Postoji li tvoja srodna duša?

Je li ljubav umetnost? Tada zahteva znanje i napor! Ljubav je aktivna briga za život i razvitak osobe koju volimo.

Erik From


Bez obzira na poslovni, materijalni ili bilo koji drugi uspeh, većina ljudi smatra da je ljubav glavni životni pokretač, a da je za sreću potreban neko poseban, „srodna duša“. Međutim, da li za svakog od nas postoji samo jedna idealna osoba?

Psiholozi tvrde se značenje reči „srodna duša“ mnogo razlikuje od mitova iz romantičnih filmova. To nije neko sa kim ćemo se sudbonosno sresti, prepoznati ga u trenutku i biti sigurni da smo pronašli smisao postojanja.

Reč je o osobi sa kojom smo se sreli u pravom trenutku i koja će nam, kada se u obzir uzmu svi faktori kvalitetne veze, najviše odgovarati.

Poznati stručnjak za odnose među ljudima i autor knjige „Getting Good Loving“ (Stići do prave ljubavi) Odri Čepman, tvrdi da osoba tokom života može da sretne nekoliko srodnih duša sa kojima će doživljavati drugačija iskustva kroz različite životne faze.

Godinama se menjamo, evoluiramo i mentalno, duhovno i emotivno, pa se u skladu sa tim menja i naša percepcija srodne duše. Neko ko nam se čini idealan ne mora da ima ličnost sličnu našoj, iako mnogi teoretičari tvrde kako su za kvalitetnu vezu presudni isti pogledi na život.

Međutim, sociolozi i bračni savetnici saglasni su da se mnogo bolje slažu ljudi različitog temperamenta i karaktera, jer na taj način veza ne gubi dinamiku i uzbuđenje.

Doktor Bronven Milet tvrdi da je moguće stvoriti bilo koji tip veze i povezanosti između dvoje ljudi, ukoliko to oba partnera žele.

„Ako neko tvrdi da sa nekim ne može da bude u vezi zbog različitosti karaktera, to samo znači da ne želi da radi na vezi i traži brz izlaz. Srodne duše zaista postoje, ali se konotacija te reči vremenom potpuno izopačila“, tvrdi doktor Milet.

On kaže da je ljubav i prepoznavanje nekoga kao srodne duše samo početna tačka na putu uspešne veze. Sledi težak put tolerancije, upornosti, kompromisa… Na kraju, ni to nam ne garantuje da ćemo uspeti, ali ćemo barem znati da smo dali sve od sebe.

Dr Milet ističe da parovi koji rade na vezi i neguju odnos na svim životnim područjima imaju veliku šansu da opstanu. To uključuje i veštine rešavanja problema, slušanje partnera i efektno komuniciranje sa poštovanjem, kontrolisanje stresa i besa, i mnogo strpljenja.

Još jedan mit u vezi sa srodnom dušom je situacija u kojoj nekada idelani partneri godinama gube nit koja ih povezuje. To se, tvrde sociolozi, najčešće dešava kada jedan od partnera pomisli da drugog može da promeni.

Takvi pokušaji najsigurniji su put u propast veze ili braka. Neke navike, doduše, mogu se promeniti, ali karakter zrelih ljudi nije podložan većim promenama. Zbog toga svoju srodnu dušu prihvatite takvu kakva jeste i ako vam se i onda čini da nije izgubila značaj u vašem životu, na pravom ste putu.

Ako nekoga ne volite „u paketu“ sa svim manama i vrlinama, nema smisla nastavljati vezu. Voleti i mane srodne duše je upravo delić koji nedostaje do prave ljubavi. Ne bi li bez mana bilo malo dosadno, suviše idealno, bez mesta daljem razvoju, što bi vodilo u stagnaciju i razilaženje? Prirodan je princip da se suprotnosti privlače, Jin i Jang. Ali to nisu samo suprotnosti, to su komplementarne suprotnosti. Sada napred, nađite svoju srodnu dušu ili se malo potrudite oko nje ako ste je već našli!

http://psihologija.serbiandownload.com/tag/srodna-dusa/

Sve duše-ljudske-su srodne po naravi-supstanciji-bitku!

