banjalukaforum.com

Neki dan mi neko pozvoni na vrata, kad sam otvorio, vidim muškarca i ženu. Muškarac mi se odmah predstavio kao Đuro, a žena kao Marija.
Nisam se ni snašao, kad Đuro odmah s vrata reče: “Zdravo. Došli smo po tebe da te povedemo da poljubiš Hrkljuša u dupe.”
Ja misleći da možda ne čuh dobro, rekoh: “Izvinjavam se nisam baš najbolje razumio? Kakav Hrkljuš? O čemu pričate?”
Đuro će opet: “Došli smo po tebe da ideš i poljubiš Hrkljuša u dupe, ako ga poljubiš dobićeš milion maraka, a ako ne – gadno ćeš proći. Biće ti - žžžk!”
Ja rekoh: “Šta je to, da se možda ovdje ne radi o nekoj ucjeni?”
Đuro odgovara: “Hrkljuš je u stvari jedan milijarder filantrop. On je napravio ovaj grad. Ovo je njegov grad. On može da radi šta hoće, on te voli i želi da ti da milion maraka, ali ne može dok ga ne poljubiš u dupe.”
Ja mu kažem: “Pa to stvarno nema nikakvog smisla. Zašto ja, zašto meni…???”
Marija će onda: “A ko si to ti da dovodiš u pitanje Hrkljušove darove, haa? Jel’ ti to nećeš milion maraka?!? Oš’ da kažeš da to nije vrijedno jednog malog poljupca u dupe?!?”
Ja: “Pa dobro, može biti, nije da ne može. A jel’ to sve po propisu…..mislim….zakonito?”
Đuro: “Ma kako da nije, hajde odmah sa nama - da poljubiš Hrkljuša u dupe.”
Ja: “A jel vi to često ljubite njega u dupe?”
Marija: “Naravno, cijelo vrijeme.”
Ja: “Pa jeste li dobili milion maraka?”
Đuro: “Ma nismo još, ali dobićemo. U stvari, ne možeš da dobiješ pare sve dok ne napustiš grad.”

Ja: “Pa dobro, šta onda čekate, što sada ne napustite grad?”
Marija: “Ne možeš otići dok Hrkljuš ne kaže, inače, nema love.”
Ja: “Pa dobro, znate li vi ikoga ko je poljubio Hrkljuša u dupe, napustio grad i dobio pare???”
Đuro: “Moja ga je majka ljubila godinama, napustila je grad,
- i siguran sam da je dobila pare.”
Ja: “Nije valjda da nisi od tada nikako pričao sa njom?!”
Đuro: “Pa naravno da nisam, Hrkljuš ne dozvoljava.”

Ja: “Pa dobro, kako onda znate da će vam vam on dati pare, kad još nikada niste vidjeli nekoga ko je dobio pare od njega?”
Marija: “Pa, on ti da nešto malo predujma, prije nego što napustiš grad. Možda dobiješ nešto na lotu, nađeš kakvu novčanicu na ulici ili dobiješ povišicu plate.”

Ja: “Pa kakve to ima veze sa Hrkljušom?”
Đuro: “Hrkljuš ima jake veze u ovom gradu.”
Ja: “Ja se izvinjavam, ali meni sve ovo liči na najobičniju prevaru.”
Đuro: “U pitanju je milion maraka, a ti nije valjda da nećeš nimalo da rizikuješ?! I nemoj zaboraviti, gadno ćeš proći ako ga ne budeš ljubio u dupe. Može da ti bude – žžk!”
Ja: “Pa kad bih mogao da vidim tog Hrkljuša i lično porazgovaram sa njim, onda možda…”
Marija: “Niko ne vidi Hrkljuša, niko ne razgovara s Hrkljušom.”

Ja: “Pa kako ga onda ljubite u dupe?”
Đuro: “Nekad mu samo otpuhnemo poljubac i pri tom pomislimo na njegovo dupe, a nekad poljubimo Jovana u dupe, pa mu on proslijedi poljubac.”
Ja: “Ko je sad Jovan?”
Marija: “Naš poznanik. On nas je učio kako da ljubimo Hrkljuša u dupe.”
Ja: “I vi ste njemu povjerovali kako postoji tamo neki Hrkljuš koji zahtjeva da ga se ljubi u dupe, i kako će vas on dobro nagraditi za to???”

Đuro: "Oh ne! Jovan ima PISMO u kome Hrkljuš objašnjava cijelu stvar. Evo, i mi imamo jednu kopiju, pogledaj sam, pa se uvjeri:”
PISMO

1) Poljubi Hrkljuša u dupe – i dobićeš milion maraka kad odeš iz grada.
2) Koristi alkohol umjereno.
3) Udri one koji ne misle kao ti.
4) Jedi pravilno.
5) Hrkljuš je sve ovo lično diktirao.
6) Mjesec je napravljen od zelenog sira.
7) Sve što Hrkljuš kaže – istina je.
Operi ruke kad izađeš iz WC-a.
9) Ne koristi alkohol.
10) Jedi hrenovku u lepinji, bez ičega odozgo.
11) Ljubi Hrkljuša u dupe, inače ćeš gadno da prođeš.

