Lekovi koji sadrže aktivnu supstancu diklofenak spadaju u grupu nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAR) koji su važni u lečenju artritisa i drugih bolnih stanja i dostupni su na tržištu već dugi niz godina.

Svi lekovi koji sadrže tu aktivnu supstancu, a primenjuju se oralno (kroz usta), rektalno ili su u obliku injekcija, izdaju se isključivo na lekarski recept i mogu se koristiti samo na preporuku lekara.

Postoje i bezbednije alternative ovom leku, kažu istraživači trusta zdravstvenog osiguranja Barts i sa Londonskog medicinskog i stomatološkog fakulteta, koji žele da se diklofenak zabrani u svetu.

Diklofenak se, prema pisanju The Telegraph-a, koristi kad ibuprofen nije dovoljno jak.

Pre dve godine su britanski naučnici otkrili da je bio povezan s 40 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara. Ta analiza iskristalisala je strahove mnogih lekara, koje ovaj lek zabrinjava već godinama. Druga studija, takođe objavljena 2011, istakla je da diklofenak podiže rizik od smrti od srčanog ili moždanog udara četiri puta.

Diklofenak se još uvek pojavljuje na listi “esencijalnih lekova” Svetske zdravstvene organizacije u 74 zemlje, kaže Dejvid Henri, izvršni direktor Instituta za kliničku evaluaciju nauke na Univerzitetu u Torontu, koji je učestvovao u istraživanju. On je rekao da “diklofenak, s obzirom na dostupnost sigurnijih alternativa, ne bi trebalo da bude na popisu nacionalnih esencijalnih lekova”, piše The Telegraph.

Ipak, predstavnik Britanske regulatorne agencije za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) za odnose s javnošću rekao je: “Naš savet ostaje isti; ovi lekovi treba da se koriste kratko i trebalo bi s najnižom mogućom dozom kontrolisati simptome”.

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva za Blic kažu da je tokom poslednje tri godinezabeležno 37 slučajeva neželjenih reakcija na diklofenak.

Najveći broj neželjenih reakcija u prijavljenim slučajevima bio je očekivanog karaktera (navodi se u sažetku karakteristika leka) i najvećim delom se odnose na poremećaje kože i potkožnog tkiva (osip, crvenilo, svrab, urtikarija...), blagog do umerenog karaktera. Prijavljeni slučajevi nisu doveli do izmene u povoljnom odnosu koristi i rizika za lekove sa aktivnom supstancom diklofenak.
U saopštenju ALIMS-a stoji i da nema informacije da su sprovođene ikakve bezbednosne regulatorne mere za ove lekove širom sveta u poslednjem periodu.

Ipak, predstavnik Britanske regulatorne agencije za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) za odnose s javnošću rekao je: “Naš savet ostaje isti; ovi lekovi treba da se koriste kratko i trebalo bi s najnižom mogućom dozom kontrolisati simptome”.

Ljudi imaju neke pogrešne ideje o lijekovima. Prva od njih je da će svaki lijek izliječiti bolest za koju se daje. Druga je da su lijekovi potpuno bezbjedni, da mogu samo da pomognu bolest, a da ne mogu da djeluju loše na nešto drugo, odnosno da nema neželjenih reakcija. Što je nemoguće. Šta god da se unese u organizam, može da škodi, pa čak i previše vode ne valja. Ono što je bitno jeste odnos koristi i rizika po pacijenta.