banjalukaforum.com

Pa ogromnom vecinom iza toga stoji misao; jedina i osnovna misija te misli je da ne osudjujem druge za neka moja nezadovoljstva.
Dobrim djelom si dao i sam odgovor, emotivna raspolozenja klackaju i nema potrebe neko raspolozenje uzeti kao konacni sud.
Ja ne znam sta je IZA, ...

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Prvo srce, ovo nije bilo tebi namjenjeno, stoga nije ni cudno da si polupala loncice.


Robot si vise nego sto mozes da zamislis. Ali nemoj da te to brine, jer za to treba nesto raditi a ne citati knjige i graditi misljenje na osnovu njih.



KO sto bi rekao Antino de Melo: "Ja sam magarac ti si magarac". Psihologija nema puno veze sa razumevanjem. NIti je cilj da klackalica bude na jednoj strani, mozda je to cilj dokonih hriscana koji vjeruju u sveobuhvatno dobro, pa pokusavaju da zadrze klackalicu na jednoj strani.


Tu si u pravu, uvijek jedna strana klackalice donosi sud. Stoga ko sto rekoh nije cilj biti ni na jednoj strani.


Jednom davno kada sam shvatio zamku tada sam sam sebi oprostio sto sam se uhvatio u nju.



Apsolutno.



Savrseno. Ali da bi tu uvidjela malcice trebas da zaboravis na vjerovanja i da pocnes da kopas sama.



Rece jednom jedan Unikat dok ostali umrese ponavljajuci to sto je Covjek rekao.

CMOK

_________________
Tamo gde sam Ja, ne postoji "moja" ili "tvoja" strana. I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.

Ovo odgovaranje na svaku recenicu nekog drugog , cak i rjec,,, ja pronalazim veoma glupo.; ako se neslazes sa tom osobom zasto uopste ga citirati i objasnjavat tvoj stav ispravljajuci ga na svakoj recenici...??

Just a thought.

Uh.

_________________
Nature has fixed no limits on our hopes.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Radova je mnogo sto pogresnih sto ispravinih. Ne znam koliko i kako radis, dobro je dok radis.



Definitivno, procitaj ponovo jer ono nije bilo protiv njih.



U sustini ne postoji ni dobro ni zlo.



Drago mi je zbog toga, ali koju zamku?



Nisam na to mislio. Psiholozi mozda jesu dokazali ono sto oni koji su to mnogo ranije dokazali znaju vec par hiljada godina, a psiholozima ce jos trebati barem par stotina pre nego sto covjeka budu poznavali dovoljno dobro da shvate njegovo funkcionisanje.
Jeli ti to studiras psihologiju?



????
Na koji rep mislis?

A posmatrac sa visine!?!

Zanimljibo je biti na visini ali pomalo dosadno, i ponekd krivo shvaceno, jer je ovdje malo pusto.
Cekacu te.

_________________
Tamo gde sam Ja, ne postoji "moja" ili "tvoja" strana. I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.

Upravo tako.
A opasno je što toga nisu svjesni.

"A opasno je što toga nisu svjesni."

Da psiholozi nisu svjesni nesavršenosti svojih postignuća ne bi istraživali dalje ljudsku psihu. (čemu istraživanje ako sve znate?)

Pa tačno je da oni time što i dalje istražuju priznaju (često samo prećutno) da nešto ne znaju. Ali to nije poenta. Kad bi oni imali veću svjesnost o tome koliko ne znaju to bi i za njih i za sve ostale bilo mnogo bolje.
Ako su oni svjesni koliko ne znaju zašto se onda (i naučnici i psiholozi i...) bune i revoltuju kad im neko iznese teoriju koja je dosta drugačija od onoga što su učili? Zašto recimo ne kažu "ne znam o tome, možda je tako" nego mnogo češće kažu "ma to su gluposti"?

