Vader je napisao:
(iz knjige "Buđenje")
O uspjehu u životu
Ovo što ću vam reći učiniće vam se možda pompezno, ali istina je. Minuti koji slede mogli bi biti najvažniji u vašem životu. Ako biste uspeli da dokučite ono što će sada uslediti, mogli biste da dosegnete tajnu buđenja. Bili biste zauvek srećni. Nikada više ne biste bili nesrećni. Ništa ne bi više imalo moć da vam nanese bol. Zaista vam kažem: ništa. To je kao da u vazduh prolijete crnu farbu - vazduh ostaje netaknut. Nemoguće je obojiti vazduh u crno. Šta god da se desi, ostajemo netaknuti, ostajemo spokojni.
Postoje ljudska bića koja su dosegla ovaj cilj, dosegla su ono što definišem "ljudsko biće". To je nešto sasvim drukčije od apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju tegle u svim pravcima, od osobe koja dopušta da joj događaji ili drugi ljudi govore šta treba da doživi. I tako neko doživljava ono što mu govore drugi i to definiše kao svoju ranjivost. Ah! On je samo marioneta. Hoćete li da budete marioneta? Pritisne se dugme i idete gore - sviđa vam se? Ali ako odbijete da se poistovetite sa ma kojom etiketom, veći deo vaših briga će jednostavno nestati.
Ljudi su većinom zabrinuti za svoju karijeru, jedan beznačajni poslovni čovek od 55 godina pije pivo u kafani i kaže: "Pogledajte moje školske drugove - oni su stvarno uspeli!" Kakav idiot! Šta podrazumeva pod tim "uspeli"? Vide svoje ime u novinama. Znači li vam to da su uspeli? Jedan je predsednik nekog društva; drugi je proizveden za vrhovnog sudiju; neki treći je postao ovo ili ono. Majmuni, svi su oni majmuni.
Ko odlučuje šta znači biti uspešan? Ovo idiotsko društvo! Glavna briga društva je da zadrži samo sebe u stanju nepokretnosti, da se ništa ne menja! Što pre ovo shvatimo, tim bolje po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremećeni su, ludi. Neko postane direktor ludnice i veoma je ponosan, iako to ništa ne znači. Biti predsednik nekog društva nema nikakve veze sa uspehom u životu.
Život može biti uspešan samo kad se probudimo! Tada ni od koga ne treba tražiti izvinjenje, ništa nikome ne treba objašnjavati, potpuno vam je nevažno šta ljudi misle ili govore o vama. Nemate više briga - srećni ste. Eto šta je, po meni, uspeh u životu. Imati lep posao, ili biti slavan, ili imati sjajnu reputaciju, nema ama baš nikakve veze sa srećom ili uspehom. Nikakve! Potpuno je irelevantno.
Neki takozvani uspešan čovek ima u stvari samo jednu brigu - šta o njemu misle njegova deca, šta o njemu misle njegovi susedi, šta o njemu misli njegova žena. Trebalo bi da postane slavan. Naše društvo i naša kultura danononoćno nam to svrdlaju u glavu.
Ti ljudi su uspeli! Šta su uspeli? Uspeli su da naprave budale od sebe, jer su upotrebili svu svoju snagu i energiju da postignu nešto što nema nikakvu vrednost. Preplašeni su i zbunjeni, lutkice kao i svi ostali. Pogledajte ih dok šetaju po pozornici. Pogledajte kako se uznemire kad opaze neku mrljicu na košulji. Zar to nazivate uspehom? Kontrolisani su, izmanipulisani. To su nesrećna, jadna stvorenja. Život im ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, jer ne umeju da žive. Neprestano su napeti i zabrinuti. Zar to nazivate ljudskim? Znate li zašto se sve to događa? Iz samo jednog razloga: poistovetili su se s nekom etiketom. Poistovetili su svoje "ja" sa novcem, poslom, zanimanjem. U tome je njihova greška.
Jedan advokat dobije račun od vodoinstalatera i kaže: "Ej, pa ti me koštaš dvesta dolara na sat! Toliko ni ja, kao advokat, ne zarađujem!" Vodoinstalater mu odgovori: "Nisam ni ja toliko zarađivao kada sam se bavio advokaturom!"
Možete biti vodoinstalater, advokat, poslovni čovek ili sveštenik, ali to ne dotiče vaše suštinsko "ja", ne dotiče vas. Ako sutra promenim zanimanje, to je kao da menjam odeću. Ostajem netaknut. Da li ste vi vaša odeća? Da li ste vaše ime? Da li ste vaše zanimanje? Prestanite da se poistovećujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada to uistinu shvatite, nikakva kritika neće vas dotad, pa čak ni pohvala ili laskanje. Kada vam neko kaže: "Baš si sposoban", o čemu on govori? Govori o našem egu, o našem uslovljenom, lažnom "ja", ne o našem pravom "ja". Ovo "ja" nije ni jako ni slabo, nije ni uspešno ni neuspešno. Nije ni jedna od tih etiketa. To su stvari koje dolaze i odlaze, zavisne su od kriterijuma koje određuje društvo, od uslova i okolnosti kojima smo podvrgnuti. Te stvari zavise od raspoloženja osobe koja vam se u određenom trenutku obrati. Nemaju ništa zajedničko sa našim "ja", koje nije ništa od svega toga. Dotle, naše uslovljeno, indoktrinirano "ja" je, manje-više, egoista, budala, infantilan - jednom reči, pravi magarac. Zato, kada kažete sebi: "Baš sam magarac!" to već godinama znate! Ego je uslovljen - šta ste očekivali? I zašto se poistovećujete sa svojim egom? Budale! To nije vaše "ja".
