да сте избегавали да дате једноставан одговор на моје директно питање: "Јесте ли ви чланови те верске заједнице или нисте?".
Ово питање је важно да би сазнали да ли ви имате право да говорите у име те верске заједнице.
Јасно је да сте врдали на одговорите на ово просто питање, већ овде просипате неку демагогију (можда сада измените неке своје постове, да би сакрили своје лажи).

Што се тиче ваше опаске да сам ја дужан да вама одговорим по вашој жељи, ту сам мислио да немам потребе да доказујем нешто што је очигледно и опште познато, када сам већ изнео довољно чињеница. Чак и када би "копао" по историји да вам нађем осуде хилијазма и расколника старообредаца (а тога има) - вама то не би вредело јер сте превише помрачени и горди! А другима који прате форум, и оним "малим у Христу" су сасвим довољна ова моја расуђивања да схвате шта је Истина, и да се смирено ставе у послушност Цркви Христовој.

Ништа не "ескивирам" по питању осуде и протеривања јеретика имебожаца, тзв. "имеславаца". Сви православни светогорци (међу њима и наш Матеј) као и сви епископи (међу њима и Нектарије Егински) су се сагласили са протеривањем ове јереси. Да није тако, они би потрчали за њима према Кавказу, али нису, већ су остали у Грчкој где тада није било више ових јеретика.

Твоје поређење осуде тешких јеретика са осудом Никодима Агиорита је крајње лицемерно. Имебожци су осуђени ,због страшне јереси, са ваљаним разлогом (још мало па ћете то поредити и са осудом српског Патријарха Саве IV из времена владавине цара Душана).
Црква ИПХ Грчке је наследила Предање од раније, тј. од оних који су већ осудили ове јеретике и нема потребе да их поново осуђују кад је ова јерес истребљена у Грчкој.

Ови Свети Оци које наводите да су подржали тзв."имеславце", су то урадили у једном тренутку (јер нису их одмах препознали као лажне), али су касније, и до краја свог живота, остали у духовној заједници са онима који осудише ове јеретике.

Јерес имебожства (ИМЕ=БОГ) чини да се обоготвара свака помисао о Богу, сваки звук Имена Божијег, свака материја на којој је написано Име Божије. Зато су православни монаси (прави имеславци) ,са правом, поцепали папир на коме је било написано Име Божије пред овим јеретицима и питали их: " Где је сада Бог ваш?" (јер је "Бог" њихов "обоготворени" папир).

Неохилијазам (тј.буквално схватање термина "1000 година") у Цркви Христовој никад није званично и саборски прихваћено.

Што се тиче Сабора из 1666. године, није само тај Сабор (који је у другим питањима споран) био битан за осуду старообредаца. Тај Сабор се тицао само Руса, а ови стари обреди су већ дуго времена били укинути (и замењени новим) у многим помесним Црквама -тада. Па када су и Руси одлучили да буде једнообразно са осталима, ови помрачењаци су се одвојили и постали-расколници.
Када сам писао да ви исповедате да су и старообредци Црква Христова, то сам јасно рекао да мислим на поделу у 17. веку, а не сада, како ми ти подмећеш.
Пола Београда зна да Света ("Павле") исповеда да се Црква Христова "поделила" на два дела у 17. веку, а ти мени кажеш:"...слагао си, не трепнувши".

Кажеш да постоје и нетљене мошти и код протестаната, будиста, итд.
Не знаш шта причаш! Сама реч "Мошти" значи да ти посмртни остаци имају : целебне моћи (моћи=мошти). И није само нетљеност - доказ (јер има и грешника који се нису распали), већ пре свега : целебне моћи. А тога има само у Православљу, а Православље је осудило Антонија Булатовича као тешког јеретика!

Истина је да ви нисте хтели да саслушате глас Цркве, а не да ми нисмо вас саслушали. Да сте имали бар мало смирења не би се оволико помрачили и овде просипали неки "коктел-анархо-псеудо-зилотизам".

Што се тиче јереси предвечног Христа и предвечне Цркве, ту је већ довољно објашњено да се виде ваше тешке заблуде. Јасно је да ви богохулите јер не признајете Христа као Богочовека и тиме се ругате целом домостроју људског спасења.
По вама Он није потпун човек већ нека фикција. Лупетате овде да Христос није имао личност човека, као да је личио на нешто друго?! Тачно је само то да Христос није наследио греховност пале људске природе, али да је имао лице човека.
Тотално сте се погубили па не знате ни шта говорите ни шта радите!
У превечности Син Божији био је бестелесан (рођен од Бога Оца) а касније је опет рођен (од Дјеве Марије) и :".. постао човек."(3.члан Символа Вере). Ви тумачите Христово "облачење у тело" као да је то нестварно и непотпуно.
Ако је то тако, онда ни ми људи не можемо носити Крст свога живота јер је, по вама, Христос изнео Крст на Голготу-нестварно (тј. "остао је и даље само Бог а не Богочовек"). То су јеретици докетисти исповедали а имате сличности и са монофизитима.
Тако се ругате и Васкрсењу, јер је Христос васкрсао телом, и вазнео се на небо у телу (и остао такав на Престолу).
Хулите када кажете да се :"Христос није променио приликом Оваплоћења".
Тачно је само то да се није променило Његово Божанство, али Син Божији је добио име "Исус" тек по рођењу од Богородице, а "Христос" као - Месија и Спаситељ човечанства (људског рода).
Дакле, његова Ипостас је тиме постала "сложена" (Богочовечанска) и као такав (тј. као савршен Бог и савршен човек) није предвечан!
Исто то важи и за Цркву Христову Којој је глава Христос, а рођена је тек на Педесетници!