Ja: "Ovo mora da je Jovanov papir."
Marija: "Hrkljuš nije ni imao papira."
Ja: "Imam utisak da ako bi provjerili, ispostavilo bi se da je ovo i Jovanov rukopis."
Đuro: "Pa naravno, Hrkljuš je to, u stvari, diktirao."
Ja: "Učinilo mi se da ste maloprije rekli da niko ne može da vidi Hrkljuša?"
Marija: "Ne sad, ali nekada davno on je imao običaj da ponekad razgovara sa ljudima."
Ja: "Čini mi se da ste rekli da je on filantrop. Kakav je to filantrop koji kažnjava ljude samo zato što su različiti?"
Marija: "Hrkljušove staze su nama nepoznate, ali on je uvijek u pravu."
Ja: "Otkuda vi to znate?"
Marija: "Pa vidi šta kaže pod tačkom 7 – “Sve što Hrkljuš kaže – istina je”. Zar ti ni to nije dovoljno”?!
Ja: "Možda je vaš prijatelj Jovan sve to sam smislio."
Đuro: "Ni slučajno! Jer tačka 5 kaže “Hrkljuš je sve ovo lično diktirao”. Osim toga pod tačkom 2 kaže “koristi alkohol umjereno”, a pod tačkom 4 “jedi umjereno”, a navod pod tačkom 8 lijepo kaže “peri ruke kad izađeš iz WC-a” - pa i malo dijete zna da je sve ovo istina, što znači da i sve ostalo mora da bude istina."
Ja: "Ali tačka 9 kaže “ne koristi alkohol” i uopšte se ne slaže sa tačkom 2, a tačka 6 kaže da je mjesec nepravljen od zelenog sira, što je naravno čista glupost."
Đuro: "Nema nikakve kontradikcije između 9 i 2, tačka 9 samo pojašnjava tačku 2, a što se tiče tačke 6, jesi li ti to bio na mjesecu – pa znaš od čega je napravljen?"
Ja: "Pa naučnici su sasvim dobro utvrdili da je mjesec od kamena…”
Marija: "Ali oni ne znaju zasigurno da li je taj kamen došao sa Zemlje ili iz svemira, tako da vrlo lako - to ipak može da bude zelen sir u pitanju."
Ja: "Ja stvarno nisam neki ekspert, ali čini mi se da je teorija da je mjesec uhvaćen od strane gravitacionog polja Zemlje odbačena. Međutim, ako ni ne znamo odakle je ta stijena stigla, to ne znači da je sačinjena od sira."
Đuro: "Aha! Upravo si sam priznao da i naučnici prave greške, a mi vrlo dobro znamo da je Hrkljuš uvijek u pravu!"
Ja: "Kako to mislite?"
Marija: "Pa, upravo nam tačka 5 kaže tako."
Ja: "Vi tvrdite da je Hrkljuš uvijek u pravu samo zato što je tako rečeno u PISMU, a u PISMU je istina zato što ga je Hrkljuš diktirao, a mi znamo da ga je Hrkljuš diktirao jer tako piše u PISMU. Pa zar to nije cirkularna logika, ništa drugo nego kad bi rekli Hrkljuš je u pravu zato što On kaže da jeste.”
Đuro: "Napokon si počeo da shvataš! Stvarno je lijepo vidjeti kad neko nadođe na Hrkljušev način razmišljanja!"
Ja: "Uh…ma...dobro, nema veze. A u čemu je štos sa hrenovkama?"
Marija: (crveni se)
Đuro: "Hrenovke, u lepinji, bez ičega odozgo. Pa to je makar jasno, tako Hrkljuš voli. Jel’ ti još šta ima nejasno."
Ja: "A šta ako nemam lepinju?"
Đuro: "Nema lepinje, nema ni hrenovke. Ko je vidio jesti kobasicu bez lepinje?"
Ja: "Bez kečapa? Bez senfa?"
Marija: (izgleda ko pokisla kokoš)
Đuro:( Počinje da viče) "nema potrebe da o tome više raspravljamo na ovaj način! Prilozi i začini bilo kakve vrste ne dolaze u obzir! Hrkljuš nam to strogo zabranjuje!"
Ja: "Pretpostavljam da ne bi trebalo da bude problema ako bih izrezao kobasicu i pomješao je saa… recimo....kiselim kupusom?"
Marija: (Stavila prsti u uši)."Ja ovo nisam čula La la la, la la, la la la."
Đuro: "To je stvarno ogavno. Pa to ni sam đavo nebi jeo…"
Ja: "Uh, ja obožavam kiseli kupus. Mogao bih ga stalno jesti, pogotovo sa dobrom kobasicom. A o bijelom luku, - da ni ne pričam."
(Marija hoće da se onesvjesti.)
Đuro: (pridržava Mariju) "E pa da sam znao da si i ti jedan od onih, ne bih gubio vrijeme sa tobom. Kad te Hrkljuš bude propuštao kroz ruke, ja ću biti tamo, brojaću svoje pare i od srca ti se smijati. Poljubiću Hrkljuša u dupe i za tebe, kupusojedcu jedan besramni………bez hljeba…….bijeli luk………Uhhhh…………

HRKLJUŠEVCI vs EUROHRKLJUŠEVCI

Tako Đuro i Marija odoše ljuti. Saznao sam da je kasnije došlo do podjele između Hrkljuševaca.
To se desilo kada je jedan od njih počeo da tvrdi kako je on lično primio od Hrkljuša jedno novo PISMO, u kome On tvrdi da će se od sada pa nadalje, isplata odvijati u – eurima. Bilo je tu navodno još nekih sitnih izmjena, u smislu da ona hrenovka pomenuta pod tačkom 10, u PISMU, nikako ne smije da sadrži u sebi - piletinu, kao i da se od muških Hrkljuševaca traži da izvrše jedan manji hirurški zahvat na svom tijelu (to su nazvali – «tenus») kako bi ih Hrkljuš lakše raspoznao kad dođu po pare.
Ova novija verzija PISMA brzo je naišla na odobravanje nekih Hrkljuševaca, tako da su se ovi izdvojili i formirali novu grupu, koja je danas poznata pod imenom – Eurohrkljuševci. (Neki od njih su onda počeli Hrkljuša i odmilja da nazivaju - Šahbazom)
Čujem da sada dolazi do žestokih sukoba između ove dvije grupe, jer je onaj navod iz PISMA, pod tačkom 3, ostao isti – u obe verzije.
Prije neki dan sam primjetio da se situacija u čaršiji zagužvava jer ima naznaka da je opet došlo do raskola u redovima Hrkljuševaca. Čini se da je jedna njihova grupa počela da tumači PISMO drugačije od drugih, tvrdeći da tamo ima mnogo više poruka, nego se to na prvi pogled može vidjeti. Ovi su odmah optuženi od ostalih da ih je Šuljkrh (Đavo) uzeo pod svoje, te su ih proglasili - jereticima.
Još uvijek nije poznato kako će se ova sekta zvati u budućnosti, međutim, neki od Hrkljuševaca već ih sada pogrdno nazivaju – Šuljkrhlijama.
Danas čujem da je i kod Eurohrkljuševaca upravo izbio spor oko tumačenja tačke 10, njihove verzije PISMA. Čini se da jedna grupa zagovara teoriju da pile i kokoš nisu jedna te ista stvar, te da je najavila otcjepljenje ukoliko kokoši ostanu u nemilosti, kako kažu, samo zbog neispravnog tumačenja PISMA.
Oni radikalniji i poučeniji čvrsto se drže stava da Hrkljuš pod piletinom podrazumjeva i kokoši, te su se odlučno suprostavili ovima, s parolom:


*nastavlja se*

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Hrkljuš - Drugi Dio


Samo da vam javim da su se u međuvremenu pojavile još dvije nove grupe Hrkljuševaca u gradu.
Hrkljuševci Sedmog Dana i Hrkljuševi Svjedoci.
Za ove prve čuo samo sam da su si nadjeli ime u čast tačke 7 PISMA, koja, kako znamo, kaže:
Hrk.007: Sve što Hrkljuš kaže – istina je.
Što se tiče ove drugi grupe, o njima nisam ništa znao sve dok im se nije pridružila moja komšinica Šefika. Ona sada s PISMOM u ruci obilazi koga zna i koga ne zna, pa je tako bila i kod mene. Ja sam je pitao ima li sada kakve razlike. Što se razlike tiče, Šefika kaže:

«KAD SAM MALA BILA,
TANKO SAM PIŠKILA
SAD, - HRKLJUŠU HVALA,
PIŠKIM KO IZ BOKALA»

(komšinica Šefika inače voli da se izražava u parabolama, međutim, iz ovoga nedvosmisleno možemo da vidimo, razlika je – DRASTIČNA

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Lako bi ja izaš'o na kraj s Hrkljušem,
al' nemerem s ovim hrkljušlijama»
mali Mujo