Hoćete li da budete srećni? Trajna sreća nema uzroka.. Vi me ne možete učiniti srećnim, vi niste moja sreća. Ako upitate probuđenu osobu: "Zašto si srećna?" ona će odgovoriti: "A zašto ne bih bila?"
Sreća je naše prirodno stanje. Sreća je prirodno stanje male dece, kojima carstvo pripada sve dok ne budu uprljana i zagađena glupošću društva i kulture. Da bi se dostigla sreća, ništa nije potrebno učiniti, jer sreća ne može biti dostignuta. Zna li neko zašto? Zato što je već imamo. Kako se može juriti za nečim što je već u našim rukama? Zašto je onda ne okusite? Zato što morate nečeg da se lišite, da odbacite nešto. Morate da odbacite svoje iluzije. Ništa ne treba da ostvarite ili dobijete da biste bili srećni. Naprotiv, potrebno je da odbacite nešto. Život je lak. Čudesan. Međutim, on traje samo sa vašim iluzijama, ambicijama, vašom pohlepom i zahtevima. Znate li odakle potiču sve te stvari? Od poistovećivanja sa svim mogućim etiketama!
Tek sam sad vidio ovu temu i isjecci iz knjige su dobri i slazem se sa mnogo stvari ovdje. I sam sam razmisljao na ovu temu ali nisam znao da vec postoji knjiga o tome.
Ono sta sam ja zakljucio je sljedece, a volio bih da neko od istomisljenika da komentar sta raditi u tim situacijama ako zna.
Evo sta mene interesuje:
Naime, ovdje kaze da nije bitno covjekov polozaj u drustvu i da nije bitno posao koji radi, da to ne utice na srecu. I zaista sam tako i ja mislio, a onda jednog dana ljeti na 35 stepeni u hladu naidjem putem i pravi se cesta, a radnici po onom najvecem suncu glacaju vruc asfalt. Pored njih prolaze ljudi direktori sa luksuznim autima sa klimom i idu na odmor na more.
Onda sam zakljucio da ovaj svijet nije tako idealisticki i da je ipak vazno ko smo i sta radimo jer jednostavno time smanjujemo patnju.
Iako ce se u zivotu patiti svako, pod istim duhovnim i psihickim okolnostima manje ce se patiti onaj kome je fizicki lakse. Ne znaci da ce on biti sretan, bas kao sto ni Amy Winehouse ili Michael Jackson nisu bili srecni bez obzira na novac ili slavu, ali nije sretan ni onaj radnik sto radi na asfaltu i dodje kuci a ceka ga gladna porodica a on nije primio platu 3 mjeseca. Oboje su nesrecni samo njihove nesrece su razlicite. Duhovnjacima nedostaje materijalno, materijalcima duhovno. Primjer za to je sto gurui iz Indije idu na zapad da pronadju drugu polovinu srece koju donosi materijalno, a ljudi sa zapada u Indiju da pronadju dio srece koji donosi duhovno.
Sta hocu reci? Hocu reci da sreca presudno ne zavisi od spoljasnjih stvari, ali u velikoj mjeri zavisi. Ova knjiga je pisana filozofski i kad gledamo sa strane pisca i teoretski to je tako, ali kad izadjemo na ulicu i vidimo ljudsku patnju, ili jos gore kad bi otisli u Afriku i gledali kako ljudi umiru od gladi shvatili bi da postoji nesto sto se zove povezanost srece sa drustvenim polozajem. Istrazivanja pokazuju da covjecja sreca raste sto mu rastu primanja sve do visine 5000 dolara mjesecno. Nakon prelaska 5000 mjesecno novac ne utice na srecu.
Znaci zakljucak je sljedeci sto mislim da bi bila i pouka ove korisne knjige: Covjek se treba truditi da napreduje, ali ne prekomjerno. Ako covjek ima sve potrebe obezbijedjene sa radom od 8 sati dnevno, zasto mora raditi 14 sati da bi zadovoljio misljenje drugih. Znaci misljenje drugih i karijera nisu bitni sve dok nama odgovara. Znaci postoji "kriticna masa" (koristim termin iz nuklearne fizike jer je to najslikovitiji opis), posla i karijere ili kolicine materijalnih dobara da budemo srecni. Sto ce reci, covjek se sastoji od duha i tijela. Ako samo gledamo materijalno pati duh, ako gledamo samo duhovno tijelo pati materijalno. Kljuc srece je u balansu. Dakle nesto izmedju misljenja prosjecnog materijalistickog covjeka i misljenja ovog pisca je istina, dakle sredina izmedju ove dvije krajnosti, optimum za srecu.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
.Sve svoje obaveze ispunjavam uredno,pazljiva sam,brizna i sve drugo,samo ne patim od gluposti...I osjecam se laka kao pero u svakom trenutku i Bogu hvala na svemu, ne brinem za sutra 