Знам да не вреди да вас стално призивам ка покајању и разуму јер вас познајем као много горде и помрачене људе.
Нека вам се +Бог+ смилује! Жао ми је вас, али и свих људи које уплећете у своје заблуде. Само због таквих осећам обавезу да вас разобличим. До сада је већ све јасно објашњено, па ко има очи да види - нека види!

Да нас +Бог+ сачува од оваквих прелесника, и да будемо Православни до краја свог живота! Амин.
Срђан Црвенковић, зилот-матејевац

Sergian:На нашем сајту наше аутентично исповедање, o чему смо и говорили раније а Сергијан никако да докаже да то наше исповедање противречи саборном исповедању Цркве ИПЦ чији је данас једини истинити прејемник еп. Хризостом Солунски. Ево већ неколико пута га заредом јавно позивамо да изнесе конкретне чињенце и доказе - саборне акте, одлуке, енциклике, анатематизме који доказују ту његову тврдњу а он замуцкује, врда и избегава и грчевито се држи тактике лепљења етикета засновних на недоказаним оптужбама.
Да видимо да ли и даље наставља у истом стилу.


Сергијан (Срђан Црвенковић) тврди да "није било потребе да се опет у некој Енциклици осуђује ова јерес када је већ пре тога (1912. и 1913.) осуђена". То, дакле, каже г. Црвенковић, а да видимо сада шта кажу чињенице:

8-21 октобар - "Одлука Свјатјејшег Патријарха и Свештеног Синода Руске Цркве":
...
III. Објаснити јеросхимонаху Антонију, да је случај о учењу имебожника предан од стране Руске црквене власти Свештеном Сабору, од кога ће и зависити коначно разрешење целог случаја, - о чему и послати Преосвећеном Архиепископу Коломенском указ;
Подписали: Патријарх Тихон, Митрополит Агатангел, Митрополит Арсеније, Сергије Митрополит Владимирски, Архиепископ Евсевије, Архиепскоп Михаил"
(Одлука Свјатјејшег Патријарха и Свештеног Синода Руске Цркве од 8-21 октобра 1918г. - Машинопис из архива о.Павла Флоренског).

Дакле, Сергијан тврди да "није било потребе да се опет у некој Енциклици осуђује ова јерес када је већ пре тога (1912. и 1913.) осуђена", а ЧИЊЕНИЦЕ га потпуно демантују! Чиењице говоре да случај монаха-имеславаца није био дефинитивно завршен (јеретичком) енцикликом Руског Синода из 1913 г. коју су саставили Антоније Храповицки и Сергије Страгородски и да они тада нису били дефинитивно осуђени него да је њихов случај тек требало да буде коначно и дефинитивно разрешен на великом Свештеном Сабору помесне Руске Цркве. Дакле, Сергијан тврди једно а ЧИЊЕНИЦЕ и ИСТИНА нешто сасвим друго!

Сергијан, дакле, као што видимо, наставља све по старом - мимо чињеница, мимо Истине.

У светлу горе изнетих чињеница испитајмо, читаоче, и следећу тврдњу Сергијана (Срђана Црвенковића) коју је он написао (у посту од 12 Jun 2008, 23:17) обраћајући се Варнави:


У светлу документа који смо горе објавили који представља општеприхваћену неспорну историјску чињеницу (чију аутентичност нико у свету ко се бави овим питањем не оспорава), потпуно је јасно као дан да Сергијан и овде дрско, отворено и безочно ЛАЖЕ ! Дакле, он тврди да није тачно да јерес није била осуђена и да Сабор тек треба да размотри ово питање, а чињенице и аутентични историјски документи сведоче да светогорски монаси-имеславци уопште нису били дефинитивно осуђени енцикликом из 1913 г. и одлуком тадашњег Цариградског Патријарха, него да је њихов случај тек требало да се дефинитивно разматра на Великом Сабору Руске помесне Цркве 1918 г. До дефинитивног разматрања овог случаја на Сабору 1918 г. на крају никада нији ни дошло. Дело се ограничило само на два уводна заседања комисије која је требало да припреми материјале за такво разматрање. Сабор је прекинут пре свог завршетка због бољшевичке револуције која је тада беснела. (О свему томе сам већ писао у свом посту од 03 Jun 2008, 04:40, на стр. 3). То значи да је ИСТИНА по овом питању оно што смо ми (Варнава и ја) од почетка писали а то је да исповедање о имену Божијем схимонаха Илариона, схимонаха Антонија и још око 1000 светогорских монаха-имеславаца никада саборно и дефинитивно није било осуђено од стране Цркве, а не оно што покушава лукаво да подметне Сергијан.

Ето ко је Сергијан (Срђан Црвенковић). Ето колико су поуздане његове тврдње и закључци. Ово је само један карактеристичан пример који сведочи о томе да је читава његова прича, и то не само по овом питању, заснована на свесном извртању чињеница што није ништа друго до подмукло лукавство, лаж и превара - која је иначе и својствена јеретицима!

2. Ево још једног карактеристичног примера који показује ко је заправо Сергијан (Срђан Црвенковић) и колико су поуздане и поверења достојне његове тврдње.

