banjalukaforum.com

"Muška voda" iz Kladnja je, navodno, dobra za potenciju. Mnogi je nose flašama. I na forumu je prisutan jedan dio onih koji redovno uzimaju samo jednu malu čašicu. Ne dabolje j..u, nego da bolje podjebavaju.

Арсенал свакојаких средстава која се данас нуде за оздрављење и лечење свега и свакога веома је разноврстан: „древни народни“ начини и „најновије разраде“ у виду свакојаких справица, чудо-пилула и пракси чишћења ауре и „буђења духовне силе“, уринотерапија и наелектрисана „жива“ вода, и тако даље, и томе слично. Зашто су понекад људи склони да више верују тим начинима и методама, а не лекарима из поликлиника и болница? И зашто псеудомедицина налази присталице и популаризаторе чак и у православном окружењу? Како је она повезана са окултизмом? У чему је опасно заношење алтернативном медицином? И шта треба знати да човек не би пао на удицу шарлатана? Са овим питањима смо се обратили протојереју Максиму Обухову, лекару по свом световном образовању.

– Сви ми знамо шта је општеприхваћена медицина: то су нама уобичајене поликлинике и болнице, лекари који користе научно утемељене методе лечења и лекове. Али, поред тога, данас су широкo распрострањени и други, алтернативни начини лечења болести, а они који их нуде и користе такође себе називају „лекарима“. Оче Максиме, који су знаци псеудомедицине?

– Већ много деценија медицина је доказна наука и све методике које се примењују при лечењу морају бити обавезно научно утемељене. А методе које научно нису доказане, или оне чија је неефикасност већ очигледна, сматрају се псеудомедицином. Постоји неколико знакова по којима се може разликовати псеудомедицина од истинске медицине. И први од њих је овај: ви ни у каквој литератури нећете наћи стварне доказе ефикасности тих метода, објективна истраживања тога како они лече болест и да ли уопште лече. Други знак је извесна свеобухватност: исцелитељи се прихватају да лече све. Са каквим год проблемом да им се обратите, они ће рећи: „Ми ћемо помоћи!“

И још један од најважнијих знакова који разликују псеудомедицину: мешање научних података са некаквим филозофским идејама, апстрактним појмовима, емоционалним поставкама. Таква је псеудонаучна каша, реторика, многословље, обиље термина чије је значење нејасно, некакви мутни изрази. Омиљени појам псеудомедицинских секти је „духовна енергија“. Њу називају различито: биопоље, прана, животна сила… То је нека нематеријална супстанца коју нико није видео, нити опипао. Нико не може да објасни шта је то, нико не може да докаже њено постојање и нико не може да га оповргне. Али је веома активно користе при лечењу. Медицина се од стране секти користи као замка. Људи долазе по исцељење, а завршавају у секти

...

– Познат је веома велики број случајева када је човек, дубоко заронивши у те праксе, заневши се сличним методaма, просто убијао самога себе!.. Зашто је псеудомедицина толико привлачна?

– Зашто човек који се занео псеудомедицином умире? Зато што губи време! Основна штета псеудомедицине управо је у томе што се губи драгоцено време за лечење болести. Човеку се даје плацебо у различитим паковањима – у виду „енергетисане“ воде, у виду некаквих биододатака, биорезонантних апарата, није битно. И код њега настаје илузија олакшања, чини му се да се лечи, али човек заправо губи време, болест наставља да се развија, а дијагноза се не поставља, лечење се не прописује.


...

– Али они ће одговорити: ево фотографија, ево резултата, ево анализа…

– Запамтите: уз помоћ појединачних примера не може се ништа ни доказати ни оповргнути. То је познато још од времена Старе Грчке. Пojединачни случајеви исцељења, о којима вам почињу на надуго и нашироко да причају – ето, дошла нека тетка која је боловала од рака, ми смо јој привезали клему за руку, укључили апарат, и она је отишла срећна – нису докази. И ако вам описују појединачне примере, будите обазриви, зато што највероватније вама манипулишу. Доказна медицина заснива се на статистичким подацима. Да, сасвим је могуће да је некоме после тих манипулација постало лакше. Али то ништа не доказује. Разлози олакшања могу бити најразличитији. Такође будите обазриви када чујете апстрактна разматрања – о здрављу нешто уопштено, около-наоколо, округло па наћоше, нејасно о чему је реч.

...

– Од распрострањених псеудомедицинских пракси које су данас у оптицају, које су најопасније?

– Рекао бих овако: најопасније су оне праксе које су продрле у званичну медицину и у Цркву. И то је, пре свега, биорезонантна дијагностика и биорезонантна терапија, и тзв. „квантна медицина“. То је безобразлук! Узима се галванометар, у сваку руку даје се по електрода, снима се електрични потенцијал и доносе се „закључци“ о здравственом стању човека, „поставља“ се дијагноза, одређује се „лечење“. То не подноси никакву критику. Одавно је доказано да је то метод варања и било је много разобличења. Штавише, они одређују све болести! И знате ли који је још један знак псеудомедицине? Брзина „припреме“ исцелитеља. Да би човек постао лекар, треба да се школује око десет година. А овде те за два месеца обуче, и ти са том справицом замењујеш вишеспратни дијагностички центар са свим специјалистима. Понављам још једном: то је опасно! Штавише, опасност није увек ни у самим методама, него у томе што оне продиру у званичну медицину. Човек долази код лекара у државну поликлинику и уместо пуновредне дијагностике и лечења добија сурогат.