banjalukaforum.com

Jako zanimljiv tekst , vrijedi procitati...



Kako se osloboditi straha od straha



Zoran iz Zemuna

Zbog čega većina onih koji dobiju na lutriji brzo sve potroše i ostanu bez para, a oni koji su pušteni iz zatvora - uglavnom se tamo i vraćaju Ako otaljavate život – i on će otaljavati vas
Dragi moji tragači. Čitajući ponovo tekst iz prošlog broja shvatio sam da o vrlo važnom pojmu preuzimanja odgovornosti nisam rekao bog zna šta i ovog puta započinjemo naše putovanje u nepoznato upravo sa tog mesta.

Često se dešava da od drugih očekujete da urade ono što bi vi trebalo da uradite. Time im prepuštate i vašu odgovornost. A odgovornost je baš onaj faktor koji će osigurati uspeh u svemu što preduzimate.

Bez preuzimanja odgovornosti garantovano idete ka neuspehu.
Odgovornost znači da kontrolišete vaš život, u suprotnom neko ili nešto će kontrolisati vas. Kada stvari krenu loše znači da se javila greška. Vi ne preuzimate odgovornost za vaš život baš zbog toga da bi mogli nekoga ili nešto da okrivite za tu grešku. Ovo smanjuje patnju koja nastaje kad se pogreši.

Vaš sud čini da grešku smatrate nečim lošim. To je zato što razmišljate sa aspekta dobra i zla ili zato što sebe ne poštujete dovoljno. Bez grešaka nema ni napretka. Greške vas uče šta ne treba da radite i otvaraju nove opcije. Ako greške posmatrate iz dualiteta dobro - zlo, smanjujete šanse da postignete eventualni uspeh. Ova navika vas tera da se fokusirate na grešku umesto na novi put i tera vas da se sami kažnjavate. Posmatrate uspeh drugih i sebe doživljavate kao nekog ko ništa ne može da uradi a da ne pogreši. Ono što je skriveno od vas je činjenica da i drugi pokušavaju mnogo puta pre nego što uspeju. Uspeh u stvari i dolazi samo onda kada neprestano pokušavate. Ako niste uspeli u nečemu to samo znači da ste odustali pre vremena i ništa više. Ovo pamtite dok ste živi.

Odgovornost prepuštate drugim ljudima ili događajima zato što tada možete da izgradite iluziju da ste nepogrešivi i da ne snosite nikakvu krivicu za ono što vam se desilo. Ovo radite zbog straha od neuspeha. Obično se odgovornost prepušta partneru, šefovima na poslu ili čak vlastima, što je ravno kompletnom ludilu. Posle toga ih je lako okriviti ako nešto krene loše.

Postoji vrlo jak razlog zašto treba preuzeti sopstvenu odgovornost. Dobro se skoncentrišite na sledećih nekoliko rečenica jer su nove za vas i neobično važne.

Bacanje krivice na druge vam možda izgleda kao dobra stvar. Često ćete tako prevariti nekoga da vi niste krivi ni za šta. Problem je u tome što tako gubite moć. Gubite je zato što ne prihvatate učešće u događajima. Vaša personalna snaga dolazi iz činjenice da sami kreirate svoj svet. Vašu moć upravo predajete ljudima koje okrivljujete.

Da bi bili moćni morate da preuzmete odgovornost za vaš život i sve u njemu. To znači da su rezultati svega što radite samo vaši. Biti odgovoran znači biti sposoban za odgovor. Sama reč kaže.
Evo nekih pojmova koji mogu da vam signaliziraju da niste preuzeli odgovornost:
- Pravdanje: želim da oslabim i išao bih da šetam ali je napolju vrućina. Lep izgovor, ali kilaža ostaje.
- Krivica je na drugima: osim što im predajemo svoju moć još je i ružno da idemo okolo i krivimo druge za naš neuspešan život. Kakva korist od toga?
- Krivica je na događajima ili okolnostima: treba da radim ali pada kiša. Vreme ne možemo kontrolisati pa je ovo totalno nepotrebno.
- Krivica je na objektima: televizija, oružje, automobili, alati nisu dobri ili zli, već aktivnosti koje su rezultat njihove upotrebe.

Problem je što vas ljudi iz vaše okoline razumeju i prihvataju vaša opravdanja jer su i oni takvi (slično privlači slično). Što je to problem? Pa zato što se tako stvaraju neviđene lenštine: „uradio bih to ali ne mogu zato što...“ I još mnogo gora stvar – može se desiti da se upravljate po svom komšiji ili možda po horoskopu. Možda vam prođe ceo život a da ne shvatite da ste pod kontrolom. Krećete se u ritmu energije drugih ljudi. Ovo je mnogo gore nego što vam izgleda dok čitate. Razmislite sami, ne mogu više da pišem o tome jer mi se povraća.