Jutros siđem u čaršiju po hljeb, kad tamo neka frka. Eurohrkljuševci ganjaju malog Muju. Kasnije saznam da se mali Mujo bavio malo poezijom, te je napisao nešto što je sada poznato kao “Šuljkrhovi Stihovi”.
Kad sam pitao jednog starog Eurohrkljušovca o čemu se radi, on mi je samo rekao da je Mujo hulio Hrkljuša i da se ogriješio o nekoliko ajeta PISMA.
S druge strane neki su već odavno primjetili da se Mujo slabo pridržavao ajeta 11, PISMA – što mu se sada računa kao otežavajuća okolnost.
(Hrk.ajet11: Ljubi Hrkljuša u dupe – inače ćeš gadno da prođeš)
Pitam, šta će biti s Mujom kad ga uhvate, – biće mu – žžžk, odgovori ovaj.
(Između žžk i žžžk – razlika je drastična – pogledaj objašnjenje drastične razlike u prethodnoj poruci).
Međutim, čini se da je mali Mujica uspio da izmakne potjeri i da se sada skriva negdje u čaršiji.
Bilo kako bilo, nakon dužeg ćutanja oglasio se i visoki velikodostojnik iz redova Eurohrkljuševaca, Ajatolah Milojko bin Aladin, sljedećim proglasom:
“Ko uhvati Muju i slomije mu kičmu, dobiće još milion eura, kad izađe iz grada!” Usput je podsjetio i sve ostale, da ako se ne budu dobro pridržavali ajeta 11, iz PISMA (koji pojašnjava ajet 7), - biće im žžk.
Da stvar postaje komplikovana potvrđuje i to što se oglasio i najviši pojedinac iz redova Eurohrkljuševaca, Velečasni Atamaran Ž. Ataturk, koji sam tvrdi da je “prvi do Hrkljuša”, što znači – dobija informacije iz prve ruke. On je, izgleda, i onaj kome se Hrkljuš pojavio u snu i izdiktirao onu novu verziju pisma. U svom obraćanju narodu, ne pominjući uopšte malog Muju (iz prezira), rekao je kako mu se Hrkljuš opet javio u snu, i ovaj put izrazio želju da ga narod od sada pa nadalje zove - Hrkljuš Džalešanum (ili skraćeno Hrkljuš.dž.š.) Na ovo su svi Eurohrkljuševci ustali i jednoglasno (ne računajući malog Muju) uzviknuli: “Hrkljuš Ulekbar”!!! (Živio Hrkljuš).
Kad sam se vraćao kući iz čaršije saznao sam (ne smijem da kažem i od koga), šta je mali Mujo napisao:
ŠULJKRHOVI STIHOVI
DOŠLO VRIJEME – NEMERE SE DIHAT
A OD MUKE – NEMEREM NI PRIČAT
OJ HRKLJUŠU – JEBALO TE PISMO
PA MI LJUDI – RAZLIČITI NISMO
PARA NEMAM NI SOMUN DA KUPIM
A OŠ’ DA TE JA U DUPE LJUBIM
MATI NEMA NI ZA STAN DA PLATI
FATA MI SE NA UŽETU KLATI
SILAZ’ DOLJE – SVEGA OVOG GLEDE
RAZBIĆU TE – RAHMETA MI DEDE

(P.S.SST nemoj nikom pričat, da ne bi bilo - žžk)

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Nema bitke, nema rata,
- bez Mujice Arafata
(anonimni pripadnik pokreta otpora)