Sergijan:
Каже "..."не пије воду" јер знамо да је он (као и остали) остао у заједници са онима који осудише јеретике." Горе смо видели колико је истинито и веродостојно то Сергијаново "знање" по питању осуде оних које он назива "јеретицима". Да видимо сада колико је истинито и веродостојно то његово "знање" и када је реч о св. Јовану Кронштатском.
У свакој књизи која је посвећена овом светитељу и која садржи његово житије може се прочитати да се св. Јован упокојио 20. децембра 1908. године у својој 80. години. С друге стране опште је позната чињеница, свима који су се бар мало бавили историјом спора око књиге схимонаха Илариона - "На горама Кавказа", да је тај спор на Светој Гори започео тек током следеће 1909 г., када је схимонах Илинског скита о.Хрисант (Минајев) објавио своју (имеборачку) рецензију на књигу о.Илариона. Дакле, ако се св. Јован Кронштатски упокојио 1908 г. а цео спор око књиге "На горама Кавказа" започео тек следеће 1909 г. какво је то Сергијаново "знање" које тврди да је св. Јован "остао у заједници са онима који осудише ове јеретике"?! Како је могао да остане у заједници са онима који осудише св. монахе имеславце када се упокојио годину дана пре него што је уопште и започео читав спор?! Очигледно је да ове Сергијанове тврдње нису никакво "знање" него потпуно незнање ноторних чињеница! "... одступише, говори апостол за такве попут Сергијана, и скренуше у празнословље, желећи да буду учитељи закона не разумеју ни шта говоре ни шта тврде" (1.Тим.1.5-7) Ето, читаоче и на овом примеру можеш видети ко је заправо Сергијан (Срђан Црвенковић), колико су уопште веродостојне његове тврдње, и колико се у њих може имати поверења!

Да би доказао по сваку цену, пошто-пото, како наше позивање на св. Јована Кронштатског "не пије воду", како он каже, Сергијан, измишља да је св. Јован остао у заједници са онима који осудише монахе имеславце иако је св. Јован тада већ одавно био покојник!? Сергијан се очигледно свесно служи језуитском тактиком "циљ оправдава средство", исто као што у горњем случају да би пошто-пото доказао као су монаси имеславци били дефинитивно осуђени Саборним гласом Цркве он безочно лаже и без имало стида гази најосновније историјске чињенице које се тичу овог питања! Њему је пошто-пото потребан тај аргумент о саборној осуди како би доказао своју тврдњу да Црква ИПХ Грчке и владика Матеј и еп. Хризостом Солунски имају прејемство рукоположења од Цркве која је саборним гласом тј. дефинитивно осудила монахе-имеславце и да је то прејемство по својој бити анти-имеславско тј. имеборачко и да самим тим ни еп.Хризостом Солунски (а тако ни ми) не може да исповеда имеславље јер има прејемство од Цркве која је наводно саборно тј. дефинитивно осудила имеславље као јерес. Међутим, као што смо горе и доказали Вл. Матеј и еп. Хризостом немају прејемство од Цркве која је саборним-дефинитивним гласом осудила имеславље, јер то у ствари није ни могло да се догоди. Не може Црква саборно-дефинитвно да осуди сопствено учење. Не може Дух Свети Самог Себе да осуди. Учење св. Јована Кронштатског схим. Илариона и схим. Антонија јесте богонадахнуто светоотачко-паламитско учење Цркве због чега Црква никада није ни могла дефинитивним-Саборним гласом који јесте глас Духа Светога да осуди то учење. Управо то се и догодило и о томе сведоче историјске чињенице (које Сергијан покушава да фалсификује). Дефинитивна саборна осуда имеславља као "јереси" би подразумевала не само осуду о.Илариона и о.Антонија Булатовича него на првом месту осуду њиховог духовног учитеља - св. Јована Кронштатског као јеретика, јер су о.Иларион и о.Антоније у свом исповедању само верно износили учење св. Јована Кронштатског, а учење св. Јована Кронштатског о имену Божијем јесте учење св. Григорија Паламе и св. Константинопољског Сабора из 1351 г. Зато Црква Духом Светим не само да никада није осудила саборно св. Јована као јеретика "имебошца" него га и слави као светог.

Св. Јован Кронштатски је био велики молитвеник са великим благодатним даровима и искуством богоопштења посредством имена Божијег. То своје искуство које је потпуно сагласно опиту свих осталих великих светих отаца-тиховатеља Цркве Христове он је записао у свом чувеном дневнику "Мој живот у Христу". Управо на ту књигу, поред Добротољубља, се највећим делом и ослањао схимонах Иларион када је састављао своју књигу о молитви Исусовој "На горама Кавказа". Ево како је св. Јован Кронштатски у свом дневнику учио о имену Божијем, а схимонах Иларион само верно пренео у своју књигу:

" 'Име Божије јесте Сам Бог'. Зато се и говори: 'Не узимај Имена Господа Бога узалуд' (Изл.20.7; Понз.5.11) Или 'Заштитиће те Име Бога Јаковљева' (Пс.19.2), или 'Изведи душу моју да се исповеда имену Твојему' (Пс.141,8). Будући да Господ јесте препросто Биће, препрости Дух, Он је у самој речи, у самој мисли - сав свецело, и у исто време свуда у целој твари. Зато ако само призовеш Име Господње: ти ћеш призвати Господа, спаситеља верујућих, и спашћеш се. 'Свако ко призове Име Господње, спасава се' (Дела 2.21). 'Призови Ме' - Име Моје - 'у дан жалости твоје, и избавићу те и прославићеш Ме' (Пс. 49.15)"

"Када у себи у срцу говориш или изговараш (наглас) име Божије, Господа, или Пресвете Тројице, или Господа Саваота, или Господа Исуса Христа, - тада у том имену ти имаш сву суштину Господа: у њему. Његова благост је бесконачна, премудрост неограничена, светлост неприступна, свемоћ, неизменљивост. Са страхом Божијим, вером и љубављу дотичи се мислима и срцем овог свеизграђујућег, свесадржећег, свеуправљајућег Имена! Ето зашто заповест Божија строго забрањује да се употребљава име Божије "узалуд", зато што име Његово јесте Он Сам - један Бог у три Лица, просто Суштаство, које се у једној речи изображава и садржи, и у исто време је несадрживо (необухватљиво), тј. неограничено њиме (речју) нити било чиме што постоји".

"Велика имена: Пресвета Тројица - или Отац, Син и Свети Дух, или: Отац, слово и Свети Дух, призвана са живом, срдачном вером и побожношћу или изображена у души - јесу Сам Бог; и низводе у нашу душу Самога Бога у Три Лица"

"Господ у Својој бесконачности јесте такво просто Биће, да Он сав пребива у једном имену Тројица, или у имену - Господ, у имену - Исус Христос".

