|
Kako je nastao Taxi Driver (dugacko, ali vrijedi procitati ako imate vremena)
Tekst je mracan koliko i film
Scenario: Pol Sreder
Rezija: Martin Skorseze
Glavne uloge: Robert de Niro, Sibil Separd, Dzodi Foster, Harvi Kajtel.
Taxi Driver je film koji se smatra kultnim ili klasikom, zavisi koju terminologiju koristite. Film koji dodire granice ljudske psihe sigurno nije bio jedan od onih koji obecavaju siguran uspeh. Ne naprotiv. Kad je sniman svi su znali da su sanse da ovaj film bude prihvacen izuzetno male, sam Martin Skorseze kaže da nije mislio da će Taxi Driver zaraditi dolara.
Prica o ovom filmu je pocela 1973. Te godine su se desile tri bitne stvari u zivotu Pola Sredera: žena ga je ostavila, dobio je otkaz u Americkom Filmskom Institutu i treca je da su ga dva prethodna dogadjaja gurnula u depresiju i alkoholizam iz kojih je i nastao Taksista.
Da, to su bila teska vremena za Pola Sredera upao je u dugove, spavao je u kolima i svakog dana je razmišljao o samoubistvu. Jedne nedjelje je zbog jakih bolova otisao u urgentno gdje je pricajuci sa bolnicarkom shvatio da već dvije ili tri nedjelje nije sa nikim razgovarao. Kaže da se u tom trenutku osjetio kao taksista koji pluta u svom metalnom kovcegu po gradu, naizgled među ljudima, a u stvari apsolutno sam. Vrijeme je prolazilo i Pol se u jednom trenutku trgao iz sna licnosti koji je sanjao i shvatio je da je postao cudak koji ima jako mnogo oruzja, koje je, ni sam ne zna zašto, kupovao, da pije jako mnogo i da je postao opsjednut pornografijom na način koji to može samo jako usamljena osoba.Iz tog očaja postojanja se rodio Taksista. Tad je napisao scenario, a onda je napustio Los Andjeles na 6 mjeseci.
Kad se vratio u Los Andjeles osjecao se za trunku emotivno jačim. Tad je poceo da radi kao filmski kriticar i dobio je zaduzenje da intervjuise Brajana de Palmu. Tog popodneva, dok su igrali sah, u kuci na plazi koja je bila De Palmino vlasnistvo, Pol je pomenuo Brajanu da ima napisan scenario za film, a ovaj se ponudio da procita. Brajanu se svidio scenario, ali u to vreme nije imao vremena da rezira taj film pa je Pola poslao kod svog dobrog drugara Martina Skorsezea. Martin je procitao scenario sa svojom prijateljicom i oboje su se slozili da je to vrsta filma koju bi Marti trebao da rezira. Palma je rekao da mu se jako svidio scenario koji je, kako Pol kaže, baziran na liku Artura Bremera, psihopate koji je pokusao da ubije desnicarskog guvernera Alabame Dzordza Volasa. Ali ono sto je davalo pravi kvalitet scenariju bila je autobiografska crta koju je dao Pol Sreder. Scenario je odnesen producentkinji Dzuliji Filips koja je isprva odbijala da bude sama u kuci sa Polom jer je ovaj uvek kraj sebe nosio svoj magnum, ali se kasnije smirila kad je vidjela da je Pol toliko stidljiv, da toliko spusta glavu dok prica sa njom da govori u svoj pazuh.
Te 1974. Pol Sreder je prodao scenario za film ”Jakuza” Vorner Brodersu, a Dzulija Filips je dobila oskara za “ The Sting”, tako da je i finansijska strana pocela da se sređuje. Početni budzet filma je bio 1.3 miliona dolara, da je odmah uradjen ovaj film bi bio u crno bijeloj tehnici i umesto De Nira Trevisa Bikla bi glumio Dzef Bridzis. Ali je odluceno da se saceka još i da se skupi dovoljno para da se angazuje De Niro koji je te godine dobio oskara za “Kuma II”. I godinu dana kasnije pripreme za film su mogle da pocnu jer je De Niro pristao da glumi.