Recimo uče li na Psihologiji o tome da se Jung dosta bavio duhovnim (pa i okultnim) radom, izučavao Tarot i dosta toga drugog? Uče li ih da postoji knjiga "Jung i Tarot" koja se može kupiti i kod nas? Uče li ih da Junga neki smatraju najvećim psihičkim magom 20. vijeka? Uče li ih da je Jung mogao u meditacijama stupiti u kontakt sa nekim"starcem" i pričati sa njim? Ili ih o Jungu uče više grubomaterijalne i svjetske stvari? Kako to da na psihologiji uče dosta stvari koje su više filozofija o psihologiji i naklapanje (u kome se nešto i pogodi) nego što ih uče samu psihologiju? To su mi sami rekli neki studenti psihologije.

Kako recimo da na Psihologiji ne uče o Kabali, Drvetu Života, Tarotu, Astrologiji? Šta? Nekome je smiješna i pomisao da se to uči na fakultetu? Pa upravo to što je nekima smiješno je poenta onoga šta želim da kažem, oni sada misle da već dosta znaju i to što ne žele prihvatiti neke druge poglede na psihologiju (ili nešto drugo) već samo (kao u ortodoksnom vjerskom učenju) tvrdoglavo furaju svoje, to potvrđuje njihovu zatvorenost. A neko ko je svjestan da sada ne zna sve treba biti otvoren, oprezan ali otvoren. Čak sam od drugih čuo za par bisera u izjavama profesora sa Psihologije kojima ovo potvrđuju.

Čitao sam knjigu "Drvo života" za koju sam se nadao da obrađuje Kabalističko Drvo Života ali se u knjizi mnogo više piše o psihologiji i psihoanalizi. To je za mene bilo novo saznanje, ali zanimljivo i korisno saznanje, da su Kabala i njena učenja neodvojiva od psihologije (i obrnuto), i da je o tome pisao čovjek u prvoj polovini 20. vijeka. Uče li na Psihologiji o tome, uče li o neraskidivoj vezi psihologije i drevnih duhovnih, ezoteričnih, okultnih učenja? I naravno da je ta veza neraskidiva pošto psiha = duša, i pošto psihologija kao "nauka o duši" da bi pravilno razumjela čovjeka i njegovo funkcionisanje mora prihvatiti dušu kao relanost a ne samo kao frazu, riječ. Zato su ljudi koji su se na ovaj ili onaj način bavili duhovnošću često imali veće uvide u pravu psihologiju od školovanih psihologa. Eto, neki ljudi su znali za tu vezu psihologije i duhovnih učenja (Kabale, Tarota...) i pisali su knjige o tome.

I još nešto zanimljivo. Nekoliko osoba koje studiraju psihologiju su mi rekle istu stvar, da je opis psiholoških stvari i pojava mnogo bolji u knjigama duhovne literature nego u knjigama iz kojih se uči na fakultetu, i to ne u smilu da je opis u duhovnoj literaturi jednostavniji (jer je pisna za šire narodne mase) već da se vidi koliko su ljudi koji su pisali te knjige i koji na taj (duhovni, ezoterični) način pristupaju psihologiji ispred ovih "stručnjaka" koji pišu "stručne" knjige. Kažu da se to baš vidi kad se čitaju te knjige.

Ne želim omalovažiti dosadašnja dostignuća ali mi smeta što oni koji nešto znaju misle da znaju sve ili skoro sve pa ne žele ni razmotriti druge poglede i teorije nego im se u startu ismijavaju. Lako je njima reći "ja priznajem da ne znam sve" ali teško im je to pokazati djelima.

I ponoviću



Upravo tako.
A opasno je što toga nisu svjesni.

Ono sto je danas opce poznato nekada je bilo jeretik.
MIslim da rad na sebi ne moze bez psihologije, ali isto tako psihologija ne moze bez duhovnih shvatanja i kada bi se to dvoje pomirili bilo bi velike koristi za sve. Ovako ostaje samo svadja koja ne vodi nikuda.

Sto se tice teme , jeste da smo malo otisli, ali...