Kad sam već pomenuo lenštine osvrnuću se za trenutak na vežbe za jačanje volje. Ako kažete: „sutra ću ustati u 7 sati“ onda ustanite tačno u 7, i nemojte se izležavati još desetak ili više minuta. Rešili ste u 5 sati da prošetate sa drugaricom po gradu. Onda se potrudite da se to stvarno i desi i to baš u 5 sati. Tokom dana često kažete ili pomislite da ćete nešto uraditi i to u određeno vreme a onda bivate sprečeni ili vas jednostavno mrzi da živite. Da li ste uopšte svesni koliko tako naizgled beznačajne sitnice ruiniraju vaš život? Ako ne uradite to što ste rekli dešava se da nesvesnom šaljete jasan signal da niste ozbiljni u svojim namerama. Kad nesvesno shvati da niste ozbiljni obrali ste bostan! Kako zamišljate da ćete u bilo čemu uspeti kad ste izgubili najmoćnijeg od svih mogućih saveznika? Onda delujete što bi kompjuteraši rekli „po difoltu“ , život se otaljava kako - tako, hoće li biti ili ne – daj Bože! Hajdemo do vidovnjaka ili vračare pa će nam oni pomoći. Da, kako da ne! „Draga vidovita prevarantkinjo, meni je sve crno ali ako mi ti kažeš da će sve biti belo daću ti 300 evra plus PDV 18%“. Jel’ nas to Bog šalje na Zemlju da vegetiramo kao biljke? Dedukcijom bi iz ovoga mogli da izvučemo još mnogo svakojakih zaključaka, ali ne mogu da se otmem snažnom utisku da ništa ne valja: šta se to desilo ljudima pa su tako potonuli? Ko je kriv? Gde je u stvari Pakao? Pravoslavlje propoveda predivnu filozofiju a opet većina radi drugačije. Ljudi mrze tuđi uspeh a ne rade na svom. I što je najcrnje, ne žele promene već se utapaju u jalovom samozadovoljstvu. Sad se ja tu nešto iščuđavam kao da sam pao sa Marsa! To je realnost i nemojmo da škiljimo kroz koprenu lažnog kritizerstva. Siguran sam, da nema krivičnih zakona mi bi se odavno poubijali međusobno. Pogledajte mog debelog komšiju i njegovu još deblju ženu. Oni svako veče stave vanglu čipsa na sto i bulje u televizor do iznemoglosti. U čemu je tu tajna? Možda sam ja previše komplikovan – živi i pusti druge da žive!

„Navika je naša druga priroda“– reče jednom agent Molder i ode da tamani vanzemaljce. Hoćete li odmah instant recept za uspeh? Radite stvari na način koji je suprotan onom do sad. Iz mojih dosadašnjih tekstova ste često mogli da pročitate činjenice koje su u kontradiktornosti sa svakodnevnim razmišljanjem. A tek ćete da čitate! Ovih pet čula koje imamo su tako dobar vodič u totalno slepilo da se to ne može rečima iskazati. Šta mislite da li se može vratiti voljena osoba koja nas je napustila i ostavila jadne i ucveljene? A sve smo nesrećni učinili da bi bili voljeni i da bi veza uspela. E, ljudi moji ovde dolazimo do još jedne od primarnih činjenica: stvari su u svojoj suštini toliko jednostavne da je neverovatno kako ih svi ne znaju. To je zato što su zamagljene čulima i iskustvom koje iz njih proizilazi. Alo, ima li koga! Zašto smo ostavljeni? Svako ide tamo gde misli da mu je lepše. Onda pokušajmo da to ispoštujemo ma kako bolelo! Ko te jednom prevari - opet će! Zašto? Treba li i o tome da tupimo? (Naravno da se može vratiti i o tome ću pisati na nekom drugom mestu – mada nema razloga). Kao što rekoh malopre: greške su tu da bi nešto naučili a ne da bi se stideli. Definicija ludila je da čovek iznova čini istu stvar očekujući da će proizvesti različite rezultate.

Moram da skrenem pažnju čitaocu na nešto. Jako mi je teško da pišem tekstove na ovaj način – neorganizovano i bez sistema. Molim vas da ne zamerite ako nešto ponovim više puta jer pišem po asocijacijama. Ako i ponovim ne može da škodi, a ako ne škodi onda može da koristi. Posle ove asocijacije na Laneta Gutovića izneću još neke zanimljive činjenice o zonama komfora i one su, kao i sve drugo, vrlo bitne za sve nas. Ako niste čuli ništa o tome onda još bolje.