SRODNE DUSE


Nekako je trebalo kazniti Adama i Evu za njihov bezobrzluk i to bi bilo rešeno. On učini ovako: da svi ljudi dok je sveta i veka, imaju svest o tome da ljubav postoji; da svi ljudi, dok je sveta i veka, imaju potrebu da traže taj uzvišeni ideal da u tome uspevaju, dok je sveta i veka, kad je reč o stvarima ili prijateljstvu.
Ali da nikako ne uspevaju u onoj pravoj, onoj jedinoj ljubavi koja ih čini kompletnima.
Srodna duša. Druga polovina istog bića. Rebro. Dok je sveta i veka. Tako učini Svevišnji.
Da svi osećaju potrebu za voljenim bićem, ali da konstantno udaraju glavom o zid u potrazi za tom osobom, pronalazeći sve same pogrešne osobe na putu.
Veze i vezice. Brakovi i bračići. Zajednička potreba da se ljudi lažu kako su pravi jedno za drugo, a toliko stvari im jasno pokazuje, gotovo još od samog početka njihove priče, da oni možda mogu provesti neko vreme zajedno, možda i celi život i imati dece, zajedno uživati u njihovom odrastanju i stasavanju u ljude. ALI!… nisu pravo jedno za drugo.
Jednostavno zato što nisu. I taj gram koji im fali do savršenstva osećaju kao da nose olovnu ploču na leđima. A istina je ta da Gospod nije bio toliko surov da zaista ostavi duše nedovršene. Ne, ne. To bi bilo previše.
Učinio je da svako ima osobu svog života, i kada se srodne duše sretnu – čitav kosmos se koncentriše na tačku u kojoj su, tada i zauvek. Oni su srećna deca vasione. Međutim, eto, tu baš leži ceo problem. Treba se naći. Evo šta se konkretno dešava: ta i ta devojka, recimo, kao i svi drugi, ima svog idealnog muškarca; samo nevolja je ta što ona živi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su šanse da se ikada sretnu?
A znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli… ali se naprosto neće sresti. Njihovi životi ostaće ljubavno promašeni. A kad promašiš ljubav, šta onda uopšte pogodiš?

I tako živimo razbacani po planeti, tražimo se, ne nalazimo se, tako je udešeno. Kraj? Nije još, postoji još jedno simpatično rešenjce čisto logičkog pitanja koje se pojavljuje u okviru ove kazne. Ono je u sledećem: ako je to sve tako raštrkano, a pride nasumice raštrkano, kombinatorika kaže da će se ipak negde desiti da srodne duše se sretnu. I to se dešava mnogo češće nego što bi zakoni kombinatorike dopustili.

Naime, ti ljudi se svakako nađu i ostvare svoju ljubav. A onda svi oko njih posmatraju, godinama posmatraju, taj srećni par… i pate još više.
Ne zato što su svi ljudi ljubomorni, nego zato što im takvi parovi dokazuju da srodne duše zaista postoje i da to nisu izmislili usamljeni pisci pekmezastih ljubića. Ne, taj nedostižan san, to najveće blago, dakle, postoji. Ali ga većina nas nema i ne nalazi.

Marko Šelić (Marčelo) – “Zajedno sami”

Srodne duše nisu one koje su potpuno iste kao mi, već one koje imaju ključeve za sve naše brave i brave za sve naše ključeve - rekao je pre nekoliko decenija američki pisac i filozof Ričard Bah...

ali šta kad na red dođu mane? Tu nastaje problem jer nema popuštanja, kao u bajci o dva ovna na balvanu.

Takvi pokušaji najsigurniji su put u propast veze ili braka. Neke navike, doduše, mogu se promeniti, ali karakter zrelih ljudi nije podložan većim promenama. Zbog toga svoju srodnu dušu prihvatite takvu kakva jeste i ako vam se i onda čini da nije izgubila značaj u vašem životu, na pravom ste putu.

Ne mora značiti da je to u pitanju. Evo ja sam 'sama' u tom smislu i ne pokušavam ni sa kim biti na silu. Jer da mi je bilo bitno samo da ne budem sama bila bih u nekoj prosječnoj vezi ili braku već 5 ili više godina...
S druge strane, kad se nakupi puno tih sitnih gluposti sa nekim za koga možeš reći da ti je srodna duša... to onda postane jedna velika glupost Nisam osoba koja se svađa zbog sitnica, niti ima puno toga da meni smeta... ali koliko god da ti je neko zanimljiv, ili tvoja 'druga polovina' ili 'srodna duša' sve je džabe ako neće da napravi ni jedan kompromis i ponaša se samo kako on/ona hoće.
Ja ovo govorim iz ličnih iskustava, ne mora značiti da je i kod ostalih ljudi tako.

A možda sam trenutno u takvom stanju pa me poslije pola godine/godinu uhvatite kako pričam o svojoj srodnoj duši