Воћни сокови без воћаУдружење за заштиту потрошача Војводине је у сарадњи са СП лабораторијом из Бечеја анализирало 55 узорака воћних сокова од осам произвођача са нашег тржишта и дошло до резултата да трећина узорака не одговара правилницима о квалитету, сазнаје „Политика”.
Генерални инспекторат Министарства пољопривреде ће кренути у контролу свих произвођача чији сокови не одговарају правилницима или су неправилно декларисани, а Национална организација потрошача Србије ће тражити повлачење сокова са тржишта. Србија је донела нови закон о безбедности хране, а управо овај пропис обавезује произвођаче да они одговарају за квалитет и безбедност производа које пласирају на тржиште. Овако детаљну анализу у Министарству пољопривреде оцењују као аларм свим произвођачима у Србији који би требало да схвате да ће морати да прихвате нова правила у пословању у којима би интерес потрошача требало да буде изнад свега.
Колико воћа, заправо, има у соковима и да ли су декларације које истичу произвођачи тачне – читајте данас у нашем додатку „Потрошач”.
Ј. А.
---------------------------------------------------------
Како Потрошач сазнаје, Удружење за заштиту потрошача Војводине – Нови Сад у септембру је ангажовало Институт за прехрамбену технологију – Нови Сад да изврши узорковање и упоредно испитивање квалитета неких од најзаступљенијих воћних сокова и нектара на тржишту Србије. Лабораторијско испитивање је обављено у СП лабораторији АД – Бечеј. Резултати анализе 55 узорака осам највећих произвођача у Србији показали су да трећина не одговара правилницима о квалитету.
Да би се добила што реалнија слика о квалитету воћних сокова и нектара, у оквиру испитивања извршено је утврђивање формолног броја, количине калијума и присуства квасца и плесни у 0,1 мл сока.
Како објашњавају стручњаци, формолни број је параметар којим се квантитативно одређују и изражавају тзв. остаци аминокиселинских и карбонилних група у производу, а који природно потичу из сировине односно воћа и поврћа. Калијум је есенцијални минерал који природно потиче из воћа и поврћа, а одређује се његова количина у производу и пореди са литературним и емпиријским подацима за сваку врсту воћа и поврћа.
Добијени резултати су свођени на садржај воћа по Правилнику о квалитету воћних сокова, концентрисаних воћних сокова, воћних нектара, воћних сокова у праху и сродних производа (Сл. лист СРЈ бр. 33/95. и „Сл. лист СЦГ”, бр. 56/2003. и 4/2004), односно декларисаном садржају воћа од стране произвођача и упоређивани са вредностима датим у Code of Practice for the Evaluation of Fruit and Vegetable Juice, A.I.J.N. of European Union.

Према важећем Правилнику о микробиолошкој исправности намирница у промету (Службени лист СРЈ бр. 26/93, 53/95, 46/02) воћни сокови и освежавајући воћни напици не смеју садржати у 0,1 мл квасца и плесни.
Узорковање је обављено од стране узорковача лабораторије у складу са важећим прописима и уз обавезно прописно обележавање и чување подузорака за суперанализ

Већини потрошача је непозната разлика између сока, нектара и воћног напитка. И поред тога што укус најчешће сам говори, показало се да домаћи произвођачи користе незнање купаца, неажурност државе да промени застареле правилнике као и недостатак контроле.
Сви напици који имају мањи проценат воћа од прописаног немају покрића да на паковању истакну слику воћа. Они који се служе таквим преварама, потрошаче доводе у заблуду јер купац верује да купује воћни сок, а у ствари му се продаје напитак у коме има више хемије него плода.
Из ових табела најнеисправинији сокови Вино Жупа и Таково. Генерално више хемије него воћа.