banjalukaforum.com

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

+О ЧИТАЊУ СВЕТИХ ОТАЦА+


Разговор и друштво ближњих веома делује на човека. Разговор и познанство са научником доносе мноштво информација, а тиме - много узвишених мисли и осећања, са путником - много сазнања о земљама, наравима и обичајима народа. Очигледно: разговор и познанство са светима доносе светост. Са преподобним (светим) бићеш преподобан (свет), и са човеком невиним бићеш невин, и са изабраним бићеш изабран (Пс 17,26-27).

Од сада, у току кратког земаљског живота, који се у Писму чак и не назива животом, него странствовањем, упознајмо се са светима. Ти хоћеш да припадаш њиховом друштву, хоћеш да будеш судеоник њиховог блаженства? Од сада ступи у општење са њима. Када изађеш из зидина тела, они ће те примити код себе, као свог познаника, као свог друга (Лк 16,9). Нема ближег познанства, нема тешње повезаности од повезаности јединством мисли, јединством осећања, јединством циља (1 Кор 1, 10).

Где је једномислије, тамо је неизбежно и једнодушност, тамо је неизбежно један циљ и подједнак успех у достизању циља.

Усвоји у себи мисао и дух светих Отаца читањем њихових списа. Свети оци су достигли циљ: спасење. И ти ћеш достићи тај циљ, природним током ствари. Као једномислен и једнодушан са светим оцима, ти ћеш се спасити.

Небо је примило у своја блажена недра свете Оце. Тиме је оно посведочило да су мисли, осећања, делања светих Отаца њему благоугодни. Свети оци су изложили своје мисли, своје срце, начин свог делања у својим списима. Дакле, колико је поуздано руководити се ка небу по списима светих Отаца, посведочило је само небо.

Сви списи светих Отаца су састављени по надахнућу или под утицајем Светог Духа. Необично је сагласје у њима, необично помазање! Онај који се руководи њима, без сумње, има за руководиоца Светога Духа.

Све воде океана сливају се у океан, и можда је океан почетак свих земаљских вода. Сва дела Отаца спајају се у Јеванђељу; сва она нагињу томе да нас науче тачном испуњавању заповести Господа нашег Исуса Христа, извор и крај свих њих - јесте свето Јеванђеље.

Свети Оци поучавају како приступати Јеванђељу, како га читати, како га правилно схватати, шта доприноси, а шта спречава његово разумевање. И зато се у почетку више бави читањем светих Отаца. Када те они пак науче да читаш Јеванђеље: тада првенствено читај Јеванђеље.

Не сматрај да ти је довољно само читање Јеванђеља, без читања светих Отаца! То је горда, опасна мисао. Боље пусти да те Јеванђељу приведу свети оци, као своје вољено дете, које је своје претходно васпитање и образовање добило посредством њихових списа.

Многи, сви, који су безумно, охоло, одбацили свете Оце, и непосредно, са слепом дрскошћу, приступили Јеванђељу са нечистим умом и срцем, упали су у погибељну заблуду. Њих је одбацило Јеванђеље: оно ка себи пушта једино смирене.

Читање Отачких списа је - родитељ и цар свих врлина. Читањем светих Отаца учимо се истинском разумевању Светог писма, правој вери, животу по јеванђелским заповестима, дубоком уважавању, које треба имати у односу на јеванђелске заповести, једном речју - спасењу и хришћанском савршенству.

Читање Отачких списа, по смирењу духоносних учитеља, постало је главни ослонац за оне који желе да се спасу или чак да достигну хришћанско савршенство.[1]

Књиге светих Отаца, по изразу једног од њих, сличне су огледалу: пажљиво и често се загледај у њих и душа може да сагледа све своје недостатке.

Опет - те књиге су налик богатој збирци лековитих препарата: у њој душа може потражити спасоносни лек за сваку од својих слабости.

