Pr. Posl. Kor. (XIII)
Ako jezike čovečije i anđelske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji koji zveči.
I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru i da gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne čini što joj ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo, a kad dođe savršeno, onda će prestati što je savršeno.
Kad bejah dete, kao dete govorih, kao dete mišljah, kao dete razmišljah, a sad sam postao čovek odbacio sam što je detinjsko.
Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje, ali je od njih ljubav najveća.
Znam da ovo na izgled nema veze s vezom, a naročito sa temom, no kad govorimo o jeziku ljubavi, meni se sam ovaj citat nametne. Prosto traži, vapi, da ga napišem.
Ne bih ja to tako kruto mogla da postavim, kao što je gore u anketi navedeno.
I nisam sigurna da je to jezik ljubavi.
Nesklad dolazi radi različitih slika o ljubavi, ili pogleda na ljubav. Ako su te slike nepoklopive, onda je frka. Ako njih dvoje imaju slične poglede na ljubav, onda nema zime, makar ta slika bila za čitav svijet nenormalna.
Pričali smo malo o ovome i na temi Kriza ljubavi.
U svakom slučaju, vječna tema.
,poznavanje 
,kao i stavke navedene za glasnje 