MIslim da su ljudi najvise zatvoreni zbog povredjenosti. NO to ne bi smio biti izgovor za zatvorenost. Isto tako koliko ljudim imaju zdrave emocije? Pa kako onda da neko ko nije sam zdrav sa emotivne strane odgoji dijete koje bi trebalo da lako ispoljava emocije i osjecanja?
To je prakticki nemoguce.
Svako od nas ima par emocija kojima sudjeluje u svijetu. Vecinu emocija potiskuju iz straha osudjivanja ili povredjivanja.
Sam sam dugo potiskivao emocije, jer sam kao dijete bio ubjedjen od okoline kako to muskarac ne treba da pokazuje. UZASNO
A to su me bas naucili ljudi koji su bili "emotivno zdravi". POcev od majke i oca pa nastavnika i dalje. Trebaju da prodju godine pre neko sto covjek uspije da se otvori. ZAsto bi nesto sto imamo bilo dobro a nesto lose? Mislim da je to obicna glupost. Za mene je sve dobro. Jer sve ima svoj cilj, a to je da se kompletno usavrsimo kao ljudska bica.
NIje ljubomora lose, vec njene posljedice, nije ni bijes los, vec ono sto iza njega ostaje.
Za mene je jedini nacin da se covjek otvori, dobro ne mozda jedini ali jedan od najboljih, da sve to intenzivno prozivi. MOrao sam duboko da prozivim ljubomoru prije nego sto je ona nestala ili toliko postala zanemariva, isto tako sa ljutnjom i sa posesivnoscu i sl. Ono sto bi mogao da nazovem losim jeste ispoljavanje toga. Problem sto ljudi to potiskuju i vremenom to toliko naraste unutar njih da prosto eksplodira. I naravno tada se gubi potpuna kontrola nad njima i svakave gluposti se desavaju.
Kada sam imao ispoljvanje posesivnosti i ljubomore pre nekoliko godina, to sam intenzivno posmatrao, i pustao da se razvija, isto tako otezavajuci sebi na sve moguce nacine, a i tu su bili ljudi koji su mi u tome pomagali. Bilo je uzasno. Grozno sam izgledao, omrsavio sam par kilograma, tjerao ljude oko sebi.
Tog perioda mog zivata je Ajsmen bio jedan od svjedoka zbivanja.
MOgu samo reci da je uzasno tesko, mislio sam da cu poludjeti, a u najboljem slucaju da cu umrijeti, ali nista se od toga nije desilo, samo sam postao otvoreniji za dozivljavanje emocija i njihovo ispoljavanje. Prije mi je bilo tesko reci zeni da je volim i sada to ne govorim, jednostavno pokazujem na nacin da to njoj bude ocigledno. Drago mije da mogu slobodno da volim, bez ocekivanja da mi to bude vraceno, ili zelje da tog nekog zadrzim kraj sebe ako on pozeli da ode. I nisam zbog toga nimalo savrseniji samo ispunjeniji. Volim da volim, da se dajem covjeku, zivotinji, biljci, ali isto tako sam slobodan da se okrenem i odem. Bez imalo ustrucavanja ili straha kako ce neko nesto da okarakterise.
Mislim da je to predivna posledica onog sto sam na taj nacin morao da platim.

Iz takvih iskustava sam izvukao da psiholozi malo toga znaju, a i sam sam imao na faksu psihologiju kao obavezan predmet. Svaki put bi se zakacio sa profesorom Gutovicem i Savicem oko nekih cinjenica. Jer i tada sam proucavao duhovnost i mnogo onog sto su oni ili neki doktori govorili kosilo se sa onim sto sam naucio na ovoj strani.

Toliko za sada.

PS.
POzdrav Japanese_rose. Imas fin nick.
U japanu postoji u zen tradiciji, da ucenik trazi savrsen pupoljak cvijeta. Kada ga nadje, shvati - i umre od smijeha. MIslim ne bukvalno da umre.
Shvati da je on sam najsavrseniji pupoljak u ovom univerzumu, i da svaka jedinka ovog univerzuma je savrseni pupoljak koji cini jedan veliki pupoljak zvan ZIVOT.

_________________
Tamo gde sam Ja, ne postoji "moja" ili "tvoja" strana. I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.

Slazem se sa Vaderom da je to pomalo opasno.

_________________
Tamo gde sam Ja, ne postoji "moja" ili "tvoja" strana. I u Svetlosti i u Tami Ja Jesam. Ja sam Mracan kao Ambis u koji se moras spustiti, da bi pronasao Ono za cim tragas. U praznini Nistavila Ja postojim.