О томе да је ово учење св. Јована Кронштатског о имену Божијем потпуно православно и сагласано учењу св. Григорија Паламе свако се може уверити овде:
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... palama.htm

Да чујемо сада Сергијана (Срђана Црвенковића) шта каже:

Сергијан лицемерно осуђује учење о. Илариона из његове књиге "На горама Кавказа", о томе да Име Божије јесте Сам Бог и да Бог сав, свецело пребива у имену Исус Христос и у другим именима Божијим, као јеретичко а истовремено неће и плаши се да осуди и светог Јован Кронштатског и његову књигу "Мој живот у Христу" у којој се износи исто то учење које је о. Иларион само пренео у своју књигу. Ако је ученик јеретик онда јеретик мора бити и учитељ који га је тој јереси научио. Сергијан лукаво покушава да изврда да не прогласи и св. Јована за јеретика "имебошца" па језуитском тактиком "циљ оправдава средство" измишља лаж и обману да је св. Јован "... (као и остали) остао у заједници са онима који осудише ове јеретике", чиме је хтео лукаво да сугерише читаоцима како се тиме св. Јован уствари наводно сагласио са њиховом осудом. Међутим, св. Јован се, као што смо горе већ рекли, упокојио годину дана пре него што је и почео читав спор око име Божијег! (Какво лицемрје!) Зашто врдаш? Зашто обмањујеш? Зашто противречиш самом себи? Буди доследан свом безумном учењу. Изнеси га до краја. Реци отворено пред свима да ако је о. Иларион јеретик онда је и св. Јован Кронштатски који га је тој јереси научио јеретик. Ако је књига "На горама Кавказа" јеретичка, онда је и књига "Мој живот у Христу" из које су те "јереси" преписане јеретичка.

На крају рећићу још само нешто. Св. Јован Кронштатски је био духовни отац схимонаха Антонија Булатовича који је и отишао и замонашио се на Светој Гори са његовим благословом. 1908 г. уочи свог повратка на Свету Гору о. Антоније је отишао у посету код св. Јована у Кронштат. На крају посете при изласку из његовог стана св. Јован се одједном потпуно неочекивано за о. Антонија вратио у своју собу и узео своју књигу "Мој живот у Христу" и предао је збуњеном о. Антонију са речима: "Узмите требаће вам". На корцима те књиге св. Јован је тада својом руком написао "Монасима светогорским - мученички венци". (http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/P ... a/teme.htm) Није прошло много времена и о. Антоније је убрзо потпуно разумео поступак и речи св. пророка и великог имеславца Јована С. Кронштатског.

Све време управо износим чињенице које доказују да ви немате исто исповедање као и еп.Хризостом Солунски, али не видите их - јер сте слепи. Тај епископ је примио рукоположење од оних који осуђују неохилијасте, старообредце и имебожце, а отпао је од Цркве 2002.године због јереси "предвечности Христа и Цркве".

Немате чак ни морално право да се представљате као припадници ове верске заједнице. Па када сам вас притиснуо да признате, онда се вадите да сте у "духовном" јединству са њим, и да наводно никад нисте ни рекли да сте присаједињени, па шта онда значи ова Варнавина реченица (пост на страни 3):" Inace, da ne bi bilo zabune, mi smo ziloti matejevci koji pripadaju episkopu Hrizostomu Solunskom, dakle nismo u zajednici sa novoregistrovanim clanom Sergianom". Јасно сте рекли да: "припадате". А после се вадите на неку демагогију:" то се мисли на исто исповедање",итд. Дакле-ухваћени сте у лажи!

Што се тиче осуде имебожаца, већ сам то објашњавао. Осуда је постојала раније, само је требало да се боље образложи. Сви су протерани из Грчке (са правом) а остали су само православни. Варнава је наводно само чуо да постоје "дивно благоухане Мошти о.Антонија Булатовича". Дакле, он је то чуо, али није видео! А ја сам и видео и целивао свете Мошти неких епископа и монаха у Грчкој који никада нису исповедали имебожство а били су сагласни са протеривањем ових болесних јеретика.

Света ("Павле") се узалуд упиње да докаже како матејевци немају наслеђено апостолско Прејемство од оних који осудише ове јеретике, иако је то кристално јасно да су рукоположени од оних који су се сагласили (и духовно и физички) са прогоном ових јеретика. Ова јерес је давно истребљена у Грчкој.
Постојало је пар монаха који су били моментално одлучени од Цркве. Најбољи пример је један монах светогорац пореклом из Б.Ј.Р.Македоније, отац Н., који је ову јерес почео да исповеда крајем 2001. године. Отпао је од матејевског Синода митрополита Григорија, па је после покушао да се прицепи код еп.Хризостома Солунског (који је отпао 2002.) али ни ту није опстао, већ је, у свом помрачењу, отишао код флоринаца. Касније је наводно оставио ову јерес (причао је јавно како је био демонизован). Дакле, никог није убедио у своје учење о Имену Божијем, чак ни еп.Хризостома Солунског.

