banjalukaforum.com

Gde otići, šta poneti, sa kim putovati i šta obavezno videti? I naravno, koliko će sve to koštati? Odgovore potražite u Horizontu. Zajedno putujemo po svetu, obilazimo manastire, pećine i vodenice, razgovaramo sa sasvim (ne)običnim ljudima... Posećujemo gradove, penjemo se na planine, uživamo na selu... Vreme je da nam se pridružite!

Pogledajte samo prikaz Stare planine na jedan sasvim neobičan način...

Stara planina

Kad jaganjci utihnu

Prvi je otišao pop. Zatim je, trbuhom za kruhom, krenuo i učitelj. Iz Gostuše, sela na obroncima Stare planine se oduvek odlazilo. Za nekoliko decenija se iselilo više od 90 odsto stanovništva. Ostale su samo kamene kuće kao nemi svedok vremena i nekadašnjeg života...

Detaljan prikaz teksta sa fotografijama na http://www.casopishorizont.com/staraplanina1.html

Da li ste obišli neki od naših manastira...

Manastir Ljubostinja

Delile i radost i tugu

Monahinje Evgenija i Jefimija su dane provodile u molitvi, sa tugom u srcu. Ljubostinja im je vidala neprebolne rane ovozemaljskog života. Njihov monaški život ostaće upamćen po skromnosti, tišini i mudrim rečima. Bile su zajedno u radosti i tuzi, zajedno čekaju i vaskrsenje...

Detaljan prikaz manastira sa fotografijama na http://www.casopishorizont.com/ljubostinja.html

OPLENAC TOPOLA

Počivalište kraljeva

U kripti hrama na Oplencu su sahranjeni brojni članovi dinastije Karađorđević. Osim velikog Vožda, tu su i tela dva kralja, dva kneza, princeze i prinčevi, a sama unutrašnjost Crkve svetog Đorđa zadivljuje i stručnjake i laike. Po mnogima, reč je o jednom od najlepših hrišćanskih zdanja ...

Detaljan prikaz teksta sa fotografijama na http://www.casopishorizont.com/oplenac.html

Grad Knjaževac
Šetnja kroz vekove

Najpre su ga zvali srpskom Bastiljom. U memli Gurgusovačke kule, na bregu iznad varoši, vekovima je tamnovalo srpsko roblje. I kada su Turci odlazili, Srbi su u kuli ostajali. Međutim, tada su se međusobno hapsili. Dok su jedni u Skupštini sedeli, drugi su, po pravilu, u tamnici ležali. Bio je to prvi zatvor za političke protivnike. Trajalo je to sve do sredine devetnaestog veka kada se knez Miloš, po drugi put, obreo među Srbima. Kulu je razrušio, a tamnicu zatvorio. Zahvalni građani tada promeniše i ime grada. Umesto Gurgusovca, u slavu knjaza, Knjaževcem ga nazvaše.


Još od Rimljana i njihovog utvrđenja Timacum Minusa, preko Gurgusovca i današnjeg Knjaževca, pitomina pored Timoka je vazda bila pogodna za život ljudi. Osim brojnih tragova prošlosti, pažnju putnika će privući i tradicija koja se ovde čuva i neguje na sasvim osoben način...

http://www.casopishorizont.com/knjazevac.html

Manastiri Srbije

Vera od bolesti jača

Kada se bolest javi, mnogi najpre požure vračarama i gatarama. Kada đavo odnese šalu, mnogi se obrate medicini i lekarima. Nažalost, tek kada se nada izgubi, sete se Boga i crkve. A zaboravljaju, pritom, da je upravo Hrist bio najveći iscelitelj, koji je svaku boljku lako otklanjao. – Kaže nam ovo monahinja Eupraksija, igumanija manastira Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i, po svemu sudeći, treba joj verovati. Jer Nikolje nije samo najstarija i najposećenija svetinja u Srpskoj Svetoj Gori, već i mesto čudotvornih isceljenja. Mesto gde su tokom minulih vekova i monasi i mirjani nalazili duhovnu oazu, spokoj i utočište od svakojakih ljudskih zala. Tako je bilo nekada, tako je i danas...

Detaljan prikaz manastira sa fotografijama na http://www.casopishorizont.com/manastirnikolje.html

Da li ste nekad bili na Homolju?

Mi vas putem prikaza na stranici http://www.casopishorizont.com/homoljetajanstveno.html vodimo tamo, a ne bi bilo loše i da ga posetite...

Koliko je većini Srba ovaj kraj i danas nepoznat, možda govori i mala anketa. Naime, pre polaska na put smo se, šale radi, propitali koliko zapravo znamo kuda idemo. Čuli smo, naravno, za homoljski sir, znali smo i za odličan med, za vlaške običaje, pesmu i igru. I naravno, znali smo da se nalazi „negde“ na istoku. A to „negde“, zapravo, počinje već na stotinak kilometara od Beograda.

Na Homolju i danas ispiraju pesak da bi našli zlato, komuniciraju sa mrtvima, sviraju na čudnim instrumentima i neguju stare običaje. Retko gde je sačuvano toliko predanja i legendi, a kuda god da krenete čeka vas avantura i nešto što se dugo pamti ...

http://www.casopishorizont.com/homoljetajanstveno.html

Mnogi narodi su od svoje mitologije i istorije napravili pravi turistički hit. A mi? Skoro da nema sela ili predela u Srbiji u kojima se, s kolena na koleno, ne prenosi priča o nečemu važnom iz naše prošlosti. Na žalost, sve je manje onih koji pričaju, a još manje onih koji slušaju. Da se veza ne raskine, da se ne zaboravi i da se novim pokolenjima nešto ostavi, naša je obaveza.

Pogledajte i pročitajte jednu sasvim neobičnu priču sa juga Srbije...

Bašta bogova na Radan planini

Beše tu, nekada davno, jedan utvrđeni grad. Življahu tu i mlađi i stariji, i žene i deca, življahu i radovahu se životu. Na nesreću, čitavim krajem tada vladaše okrutni aga, čiji zulum nikog ne poštedi. Da šuruje sa nečastivima, odavno se znalo. Ali, šta sve može da učini – nije se dalo ni naslutiti. Jednoga dana, kaže legenda, aga okupi silnu vojsku, razruši naselje, a sve njegove stanovnike pretvori u kamene kule. Prošli su vekovi, a ove duše zarobljene u kamenu još žive, rastu, pomeraju se i nestaju...

http://www.casopishorizont.com/djavoljavaros.html