|
Čekanje na telo
Po mnoglm Izvorima i učenjima, kada neka osoba izvrši samoubistvo vrlo brzo shvata da se ništa specijalno nije promenilo. U stvari, samo je sve mnogo gore. Pošto duša nadživljava telo, ona shvata da je i dalje živa. Drugim rečima, ima isti osećaj kao da je živa, ali sada nema telo. Iako postoje želje svake vrste, ona jako dugo ne može dobiti telo da bi ih zadovoljila.
To znači da može živeti u obličju duha, zaglavljena između dva sveta, sa istim problemima koje je
imala pre nego što se ubila. Međutim, sada je situacija mnogo gora, jer želje naviru, a zbog nedostatka tela i čula ona ih ne može zadovoljiti, pa pada u još veću agoniju. Javlja se veliki osećaj žeđi ali ona ne može piti, javlja se veliki osećaj gladi ali nema čime jesti, velike emotivne želje koje ne može zadovoljiti. U stvari, ima stare potrebe, ali svaka mogućnost za njihovim zadovoljenjem je isključena. Oko sebe vidi sve, čak i one zbog kojih je takvo delo uradila, pa joj nemogućnost da sa njima uspostavi kontakt stvara još veću agoniju.
Sada shvata šta je zaista uradila, pa se moli da je iz takvog stanja oslobode. Međutim, obično je za to kasno. U ovakvom stanju mora provesti koliko joj je dosuđeno, pa tek posle toga može dobiti novo rođenje, tj. novo telo. Po zemaljskom proračunu, u ovakvom stanju osoba može ostati najviše sedamsto godina. Tada joj se daje novo rodenje.
Ipak, ovde se sve ne završava. Kada se rodi, ma koliko to surovo zvuči, može se desiti da dobije oštećeno telo za kaznu što je u prošloj inkarnaclji unakazila svoje. Ako je, na primer, osoba skočila sa zgrade i time oštetila telo ponovo može dobiti slično, znači biće i bez normalne svesti i deformlsanog izgleda.
Druga stvar koja se, po mnogim dogmatsklm učenjima, često dešava je da samoubice ponovo moraju proći kroz istu situaciju zbog koje su se i ubili u prošlom životu. Ovo će za njih biti ponovni test. Na njima je da sami odluče hoće li u ovom životu uspeti da produ kroz ono što moraju. Oni jači će se boriti, ali oni koji nemaju potrebno znanje i svest o tome, ili koji su labilni uradiće isto. I tako se krug može ponoviti. Dok se kroz određeno iskustvo ne nauče, ne mogu ići dalje.
Povređivanje drugih
Često se dešava i da, kada se samoubice ponovo rode, žive samo onoliko godlna koliko im je preostalo u prošlom životu. Na primer, ako se osoba ubije u pedesetoj godini a trebalo je da živi šezdeset, kada se ponovo rodi može živeti samo onih deset godina koje su joj preostale. Pa prema tome, ovakav čin ni na koji način nije isplativ. U to možete verovati ili ne, ali sve religije, uključujući naravno i hrišćanstvo, osuđiju ovakav čin, pa zbog toga popovi nikada ne drže opelo samoubicama.
U svemu ovome postoji i odredena vrsta sebičnosti, jer osoba koja izvrši samoubistvo povređuje sve one koji su je voleli i time na sebe opet nanosi negativnu karmu. Pošto je svojim činom ucvelila mnogo bližnjih (majku, oca, sestru, brata, prijatelje itd.), biće kažnjena i zbog povrede tuđih osećanja. Kada se ponovo bude rodila gubiće ljude koje voli i proživljavaće isto ono što su njenl bližnji proživljavali kada su nju izgubili.
Ovim želim da objasnim da se tim činom ništa ne završava, već se produžava ionako već teško stanje. Ne znajući šta ga čeka, samoubica odlučuje da završi sa ovim svetom misleći da je smrt kraj svemu, ili da će mu, u najmanju ruku, posle smrti biti bolje. Ovo je jedna od najvećih zabluda koja se, u stvari, zove neznanje. Kada bi ljudi blli svesni kroz šta će sve proći ako izvrše samoubistvo, nikada im takve misli ne bi pale na pamet. Znači, tek kada ove nesrećne duše prođu kroz takva iskustva daje im se prilika da u novom životu krenu dalje. Tada mogu dobiti telo koje je mnogo jače i izdržljivije, a samim tim i bolju karmu. Međutim, ono što budu radili u tom životu stvoriće novu karmu od koje će im zavisiti idući život. I tako sve dok se ne doživi prosvetljenje, duša prelazi iz tela u telo uživajući, ili ispaštajući posledice svojih dela.
Iako je ova tema izuzetno teška, smatram da je potrebno da se zna šta se dešava sa sudbinom onih koji dignu ruku na sebe. Namera mi je da, u svakom slučaju, odvratim ljude od samoubilačkih misli, jer time sebe stavljaju u mnogo goru situaciju od one u kojoj već jesu. Treba da budu svesni da ono kroz šta prolaze nije slučajno i da, koliko god je nama to teško shvatljivo, sve ima svoju svrhu, iako je na prvi pogled ne možemo uočiti. Kada dođe teška situacija moramo je prihvatiti, jer ako je ne proživimo tada, moraćemo kasnije. To je samo odlaganje, uz veliki rizik da dugo ne možemo dobiti novo rođenje.
Za kraj citiraću stihove iz Bagavat-Gite, koju je Herman Hese nazvao predivnim otkrovenjem životne mudrosti, u kojoj sam Bog kaže:
"Nestalno pojavljivanje sreće i
nesreće i njihovo isčezavanje tokom
vremena su kao dolazak i odlazak
leta i zime. Oni potiču od čulnog
opažanja, a osoba mora naučiti da
ih podnosi bez uznemirenosti"
(Bg. 2.14.)
_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