У вези св.Јована Кронштатског сам пермутовао датум његовог упокојења, али то не мења ствари суштински. Нити нека његова књига може бити изнад саборног учења Цркве. И не само његова, већ од било ког Светог Оца. Знамо да је у историји било случајева да многе књиге (или неки делови) Светих Отаца су биле одбачене од стране Цркве као неправославни ставови (којих се Оци нису држали увек већ у једном моменту).Неке књиге су јеретици криво тумачили да оправдају своје заблуде. У овом случају не тврдим да у књизи Св. Јована има таквих ставова али је чињеница да су ови јеретици у пракси показали своје богохулство (пример цепања њиховог "Бога", тј. папира на коме је исписано Име Божије, чиме је доказано да обоготварају материју).
Сматрам да је св. Јован наивно веровао Антонију Булатовичу, који је тек неколико година касније показао отворено своје богохулство. Наивност јесте одлика правих Хришћана, а лукавство - јеретика и отпадника. И када св. Јован Кронштатски (као и св. Григорије Палама) говори :" да Бог пребива у имену Исус Христос", то значи да се Бог изједначава са Исусом Христом а не са Именом (као термином). Другим речима: БОГ=ИСУС ХРИСТОС, или БОГ=СВЕТА ТРОЈИЦА, а не како јеретици тумаче:БОГ=ИМЕ.
Имебожци обоготварају материју на којој је написано Име, идеју (помисао) на Име Божије и звуке Имена Божијег. То је јерес за тешке духовне и душевне болеснике!

Међутим, други Свети Оци су ,ипак, живи дочекали прогон ових јеретика из Грчке (нпр. св. Нектарије Егински, +1920.), и од тих Отаца ми наследисмо Свето Предање које и даље чувамо неизмењеним!

Нажалост, Света и Варнава ће и даље тврдоглаво истрајавати у својим заблудама, и правити неки свој лични мозаик исповедања вере.
Нек им се +Бог+ смилује! Амин.
Срђан Црвенковић,з-м

Обрни-окрени, на крају сами за себе рекосте да сте јеретици и расколници , за које нема спаса, осим да се покају и поврате Мајци Цркви

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Ниси добро схватио...
Нисам ни јеретик ни расколник, нити за себе то тврдим да јесам, већ управо разобличавам и јеретике и расколнике разних врста.

Ух, било једно време затишје па се опет распламсала расправа и то жестоко. Сад опет имам шта да читам али морам и да напрегнем мозак. Подвиг је то.

_________________
Srbin je Srbinu mio, ma gde Srbin bio

Али мислим да је ово историјска преписка високе теологије (богословља) две зилотске матејевске Цркве и да је среће ове распараве зилота би се водиле на Богословском факултету у Београду и другим, а не да се тамо уче зјизјуласове јереси и праве симпозијуми само са римокатолицима и другим јеретицима.

Треба снимати и чувати ову тему људи. Затребаће вам. А не да се бавимо лаким питањима којима се баве екуменисти у СПЦ. Јесте ово мало напорно али то је висока теологија и студенти теологије (и сви други који хоће да ревнују за православље) би требали ово да прате а не зјизјуласове јереси које им тамо сервирају њихови духовно поремећени професори и свештеници.

Не кажем "душевно" поремећени, у то сада не улазим, него "духовно" поремећени, то значи, да су се пореметили, померили (скренули) са правог, православног духовног пута, тј. да су запали у јерес (погрешна духовна учења).

_________________
Srbin je Srbinu mio, ma gde Srbin bio

Прочитао сам све што је до сада написано. Писање Свете и Варнаве је мени још јасније него пре. Разложно, једноставно, прецизно, јасно, без гнева, конфузије и немира као Сергиан, итд.

Прво и прво, у Светом писму пише да нема другог имена под небом којим би се људи могли спасти осим имена Исуса Христа. Затим, у Новом завету видимо да су именом Божијим, именом Господа Исуса Христа, апостоли и њихови следбенци истеривали демоне. Велико се поштовање имену Божијем даје у Светом писму и Старога и Новога завета. А то што Сергиан наводи стално да су имеборци цепали папир са написаним именом Божијим и тиме се још и хвали то је равно богохуљењу. Нека је то и само име а не Бог, цепати папир са Божијим именом може само безбожник и богохулник. Због тога су се тада вероватно и саблазнили имеславци а не зато што је наводно исцепан њихов Бог.

О томе да је Исус Христос имао Личност Божију а не личност Богочовека и то ми је јасно. Сергиан се „испуцао“ са својим ставовима и у недостатку материјала стално понавља једно исто. Врти причу у круг. То се види.

Што се тиче имеславља ја сам ту препознао из Светиног и Варнавиног објашњења заиста учење Светог Григорија Паламе, о чему сам одавно читао и имао велике симпатије за њега и исихастички покрет, и уопште исихазам који нам је и даровао своју имеславну Исусову молитву „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј мене грешног“, која води порекло из Новог завета од молитве митра (цариника) „Боже, буди милостив мени грешноме.“ а и на богослужењима је стално понављамо у виду још краће молитве коју изговара народ „Господи помилуј“ (Господе, смилуј се.).

То што су имеславци протеривани са Свете Горе не значи ништа, не иде у прилог имеборцима. Рекао је Господ „Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско.“ Сергиан најпре нек прочита књигу Светог Јована Кронштанстког „Мој живот у Христу“ па нек онда пише против имеславља ако хоће и може. Нисам ту књигу прочитао ни ја али многи су ми је препоручивали, чак и екуменисти из СПЦ.

То што се Света, Павле и остали (нема их само њих двојица него више) нису сјединили са епископом Хризостомом Солунским већ је само питање времена кад ће, и то ништа не говори. Чак и да су како Сергиан каже неки „анархо-зилоти“ који нису сједињени ни са једним епископом то аутоматски не значи да нису у праву. Они који су у истини (Истини, Христу) су Црква, па макар били само лаици (обични верници без свештеничког чина) без епископа и свештеника. Управо без епископа живела је старокалендарска зилотска Истинита православна Црква Грчке од новокаледарског раскола 1924. па пуних 11 година док им нису пришла тројица новокалендарских епископа.