Eto, prošle sedmice sam čitao Anu Karenjinu, i shvatio da su dobri pisci odreda psiholozi. Ne zvanjem, već poznavanjem onog što se dešava u čovjeku. Proučavanje prirode čovjeka je oduvijek postojalo, nevezano za Junga, ili Frojda, ili bilo kog psihologa.

Kiš je jednom rekao: nisu opasne knjige, opasna je jedna knjiga. Malo ću opširnije o tome, jer ovo je jedna bitna rečenica koja nije iz psihologije, niti iz tarota, a sve vam kaže.
Kaže da znanje nije nešto monolitno. Jedino aktivnost, produktivno razmišljanje i promjena koju ono stvara, nečemu vrijedi.
Jedno staro vjerovanje koje se tvrdoglavo drži svojih dogmi i negira sve van sebe ne vrijedi mnogo. Baveći se problemom ljudskog postojanja, ono može da sadrži neke tvrdnje koje su istinite, ali ne može da sadrži sve što se na tu temu može reći, plus što može sadržati pogrešne ili čak štetne tvrdnje. Svojom rigidnošću presuđuje sebi i svima koji su spremni da ga se slijepo prihvate.
Prednost psihologije je u tome što danas možete čuti kako Frojd nije u pravu kada piše o tome da djevojčice zavide dječacima na polnom organu, ili da su njegove teorije o tome da su neurotičnost nastaje usljed frustracije seksualnih želja samo posljedica toga što je on bio puritanac. (a i namćor )
Jedna od najboljih teorija o neurotičnoj ličnosti nije njegova, već potiče od Karen Horney, npr. koja ju je iznijela nešto kasnije, i uopšte ne stavlja akcenat na seksualnost.
Erih From takođe iznosi drugačije teorije, pri čemu se poziva i na budizam, a i na neke hrišćanske mislioce kao što je Mejster Ekhart.

Kad smo već kod Ekharta, a i tema je o emocijama... on kaže da čovjek ne treba biti svjestan da osjeća, već da osjeća. Možda zvuči zbunjujuće, ali emocija je stanje duha, nije misao.
Ako mislite da volite, onda ne volite, već glumite.

Ne slazem se. Ne zavisi samo od nas. Zivot je krug i sve zavisi od svega. Pa ptice ni same sebi ne pjevaju uvijek jednako i isto.
Ako je neko zatvoren to je samo zato sto je on takav kakav jeste e ne zato da bi ga zbog toga okarakterisali kao "dobrog" ili "loseg."
Nije uvijek lako oprostiti; Oprostiti je lako kada nisi mnogo povrijedjen, ili kada imas svoj licni, sebicni interes u osobi kojoj trebas oprostiti ( interes bilo koje vrste, sama cinjenica da hoces da se rijesis tereta ljutnje pokazuje sebicnost i slabost, jer nije lako zivjeti s takvim teretom,a je li ono sto je lako uvijek i dobro?).
A nekad se i treba oprostiti da bi se jednostavno moglo preci na sledecu fazu u odnosu, mozda bolju, sve zavisi?

Pozdrav

ja uopste nisam emotivno nepristupacna
jednostavno sam diskonektovana iz tog svijeta
a niti trazim razloge da mu se vratim,niti nalazim razloge

_________________
Cheers

Emotivna nepristupacnost i ravnodusnost koju covjek osjeca prema drugima je znak prikrivene mrznje prema tim ljudima.
Mrznja koju covjek osjeca je znak da nesto nije u redu unutar njega.