Zona komfora je kolosek po kom se krećete kroz život. To su stvari koje često ponavljate i koje se dešavaju kontinuirano u svim oblastima života. Na primer, to je vrsta hrane koju uglavnom jedete. To je vrsta posla od kog živite. Mesta koja često posećujete iz ovog ili onog razloga. Način na koji razmišljate o stvarima, ljudi sa kojima se poredite. To je kolosek koji vas vodi kroz oblasti koje su vam bliske. Zona komfora je u tesnoj vezi sa predstavom koju imate o sebi. Ova predstava je promenljiva kategorija. Recimo da mislite da ste pametni, a onda shvatite da je to nebitno ako učestvujete u sportskom takmičenju. Kakva god bila vaša predstava, ona je uglavnom samo relativna.

Ako ste radnik na građevini možda se ne osećate udobno na skupu trulih bogataša. Ako ste vrhunski biznismen možda ne želite da se bavite vaspitanjem sopstvene dece. Ako vam predstava o sebi govori da morate uvek da budete elegantno obučeni onda se verovatno ne osećate udobno u starim farmerkama ili u trenerci. Što ste dalje od nekog od vaših utvrđenih šablona to se osećate neudobnije.

Ljudi obično imaju više zona komfora za različite situacije jer se predstava koju imaju o sebi menja. Kad postupate u skladu sa predstavom o sebi tada se nalazite u zoni komfora. Ako izađete iz nje javljaja se stres. Ta predstava o sebi u velikoj meri kontroliše vaše ponašanje i to radi prizivajući strahove.

Zamislite na primer da vas neko postavi za voditelja na televiziji. Recimo da treba da zamenite poznatog TV voditelja. Ala bi tu bilo smeha! Izašli ste iz zone komfora i strah koji se javlja čini da izmenite glas ili nemate pojma šta da pitate goste. Pogledajte kako pravi voditelji to rade – oni su u svojoj zoni komfora i plivaju kao ribe u vodi. Ovaj stres vas tera da se vratite tamo gde mislite da pripadate. Možda ste čuli za ljude koji veliki dobitak na igrama na sreću brzo potroše i ostanu bez para. Vraćaju se u siromaštvo jer misle da im je tamo mesto. Ljudi koji su pušteni iz zatvora se uglavnom tamo vraćaju jer, ma kako paradoksalno zvučalo, jedino se na tom mestu osećaju udobno. Vraćaju se među svoje pajtose i u okolnosti gde se odlično snalaze. Znam da neki od njih ovo čitaju i pozivam ih na jedno dobro preispitivanje. Za ovo automatsko održavanje neadekvatne zone komfora je odgovorna nesvesna kreativna misao. I to negativne predstave o sebi: „znam da nisam za to„ i sl. Vrlo je verovatno da zbog ovog koncepta ne napredujete na finansijskom planu. Verovatno trošite više nego što zarađujete. Zato su i izmišljeni dozvoljeni minus na računu i ovako nepovoljni krediti. Ovo se sasvim sigurno uklapa u tačno određen nivo izobilja koji ste prihvatili kao zonu komfora. Ako se slučajno desi novčani dobitak, vi „prosto morate“ hitno da ga potrošite kupujući plazma televizor ili na skupu garderobu. Poznato je da žene nikad nemaju šta da obuku (kamo sreće). Dobro razmislite o ovome jer se previše često dešava! To znači da ljudi ne žele bogatstvo ili ga se boje, što je još verovatnije. Tako ulazite u krug koji vas sprečava da iskažete svoje potencijale. Taj proces vas uvek vraća na polaznu poziciju. Prihvatajući ono što sebi kažete, dolazite tamo gde mislite da pripadate.

Bekstvo iz neodgovarajuće zone komfora nije toliko teško. Ako se osećate neudobno to ne treba da vas spreči da radite nešto. Posmatrajte emocije koje se javljaju. Ako je to strah treba da shvatite da niste ni u kakvoj stvarnoj opasnosti i korišćenjem povećane pažnje on će nestati. Već je bilo reči o tome da je strah iracionalan. Uvek se plašite unapred, a kad dođe to stvarne nevolje tada više nemate vremena za plašenje već preduzimate nešto. Strah vas neće sprečiti da uradite nešto ako mu to ne dozvolite. Kreirajte predstavu o sebi korišćenjem pozitivnih misli. Ovo podrazumeva i prizivanje volje, a to me lako navodi da opet ponavljam istu priču.