Дакле, Сергиане, не потежи неважна питања покушавајући њима да прекријеш важнија и одвучеш пажњу са важнијих богословских питања који се тичу исповедања вере. Ослободи свој ум и срце од предрасуде да ти мораш бити у праву пошто пото, по сваку цену, нека те не саблажњава што је Светина и Варнавина Црква мања од твоје већ отвореног ума и срца читај шта пишу и исповедају и ако си искрен увидећеш да је то православно учење Светог Григорија Паламе и исихаста. Ослободи се земаљског и усредсреди се на духовно и по Светом Духу суди.

Подсећаш ме на оне који су омаловажавали Свети Дух (духоборци) и његово божанство и свеприсутност у енергијама. Бог нас толико воли да нам је дао да осетимо његову суштину кроз божанске енергије, јер иначе то неби биле божанске енергије. И сам сам имао слично краткотрајно (али снажно и натприродно) озарење божанском енергијом и кроз њих је сигурно да сам осетио и суштину Божију (која ме води) али наравно нисам је целу ни видео ни спознао. И судећи и по том личном искуству (опиту) Светино и Варнавино објашњење ми је сасвим јасно и правилно. Бог је добар и зато нам Он даје да и тако блиско општимо са Њим, кроз Дух Свети, а ко то не схвата тај је тужно одвојен од енергија Божијих, и од суштине Божије, созерцања (схватања, разумевања) Бога и блискости са Њим.

_________________
Srbin je Srbinu mio, ma gde Srbin bio

Одговор Православном Србину:

Брате, и прошли пут сам ти већ написао да је твоје право, и воља, како си ово све схватио. И ти погрешно тумачиш речи из Светог Писма о Имену Божијем и отворено се стављаш на страну најгорих јеретика са почетка 20.века, а то су- имебожци.
Речи из Светог Писма о Имену Божијем се не односе на то да се идеја о Имену, звук Имена и писање Имена Божијег само по себи обоготвара. А то раде имебожци, и због тога су осуђени... И нисмо ми "имеборци" како тврдиш, већ смо Црква Христова, јер сви они који осудише јерес имебожства су остали у Грчкој и ту се прослављају Мошти.
И није никакво богохуљење исцепати идоле, већ напротив, то је у духу Православља (није поцепана икона или крст). Јеретици обоготварају сам папир на коме је написано Име Божије. Да је то богохулство, онда би отерани имебожци просијали са светим Моштима на Кавказу, али тога нема код њих. А код нас "имебораца" (овако нас ви називате) има мноштво светих Моштију (од светог Нектарија Егинског, па вл.Матеја, па вл. Хризостома Месинијског,итд.итд.)
Тачно је то да "понављам само исто", али није тачно да немам доказа. Напротив. "Понављам исто" јер овде некима треба више пута понављати просте ствари како би схватили. А докази су ту: ова јерес не постоји у Грчкој већ 70-80 година, али зато постоје мноштво Светих међу нама "имеборцима".

Међутим, теби смета што ја понављам једно исто, а признајеш да ти јасно да је Христос-Богочовек. Мени је чудно то твоје размишљање: смета ти што ја понављам ИСТИНУ више пута, али ти не смета што ови јеретици стално хуле на Христа-Богочовека, не признајући Њему "личносна човечанска својства" (како они кажу).
И не сметају ти хуле на Цркву : да је "предвечна" а не да је рођена на Педесетници (баш на данашњи дан). И не смета ти њихов неохилијазам (читај глас Цркве: тумачења св. Андреја Кесаријског и тумачења са 2. Вас. Сабора).

Што се тиче Имеславља, ми смо имеславци а не ови јеретици који себе тако називају. Они, попут "иконолатра"( обоготварали иконе), искривљено уче о Имену Божијем, погрешно тумачећи Свете Оце. Дакле, они су имеборци. Књигу "Мој живот у Христу" сам давно прочитао, али нема књиге било ког Светог Оца која је изнад саборног учења Цркве.

Само протеривање имебожаца са Свете Горе није доказ њихове јеретичности- слажем се. Али, пошто је доказана њихова јеретичност и они нису хтели да се покају, већ су и даље тровали јересју- онда су протерани (можда би ти осудио и прогон "богумила" из Србије?).

Што се тиче присаједињења ове двојице заједници еп.Хризостома Солунског, то сам потегао пошто су се они у почетку представили да су - припадници (читај раније постове). Да су рекли истину: тј. да су симпатизери - онда то не би било важно.
Међутим, важно је и због тога што ове јереси (имебожство, неохилијазам и подела Цркве у 17.веку-старообредци) овај епископ никад није исповедао а добио је рукоположење од оних који су ове јереси осудили (тј. у наслеђеном предању).
Зато сам их са потпуним правом разобличио као потпуно анархичне и оне које склапају неки свој лични мозаик исповедања вере.

Нисам никада нагласио да је битно што је "Варнавина и Светина Црква мања од моје"(?!). То није битно за Истину, већ сам нагласио да су:" само њих двојица у Србији и неке групе (без епископата) на Кавказу"- таквог исповедања, и да таквог исповедања нема у Грчкој већ деценијама. Значи да они немају никакве везе са матејевцима (ни формалне ни суштинске). И не намећем се "да сам пошто-пото у праву" већ износим ставове Цркве Христове Чији сам верни члан.

Искрено, брате, из твог последњег пасуса (о енергијама Божанским) сам се прилично забринуо за твоје духовно стање - из ових твојих речи:" сам сам имао слично краткотрајно (али снажно и натприродно) озарење божанском енергијом и кроз њих је сигурно да сам осетио и суштину Божију (која ме води) али наравно нисам је целу ни видео ни спознао. И судећи и по том личном искуству (опиту) Светино и Варнавино објашњење ми је сасвим јасно и правилно."
Брате, чувај се- јер си у страшној прелести!