Свети Епифаније Кипарски је говорио: "Један поглед на свете књиге побуђује на благочестиви живот."[2]

Читање светих Отаца мора бити савесно, пажљиво и постојано: наш невидљиви непријатељ, који мрзи глас који утврђује, нарочито мрзи када тај глас долази од светих Отаца. Тај глас изобличава подвале нашег непријатеља, његово лукавство, открива његове замке, његов начин деловања: и зато се непријатељ бори против читања Отаца разним гордим и хулним помислима, труди се да баци подвижника у сујетне бриге, како би га одвукао од спасоносног читања, напада га унинијем, досадом, расејаношћу. Из те битке против читања светих Отаца, ми морамо закључити колико је за нас спасоносно оружје које непријатељ толико мрзи. Непријатељ се силно труди како би га истргао из наших руку.

Сваки нека изабере читање светих Отаца које одговара његовом начину живота. Отшелник нека чита Оце који су писали о безмолвију; монах који живи у општежићу - Оце који су писали поуке за монашка општежића; хришћанин који живи у свету - свете Оце који су износили своје поуке уопште за читаво хришћанство. Свако, ма у каквом звању био, нека црпи изобилно поучавање из списа Отаца.

Неизоставно је потребно да читање одговара начину живота. Иначе ћеш се испуњавати мислима, иако светима, али неостваривим на самом делу, које ће побуђивати бесплодно делање само у уобразиљи и жељи; а благочестива дела, која приличе твом начину живота, исклизнуће из твојих руку. Осим тога што ћеш постати бесплодни маштар - твоје мисли, које се налазе у непрестаној противречности са кругом деловања, непрекидно ће у твом срцу рађати збуњеност, а у понашању неодлучност - мучне, шкодљиве за тебе и за ближње. При неправилном читању Светог писма и светих Отаца, лако се може удаљити од спасоносног пута у непроходне шуме и дубоке провалије, што се многима и догодило. Амин.

Izvor: Svetosavlje

_________________
Najbolje se slaže s lososom i leptirom.
Klik

Uvek su starine imale šta reći.
Mnogo dobrih poruka se mogu naučiti od raznih služitelja iz različitih vremenskih distanci.
Svi se trudiše da prenesu smisao životom i delima ali ko može reći da su na cilju?
Solomon napisa premudrost kojoj mnogi ne dorasli toj visini i dubini pomisliše da su nešto postigli a ipak...Solomon u svoj toj mudrosti poče klanjati idolima...i kakav je kraj?
Ako bi čovek rekao:,,evo sam premudar,, Bog bi mu pokazao da je premudrost dobra i da ne vodi čoveka već mu samo otvara vidike a čovek i dalje bira.
Zato kažem da je bolja poslušnost od svega. Ona je krotka i ne podstiče ponos u razumu kao posedovanje mudrosti.
Mudrost to ne čini već razum zbog mudrosti kao dara.
Poslušnost je kraljica pokajanih koja puzi kao otirač za noge premudrom čoveku sa svojom voljom i kad on obriše noge o nju ona mu kaže koliko je bio blatnjav.
Gospod s tobom.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Spisak svetih Otaca:

Ава Агатон, Авва Амон, Амвросије Милански, Амфилохије Иконијски, Атанасије Велики, Анастасије Синаит, Антоније Велики, Андрија Критски, Апостолске установе, Апостол Варнава, Васељенски сабори, Василије Велики, Варсануфије и Јован Пророк, Герман Константинопољски, Григорије Богослов, Григорије Палама, Григорије Синаит, Григорије Ниски, Дидахи, Дионисије Ареопагит, Добротољубље, Авва Доротеј, Етерија, Епифаније Кипарски, Игнатије Богоносац, Игњатије Брјанчанинов, Блажени Иперехије, Авва Исаија, Исак Сиријски (Сирин), Јефрем Сиријски (Сирин), Јован Дамаскин, Јован Златоуст, Јован Лествичник, Јустин Мученик, Кипријан Картагински, Кирило Александријски, Кирило Јерусалимски, Климент Римски, Климент Александријски, Марко Ефески, Марко Подвижник, Макарије Велики, Максим Исповедник, Мелитон Сардски, Нил Синајски, Никодим Светогорац (Агиорит), Никола Кавасила, Поликарп Смирнски, Симеон Нови Богослов, Симеон Солунски, Синаксар, Старечник, Стефан Тиваидски, Теодор Студит, Теолипт Филаделфијски, Фотије Цариградски.

Tekstove svetih Otaca može naći OVDJE .


Gospod i s tobom, lavić!