Primetili ste da često u svojim tekstovima kažem „ovo je važno“ ili „ovo je bitno“. Ispostavilo se da je mnogo tih važnih i bitnih stvari. Ko bi to sve upamtio, a kamoli još i ispravio u svom životu. Sada uviđate zašto je neophodno kreirati sistem za prenošenje znanja. Stari učitelji koji su kreirali sisteme, radili su to na veoma pametan način. Nisu zasipali ljude činjenicama kao što ja vas zasipam, jer to ne pomaže mnogo. Šta vredi što sam pisao o preuzimanju odgovornosti ili vežbama volje kad vi to nećete da primenite, bilo zato što čitate ove tekstove samo utehe radi, bilo zato što ne znate kako. Niti sam ja učitelj, niti ste vi učenici pa ćemo probati da zajedno dođemo do nekih rešenja koja se mogu primeniti bez nekog posebnog napora.Učitelji su kreirali sisteme koji funkcionišu na višim nivoima razumevanja. Terali su učenike da rade nešto a da ovi nisu imali pojma zašto to rade – to jest obraćali su se nesvesnom učenika. Lekcije su bile prezentovane na svim nivoima ali je samo nesvesno zaista upijalo sve što mu je servirano. Kada bi učitelj primetio svojim duhovnim okom da je učenik spreman, izvodio bi čin inicijacije. Taj često vrlo dramatični čin energetske transformacije, izazvao bi da se stečeno znanje kontrolisano prelije iz nesvesnog u svesni deo uma učenika i on bi se osetio preporođenim. Zato što je to ogroman kvalitativni skok. Nekontrolisano prelivanje iz nesvesnog u svesno se ponekad dešava u svakodnevnom životu, na primer u slučaju jakih groznica i temperatura, u periodu teških fizičkih i psihičkih povreda i iscrpljivanja izazvanih nedostatkom hrane, vode ili sna i dejstvom opojnih droga. Tada se svetovi mešaju i ne znate šta je stvarnost a šta iluzija. Na kraju prošlog teksta sam dao opis inicijatičke vizije koja se javila posle veoma dugog perioda nespavanja. Ni danas ne znam da li mi je pitanje preneo anđeo ili je to bila slika iz nesvesnog, ali to nije važno. Važno je da sam znao odgovor istog momenta. Nemam pojma kako sam ga znao kad zagonetka spada u vrhunske tajne univerzuma, ali ispit je položen. Način mog verbalnog izražavanja se od toga dana toliko popravio da nisam mogao da se načudim promenama. Molim vas ne očekujte da vam otkrijem o kakvoj je zagonetki reč, ne zato što će se nešto desiti, već zato što je to moje lično i intimno. Ja vam sve to ionako iznosim ali na način koji vam je mnogo prihvatljiviji i zanimljiviji.

Pogledajte se u ogledalu vremena
Svest i naduzročni poredak


Piše Spasoje Vlajić

Senke naših života se granaju u više različitih budućnosti - u koje mi možemo lako banuti, a zatim se vratiti u stvarnost
Neke od njih su protkane spokojem i radošću a druge su opasne i mračne - ali nisu definitivne
Male promene u ponašanju mogu da nas izbave od dolazećih teškoća

Da li ste se pitali kakav je osećaj kad se čovek nađe u sopstvenoj budućnosti; kad u sledu sablasnih slika vidi čas svoje smrti, a zatim prepozna da je došlo vreme kad se sve to ponovo dešava – na javi?
Ja sam to doživeo krajem rata 1999. godine.
Holografski obrazac govori da svaki delić sadrži potpunu sliku celine kojoj pripada. Kad se to gledište primeni na vreme, otvaraju se mogućnosti pred kojima blede sva naša znanja o prirodi, životu, sudbini...

Uzbudljiva je i sama pomisao da svaki trenutak sadrži sliku večnosti i da se u holističkom ogledalu vremena vidi sve što je bilo, ali i sve što će biti. Međutim, po čudesnosti, jedna pojava nadmašuje sve ostale.

Kad sebe budete pogledali u ogledalu vremena, a to se postiže smirenim umom i određenim znanjem, doživećete nešto nepojmljivo: videćete senku vašeg života koja se grana u više različitih budućnosti. Neke od njih su protkane spokojem i radošću, a druge su opasne i mračne. Koji će od tih ogranaka olistati, zazeleneti, procvetati, zavisi od vas samih. Male promene u sadašnjem ponašanju mogu u trenu da vas izbave od dolazećih teškoća.

Opširnija uputstva za te delotvorne promene data su u knjigama “Skriveni zakoni sudbine” i “Magija i peta sila”, a ovde ću izneti deo tih saznanja iz fizike i tehnologije svesti.

Čarobna moć
Stiven Hoking je jedan od vodećih naučnika današnjice. U knjizi “Kratka povest vremena”, on piše o istovremenim a višestrukim istorijama osnovnih čestica, koje su osnovna građa za sav svet, i kaže: “Prema ovoj zamisli, data čestica nema samo jednu istoriju, kao što bi to bio slučaj u klasičnoj teoriji. Umesto toga, pretpostavlja se da se ona kreće svim mogućim putanjama u prostorvremenu, a sa svakom od tih istorija stoje u vezi dva broja, od kojih jedan predstavlja veličinu talasa, a drugi njegov položaj u ciklusu... Ono što odgovara istoriji neke čestice, sada je celokupno zakrivljeno prostorvreme koje predstavlja istoriju svakolike Vaseljene”.

