Da li sam ja sponzorusa,bas me zanima?Pre svega,zdrava sam ,pametna,lepa i zgodna.Imam odlican posao,roditelji mi zaradjuju odlicno,imam svoj stan,kola i mogu sebi da priustim sve sto pozelim.Logicno je valjda da pored sebe zelim da imam nekoga ko ima novca kao ja ili vise,a ne nekoga koga cu ja izdrzavati i ko ce mi celog zivota biti na grbaci.A i sigurno se ne bi osecao prijatno pored mene.E sad takvog sam nasla,ali okolina me karakterise kao sponzorusu.Zasto to?Volim ga i on je nesto naj naj najlepse u mom zivotu....njegov novac mi je nije bitan,vazno je samo da ne odudaramo jedno od drugog,jer nikako ne bismo opstali kad bi postojale neke vece razlike.
Sa druge strane,imam samo jednu pravu drugaricu,mada,moze se reci da su mi ipak najbolje drugarice sestre,jer znam da ce mi one u svakom trnutku reci iskreno sta misle.Ali,sad su problem sve one _nazovi_drugarice sa kojima se povremeno vidjam.
Njima smeta to sto ja svaki dan idem kod kozmeticara,frizera,na ove masaze,one tretmane,na manikir,pedikir,nadogradnje itd.Zatim o putovanjima da ne pricam.meni samo dodje,e idem prekosutra u Italiju,u Francusku,itd.TO NISU MOJI HIROVI,NEGO ONO STO SEBI MOGU DA PRIUSTIM.A ZASTO SEBI NE BIH PRUZILA SVE STO MOGU,SADA KADA IMAM MOGUCNOSTI.KO ZNA STA SE SVE MOZE DESITI U BUDUCNOSTI,MOZDA I JA OSTANEM BEZ PARA
I ONO STO BIH JOS HTELA DA NAGLASIM JE DA NEMAM SUPLJU GLAVU,NEGO DA SAM OBRAZOVANA I PAMETNA.

A I DALJE ME ZANIMA,ZASTO ME GLEDAJU KAO SPONZORUSU/VOLIM I JA DA SE SREDIM I IZGLEDAM SVETSKI,STA VISE TRUDIM SE DA TAKO SVAKODNEVNO IZGLEDAM,JER KAD SAM ZADOVOLJNA SOBOM OSECAM SE MNOGO BOLJE.


Jedino sto mi u zivotu nedostaje su pravi prijatelji,jer oko mene je sve samo ljubomora i zavist.