_________________
Najbolje se slaže s lososom i leptirom.
Klik

O posljednjim vremenima

Sveti Ignjatije Brjančaninov

Plotski ljudi, privezani svom dusom za zemni zivot, upoznati sa Zakonom Bozijim povrsno, po slovu, po pukom skolskom izucavanju njegovom, daleki Zakonu Bozijem po duhu, po srcu, po delima svojim – recju, fariseji, upitali su jednom Gospoda: „Kada ce doci Carstvo Bozije?“ (Luk. 17,20).

Pitanje je, razume se, bilo postavljeno ne iz iskrenosti srca, ne sa dobrom namjerom: postavljeno je lakomisleno, iz radoznalosti kakav ce odgovor uslediti! Kovarni i zlobni fariseji nadali su se da ce im Gospod pruziti povod da Ga lako optuze…

Izgradivsi svoje shvatanje Mesije kao velicanstvenog cara i osvajaca, a videci Gospoda Mesiju, tj. Hrista, u liku ubogog bezdomnika, koji nema gde glavu skloniti, fariseji su postavili pitanje, prikrivajuci njime svoj podsmeh i izrazili su u njemu svoje plotsko mudrovanje, tudje i neprijateljsko razumu Bozijem (Rim. 8:7)

Gospod je, pak, dao odgovor koji prilici svim plotskim ljudima bez izuzetka – onima privezanim za svet, koji provode grehovni zivot usred neprekidnih zitgejskih briga i vestastvenih naslada. Bogocovek je odgovorio farisejima: „Carstvo Bozije nece doci na nacin primjetan za oci culne, niti ce reci ovdje je i ondje: Jer Carstvo je Bozije unutra u vama“ (Luk. 17,20,21).

To znaci, potrebno je ostaviti plotski i grehovni zivot, i potom posredstvom pokajanja i zivljenja po jevandjelskim zapovestima ocistiti i ukrasiti hram dusevni, posle cega ce ga oseniti Sveti Duh a izvrsiti konacno, ociscenje i ukrasenje. U takav hram nizlazi Bog i ustanovljuje u njemu Svoje duhovno, nevidljivo, ali ujedno i sasvim opipljivo i poznavano Carstvo.

Ko je primio u sebe Carstvo Bozije taj moze imati jasnu predstavu o Drugom dolasku Bogocovekovom, i moze poznati i izbeci Antihrista ili mu se suprotstaviti.

Ko, pak, u sebe nije primio Carstvo Bozije, taj Antihrista poznati nece: on ce odmah, na za sebe neshvativ nacin, postati njegovim sledbenikom, i nece prepoznati svrsetak sveta koji se priblizava i nastupajuci Drugi, strasni Dolazak Hristov – taj dolazak ce ga zateci nespremnog! Nikakvo ljudsko ucenje, nikakvo ucenje recju i ljudskim recima nije dovoljno za poucenje onome kome je potrebno poucenje u kleti duse njegove, poucenje od Samoga Boga. Stekavsi unutra u sebi Carstvo Bozije covek ima za rukovoditelja Duza Svetoga, Koji ga uci “svakoj istini” (Jov 16, 13), i ne dopusta mu da bude obmanut lazju, koja se radi lakse prevare zaodeva u prizrake istane.

Sasvim tacno je neki blazeni inok govoreci o Antihristu, rekao: „Mnogi ce poverovati u Antihrista i pocece da ga slave kao boga silnoga. Oni koji Boga imaju svagda u sebi n prosvetljeni srcem, sagledace istinu cistom verom i poznace ga.

“Svi koji imaju bogovidjenje i razum Boziji pojmice dolazak Mucitelja. Onima pak koji um drze vazda u stvarima ovoga zivota i koji vole zemaljsko, to ce biti nerazumivo, jer su prikovani za stvari zitejske. Ako i cuju rijec, nece imati vere, pa ce omrznuti onoga ko je govori“ (Georgije Zatvornik Zadonski, 1, str.62, izdanje 1850.). Smatrace ga sislim sa uma, dostojnim samo prezrenja i sazaljenja.

