banjalukaforum.com

Ja nerazmisljam o smrti i plasim se jer je neocekujem

_________________
Veličina čovjeka ne dokazuje se velikim uvredama, nego savjetom da ne treba vrijeđati!!

NE

Ja se ne plasim svoje smrti jer znam da ce jednom morati doci, ali se plasim smrti osoba oko sebe, mojih najblizih... Mislim da previse vremena provodim razmisljajuci o takvim stvarima, ali nasla sam i za to lijeka. Zivim zivot kako ja zelim, bez pravila, korisim svaki trenutak i svaki dan provodim kao da ce mi biti poslednji (ne d'o Bog ). Uzivam i u najmanjoj sitnici jer bas one i cine zivot!
A sada da se vratim malo na zemlju... Odgovor je NE.

Jedino cega se plasim je da cu umrijeti prije svojih straraca... To im ne bih mogao uraditi .... Ali najvise se bojim monotonije... Ne znam, sad imam energije za svaku glupost, ali ne smijem ni pomisljati kakav cu biti u 40-tim ...

_________________

Jos zivahinji, puniji zivota, srecniji, bogatiji ...

[quote="Daphne"]Ja se ne plasim svoje smrti jer znam da ce jednom morati doci, ali se plasim smrti osoba oko sebe, mojih najblizih... Mislim da previse

...Daphne ...

...honey ,to je najbolja formula ...

definitivno NE,bitno mi je kako zivim,a kad i kako cu umrijeti,sasvim mi je svejedno,ali ako mogu birati nek' bude samo kratko i bezbolno

Zivot je lijep dok covjek moze sam da se brine o sebi, da ode sam u banju da se okupa, obrije, sidje niz stepenice itd. Ali, cim to ne bude u mogucnosti, zivot postaje patnja. Covjek postaje tezak sam sebi i onima oko sebe. Citajuci knjigu Zivot poslije zivota, mislim da se tako zove, zakljucio sam, da bi je trebao svako procitati, a posebno oni ljudi koji se boje smrti. Ako procitate knjigu sami mozete zakljuciti zasto? Pozd. Zah

ne......
a volela bih da me sahrane u okeanu..

_________________
..jer ona woli partizan..

Ja se smrti ne bojim, ali bih zelio da ona bude poslije dugog zivota i da nastpi brzo. Ne bih volio da se dugo motam po bolnicam, da budem nekome ili samom sebi na teretu. Ne bih volio da me sahrane u okeanu ili moru, ne bih volio da me spale. Zelio bih da budem sahranjen na nacin kako sahranjivani moj djed, predjed, cukundjed itd. Pozdrav Zah

Kada mi je komso poginuo na motoru , par dana sam poslije razmishljao o smrti, ali sada njop...ne bojim se...shta bude, bice.

ne...
..i trudim se..da prozivim sto vise mogu u jednom danu..mada cesto nije izvodljivo ali ono ..'zivi svaki dan ako da je poslednji' moto:)

_________________
Čovjek sniva, Bog određuje!

vidim niko se ne boji... mislim da vecina nas ustvari jos ne razmislja o tome...a nije ni dobro da razmislja u svakom slucaju.

Licno, vise se bojim boli, patnje nego same smrti.

Previse volim zivot i ne bih rekla da je to strah vec jednostvno gnijev i cinjenica da je to nesto sto je izvijesno svima nama...a mene to grozi..kad pogledam iz ove perspektive.

Kad osjetite smrt najdrazih na svojim rukama...a ja sam nazalost to 2 puta dozivjela...osjetite zapravo svu nemoc da nesto promijenite..i zapravo shvatate da ste samo jedna mala recka ili jedno malo zrnce pijeska koje se naslo na beskonacnom putu evolucije, jedna prolazna stavka...koja bude i vremenom je vishe nema.

I iz tog razloga ja sam odlucila: DA VISHE NECU DA SE SIKIRAM nizbog cega (nije vrijedno), DA CU DA BUDEM SRECNA,RADOSNA, VESELA I DA UZIVAM U DRAGIM LJUDIMA OKO SEBE, I PRIUSTIM SEBI I DRUGIMA STVARI KOJE NAS USRECUJU!!!

sta ja znam. dva puta me otresla struja i mogu vam reci da je uzasan osjecaj..

jednom sam ja kao klinac dirao 2 zice od kojih je jedna bila faza (to sam tek kasnije saznao). srecom dirao sam nulu pa mi nije bilo nista. ne znam zasto ali sam ubjedjen da bi taj put bio pravi udarr.


no skoro sam citao kako bi Nele Karajlic volio da umre.

"Volio bih da umrem sa pivom u ruci. Kad dođe smrt po mene da kaže to lave, svaka ti čast!!!"

Ja se najvishe bojim da ce nekako sve brzo proci,pa se valjda bojim i prerane smrti,ne znam,bojim se da necu stici da uradim sve ono shto sam si zacrtala,da ce jednostavno sve da prodje,i sada se tripam,jer vrijeme prebrzo prolazi,bar za mene..

_________________
Everyone in the world was programmed by the place they were born, hemmed in by their beliefs, but you had to at least try to grow your own brain.

hm, bojim se smrti mnogo.....
kao sto rece WeeBoo, bojim se da necu stici uciniti sve sto zamislio i bojim se da mi se ne desi nesto dok sam mlad pa da ne prozivim zivot kako treba
mislim da ipak ne treba razmisljati mnogo o tome .... ccc sta mi radite..... zbog vas necu zaspati .....

_________________
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема...
Ногом ћеш ступит, можда, поганом?
Дрзнеш ли даље?...

Ал' један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави
"Отаџбина је ово Србина!..."

Svaka cast simplicity.

A ljudi uporno nanose bol jedni drugima, uporno se nadmecuci u egotripovima.Iako se donekle bojim smrti, cesto me vise strah zivota zbog ovoga.

'Zasto imamo tako malo samilosti sa vlastitom dusom', rekao bi Andric.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Nedavno sam cuo da je mjesto na groblju 4000KM. Jakoooo smijesno. Naravno da se bojim smrti, ali ne bih da toliku lovu bacim na nista. Ovdje se i sa 400KM moze covjek ono pravo provesti, a tek 4000KM.

_________________
pad u pakao uvijek ide kroz slabljenje i dekonstrukciju ega, kad čovjek gubi svoj identitet i mjesto, kad nema jasnu sliku o sebi, svojem poloľaju, i kad izgubi ideju o budućnosti kojoj teľi

ne bojim se toliko smrti koliko tog trenutka
kad odlazim sa ovog svijeta.

_________________
life style, stile without life

Smrt bližnjih te naučila da (bolje) živiš. Danas sam to čuo u jednoj pjesmi: smrt nas uči životu.