U poslednje vrijeme pojavile su se glasine u čaršiji, da su neki počeli gledati na malog Muju kao na narodnog heroja, jer priča i radi ono što mnogi misle al’ ne smiju da kažu, pa čak da je postao vođa i neke vrste pokreta otpora koji se nezvanično i skraćeno zove “MJF” (ne znam šta ova skraćenica tačno znači, ali izgleda da ima neke veze s nečim što Mujo često ima običaj da kaže). Jedino je ostalo nepoznato gdje mu je baza i ko su mu jataci. Priča se da je pokušao da kontaktira i medije, te preko njih da izjavi šta on o svemu ovom misli, međutim, oni su odgovorili da ono što on misli - vrijeđa vjerska i nacionalna osjećanja svih poštenih hrkljuševaca, eurohrkljuševaca, hrkljuševih svjedoka, kao i brojnih drugih hrkljuševih sljedbenika. Iz nezvaničnih izvora saznao sam da je Mujo ovaj njihov odgovor samo ukratko, onako kroz zube, prokomentarisao sa: “mater im jebem fašističku”!
Mujo se onda navodno iz protesta priključio na Internet (uz pomoć gospođe Perside) te tako između ostalog počeo da koristi i “cyberspace” za svoju dalju bitku.
Ono: - “Đe svi Turci – tu i mali Mujo”, za malog Muju već odavno ne važi (iz zdravstvenih razloga), tj. otkako je primjetio da “mor’ bit’ bidne - nešto s “Turcima” nije u redu”.
Sada ga neki nazivaju i Mujo Arafat, iz čega je odmah proizašao onaj, sad već odavno poznati slogan:
“Nema bitke, nema rata – bez Mujice Arafata”.
Juče ujutro pozvoni mi neko na vrata, kad sam otvorio, vidim gospođu Persidu, koju nisam vidio ne pamtim otkad. Kad sam je pozvao da uđe na kafu, ona se prvo nekoliko puta okrenula oko sebe, kao da je htjela da se uvjeri da je niko ne prati, a onda je stavila prst na usta i rekla kako mora nešto u povjerenju da mi kaže, jer ako nas ko čuje, moglo bi oboma da nam bude - žžk.
Tako mi je gospođa Persa, onako uz kafu, priznala kako se Mujo krije kod nje u kući i sve mi je potanko ispričala.
Rekla mi je i to kako je mali Mujo napravio više incidenata, a ne samo jedan, tj. onaj u vezi bavljenja poezijom, odnosno, kako bi se reklo - umjetnošću.
Prvi incident se desio kada je nakon jednog dubljeg, studioznog proučavanja PISMA, ajatolah Milojko bin Aladin zaključio da sve činjenice ukazuju na to da Hrkljuševa mater mora da je bila - junferica (djevica, prim.prev.), te je mogla da ga rodi samo uz pomoć Duha Svetoga, mada još uvijek nije mogao sa sigurnošću da utvrdi kako bi ovaj (duh sveti) – mogao da izgleda. S ovim njegovim pronalaskom odmah se složio i “prvi do Hrkljuša” velečasni Atamaran Ž. Ataturk, te su tako njih dvojica odmah odlučili da tu istinu, oko koje su se jednoglasno složili, uključe i u PISMO, kao ajet: 0012.
Naravno, Atamaran je sugerisao Milojku da ovaj to prezentira narodu kao što se to i do sada po starom dobrom običaju radilo, tj. da kaže kako se radi o informacijama dobijenim iz prve ruke, odnosno, od strane samog Hrkljuša, (oni su već odavno primjetili da narod bolje poštuje one direktive koje dolaze od samog Hrkljuša - lično). Tako je ajatolah Milojko odmah sazvao eurohrkljuševce na sastanak, kako bi im sve ovo i javno objelodanio.
Kada je Milojko na sastanku svečanim tonom objavio kako se Hrkljuš dž.š. nedavno opet pojavio u snu velečasnog Atamarana Ž. Ataturka, te ovome otkrio još neke detalje iz svog privatnog života među kojima i to kako mu je mater bila junferica i kako se u stvari radilo o duhu svetome, mali Mujo je odmah ustao ne sačekavši da ovaj završi šta je mislio da kaže, te je potvrdio stvar riječima: “Jest, bila je junferica isto ko i moja mater Latifa”. On je još dodao kako i to slobodno mogu uključiti pod isti ajet (Hrk.dž.š. 0012), PISMA. Nakon ovog komentara, mali Mujo je bio izbačen sa sastanka.
Dok su ga gurali napolje, Mujo je, onako sa vrata, glasno negodujući, nekako uspio da izjavi za javnost:
“Morete me slobodno povuć za “duha svetoga”, mater vam jebem fašističku”!
Tako je nakon ovog sastanka Milojkovo otkriće uvršteno u PISMO, kao ajet 0012, dok je Mujin prijedlog u vezi uključenja Latife u isti ajet PISMA, ostao nerazmotren.
Čini se, u stvari, da je malom Muji prekipjelo kada je jednog dana, nakon dugo… dugo… dugo… itd. vremena, uspio da se sastane sa dovoljno para da ode u aščinicu (vrsta restorana, prim.prev.) na begovu čorbu, što je bilo njegovo omiljeno jelo. Kad je Mujo ušao u svoju omiljenu “Aščinicu kod Bajre” i pomenuo Bajri begovu čorbu, svi eurohrkljuševci, kojih je bila puna aščinica, skočili su sa stolica kao da ih je neko ofurio. U prvom momentu nisu znali da li ih ovaj namjerno zajebava (provocira - prim.prev), pa da ga tuku, ili se radi o nekom jadniku koji je malo skreno (neprilagođen, prim.prev.).
Mujo se u prvom momentu takođe osjetio nekako nelagodno, što bi se reklo, kao pile i eurohrkljuševac, kad im se - pogledi susretnu. Situacija je bila napeta sve dok jedan stariji i pribraniji eurohrkljuševac nije smirio stvar i lijepo objasnio Muji kako im je Hrkljuš dž.š. već odavno strogo zabranio piletinu, u šta naravno spadaju i kokoši, i kako je veoma dobro poznato da se begova čorba ne može ni zamisliti bez stare dobre kokoške, - a kamoli napraviti. Ukratko rečeno: nema kokoške – nema ni čorbe.
Čini se da ovaj Muji ništa gore nije mogao da kaže, jer kad mali Mujo ču ovo, krv mu udari u glavu, izvuče odnekud neku motku i vrisnu iz petnih žila, da se cijela aščinica zatresla: “Marš napolje majku vam jebem fašističku”!!! Svi koji su se zadesili u aščinici nahrupili su prema vratima, bez ikakve dalje diskusije, dok ih je Mujo usput mlatio motkom. Kad je aščinica ostala pusta, Mujo se okreno prema gazdi Bajri, koji je ostao propisno ukočen dok se sve ovo dešavalo, i procjedio kroz zube: “A ti Bajro, ako mi sad ne stvoriš kokoš i ne napraviš čorbu, glavu ću ti sa ramena otkinut, mater ti jebem fašističku”.
Ovaj događaj ostao je poznat u čaršiji i kao “Incident iz Bajrine aščinice”. Ono što je sigurno, Mujo nije izašao iz aščinice sve dok nije pojeo begovu čorbu, i uredno je platio. Dok se sve ovo dešavalo i murija (policija, prim.prev.) se trudila da ostane po strani, jer je već odavno bilo dobro poznato koliko je mali Mujo zajeban (nezgodan, prim.prev.), kad - popizdi (kad se naljuti, prim.prev.).
Kako je Bajro uspio da nabavi kokoš, i dan danas je ostalo misterija?!
Nakon ovoga, Mujo je navodno otišao kući, skinuo Fatu sa štrika, uzeo olovku i papir, te se prihvatio pisanja Šuljkrhovih Stihova. (Ovdje moram napomenuti da Mujina Fata već neko vrijeme pati od “sindroma svakodnevnog vješanja na konopac”, nešto slično kao onaj Ivan, iz Kusturicinog filma “Podzemlje”). Nakon što je završio sa stihovima, Mujo je provjerio da li Fata još diše, pa kad se uvjerio da ova daje znakove života, zaputio se opet prema čaršiji, rješen da se jednom zauvjek obračuna sa Hrkljušem. Prethodno je Fati ostavio poruku, sa napomenom da se: “neće više ni vraćat kući, sve dok se ona ne prestane vješat, pa nek onda ona vidi ko će je sljedeći put skidat sa štrika”).
Ostalo, manje više znamo.
Gospođa Persida mi je onda otkrila i stvarni razlog svoje posjete. Nakon određenog vremena surfinga po internetu Mujo je primjetio kako je http://www.galaksija.com jedan od poštenijih vebsajtova koji se danas može naći, te je izrazio želju da meni, onako uz kafu, kaže šta on lično o svemu ovome misli, onako, iz prve ruke, što bi se reklo. Tako je on poslao gospođu Persu do mene, kako bi ugovorili sve detalje oko toga. Ja sam napomenuo Persi kako nemam sa novinarstvom nikakve veze, kao i to da nisam nikada nekoga intervjuisao, ali kad se o malom Muji radi, nisam mogao da odbijem. Tako sam obećao Persi da ću uskoro svratiti na kafu i ona je onda zadovoljna otišla kući.
U međuvremenu se desilo još nešto što bi moglo da bude bitno u cijeloj ovoj priči.
Posmatrajući iz prikrajka sva ova dešavanja u čaršiji, protojerej Amfilohije Čabaravdić, visoki hrkljuševski velikodostojnik, vidjeo je u svemu ovome i svoju šansu. Već odavno je u redovima hrkljuševaca nastalo neko komešanje, jer marka i euro ipak nisu jedno te isto. Euro kao euro - puno bolje kotira, i skoro duplo više vrijedi.
Amfilohije već dugo vremena očekuje, da se i njemu Hrkljuš javi, makar u snu, te objavi kako će i njima isplatu obavljati u eurima, međutim, kako se ovaj nikako ne javlja, Amfilohije je predložio velikomučeniku Vasi S. Tajčiću, inače poznatom kao brat Vasa, da izađe iz grada i vidi šta se dešava, odnosno, da vidi - “đe je zapelo”.
Amfilohije je računao da će brat Vasa, koji je inače bio poznat po tome što je najviše volio Hrkljuša, uspjeti da ga nagovori da se i hrkljuševcima isplata obavlja u eurima. Tako je brat Vasa izašao iz grada, jer mu je Amfilohije prethodno i obećao da će ga, kao nagradu za to, - posvetiti, što je bratu Vasi i bio najveći cilj u životu.
Vasin jedini uslov je bio da se posvećenje obavi što prije, tako da njegova žena Persida, koju je on volio skoro kao Hrkljuša, bude ponosna na njega. Međutim, prođe već dosta vremena a od Vase i Hrkljuša nikakvih vijesti.
U međuvremenu, dok se neko od ove dvojice ne javi, računao je Amfilohije, ne bi bilo loše da Muju, koji je već postao poznati eurohrkljuševski odmetnik, pridobije na svoju stranu, - iz propagandnih razloga.
Tako je uspio slučajno da sazna i gdje se Mujo nalazi, jer je on redovno obilazio gospođu Persu, otkako je brat Vaso izašao.
Tako je protojerej Amfilohije Čabaravdić, jednog dana, lično i tajno posjetio Muju s prijedlogom da ovaj potpiše za hrkljuševce, uz obećanje da će mu ovi pružiti zaštitu, od tada pa nadalje. Usput je i napomenuo Muji da bi mu za jedan takav transfer bio u stanju isplatiti i stanovitu svotu novca, kao i to da će mu svakodnevno obezbjediti begovu čorbu, jer je kod hrkljuševaca kokoš bila još uvijek dobrodošla životinjka.
Amfilohije, navodno, nije stigao ni da prezentira Muji ovu svoju ponudu do kraja, jer ga je ovaj u međuvremenu pljunuo, uz komentar:
“Marš napolje majku ti jebem fašističku”!!!
S obzirom da se Mujo usput dobro potkovao i sa jednom od oklagija iz Persidine zbirke, Amfilohije je žurno i bez ikakve dalje diskusije napustio prostorije.
Poslije ovog incidenta, Amfilohije se zarekao da će se osvetiti malom Muji, kako tako, međutim nije smio da otkrije Mujino sklonište, jer je znao da bi mu gospođa Persida glavu otkinula zbog toga (neki čak tvrde da je Persa zajebanija i od malog Muje, kad popizdi).
Otkako je mužgospođe Perside, gospodin Vasa S. Tajčić, inače čuveni hrkljuševski velikomučenik i numerolog, odmilja poznat i kao “brat Vasa”, napustio grad, ni ona ne stoji baš u najboljim odnosima sa Hrkljušem. (Koliko je Vasa bio poznat po svojim misionarskim naporima najbolje govori podatak da se i dan danas od mnogih hrkljuševaca može čuti izreka: “Brat Vasa zemlju zatalasa”!) Naime, ona je sigurna da je Hrkljuš nasamario njenog Vasu, jer Vasa je nju (a Hrkljuša pogotovo) toliko volio, da bi joj on sigurno poslao nešto para da ih je dobio. (U čaršiji se još uvijek šuška kako je brat Vasa u nekoj vrsti tajne misije).
S druge strane, nakon poslednjeg većeg sukoba u čaršiji, između hrkljuševaca i eurohrkljuševaca, toliko je jednih i drugih moralo naglo tj. u kratkom vremenskom periodu, da napusti grad, da se sumnja da ih je Hrljuš mogao sve uredno da isplati, odnosno i ako jeste, po svim logičkim principima morao je već odavno da bankrotira.
Tako, kada je gospođa Persida našla malog Muju sakrivenog u njenom kokošinjcu (eurohrkljuševci nikada ne zalaze u kokošinjce iz već poznatih razloga, što je mali Mujo naravno dobro znao), ona se sažalila i ponudila mu je utočište. Na kraju krajeva, bilo joj je milo što se bar neko našao da se na neki način suprostavi ovoj “pomami” (kako ona kaže za - mahnitanje). Tako se od tog dana gospođa Persida ne odvaja od Muje i svoje oklagije, koju stalno drži u pripravnosti, za kako kaže - “zlu ne trebalo”, što nam govori da su Mujo i Persa postali dobar tandem u borbi protiv mahnitanja.
Uostalom, i mali Mujo je rekao:
"Jarane, protiv primitivizma se nemere umjetnošću"