Omraceno svojim plotskim mudrovanjem covecanstvo uopaste nece verovati u Drugi Dolazak Hristov: “U posljednje dane doci ce rugaci koji ce zivjeti po svojim sopstvenim zeljama i govorice: „sta je sa obecanjem Dolaska Njegova. Jer otkako se oci upokojise sve stoji tako od pocetka stvaranja“

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Ignjatije Brjančaninov


ZNAK KRAJA: LjUDI CE ZABORAVITI BOGA

Kada su fariseji odstupili od Gospoda, On je tada rekao ucenicima svojim da ce znak kraja sveta i blizine Drugog Dolaska biti neuobicajeni materijalni napredak: ljudi ce zaboraviti Boga, zaboravice Nebo, zaborazice vecnost i, u zavedenosti svojoj, umisljajuci da su vecni na zemlji, svu ce paznju svoju ustremiti na zemlju, na pribavljenje sebi na zemlji najviseg i neizmjenivog blagostanja. Sta moze biti bezumnije od takve usmjerenosti?

Ne svedoci li smrt, koja je postigla i stalno postize sve ljude, da smo stvoreni za vecnost, a da smo na zemlji samo malovecni stranci, da zbog toga nase brige za vecnost treba da budu nase glavne i najvece brige, a brige za zemlju treba da budu veoma umerene? Bez obzira na svu nerasudnost jednog onakvog nastrojenja, ono ce se javiti na zemlji, radi neizbeznog ispunjenja Bozijeg predskazanja. A ako se ono javilo, buduci neprijateljsko prema Slovu Bozijem, to nam sluzi kao jedan od najjasnijih dokaza istine Slova Bozijeg. “Kao sto je bilo u dane Nojeve“, oglasio je Gospod, „tako ce biti i u dane Sina Covjecijeg“.

Danima Sina Covjecijeg nazvano je “ono doba” koje ce prethoditi Dolasku Njegovu i koje ce se zavrsiti Njegovim Dolaskom – pocetkom Bezvecernjeg Dana, krajem vremena i svih vremena. Vrijeme ce se okoncati sa okoncanjem onih pojava kojima je obiljezeno: vremena vise nece biti, kada i dan i noc i jutro i vece i nedelje n mjeseci i godine i stolece budu zamenjeni Vecnim Danom.

„Kao sto je bilo u dane Nojeve, tako ce biti i u dane Ssa Covjecijeg: jedjahu, pijahu, zenjahu se, udavahu, do onoga dana kad Noje udje u kovceg i dodje potop i pogubi sve. Slicno kao sto bijase i u dane Lotove: jedjahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sadjahu, zidjahu, a u dan kad izidje Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor sa neba i pogubi sve“ {Luk. 17, 26-28).

Sveto Pismo kazuje da su se savremenici Nojevi i sugradjani Lotovi odali bezmernom razvratu. Razvrat se radja od odstupanja od Boga, od posvemasnje okrenutosti zemaljskim bavljenjima i materijalnom napretku. Kako da misli o Bogu, kako da gradi svoje spasenje covjek, koji je stalno i iskljucivo obuzet zemaljskim poslovima, materijalnim napretkom?

Ali, svaki covek koji zanemari poznanje Boga i staranje o sopstvenom spasenju i oda se svecelo ustrojavanju svog prolaznog polozaja po ploti a radi ploti, na nacin neshvativ i neprimetan i za njega samoga, razvija svoju palu prirodu, svoju nevestastvenu dusu cini takoreci vestastvenom, pomracuje se, otudjuje od Boga, sav postaje – greh, sav – plot, biva ostavljen od Boga, jer je u sebi potpuno unistio cilj sa kojim je od Tvorca pozvan u bitie iz nebica. „Nece ostati Duh moj u ljudima ovim u vijeke, jer su plot!“, rekao je Gospod za savremenike Nojeve (Plot. 6,3).

Sveopsti razvrat zajedno sa izuzetno bujnim materijalnim napretkom, bice znamenje kraja veka ovoga i Strasnoga Suda Hristovog koji se priblizava. Nece samo sladostrasce tada gospodariti. Razvrat u sirokom smislu te reci postace nasledje covecanstva u poslednja vremena prebivanja ljudskoga roda na zemlji.