Pošto data osnovna čestica ima više istovremenih istorija, onda se i njena budućnost grana u više mogućih putanja. Budući da je reč o česticama-talasima od kojih smo i sami izgrađeni i čiju sudbinu delimo, za nas je posebno značajan ovaj ugao posmatranja: naša priroda je talasna. Svaki naš delić, svi organi, telo i celo biće, rašireni su u nedogledne dubine prostora i vremena, svuda gde dosežu naša zračenja. Povezano sa holografskim načelom, da se u najmanjem odslikava najveće, naše “ja” je nošeno moždanim talasima, prisutno na bezbroj mesta u prirodi, ali i u različitim vremenima – u prošlosti i budućnosti. Osvešćeno “ja” dobija čarobnu moć da, između ostalog, pogleda sebe u ogledalu vremena i vidi mnoge ogranke svojih mogućih života.

Praktična primena ovih saznanja je da određenim postupcima i naše telesno biće stopimo sa onim ogrankom budućnosti u kojem su zdravlje, blagostanje, radost i, iznad svega, povoljni uslovi za ostvarenje zadataka zbog kojih smo i poslati na ovaj svet.

U smirenom stanju svesti bude se čarobna svojstva da našim umom vidimo i stvaramo budućnost. Na našim druženjima u Zemunu, a u skorije vreme i Žarkovu, hiljade ljudi su se mogli praktično uveriti u delotvorne mogućnosti smirenog uma.

Potpunija slika sveta
Majkl Talbot, u knjizi “Holografski univerzum”, piše da “postoji ogroman broj dokaza koji potvrđuju da bar neke buduće događaje možemo videti isto tako lako kao i prošle. Ovo je obilato provereno kroz stotine istraživanja”.

Na primer, 6. januara 1969. godine, od vidovitog Kroazeta je traženo da opiše ko će 23. januara 1969. godine sedeti na jednoj nasumično izabranoj stolici. Ogled je vodio dr Džul Ajzenbad, klinički profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu u Koloradu. Kroazet, koji je tada bio u Utrehtu (Holandija), rekao je da će osoba biti muškaraca visok 173 santimetara, unazad zaglađene crne kose, da ima zlatan zub u donjoj vilici, ožiljak na nožnom placu, da radi u nauci i industriji i da mu je laboratorijski mantil ponekad umrljan nekom zelenkastom hemikalijom. Čovek koji je 23. januara 1969. seo u navedenu stolicu, u potpunosti se podudarao sa Kroazetovim opisom, osim u jednom: nije bio visok 173, nego 174,5 santimetara.

Razumevanje načina na koji se vidi budućnost i umeće da se to znanje korisno upotrebi, može da u trenu spasi, promeni i poboljša život. Poučno usmerenje ka tom cilju daje i slučaj francuske glumice Iren Muze.

Nakon što je bila hipnostisana, pitali su je da li može da vidi svoju budućnost. Ona je odgovorila: “Moja karijera biće kratka. Ne usuđujem se da kažem kakav će biti moj kraj, biće užasan”.

Zatečeni odogovorom, učesnici ogleda su odlučili da Ireni ne kažu šta je izjavila i dali su joj posthipnotičku naredbu da zaboravi šta je rekla. Kad se povratila u budno stanje svesti, nije se sećala šta je sebi predvidela. Nekoliko meseci kasnije, dok je bila kod frizera, Ireninu kosu je zahvatio plamen sa vrelog štednjaka na koji se nehotično prosula zapaljiva tečnost. Za nekoliko sekundi, vatra je zahvatila odeću i telo. Irena je umrla u bolnici nekoliko sati kasnije.
Ovaj i srodni slučajevi otvaraju važna pitanja: ako čovek unapred zna svoju sudbinu, može li to da izmeni ili je budućnost zamrznuta, nepromenljiva?

Srećom, smatra Talbot, dokazi nadmoćno upućuju da ljudi koji su predvideli kobni događaj, mogu to iskoristiti da bi izbegli neprijatnosti. Za nas je, u tom svetlu, zanimljiv slučaj povezan sa Nikolom Teslom.

Po Teslinom opisu, jednom prilikom je u ponoć trebalo da sa društvom krene vozom iz Bostona u Njujork. Kad su već pošli na voz, Tesla ih je gotovo prisilio da odlože putovanje i krenu sat kasnije. Voz u ponoć je otišao bez njih i sudario se nedaleko od Bostona uz veliki broj žrtava, mrtvih i ranjenih.

Srodni događaji, a neke sam i lično doživeo, jasno pokazuju da čovek može izmeniti budućnost, čak i izbeći unapred viđeni kobni čas.