Kraj četvrtog dijela

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Ovo je vise nego bijedno i jadno Navodni pokusaj zasmijavanja okoline ( A jel ovo trebalo biti smijesno?!? ), ukazivanje da je sve pogresno sto nije onako kako, doticne persone, misle


Covjek koji se bavim "duhovnim" ismijava druge vjere Veoma jadno i bijedno sa tvoje strane Jivane, veliki tantrice


P.S. Zasto se krijes iza ovog nicka? Budi faca i pokazi se u pravom svjetlu

_________________
Ako ľelią - moľeą
Ako moľeą - znam da hoćeą
A ako hoćeą - ąta da ti radim
Sem da ti kaľem - ne udaraj me nisko...

Otvorio si novi "Duhovni" sajt i pokusavas na njega dovuci ljude, pljuvanjem po drugim vjerama?!?




Jadno Jivane, jako jadno

_________________
Ako ľelią - moľeą
Ako moľeą - znam da hoćeą
A ako hoćeą - ąta da ti radim
Sem da ti kaľem - ne udaraj me nisko...

Ovo neki narkomanski trip?

_________________
'We must learn to live together as brothers or perish together as fools' - Martin Luther King, Jr

"Born to Lose, Out to Lunch" - Ian Fraiser Kilmister

Viva la Muerte!

ma da.. hasis..

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Ma, ne čudim se ja njima, - što su nam ga zavukli,
Nego nama, - što smo im se naguzili

(mali Mujo)

Ne stigoh ni da odem do gospođe Perside da porazgovaram sa malim Mujom, a u čaršiji se situacija opet drastično zakomplikovala.
Otkako je onaj velikomučenik, brat Vasa izašao iz grada u svojoj tajnoj misiji da izvidi šta se dešava, tj. “đe je zapelo” u vezi sa prelaskom na euro, od njega i Hrkljuša još uvijek ni traga ni glasa. U međuvremenu ga je protojerej Amfilohije Čabaravdić proglasio i za svetca, s nadom da se ovaj neće više ni vraćati, te je sada brat Vasa poznat među ortodoksnim hrkljuševcima i kao - Sveti Vasilije.
Napokon je i najviši hrkljuševski velikodostojnik, kardinal Jovan Jovo I (Prvi), izgubio strpljenje, jer je vidio da je šuljkrh (vrag, prim.prev.) odnio šalu, te da se mora nešto pod hitno preduzeti. On je već odavno primjetio da je orginalna verzija PISMA, koju je on držao u svojim rukama, vidno zastarila, odnosno ne prati više najnovije modne trendove, te je i on odlučio da, tu malo doda i oduzme, uključujući i prelaz na isplatu u eurima, kad se radi o vangradskim transakcijama.
Njemu se lično nije do sada mnogo žurilo s tim, jer je on već odavno sve svoje lične transakcije obavljao u eurima, a u gradu mu je bilo toliko lijepo da mu nije ni na kraj pameti bilo da izlazi i gleda šta se napolju dešava. Kardinal Jovo I je ionako već do sada skupio nekoliko puta više novca nego što je Hrkljuš u stanju da isplati.
Naime, jedan od njegovih najvećih problema bio je i taj što mu je hronično nedostajalo skladišnog prostora za tone zlata, dragog kamenja, i ostalu pokretnu i nepokretnu imovinu koju su njemu, kao Hrkljuševom predstavniku, zavještali pohrkljušni hrkljuševci u nadi da će kod Hrkljuša dobiti jedan bolji tretman, kako u gradu, tako i van njega.
Kardinal Jovo je, zauzvrat, pohrkljušnom narodu obećavao kako će ga lično preporučiti kod Hrkljuša kao nagradu za njihovo dobročinstvo. Jovo je čak uveo i to da ukoliko bi se stanovita suma uplatila na njegov račun, onda će Hrkljuš biti voljan da oprosti i određene nestašluke tim pojedincima, a dobro je poznato kako niko nije bezgriješan.
Tako je on preuzeo odgovornost na sebe da prikuplja poklone od svih pohrkljušnih ljudi, te da lično pripazi na njih, “dok se Hrkljuš ne javi i izrazi svoju želju šta da se sa tim radi”.
Međutim, sada je došlo vrijeme da on malo misli i na svoj narod, odnosno na “svoje stado” (kako on to često voli da kaže).
Narod kao narod, nenavikao da razmišlja svojom glavom, a voli da prati nove trendove, brzo se oduševio kad je čuo kako se kardinalu Jovi ukazao Hrkljuš dok je ovaj pio kafu na četvrtom spratu jedne od svojih rezidencija, stacionirane na brežuljku iznad naše čaršije. Prelazak na euro kao platežno sredstvo stigao je u zadnji čas, što je oduševilo mnoge hrkljuševce a pogotovo one starije i teško bolesne, koji su se pripremali da napuste grad. Čak su i oni kojima je pretio izlazak iz grada usljed nedovoljnih količina hrane, odnosno, hronične gladi, primili ovo kao jednu dobru vijest, te su sada i oni hrabro i stoički podnosili glad.
I oni mlađi, od kojih se često zahtjevalo da ratuju protiv “onih drugih”, takođe su rado prihvatili ovu vijest, jer sada ako se grad napusti i prije vremena, kao rezultat ratnih aktivnosti, imaće se sa čim “baratati” tamo, s druge strane. Ne moram ni da napominjem koliko je porasla Hrkljuševa popularnost među hrkljuševcima, nakon prelaska na ovaj novi vangradski finansijski sistem.
Tako sada jedan normalan čovjek, od gledanja u nebo, nije više u stanju da primjeti šta se oko njega dešava, a kamo li u njemu samom.
(Mali Mujo ide čak dotle da tvrdi kako je upravo to i “bio cilj svih tih Hrkljuševih ambasadora”).
Pogled u svijetlu budućnost za narod je uvijek bio važniji od pogleda u mračnu sadašnjost. Sakupljanjem bodova u sadašnjosti, narod je počeo da si obezbjeđuje svjetliju budućnost.
“Sadašnjost po samoj svojoj prirodi ne može nikada da bude budućnost, a ljudi, srećom, ne mogu da shvate da se samo u sadašnjosti može živit”, filozofirao je u sebi Atamaran Ž. Ataturk, prvi do Hrkljuša dž.š., dok je zadovoljno uvlačio dim iz svog čibuka i pio kafu na četvrtom spratu jedne od svojih rezidencija, stacionirane na brežuljku iznad naše čaršije. Sunčeve zrake veselo su se poigravale na staklima njegovog najnovijeg blindiranog mercedesa, koji je bio parkiran tako da ovaj može sa svoje terase jednim okom stalno da gleda na njega, a drugim na čaršiju.
Sama pomisao da kardinal Jovo još uvijek nije nabavio ovaj model Mercedesa, uljepšavala mu je dan. Iako obojica imaju svoje privatne avione tipa Boing 767 koje redovno koriste kad posjećuju druge čaršije u gradu, oni se cijelo vrijeme takmiče u tome koji će od njih dvojice prije nabaviti najnoviji tip Mercedesa, i čiji će biti bolje blindiran.
Moraće se nekako Hrkljušu dž.š. ipak odužiti, pa ko god da ga je izmislio, pomisli Atamaran, a onda mu pade na pamet jedan detalj, za koji mu nikako nije bilo jasno kako ga prije nije primjetio. Hrkljuš dž.š. i Hrkljuš - ne mogu biti jedno te isto. Pa lijepo je vidljivo da ovaj prvi ima u svom imenu dž.š., dok onaj drugi nema. Tako ni eurohrljuševci ne mogu da budu isti narod kao hrkljuševci, a ako nisu isti narod, onda je red da se ni ne priča istim jezikom. Čista logika. Kad je prinjeo ustima šoljicu sa kafom, a on je obožavao kafu, sinu mu ideja. Mogao bi u Hrkljuševu čast da umetne slovo “H” u riječ kafa, tako da svaki onaj ko pomene ili popije kafu – odmah pomisli na Hrkljuša dž.š. Poznato je da narod stalno pije kafu, pa će tako stalno misliti i na Hrkljuša dž.š., računao je Atamaran. Jedini je problem bio što riječ - kaHfa, nekako nije baš najljepše zvučala za uho, međutim on je to brzo riješio pretvarajući slovo – f, u slovo - v, te se na kraju savim lijepo moglo reći – kaHva.