Никада Свети Оци нису доносили неке закључке на основу неких "осећаја суштине Божије" и сличне ствари, већ су увек били опрезни према таквим "осећајима" и "озарењима". Увек су се смиравали говорећи себи: "нисам достојан таквих осећаја",и слично. Треба се смиравати и у смирењу и молитви испитивати "духове јесу ли од Бога", а не тиме себе узвисивати. Опасно је играти се са таквим "осећајима".
Већ сам помињао монаха који се због јереси имебожства скроз демонизовао јер је олако веровао таквим "осећајима"...

Нека +Бог+ да мир Божији сваком човеку, и да спознају људи истину Православља!
на Празник свете Педесетнице и рођендан Цркве- силаска Духа Светог на Апостоле

Срђан Црвенковић, зилот-матејевац

Sergian:
Сергиан у својој слепоћи поново понавља своје недоказане и клеветничке тврдње да је епископ Хризостом Солунски "примио рукоположење од оних који осуђују неохилијасте, старообредце и имебожце". Тражили смо му конкретне доказе,а он није пружио ниједан. Ми смо с друге стране, доказали да епископ Хризостом Солунски има прејемство од оних који нису осудили ни имеславље, ни старообредство, ни светоотачки хилијазам.
Овде Сергиан опет клевеће да смо ми рекли да смо се присајединили епископу Хризостому Солунском, а будући да нигде нисмо рекли да смо се присајединили, онда моју реченицу у којој кажем да припадамо епископу Хризостому Солунском тумачи да она значи да смо рекли да смо се присајединили. Што каже наш народ: "Што је баби мило, то јој се и снило!" Те моје речи не значе оно што би Сергиан хтео да значе, већ значе управо то што смо већ рекли - да по исповедању припадамо еп. Хризостому Солунском. Дакле, то није никаква демагогија већ гола истина. А то да не припадамо истом исповедању и да нисмо у јединству по исповедању са епископом Хризостомом Солунским, Сергиан није успео уопште да докаже. Према томе, као што већ раније рекли, имамо исто исповедање вере са овим епископом, налазимо се у општењу (комуникацији) са њим и само због објективних животних околности се још нисмо и формално присајединили епископу, а то ћемо учинити чим се остваре могућности за то. Зато и кажемо да ми припадамо епископу Хризостому Солунском, а нисмо рекли да смо се и формално присајединили. И нигде нисмо рекли да ми говоримо у име верске заједнице овог епископа,како то клевеће Сергиан у свом ранијем посту, већ ми наступамо у име истог православног исповедања Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве које нам је заједничко са овим епископом. Дакле, нигде се нисмо лажно представили као званични представници епископа Хризостома Солунског ни на овом форуму, ни на нашем сајту. Дакле, по ко зна који пут, Срђан отворено лаже.
Према томе, ми имамо пуно морално право да бранимо учење епископа Хризостома Солунског кога ми признајемо за православног и да разобличимо све новојављене јеретике - екуменисте, флоринце, иконоборце, ктенасовце - црвенковићевце (имеборце, христоборце, триадоборце, црквоборце) и све друге који се год појаве. Заповест је Божија да не останемо неми у време гоњења на Цркву и по својим могућностима наставићемо да разобличавамо јеретике попут Црвенковића и других.