Kako izbeći kob
U proleće 1980. godine, koristio sam svetlosnu formulu da bih odredio reči (zvučne obrasce) koji, kad se prevedu u svoja svetlosna stanja, smiruju svest i čoveku otkrivaju skrivene sadržaje uma.

Um se otvara kad smirena svest više ne prati samo jednu misao u jednom trenutku, nego kad u trenu sagleda složenije odnose, opštije istine, zakone i načela. O tome detaljno piše u knjizi “Nova (meta) fizika na osnovama svetlosne formule”.

Tokom tih ogleda uočio sam još nešto: kad svest uroni u dubine uma, u stanju je da zaplovi kroz vreme – u prošlost ili budućnost, zavisno od učestalosti moždanih talasa koji nastaju kad u mislima ponavljamo reči sa tačno određenim zvučnim, a posle prevođenja u živčane struje, i svetlosnim treptajima. Opisaću jedno od tih iskustava.

Misli mi se smiruju i ja se stapam sa širokom pučinom svog uma. Svaka ćelija mi treperi sve brže i brže. Odjednom, pogledom odozgo, na postelji videh sopstveno telo. Potom počeše da izranjaju vazdušaste slike, jedna preko druge. Jasne svesti, osećam da je vreme postalo providno i da gledam scene iz budućnosti. Poželeh da vidim neku ključnu, sudbinsku sliku onoga što ću tek doživeti. U višim dimenzijama, gde sam se tada nalazio, namere su i delo, a želje se odmah ostvaruju. I izroni slika od koje pretnuh. Ležim, a na uzglavlju lepo vidim svoje bledo, ispijeno lice sa umornim pogledom i prosedim brkovima. Užasnut, shvatam da gledam čas svoje smrti. Procenjujem da su događaji pomereni za dvadesetak godina i da imam oko 55 godina. Snažni utisak me prenu u javu.

Jasnoviđenje sam prvo ispričao najstarijem sinu Siniši, a onda i ostalim ukućanima. Tad sam imao 36 godina i činilo mi se da su dva desetleća dug, dug period.

Tokom rata 1999. godine, posle bombardovanja hemijske industrije u Pančevu, imao sam jako trovanje. Krajem juna, počeh naglo da kopnim. Četrdesetak dana sam imao temperaturu 39-40 stepeni. Goreo sam i osećao da nestajem. Lečenje nije pomagalo. Više nisam mogao da ustanem iz postelje. Primetio sam da ukućani krišom plaču zbog mog stanja. Jednom prilikom, Siniša mi donese ogledalo. Pogledao sam se i pretrnuo od iznenađenja. Video sam davno već viđeno, video sam sliku osvog umiranja iz 1980. godine. Pozvao sam Sinišu i podsetio ga na to. On reče da se dobro seća tog događaja i da ga je povezao sa stanjem u kome se nalazim. - Tvrdio si da se budućnost može popraviti. Uradi to na sebi i dokaži da si bio u pravu – posavetovao me je sa prizvukom poverenja da ja to mogu.

Odmah sam počeo da tražim obrazac spasenja. Dakle, u hologramskom ogledalu vremena, ja sam jasno video jednu od mogućih slika svoje budućnosti. Kako je izmeniti i izbeći kobni završetak?! “Odjek leptirovih krila”, sinu mi misao. “Mala promena može da proizvede lančanu reakciju i izmeni tok događaja. Ali šta mogu promeniti na svom licu koje sam video 1980. godine i koje sada gledam? Da, obrijaću brkove!”, sinu mi u svesti i ja sam, posle tridesetak godina, prvi put obrijao brkove. Pogledao sam se u ogledalu i smireno rekao Siniši: - Ovo više nije ona slika koju sam video u ogledalu vremena. Na njoj sam imao prosede brkove, a sada ih nemam.

I stvarnost se zaista pokrenula na drugačiji način. Tog dana sam imao topao, dobronameran telefonski razgovor koji mi je ozario dušu i oživeo nadu da ću prebroditi teškoće.

Ubrzo potom, neka žena mi je, igrom slučaja, ponudila hranljivu smesu iz Japana za koju je rekla da iz organizma izvlači teške metale i druge otrove. Prihvatio sam njenu ponudu kao dar odozgo. Posle samo dve nedelje, moje stanje se toliko poboljšalo da sam nastavio sa druženjima u Zemunu. Štaviše, nestale su i tegobe sa srčanim ritmom koje sam imao pre trovanja.

Korak ispred sudbine
Moj prijatelj i dugogodišnji saradnik, Boško Protić, ispričao mi je svoj susret sa hologramskim ogledalom svemira i vremena. Njegovo kazivanje sam dožive kao neobičnu priču o holografsko-simetrijskim mogućnostima, mada je on tvrdio da se to zbilja desilo.