Odmah je nazvao ajatolaha Milojka bin Aladina i saopštio mu ovu najnoviju vijest. U narodu se vrlo brzo razvio takmičarski duh, kada je saznao za ovo u vezi Hrkljuša i slova H. Milojko je naravno rekao i da svako slovo H u sredini riječi nosi jedan poen kod Hrkljuša, tako da su ovi počeli sa ubacivanjem ne jednog, nego po nekoliko slova H u jednu riječ. Ovu pomamu Atamaran je jedva uspio da zaustavi tako što je objasnio narodu kako je samo jedan Hrkljuš dž.š., te tako se ne smije ni više od jednog slova H ubacivati u sredinu riječi. Oni pojedinci koji su uspjevali i da “meHko izgovore” to slovo H u sredini riječi, postali su najveći frajeri u čaršiji.
Protojerej Amfilohije Čabaravdić i kardinal Jovo I već odavno nisu bili međusobno u najboljim odnosima. Amfilohije nikako nije uspjevao da uhvati ritam sa Jovinim tumačenjem PISMA, i stalnim nalaženjem novih i do tada skrivenih značenja. Jovo je oduvijek tvrdio da niko ne može da razumije i interpretira PISMO kao on, te kako je on jedini nadležan da kaže, ono što je Hrkljuš htjeo da kaže. Amfilohije je bio više konzervativne prirode i nije mu nikako uspijevalo da vidi u PISMU ono što je tamo vidio kardinal Jovo.
U stvari, iskreno rečeno, najveća razlika između njih dvojice bila je u tome što je Amfilohije volio žene, dok je Jovo mrzio žene, te dok je Amfilohije trčao za “dobrim ženskim”, Jovo je trčao za “dobrim muškim”. (Poznata je njegova izreka: “kad nema dobro žensko, može i dobro muško”, mada za Jovu nijedno žensko nije bilo dovoljno dobro).
Tako je Jovo skupljao oko sebe one hrkljuševske velikodostojnike koji su poklanjali više pažnje muškom polu, te je vremenom nastao veliki jaz između Amfilohijine i Jovine grupe hrkljuševskih velikodostojnika. Poslije nekoliko incidenata u kojima su zvaničnici iz Amfilohijine grupe bili fizički napadnuti s leđa, od strane zvaničnika iz Jovine grupe, oni su se i skroz razdvojili.
Jovo se na kraju pokupio sa svojom elitom i preselio u drugu, tj. vatikansku čaršiju, gdje je sada poznat kao pop Jovan Jovo I (Prvi). Pop Jovo je imenovao Krešu Bičakćića, koji je bio njegova desna ruka, za svog predstavnika u našoj čaršiji, te je tako i Krešo postao kardinal. Jovo je uskoro nakon preselenja i povećanih životnih troškova uveo iz vatikanske čaršije i Porez na Hrkljuša, tako da se sada velikom broju hrkljuševaca to automatski odbija od plate.
Sada već postaje vrlo komplikovano pratiti razvoj događaja na terenu, jer u našoj čaršiji trenutno imamo ortodoksne hrkljuševce, vatikanske hrkljuševce i eurohrkljuševce. Da ne pominjem brojne druge grupe i podgrupe od kojih sam neke već pomenuo. Situaciju pogotovo komplikuje i rat na lingvističkom području, jer kako smo sada dobili 3 različita naroda, velikom brzinom uvode se i 3 različita jezika.
Kada je kardinal Krešo Bičakćić javio Popi Jovi Prvom, da je Atamaran počeo sa ubacivanjem slova H i mjenjanjem jezika u slavu Hrkljuša dž.š., koji je sada već poznat kao eurohrkljuševski jezik, Jovo mu je naložio da ovaj odmah osnuje specijalni odbor za proizvodnju novih riječi, tj. da se i vatikanskohrkljuševski jezik po svaku cijenu mora razlikovati od ostalih.
S obzirom da je taj odbor plaćen po učinku, oni jos uvijek proizvode toliko novih riječi da ih ni vatikanski hrkljuševci ne mogu stići da nauče, pa tako sada čak i oni sami imaju problema u međusobnoj komunikaciji.
Tako, Amfilohije uvede azbuku, Jovo odgovori sa abecedom, Amfilohije uzvrati ćirilicom, a Atamaran latinicom, Atamaran napade ijekavskim, Amfilohije odgovori ekavskim, i tako do daljnjeg.
Tako dobismo kafu i kaficu, kavu i kavicu, kahvu i kahvicu… itd.itd.
Međutim, nekom čudnom misterijom oni su uspjeli da postignu i jedan prećutni dogovor tj. da se samo 3 riječi ne mijenjaju ni po koju cijenu, a to su: pivo, pička, i čevapi. (Izvinjavam se što nisam mogao da kulturnije objasnim ovaj drugi pojam, jer se bojim da će se riječi: ženski, polni i organ; takođe uskoro izmjeniti, tako da čitalac neće moći razumjeti o čemu se radi).
Tako su ove 3 riječi i dan danas ostale iste u sva tri jezika koji se koriste u našoj čaršiji, a mi smo mahom svi postali poliglote, jer sada umjesto jednog, baratamo sa 3 jezika.
Uostalom, situacija sa jezicima se i u ovom trenutku mjenja jednom takvom brzinom, da ni ja sam ne znam na kom ću se jeziku javiti slijedeći put.
Danas ova 3 naroda izbjegavaju neke dublje međusobne veze i interakcije u našoj čaršiji, osim u biznisu, koji još uvijek odvija po onom starom i već tradicionalnom pravilu: “sad ćemo pošteno, pa ko koga zajebe”.
Jedini problem u čaršiji ostao je mali Mujo, jer navodno – previše talasa, a veoma dobro je poznato da,
kad je narod u govnima do brade - talasi nimalo nisu poželjni.
Kada je gospođa Persida, koja je inače obavještena bolje od CIA-e kad se o situaciji u čaršiji radi, izvjestila Muju o svemu ovome, očekivala je da će on to prokomentarisati sa onim svojim već legendarnim:
“Majku im jebem fašističku”, međutim ne, ovaj put mali Mujo je samo uzdahnuo i rekao:
“Ja budala, majko moja draga”.