“Jer bice ljudi“, kaze Sveti Apostol Pavle, „samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi, gordeljivi, hulnici, neposlusni roditeljima, neblagodarni, nepobozni, bezosecajni, nepomirljivi, klevetnici, neuzdrzni, surovi, nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti, nadmeni, vise slastoljubivi nego bogoljubivi, koji imaju izgled blagocasca (poboznosti) a sile su se njezine odrekli“ (2 Tim. 3,2-5).

Greh ce dostici svoj puni razvoj i bice utoliko strasniji utolnko ce njegova vladavina biti jaca, sto ce licina (maska) blagocasca postojati. Ko ce shvatazi (izgled) da je u toj spolja cvetajucoj poboznosti unistena sva njegova sustina, i sva sila? One su isto tako bile unistene u religiji Judeja u vremena Hristova, sto nikako nije mogao da shvati narod, sto takodje nisu umeli da shvate ni knjizevnici ni leviti ni prvosvestenici judejski, nakljukani svojom ucenoscu i znanjem.

Ali ta ucenost i to znanje sastojali su se samo u izucavanju Zakona Bozijeg po slovu koje ubija, i isli su uz zivot koji je suprotan Zapovestima Bozijim: takav zivot cini veru mrtvom,

Covecanstvo nece videti svoj nesrecni polozaj u moralnom i duhovnom pogledu, buduci zaslepljeno uspesima materijalnog napretka za vremenost i zemlju, a odbacivsi napredovanje (preuspevanje) hriscansko za duh, za vecnost, za Boga. Kada svet bude svecano objavljivao i preuznosio svoj uspeh – zavodjenje najvise srece, nenaarusivog mira i sigurnosti:

„Tada ce na njih naici iznenadna pogibija (kao bol na trudnu zenu i nece pobjeci)“ (1Sol. 5,3). Tada ce iznenada nastupiti kraj sveta, koje on u pomracenju svome, u opijenosgi zemaljskim uspesima, nikako nece ocekivati. Zbog slepila sveta “Dan Gospodnji doci ce kao lopov u noci” (1 Sol. 5.2).

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Ignjatije Brjančaninov

KADA SE PRONESE GLAS…

Zbog cega bi u namerenjima Bozljim svet imao dalje da postoji, ako bi on tj. covecanstvo, potpuno odbacio cilj radi kojega mu je Bogom dopusteno stranstvovanje na zemlji, ako bi izabrao za to stranstvovanje cilj, po slobodnom nahodjenju, cilj lisen smisla? Cilj se taj vec izabire! Pritom se malovjecni zemaljski zivot uzima za vecnost, i sve snage duse i tela trose ne na pripremu za vecnost, nego na neostvariva, ruzna mastanja, trose se na gradjenje vise plotske srece i blazenstva u gostionici zemnoj, u tamnici nasoj, kao u najtrajnijem stanistu.

Zestoko obmanjuje mastanje lazno svoje sledbenike: ono postupa sa njima kao necovecni tiranin, kao opaki demon. Ono jeste – demon! Nista ne moze biti opakije od njega, nista kovarnije i lazljivije.

Mastanje je – ruganje palih duhova ljudima. Vara pogubna masta ljude na svim putevima zemaljskog zivota: izdaje ih na kraju zivota, predaje ih stvarnosti, ostavlja praznih ruku – ni sa cim. Oni stupaju u vecnost nimalo se za nju ne prigotovivsi, nimalo sa njom neupoznati. Malo je to reci: oni u vecnost stupaju, usvojivsi nastrojenje potpuno neprijateljsko prema njenim duhovnim dobrima, prema sopstvenom blagostanju u njoj.

Gde ima mesta iza granica vremena za takav kukolj? Nema i ne moze biti za njih drugoga mesta u vaseljeni, nego u bezdanu adskom: tamo oni treba da budu skriveni od ociju vaseljene.

Monasi Solovjeckog manastira prepricavaju odgovor prepodobnog Zosime, koji je Starac ucenicima, koji su ga bili upitali kako prepoznati Antihrista kada dodje. Prepodobni je rekao: „Kada cujete da je na zemlju dosao ili se na zemlji javio Hristos – znajte da je to Antihrist!“

Najtacniji odgovor! Svet ili covecanstvo nece prepoznati Antihrista: ono ce ga priznati za Hrista, proglasice ga za Hrista, tj. Mesiju. Sledstveno: kada se pronese rasiri i pojaca glas, o toboznjem dolasku Hristovome, to ce vjernima posluziti kao znak da se javio Antihrist i da je poceo da vrsi unapred mu odredjenu i dopustenu sluzbu.