- Jula meseca 1999. godine, vozom sam putovao od Beograda prema Baru. Peli smo se ka najvišem delu veličanstvenog, a za plašljive putnike i zastrašujućeg kanjona reke Morače. Dvogledom sam približavao put pored reke, posmatrajući uveličana vozila. Okrenuo sam dvogled i pogledao kroz stranu koja udaljava. Bezdana dubina mi povuče svest i poče da upija mozak tako da sam osetio oštar bol u glavi. Odmah sam okrenuo dvogled na stranu koja uveličava. Iz daljine, širokog pogleda, uočio sam da se na putu priprema udes. Iz pravca Podgorice su jurila putnička kola, a iza krivine, u suprotnom smeru od kola, veliki kamion čija se prikolica opasno zanosila. U dvogledu sam “uhvatio” suvozača u kolima. Začudih se – i on je mene gledao kroz svoj dvogled. Pomerajući dvogled, videh da je sudar neizbežan. Razrogačio sam oči da bih upozorio čoveka koji me je uporno gledao, nesvestan opasnosti. Kamion je izleteo iz krivine. Kola su svom silinom uletela u prikolicu i smrskala se, a glava onog čoveka se otkotrljala niz padinu prema reci. Uto je voz uleteo u tunel i užasan prizor je utonuo u tamu. Zanemeo od bola i sleđen od straha, imao sam utisak da se udes meni desio. Nisam mogao da izdržim, nego sam izašao iz voza u Podgorici i u policiji pitao za udes. Oni su tvrdili da se tog dana nije desila nijedna ozbiljnija saobraćajna nesreća. Ni narednih dana nisam ništa doznao i sablasni događaj je ostao u magli, nerazrešen.

Godinu dana posle toga – uzdahnuo je Boško – kolima smo s e vraćali iz Bara u Beograd. Vozio je Zoran Aranđelović. Kad smo bili u kanjonu Morače, primetio sam vijugavi voz. Nešto me povuče da uzmem dvogled i pogledam u tom pravcu. Skamenio sam se, jer sam video već viđeno. Iz voza su me posmatrale moje razrogačene oči. U trenu sam shvatio zagonetku i naglo spustio dvogled. Tog trenutka iza okuke izlete kamion, a njegova zaneta prikolica gotovo očeša naša kola. Zbunjen i uplašen, ispričao sam Zoranu šta se desilo tek kad smo stigli u Beograd.

- Naglo spuštajući dvogled, izvršio si malu promenu na “već viđenom” i to je izmenilo dalji tog događaja. Bio si korak ispred sudbine i to si na pravi način iskoristio – mirno sam mu rekao, podstaknut da još poletnije istražujem očaravajuće tajne fizike i tehnologije svesti

Dobar je ovaj prvi tekst.

Slana voda ubija magiju
Aloja upija štetna zračenja


Piše Vesna Mitić-Pupavac

Kako da očistite kuću od štetnih zračenja, ispunite dom svetlošću i oslobodite se starih stvari
Kamfor protiv stanovnika donjeg nivoa astralnog sveta

Vekovima je poznato da mesto stanovanja ima jak uticaj na čovekovo biopolje. Prilikom odabira prostora za stanovanje, bilo da je u pitanju stan ili kuća, treba imati u vidu da pored štetnih zračenja - kosmičke energije, podzemnih voda ili tehničkih zračenja - na život može uticati i energija prethodnih stanara. Zato je neophodno nakon useljenja očistiti i osvetiti kuću u kojoj stanujete.

Eliminišite energiju prošlosti
Vrata koja se ne otvaraju u potpunosti, ograničavaju vaš životni energetski tok. Sklonite sve što smeta vratima da se otvore. Ovo se odnosi i na odeću koja visi na njima. Hodnici su arterije naših domova, a starudije i nagomilane stvari u predsoblju i hodnicima smetaju protoku energije i stvaraju prepreke. Oslobodite ormane od starih stvari, očistite podrume i tavane. Stare stvari imaju energiju koja će vas vući u prošlost i smetati vam da napredujete.

Kvalitet našeg života povećava se kad je kuća ispunjena svetlošću. Energija koja je u zastoju voli mrak i izbegava sunčeve zrake. Za dubinsko čišćenje svog stana, zamislite da se svaki njegov deo puni svetlošću. Ovo se naročito odnosi na ćoškove, pukotine i druga tamna mesta na kojima se množe stanovnici donjih nivoa astralnog sveta. Pre ovog čišćenja, obavezno uradite fizičko spremanje. Najpre upalite kamfor. Ako potom razmestite pomalo neupaljenog kamfora u sva četiri ugla sobe, efekat čišćenja biće još bolji. Njegova aroma deluje na jako dubokom nivou i tera neprijateljska bića donjeg astralnog sveta koja vrlo često izazivaju nemire, neslogu i koče napredak u kući.

