Micelijus je napisao:
На ову тему ме потакла тема са другог подфорума, под насловом:
"
Jelena Karleusa - Kraljica gluposti"
Занимљиво је како је ова потреба јака код људи, просто ми се чини да неки људи без овога не би могли као ни без хљеба, воде, или ваздуха...
Зашто је то тако, зашто људи осјећају толику задовољштину у понижавању и исмијавању других људи, а поготово оних који су на неки начин познати и, условно речено, "успјешни"?
Завист, потреба за самодоказивањем, нешто треће...?
Како понижавање и исмијавање других некоме може помоћи да се осјећа боље?
Да ли је то болесно, ако неко ужива и осјећа се боље уколико исмије и понизи другог човјека?
pitanje je dobro ali mislim da ovaj primjer ( JK- Kraljica gluposti) nije dobar primjer ili ti argument za ovu pricu. Naime, ona zaista pravi budalu od sebe i to cesto pa ova izjava ima dosta istine u sebi.
Nego, ja sam vidjela ljude koji ismijavaju siromasne, bolesne ili hendikepirane i nesto slicno... e tu je prava psihopatologija.
Tu uglavno rade ljudi koji ne vole sebe ili su to sociopate: ljudi koji znaju i vide razliku izmedju dobra i zla, tj. imaju moralnu svijest, ali ih nije briga za nju, tj. ignorisu je. Ili imaju moralnu svijest ali nemaju moralnu savjest= sociopate.