Odgovor prepodobnog Zosime zasniva se na recima Spasiteljevim. Spasitelj sveta, upoznajuci ucenike Svoje sa znacima koji nagovestavaju Njegov skori Drugi dolazak, rekao je: „Tada ako vam neko kaze: ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte… I reci ce vam: evo ga ovdje ili eno ga ondje, ali ne odlazite niti tamo jurite. Jer kao sto munja sine s neba, i obasja sve sto je pod nebom, tako ce biti i Sin Covjeciji u Dan Svoj!“ (Mat. 24, 23-27; Luk. 17, 23-24).

Nece biti potrebno i bice nemoguce ljudima da jedan drugome prenose vest o Dolasku Sina Bozijega. On ce se javiti iznenada. Javice se po Svemogucstvu Svome, svim ljudima i citavoj zemlji istovremeno. Prigovoru ucenih glava da je Sinu Bozijem nemoguce da se javi istovremeno citavom covecanstvu s obzirom na prirodno, saroliko ustrojstvo zemlje, nema nimalo mesta.

Ako je Svemoguci Bog izvukao i zemlju i citav svet iz nistavila Svojom Svemogucom i Svepremudrom Zapovescu, ne buduci prinudjen da se prethodno savetuje sa ucenjacima, zar nece moci iz istog razloga, po neogranicenom mogucstvu i premudrosti Svojoj, da se javi covecanstvu u isto vreme, ma koliko nam nacin izvodjenja toga nedostupan bio, kakav on i treba da bude za sve ucenjake na zemlji!

„Doci ce Gospod“ rekao je sveti Jovan Damaskin, „sa Nebesa na onaj nacin na koji su Ga Sveti Apostoli videli da uzlazi na nebo“ (Tacno izlozenje pravoslavne vjere, knj. IV, 26) „Doci ce savrseni Bog i savrseni covek, sa Slavom i Silom. Niko neka ga ne ocekuje sa zemlje, nego svak neka ga ocekuje s neba, kako je On Sam potvrdio“.

Gospod je zakljucio nauku o kraju sveta i o Svom. Drugom dolasku sledecom poukom i zavestanjem: „Pazite na sebe da ne otezaju srca vasa mnogim jedenjem i pijanstvoi i brigama ovoga svijeta i da ne naidje na vas Dan taj. Jer ce on doci na sve koji zive na zemlji“.

Ovim recima Gospodnjim, ovim savetom, ovom zapovescu Njegovom zabranjuje se plotski zivot i preterivanje u zemnim bavljenjima sto sve zajedno pretvara coveka od duhovnog u plotskog i vestastvenog, nagoni da zaboravlja vecnost i Boga, vuce u padanje u sve grehe. U srce koje nije ogradjeno i nije zapecaceno secanjem na Boga i strahom Bozijim, lako ulaze sve strasti, u njega prodire duhovni mrak, nepoznavanje Boga.

Za ljude koji provode plotski, grehovni zivot, opijene i obastrte njegovim maglustinama, nastupice Dolazak Gospodnji kao mreza lovacka. Ta mreza obuhvatice citavo covecanstvo. Pobeci, iskobeljati se iz nje nece biti moguce nikome. Znajuci to, prebivajmo u postojanom trezvenju.

Pribegavajuci Bogu ucestalim, i neprestanim umilenjem i placem ispunjenim molitvama, i tekuci i odrzavajuci u sebi Carstvo Bozije zivljenjem po Volji Bozijoj, uzmoci cemo da se izbavimo iz lanaca i zamki greha i kneza ovoga sveta, Bozijom Blagodacu i Silom.

Uzmoci cemo, sa dobrom nadom i duhovnom izvjesnoscu u pomilovanje i spasenje stati pred Sudiju Nepristrasnoga, koji ce nam izreci presudu, sto ce odluciti sudbinu nasu za vecnost.

Amin

_________________
Kultne teme banjaluka foruma