(Jedino je ostalo nepoznato na koga se ovo tačno odnosi)?!?

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

CYBERSPACE RAT

Jeko H. Teleskop, poznat i kao šeHit Jeko 001, šef obavještajne službe eurohrkljuševaca, nedavno je svečano izjavio kako je ušao u cyber-trag malom Muji, odnosno, otkrio njegovu internet adresu.
“Ovo je mali korak za čovjeka, ali veliki - za čovječanstvo”, skromno je izjavio agent Jeko 001, i dodao kako se sada stiču uslovi da se eurohrkljuševci domognu, ako ne malog Muje, onda njegove familije.
Safet K. Peticija, poznat i kao Cyberspace-sajo, jedan je od agenata tzv. eurohkrkljuševske kontaobavještajne službe i specijalista za otkrivanje neprijateljskih elemenata koji su se infiltrirali na eurohrkljuševsku cyber-teritoriju s namjerom da tamo subverzivno djeluju.
On i Jeko 001, već odavno rade na definisanju i uspostavljanju granica cyber-prostora u njihovom dijelu čaršije, ali im još uvijek nije baš najasnije odakle da počnu sa izgradnjom ograde, kako bi spriječili intruziju, prvenstveno ortodoksnih hrkljuševaca, a o malom Muji da ne govorimo.
Osim toga, uspostavljanjem jasno definisanih granica, računaju Jeko i Sajo, mogle bi se i na tom prostoru uvesti vize, pa makar i tranzitne. Naravno, sve bi se to moralo i platiti, tako da bi bilo i neke nafake (koristi-prim.prev.), dok se vize za posjetu njihovih prostora, naravno, ne bi izdavale subverzivnim elementima. Ko je subverzivni elemenat, odredivaće Sajo ličo.
Cyber-sajo inače već odavno tvrdi kako su od svih najgori pripadnici pokreta MJF, jer pokušavaju da navedu ostale da razmišljaju svojom glavom, a vrlo dobro je poznato kako je to Hrkljuš dž.š. odavno zabranio.
Uz sve to, Sajo je i veoma aktivan u pisanju peticija kako bi zadobio podršku borbi za svoju, tj. njihovu stvar. Sve će ovo, naravno, na kraju donijeti i puno bodova kod Hrkljuša dž.š., računaju njih dvojica.
S obzirom da strategija ignorisanja ortodoksnih hrkljuševaca koju je mukotrpno razvijala Hanumica Hankica, inače specijalni eurohrkljuševski savjetnik po pitanjima cyberspace rata, nije donijela željene rezultate, Jeko i Sajo su pristupili razvijanju specijalnih lozinki kao znakova raspoznavanja između eurohrkljuševaca, kada oni šalju e-mail poruke.
Tako otprilike, kada se jedna poruka završi sa “Hwe Hsellam”, to znači da ju je poslao eurohrkljuševac. (Agent Jeko još uvijek nikako ne može da oprosti Atamaranu Ž. Ataturku što je ovaj ubacivao H u sredinu riječi umjesto na početak, jer prema njemu, Hrkljuš dž.š. uvijek mora da bude na prvom mjestu.)
Međutim, još uvijek na forum stiže dosta poruka koje na neki način “ferceraju” (nisu u skladu s onim što se želi da čuje - prim.prev).
U zadnje vrijeme na jednom forumu za diskusiju, koji je zasada pod njihovom kontrolom, vodi se žestoka diskusija na teme “Ko ga je više popušio u poslednjem sukobu u čaršiji”, i “kako dohakati onim drugima, jer ih se ignorisati više ne može”.
Zanimljivo je i to da se slične diskusije vode i na forumima pod kontrolom ortodoksnih hrkljuševaca, kao i vatikanskih hrkljuševaca.

TAJNI MASONSKI SASTANAK

Žika Mason je nedavno dobio naredbu odozgo da hitno sazove sastanak masonske lože u našoj čaršiji sa dnevnim redom:
1. Glavni aspekti geopolitičke situacije u gradu i čaršiji
2. Poseban osvrt na malog Muju
Prema pouzdanim informacijama sastanku su prisustvovali samo masoni 33-ćeg stepena, a to su: Amfilohije Čabaravdić, pop Jovan Jovo Prvi zajedno sa kardinalom Krešom Bičakćićem, velečasni Atamaran Ž. Ataturk, ajatolah Milojko bin Aladin, Jozo Smith, poznat i kao Jozo Mormon, predstavnik Hrkljuševaca Sedmog Dana, Čarli Tazo Russel, šef Hrkljuševih Svjedoka, a na sastanku je bio i Kemo Š. Fergusson, zvani Kemo guru, koji je glavni za novodobaški pokret ili “new-age”, kako se to u nekim drugim čaršijama naziva.
Prije nego je sastanak uopšte zvanično počeo, ovi su održali neke svoje interne rituale o kojima ne bih sada u detalje, da se čitaocima ne bi dizala kosa na glavi.
Nakon što je ritual završen, Žika Mason se obratio Amfilohiju:
“Amfilohije, kakva je situacija sa tvojim stadom”?!
“Pušili ga, puše ga i pušiće ga”! - uzvrati Amfilohije.
“Dobro”!, odvrati Žika, pa nastavi:
“Jovo, šta radi tvoje stado”?!
“Puše ga, kao što su ga pušili i ko što će ga pušit”!, odgovori pop Jovo Peti, ko iz topa.
“Dobro”, odvrati Žika, pa će onda:
“Atamarane, a oni tvoji”?!
“Pušiće će ga isto ko što ga sada puše, i košto su ga vazda pušili”!

Nakon što je čuo ovo, Žikino lice kao da se malo ozarilo, ali je nastavio jednim ozbiljnim tonom:
“Dobro rečeno, ali prema informacijama koje sam ja dobio odozgo, u vašoj čaršiji je došlo do pojave već velikog broja individua kojima svetinje više ništa u životu ne znače. Vi sami znati da kontrola koju smo mi uspostavili još prije mnogo hiljada godina ne smije ni u kom slučaju da dođe u pitanje, pogotovo sada, kad je najkritičnije. Što je najgore, sve ovo izgleda ima tendenciju širenja po cijelom gradu, a to je ono što moramo spriječiti po svaku cijenu.
Jesam li vam već sto puta rekao da je naš glavni princip da podijelimo stoku što je moguće više i da im nikad ne damo da dahnu dušom, odnosno vremena za razmišljanje, pogotovo svojom glavom!?
Oni moraju samo da prate trendove i direktive, a kakvi će ti trendovi biti, to mi odlučujemo. Vi međusobom morate folirati da se žestoko mrzite, tako da narod možete okretati jedne protiv drugih kad god vam ja dam znak, tj. kad ga ja dobijem odozgo.
Čujem da su neki u vašoj čaršiji počeli sve više i više da razmišljaju svojom glavom, nezavisno, što bi se reklo. Što se nekog kreativnog razmišljanja tiče, jedina kreativnost koja se od stoke očekuje je ta, kako će se Hrkljušu naguziti, odnosno kako će mu ga popušiti, - ili ga u dupe poljubiti.
Moram li ja to stalno da ponavljam?!?”