Ne kazem da covjek treba biti ultra-emotivan, samo da emotivna nepristupacnost nosi u sebi lose znamenje.

nije to mrznja,to bi vec bilo demantovanje onog to sam
rekla

_________________
Cheers

Problem psihologije jeste problem metoda. Ukoliko zeli biti "prava" nauka ona mora imati objektivne metode kojima ce proucavati svoju specificnu gradju. Medjutim, kao mlada nauka ona nije imala te objektivne metode, pa ih je pozajmljivala iz drugih, "razvijenijih", materijalistickih nauka sto je ponekad dovodilo do bizarnih pravaca (npr. radikalni bihejviorizam). Psihologija, dakle pre svega pretenduje da bude nauka, a ne mistika, religija, filozofija i sl. Kao nauka ona se vise interesuje za dozivljaje koji se mogu u eksperimentima proizvesti, kontrolisati i beleziti, nego za dozivljaje za ciju su kultivaciju potrebne ponekad i desetine godina vezbanja, s tim sto se na kraju takvi dozivljaji cesto i ne mogu svesti na jednostavan recnik(a+b=c) nauke i sto nisu dostupni svakome. Da rezimiram: psihologija=eksperiment.
Naravno, to moze da dovede i dovodi cesto do raznih ogranicenosti, no nisu psiholozi neki super-ljudi (iako neki vole tako da misle o sebi) pa da su liseni tako ljudske osobine kao sto je dogmaticnost. Treba ipak, zarad postenja) pomenuti da su danas u psihologiji u trendu i razno-razne istocnjacke discipline sto govori o otvaranju interesovanja psihologa (verovatno posledica humanisticke psihologije).
Ono sto je opasno u psihologiji jeste upravno pretendovanje na istinitost. Ljudska su bica uvek aktivna, i uvek u nastajanju i kada u nesto poveruju, u istinitost neke teze, tada se ona postepeno pocinju oblikovati u skladu sa tezom u koju veruju. Zato, iako vidim neke pozitivne stvari koje je doneo Frojd, takodje ne mogu da ne uocim koliko je, na jednoj strani ta "istina" rasirena i prihvacena danas u nasoj civilizaciji, a na drugoj koliko je njegova "istina" opasna po ljudski duhovni razvoj.
I da dovrsim ovaj konfuzni post prebacivanjem na zvanicnu temu. Ja sam emotivno zatvoren, pravi bunker i bas mi je super.

uhh...koliki postovi... najvise mi se misljenje slaze sa miskovim, kratko i jasno. Sto se Japanese-Rose tice, mislim da si Utopijine recenice malo pogresno shvatila, i mislim da ga bez razloga napadas. Ako je covijek htio da postavi temu i da podijeli s ljudima svoje misljenje a uz sve da cuje i njihovo, ne znam sta je tu lose, cista konverzacija.
Dajte ljudi malo vise vjere jedni u druge... kakvi pesimisticki i depresivni postovi( a poneki i ironicni)

_________________
...The Show must go On...
Abra-abra-cadabra
I want to reach out and grab ya
Abra-abra-cadabra
Abracadabra

Ja ne volim nista receno u dvije rijeci. Volim tekstove iz kojih mogu spoznati nacin razmisljanja jednog mladog covjeka, njegove poglede na zivot i drustvo, njegovo misljenje o nekoj nauci u ovome slucaju psihologiji , itd.

Kada procitam sta pise Vader, Jivanmukta, Dalek itd, ne mogu ostati ravnodusan. Njihova razmisljanja, gone i mene na razmisljanje i to je ono dobro u tekstovima-komentarima. Zato sam pristalica ovakvih tekstova pa makar oni i ne odgovarali mojim misljenjima, jer me godne na razmisljanje. I ja sam dosta ucio pishologiju:opstu, pedagosku, djeciju, socijalnu, psihologiju rada, socijalnuposihologiju, psihologiju licnosti itd. Zaljubljenik sam u socijalnu psihologiju i pishologiju licnosti, a donekle i u psihologiju rada. Slazem se da psihologija na danasnjem stupnju svoga razvoja nije u mogucnosti odgovoriti na sva pitanja, na sve izazove koji stoje pred covjekom. I mene bar sada interesuje nekako vise ona druga strana, drugi pristup problemima koji okupiraju covjeka. Zato stalno vrsljam po internetu trzeci ono sto meni treba, nadajuci se da cu imati vise vremena za citanje. Tako iz dana u dan zivim u nadi, ali jos ne naslucujem to vrijeme, jer ovdje covjek mora samo da radi i radi. Dobro poznajem profesore: Savica i Gutovica. O njima imam lijepo misljenje kao ljudima i psiholozima. Pozdrav,ZAH