Ево и овде се види како Сергиан и не трепне, а слаже, а онда се буни што му ја то кажем. Он тврди да сам ја "само чуо да постоје `дивно благоухане Мошти о.Антонија Булатовича`". Па даље каже: "Дакле, он је то чуо, али није видео!" А погледајмо шта сам ја заиста написао у свом прошлом посту: "
"Надам се да нико неће порећи да су Јован Кронштатски, Варсонуфије Велики и Теофан Полтавски били светитељи Божији, а недавно, пре пар година, на територији која припада Московској патријаршији, пронађене су предивно благоухане ружичасто-жуте мошти светог Антонија Булатовича. Међутим, ми и да се нису појавиле мошти, верујемо да је Антоније Булатович свет због свог благочестивог живота и свог православног исповедања. Нама је на првом месту исповедање вере (и то нам је поред благочешћа доказ нечије православности), а на другом месту мошти које су само потврда овог првог. Ако нема овог првог, онда треба бити опрезан према појави моштију (јер нетљене мошти појавиле су се и код протестаната, па чак и будиста, па нико нормалан неће рећи да су они православни)."
Дакле, свако овде лепо може да види да ја нигде нисам рекао да сам само чуо за мошти и да их нисам видео. Напротив, ја сам за те мошти и чуо и видео сам их. А и да нисам видео мошти, опет, као што рекох у прошлом посту, ја верујем у светост Антонија Булатовича због његовог исповедања вере и благочестивог живота. Када је Господ васкрсао, апостол Тома је хтео да се увери да је то Христос, па је опипао Његове ране и тада поверовао, а Господ му је одговорио да су блажени они који не видеше, а повероваше. Дакле, главно мерило је исповедање вере, а не мошти, зато што постоје и лажне мошти и на њих сам и мислио кад сам рекао прошли пут да и будисти и протестанти имају мошти и нисам се довољно прецизно изразио. Треба то написати под наводнике "мошти". (Одговор на навод из претпоследњег поста где Сергиан каже следеће: "Кажеш да постоје и нетљене мошти и код протестаната, будиста, итд.
Не знаш шта причаш! Сама реч "Мошти" значи да ти посмртни остаци имају : целебне моћи (моћи=мошти). И није само нетљеност - доказ (јер има и грешника који се нису распали), већ пре свега : целебне моћи. А тога има само у Православљу, а Православље је осудило Антонија Булатовича као тешког јеретика!")
Те "мошти" по својим спољашњим обележјима личе на праве мошти иако то нису. А има и отворених фалсификата итд. Нпр., флоринци за доказивање исправности своје цркве показују "мошти" Хризостома Флоринског, чега сам и сам био сведок, а ко зна шта је ту у питању. Али, кад се руководимо догматима вере, ту се не можемо преварити.
А тврдња Сергиана да "Православље је осудило Антонија Булатовича као тешког јеретика" је обична клевета и бесмислица што смо раније већ доказали.
Sergian: (његов претпоследњи пост)
Ако су старообредци поповци (који су признавали благодатност новообредске Цркве) били, како Сергиан каже, дејствени расколници и ако је анатема над њима из 1666/7. која их је проклела због старих обреда као јеретике била дејствена, како су онда 1800. године они успоставили општење са новообредском Црквом без покајања, тј. без одрицања од старих обреда што је од њих насилно захтевано 1666/7. године? Да није можда Црква 1800. године кроз ту установу једноверства пала у "еклисиолошку јерес" коју нам спочитава Сергијан?
Даље Сергиан тврди да је јасно рекао да ми исповедамо да су старообредци Црква Христова мислећи на 17. век. А ево шта је он стварно рекао: (Posted: 12.06.2008. 23:17, str. 6)
"Та верска заједница је јеретичка по основу држања јереси "предвечног Христа" и "предвечне Цркве" (коју и ви исповедате) али немају они никакве везе са неохилијазмом, имебожством и признавањем старообредаца за Цркву Христову. То само вас двојица у Србији правите неки "коктел-анархо-псеудо-зилотизам".
Дакле, овде он нигде не помиње 17. век нити било коју временску одредницу. Сваки читалац онда може да стекне утисак да ми исповедамо да су старообредци Црква Христова и данас (јер због неодређености, таква могућност постоји). Према томе, данас нема истинских старообредаца, али раније их је било који су чинили Цркву Христову као и новообредци и није то никаква подела Цркве како то Сергиан упорно понавља, већ само привремено раздељење услед заблуда обе стране које су обе остале у Цркви Христовој, а касније је дошло до помирења. Таквих је примера било и раније у историји Цркве, то смо већ навели,али Сергиан се стално врти у круг са својим недоказаним тврдњама.
Данас је празник Педесетнице, па ћу се осврнути опет на јеретичко Сергианово учење о Цркви. Он каже да Црква која је рођена на Педесетници није превечна, већ само створена. А зна ли он да је на данашњи дан Дух Свети сишао на апостоле и испунио их божанском благодаћу. Зна ли он да је Господ Исус Христос пре свога Вазнесења обећао ученицима: "Послаћу вам Духа Светога, Утешитеља, Који од Оца исходи. Он ће вас свему научити и уредити све." Зна ли Сергиан да Дух Свети заједно са Сином и Оцем води и управља Црквом. Да је Дух Свети тај који управља и запечаћује све Васељенске и Помесне Саборе Православне Цркве. Да је Он у Цркви сав присутан и данас и да ће тако бити до краја света и века. Да Дух Свети освећује дарове у Цркви, да претвара хлеб и вино у тело и крв Христову, да Он кроз све свете тајне освећује и обожује све чланове Цркве, да сви чланови Цркве управо Духом Светим постају превечни по благодати (богови по благодати). Зна ли Сергиан да је Дух Свети превечан, да је Отац превечан, да је Господ Исус Христос, Син Божији, који је Глава Цркве превечан. Све то Сергиан сигурно зна, али ипак се усуђује да избаци Свету Тројицу из Цркве учећи да је Црква само створена а да није и превечна (али ово и не чуди кад он отворено учи да Господ Исус Христос, Син Божији није превечан). По њему Цркву чине само створени људи и анђели, а Бога ту нигде нема. Владика Матеј јасно као и сви свети оци уче да је Црква богоипостасна, а то значи и превечна. То смо већ раније наводили, али и на то лажни матејевац Сергиан није имао одговора.
Што се тиче Сергиановог оправдавања цепања папира на коме је написано Име Божије, тако су и иконоборци ломили иконе ругајући се попут имебораца: "Где је сад ваш Бог? Обоготворавате иконе! Правите идоле од икона!" због чега су иконоборци и осуђени на Седмом Васељенском Сабору. Тако се Сергиан, иако се по другим питањима бори против новоиконобораца, по овом питању сврстао међу њих и потпао под осуду и овог Сабора.
Дакле, о свему је већ довољно речено. Сергиан није имао ниједан одговор. Питали смо га који је Православни Сабор осудио старообредце и није имао одговора. Питали смо га да нам наведе осуду светоотачког хилијазма за коју рече да постоји у Пидалиону и није имао одговора. Питали смо га када је Црква осудила имеславље и разобличили његов одговор аргументима да је само цариградски патријарх неправедно и противно Црквеном Предању "осудио" имеславце, а да Саборне осуде никада није било, јер како показасмо не може никад доћи до те Саборне осуде, јер оно што је Дух Свети запечатио на Константинопољском Сабору 1351. године, то важи за сва времена. Питали смо га још много тога другог и није имао одговора, а оно што је лажно одговорио је разобличено у потпуности. Дакле није доказао ниједну јерес за коју нас оптужује, а ми смо доказали своју православност.
С друге стране, доказали смо да Сергиан исповеда следеће јереси: имеборство, црквоборство, христоборство, триадоборство, иконоборство и да се стога налази под проклетством Првог Васељенског Сабора (због учења да се Син Божији променио приликом оваплоћења) и свих осталих Васељенских Сабора који анатемишу све оне који не признају било који од Васељенских Сабора, затим посебно под проклетством Седмог Васељенског Сабора због иконоборства и под проклетством Константинопољског Сабора из 1351. године због имеборства.
Сваки истинољубив читалац, попут Православног Србина, може да види где је истина, а где лаж. Опет понављамо, искрено желимо покајање сваком човеку, па тако и Сергиану, и надамо се да ће доћи дан када ће Сергиан јавно и овде на форуму и другде да се одрекне свих својих хула и јереси које је изрекао и да ће кроз тајну покајања и дела покајања пронаћи пут ка Богу.
Слава Богу нашем за све!

Амин!