(u nastavku možete da pročitate i supertajni transkript supertajnog izlaganja Žike Masona, sa ovog masonskog sastanka - pod uslovom da nikome ne pričate, jer će nam svima biti - žžk)

Preuzeto sa http://www.galaksija.com

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Овакав текст је био већ једном постављен на овом подфоруму.

Може ли неко да се сјети под којим псеудонимом је наступао аутор, односно постављч горњег текста?

Колико се сјећам "мали мујо" или нешто слично.

У сваком случају дотичног нико није зарезивао па је исти напустио форум уз пропратне ријечи: Ја сам изненађен и увређен.

Ja sam iznenadjen i uvredjen..

Zadovoljan?

Sto se tice teksta.. on je kopiran a i napisano je odakle.
Zanimljiv je.. samo ne svima.. treba da budes na LSD ili recimo na hasisu..
Ili sto je najgore.... ne smijes da ljubis hrkljusa u dupe..

Trenutno na par hr. foruma je ovaj tekst.. ne znam kako da se tumaci da se pojavljuje na vise foruma istovremeno.. A na RS forumima sam sada ja to postavio..
No, kako god..

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Презадовољан!

Можеш ли ме само подсјетити тадашњег nick-a?

Ma jok .. nisam ja to bio..
A i nisam ni vidio da takav tekst ima.. jebajga.. sorry sto te razocara..

Moj prijasnji nick je JivanMukta... ako ti ista znaci.. .. eto ... toliko..

A sto hvali tekstovima?
Zanimljivu su .. samo ako ne ljubis hrkljusa u dupe.. kao neki..

Pozdrav..

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Е, Јиване... Стварно сам мислио да је у питању био један други лик.

Текст је само једно(страно) гледање на духовност. Људи су данас израдили читаве системе мишљења и догми, али нису и не могу успјети да укалупе живот и духовност уопште. Жао ми је да масе гледају на све то кроз призму туђих доживљаја и понашања.
Иначе, Свето Писмо каже: с правом се грди име Божије због вас међу незнабошцима. Знам да ниси љубитељ писане ријечи, али Свети Списи садрже животну мудрост и они су засигурно водичи. Проблем је када људи установљавају своја учења као једина и непромјенљива, а онда их натурају другима.

Takozvani šit. Ma da, osjetio sam ja miris ...

_________________
'We must learn to live together as brothers or perish together as fools' - Martin Luther King, Jr

"Born to Lose, Out to Lunch" - Ian Fraiser Kilmister

Viva la Muerte!

Zivota, brate, postoje ljudi koji su dogmaticki uhvaceni u svoja misljenja, kao sto je religijska pripadnost. Postoje ljudi koji nisu uhvaceni u religijsku pripadnost, ali su uhvaceni u nesto drugo.
Manje vise svi pripadno negdje. Covjek nije naucio da razmislja svojom glavom. Vec razmislja, osjeca i djeluje u skladu sa ubjedjenjima i stavovima okoline. Manje vise svim mi "ljubimo Hrkljusa u dupe" samo neko misli da je njegov Hrkljus bolji od drugog.
Neciji Hrkljus se zove Isus, neciji Buda, neciji Guru... itd.
No, ako vec moramo da ljubimo Hrkljusa u dupe, a koliko vidim moramo, jer je to nacin da sebi dokazemo da postojimo i da vrijedimo, onda je mozda bolje da u toku tog ljubljenja nadjemo nacin da shvatimo sto cinimo i da se okrenemo onoj iskonskoj mudrosti koju ima bice i tijelo duboko unutar sebe.
Ja sam godinama ljubio Hrkljusa pod nazivom Guru, a i vjerovatno jos uvijek ga ljubim u nekim prilikama, ali se trudim da to prozrem i izvucem se iz toga zacaranog kruga.
Samo nemoj shvatiti ovo kao da sam protiv pisma, ucitelja, bogova i svega tome slicno. Samo sam protiv ljudske zakukuljenosti i indokrinacije. Pa makar to izazvalo drustvo, institucija, pismo, guri ili bilo ko. Izmedju ostalog, i dalje sam misljenja da svako od tih sredstava (pismo, guru, i sta ja znam sta jos) ima svoj cilj. Ima svoju nameru. Sve sluzi da oslobodi covjeka, ali postali smo svjedoci da to nije tako. Svjedoci smo da smo duboko zaglibljeni u baltu svog misljenja i da ga branimo svim sredstvima. Cilj ovog teksta koji sam stavio nije u tome da pokaze kako je Hriscanstvo pogresno.. hahaha.. ma jok.. ako citas otvoreno vidjeces da tekst prica svoju pricu o svemu postojecem, sa razine slobodnih asocijacija (ako mogu tako da kazem). Sve je sadrzano u njemu, sem slobodnog bica. Ono se ne moze sadrzati u bilo cemu.
Ja ne mislim da budista moze postici vise od hinduiste ili hriscanina, kao i obrnuto, ali volim da dirkam ljudsku inferiornost, ljudsku pohlepu, ljudsku uobrazenost kada su u pitanju slobodna vjersko/duhovna stajalista.
Ja ne smatram da je duhovnost u suprotnosti sa tobom, kao covjekom i materijalnim bicem u jednoj razini i spiritualnim ili bolje reci mozda energetskim bice u drugoj razini.
Stoga bilo koji naziv "ja sam duhovan" ili "ja sam materijalan" je apsurd.
Cijelina je ono sto nas izdvaja, i pokazuje nase stanje.
A ako si dovoljno kritican uvidjas pre ili kasnije da niko nije cio, da su svi parcijalni. I da je to osnova problema.
Ako si dozivio cjelinu, imao uvid, bljesak, uvidjas da nismo ostrva, da nismo izdvojeni iz sveprozimajuce cjeline univerzuma/boga/zivota/jastva, vec da smo uvijek bili dio te cjeline, samo nesvesni njenog postojanja. Da voda koja nas iluziorno razdvaja ne moze razdvojiti povezanost kopna u svom temelju. Znas da je sve povezano, zvalo se to hriscanstvo, hinduizam, budizam.. ili ko zna kako jos.
A isto tako je poznato da vecina tih religija i duhovnih nauka, bas udara u svojoj povrsini na to da smo mi razdvojeni, dok nekolicina velikana, ponavlja kao papige, zna da nema razlike i da je svemu cilj jedinstvo.
Eto stoga taj tekst.. hahahaha..

Budi pozdravljen.. .. drago mi je naci nekog ko nije u sukobu sa povrsinskom zajebancijom na racun Hrkljusa.. ko god to bio.. .. i da moze nepristrasno pogledati ovaj tekst.

Pozdrav

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME

Dobar tekst Fritz. Slažemo se.

Ma brate Fric predug ti je tekst, možda je i dobar, ali ja vala ne mogu da blejim u ekran toliko dugo. Jebiga. A eto, ja pokušavam da nikoga ne ljubim u dupe, pa ćemo da vidimo da li ću da pokleknem ...

_________________
'We must learn to live together as brothers or perish together as fools' - Martin Luther King, Jr

"Born to Lose, Out to Lunch" - Ian Fraiser Kilmister

Viva la Muerte!

hahahaha... ne daj se milena generacijo..

Pozdrav

_________________
I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.
USUDI SA DA ZNAS - NEMA SVETLOSTI BEZ TAME