U tih godinu dana priprema Bob De Niro je vozio taksi po Njujorku, Pol kaže da je Bob tad zaradio mnogo para. Jedne noći u taksi mu je uletio glumac koji je prepoznao De Nira i rekao mu: “Isuse prošle godine si dobio Oskara, a sad taksiras. Izgleda da je teško naći stalan posao?”, Bob mu je objasnio šta radi, a momak mu je stavio ruku preko ramena i nastavio:”Ne brini biće bolje svi smo prošli kroz to”. Ali ono sto je vaznije od ove anegdote je to da je Bob dobio osjecaj sopstvenog nepostojanja, jer ljudi bi rekli i uradili svasta na zadnjem sjedistu dok ih je vozio, kao da on nije ni postojao. A dok bi razgovarao sa putnicima, radio bi to onako kako je mislio da bi to Trevis uradio.
Za ulogu Betsi je postojao izbor između Sibil Separd i Fare Fosit, ali je Skorseze izabrao Sibil jer je, kao svaki Italijan, voleo da vidi veliko dupe. Zanimljivo je da se Sibil i Bob nisu bas voljeli, tacnije De Niro je mrzio Sibil. Najviše problema je bilo sa Dzodi Foster koja je tad imala 14 godina i morala je da ide kod psihijatra da bi dokazala da je sposobna da glumi prostitutku, da se to kasnije ne odrazi na nju. Zanimljivo je da je Dzodi glumila prostitutku, ali je na snimanju uvek bila žena iz socijalnog koja je brinula o tome da Dzodi ne bude na snimanju kad se snima neka scena u kojoj ima psovanja.
Harvi Kajtel se isto naporno spremao za ulogu Dzodinog makroa – Sporta. Danima je setao sumnjivim kvartovima Njujorka i posmatrao makroe. Na kraju je odabrao jednog i odveo ga u Actor’s Studio da vjezbaju dijaloge. U tim vjezbama Harvi bi glumio djevojku i gledao kako bi se makro ophodio prema njemu, a onda bi zamjenili uloge. Njih dvoje su i napisali sve dijaloge u filmu u kojima ucestvuje Sport.
Za vreme snimanja filma cijela ekipa je ludila jer su Skorseze i De Niro mogli dva sata pricati o nacinu na koji bi Trevis vezao cvor. Dok je sniman film Njujorski djubretari su bili u strajku tako da su ulice bile prepune smeca, a da bi scena izgledala normalno sama filmska ekipa je morala da vadi smece “iz kadra”. Vecina dijaloga je improvizovana, a najcuvenija recenica u filmu, “Are you talking to me?”, je nastala takođe spontano. U scenariju je pisalo: “Trevis razgovara sa sobom u ogledalu”, Bob je pitao Pola kako da to odlumi, a ovaj mu je rekao:” Pa, on je kao malo dijete koje se igra sa pistoljima i glumi frajera”.I tada je De Niro izvukao ovu recenicu koju je tad koristio jedan Njujorski underground komicar kao osnovu svoje tacke.
Jedne veceri je stari Skorsezeov drug sa studija otisao na veceru sa Martijem i De Nirom. Buduci da se nedavno vratio iz Vijetnama, De Niro ga je cijelo vece ispitivao i u jednom trenutku su pomenuli Specijalne jedinice, čiji su se pripadnici sisali kao Mohakikanci. Prijatelj je odgovorio da se tim ljudima niko ne priblizava jer su uvek spremni da ubiju i da mogu da “puknu” u svakom trenutku.
Film je snimljen i vece prije premijere cela ekipa je otisla na veceru i slozili su se da su napravili sjajan film i da se svi ponose sa njim čak iako bude čista katastrofa na bioskopskim kasama i u novinskim kritikama. Sljedećeg dana, kad je ustao, Pol Sreder je otisao da odgleda podnevnu projekciju Taksiste i kad je dosao pred bioskop zatekao je ogroman red kroz cijelu ulicu i oko zgrade, mozete zamisliti kako je bio odusevljen kad je saznao da su ti ljudi cekali da kupe karte ne za podnevnu projekciju nego na onu u 2 sata.
Na zalost poslije nekoliko godina film je inspirisao Dzona Hiklija da izvrsi, na sreću, neuspjesan atentat na Ronalda Regana. Godinu posle atentata na dodjeli Oskara, Martin je otisao u WC gde je bilo ljudi iz obezbjedjenja koje ga je pratilo. Kaže da je tad pomislio kako je obezbedjenje sjajno organizovano. Tek nekoliko godina kasnije je saznao da su svi koji su ga opsluzivali to vece, čak i vozac limuzine, bili agenti FBI-ja.
Da to je bila storija o Taksisti, coveku koji je crni dijamant americkog drustva, a izbrusen u Vijetnamu.
Poslednji put menjao Michigenac dana 23 Jun 2005, 14:48, izmenjena samo jedanput
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
ja totalno zaboravio 