Za podizanje opšte, pozitivne energije, dobro je i celu kuću poprskati čistom izvorskom vodom u koju treba dodati ulje od lavande. Ovo pomaže punjenju vazduha negativnim jonima. Lavanda ima dejstvo stimulatora što pozitivno utiče na atmosferu u kući. Ovo osvežavanje uravnotežuje suvišnu količinu pozitivnih jona koje stvaraju televizor, kompjuter i drugi električni aparati.

Pranje podova posoljenom vodom povećava nivo energije u kući, a neutrališe i negativna dejstva raznih rituala, obajanih i mrtvačkih vodica koje su vam, možda, neke zavidne osobe poprskale po kući. Sunđerom, nakvašenim slanom vodom, obrišite i vrata, nameštaj i zidove. Operite njime i kupatilo. Posle ovakvog spremanja stana, poprskajte svaku prostoriju svetom vodom i obratite pažnju na pragove i uglove, jer se na tim mestima najviše i bacaju vradžbine.

Ako je neko od ukućana bolestan, stavljajte mu pored kreveta čašu sa svetom vodicom i menjajte je svakog jutra. Isto uradite i ako deca loše spavaju, noću plaču i imaju košmare, a uzrok su obično “urokljive oči” nekog rođaka ili poznanika.

Aloja – čuvar našeg biopolja
Poslednjih godina, ljudi se često žale da u stanu osećaju prisustvo ”nečistih sila” (kritera ili energetske tvorevine sa donjeg astrala). U takvim slučajevima uzmite osvećenu so i stavite je na vruć tiganj i ostavite da se greje 15-20 minuta. Ako vam je stan čist i u njemu nema negativnih energija, so će biti žućkaste boje; u suprotnom, so će pucketati i postati tamnobraon ili crne boje. Na ovaj način se prisustvo negativne energije ili vradžina ne samo otkriva, već i eliminiše. Nakon toga, zapalite tamjan.

Postoji još jedan način zaštite stana od kritera. Poškropite sve u stanu vodicom osvećenom 19. januara, na Bogojavljenje - dan krštenja Gospoda. Kriteri ne podnose energiju ove vode i izaći će napolje.

Od loših misli i negativnih energija, donosioca bolesti i nesreća, koje šalju zli i zavidni ljudi, čuvaće vas kućni kolač - retko testo sa bogojavljenskom vodicom, od kojeg treba da napravite krstove iznad ulaznih vrata (spolja i iznutra), a takođe i iznad prozora.

Ako se budite sa glavoboljom i imate košmare, nesanicu i osećate neobjašnjiv strah, stavite ispod kreveta nekoliko plodova divljeg kestena. On ima sposobnost da neutrališe loš uticaj geopatogenih zona. Biljke nam izuzetno pomažu u korigovanju bioenergetskih polja. Da biste rasterali negativnu energiju, koristite sobne biljke sa bujnom krošnjom i biljke sa karakterističnim mirisom (muškatle). Nepotrebnu energiju i štetna zračenja koja povređuju čovekovo biopolje upijaju i biljke sa debelim listovima, npr. aloja kaktus.

Neke sobne biljke mogu i naneti štetu. Ako vam smeta miris i boja lišća neke sobne biljke, obratite pažnju na ove signale i biljku iznesite iz kuće. Poznato je da neke vrste lijana (puzavica) loše utiču na muškarce, koji iz tog razloga mogu da napuste porodicu.

I kućni ljubimci, psi i mačke su nepogrešivi radari u pronalaženju štetnih zona u kući. Mačke obožavaju geopatogene zone, a psi ih ne podnose. Ako mačka voli da spava na određenom mestu, za vas je bolje da to mesto izbegavate. Prisustvo kućnog ljubimca pozitivno utiče na biopolje čoveka, pomaže kod ispravljanja deformacija i poznato je dal judi koji imaju životinju u kući manje doživljavaju stres, ređe boluju i duže žive.

"Trece oko" - poznata pizdarija...

_________________
"Ja tuberan i moj deda,
kad kasljemo svijet se zgleda..."

zanimljiva razmisljanja, pogotovo prvi tekst.

Ne obasja me nikakvo NOVO otkriće i saznanje dok sam čitala ove tekstove. šteta, prežvakano

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Tek sad stigoh procitati ovaj prvi tekst, koji je vrlo dobar.
Vezano za ove zone konfora i moja percepcija zivota je odavno slicna, a on je to predstavio na dobar nacin.

_________________
There are ways of saying what you think that make people think what you're thinking is actually more thoughtful than you actually think it is.

Nikad nisam smatrala vrijednim nijedan tekst iz tog "Trećeg oketa", sve same budalaštine ili copy paste.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Evo nesto interesantno. The interesting thoughts of edward monkton:

http://www.edwardmonkton.com/

_________________

Filozofija...

He he, daj mi e-mail da ti pošaljem jedan interest card.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma